Ode MAS´ u propas˙. Đubre, svaka ti dala na upornosti! VIše da nas je takvih, izguraćemo naša prava. Kad se setim da sam jedva skupio za registraciju sad u maju, mogu zamisliti šta će biti dogodine, ako ovi đilkoši povećaju osiguranje... Tiha voda, breg roni. Polako da pripremamo između nas taj protest 26-tog, pa da kažemo i pokažemo bagri šta imamo...

Kinezi su čudo. Kad budem pri kešu, sigurno mi neće pasti na pamet da uzmem go pro, pored raznovrsnih kamera, koje se mogu kupiti za 5-6 puta manje novca, a rade skoro istu stvar, sa skoro istim kvalitetom... Još je ova TVC kamera i najbolja, zato je i "najskuplja" od kineskih kamera. Go Pro je odličan i najbolji u klasi, ali brate preteraše ga sa cenom...

Partizanska ulica je ulica sa najvećom gužvom u NS-u. Tu nisi pametan kako i gde da voziš, a da te neko ne preseče. Naredni period će ti biti muka od šantanja i skakutanja na jednoj nozi, samo ležanje, ležanje i ležanje, da što manje zamaraš nogu. Floyd, želim ti brz oporavak, a na motor ćeš se ubrzo vratiti, paz´ šta ti kažem.

Pa kad je motor sređen kao tvoj, naravno da će se prodati odmah, još po ok ceni. Jedva čekam da vidim kad budeš sređivao XT-a, još kad bi uzeo XTZ 660 Tenere, to bi bio posao...

Umalo i ti uz ski stazu.

Ček, ček, šta sam propustio?! A da, Xross sam prepustio...

Što me ne čudi da su Kepo i Kvarni pogrešili, njima dvojici je sve moguće. Jbg Kepo i Kvarni, sad znate kako je nama sa vama, kad nas vi sprovedete trasom "Rek´o Kepo da može"!

Pricaju se price da su neki sa motorima vukli drvlje po specijalu,koje su usput pokupili i da ih je to dodatno usporavalo...

Nikad, ali nikad nisam prošao, a da nisam stao pored kolege na sred puta. Kao i svi mi, kad idemo negde ili se pak vraćamo, uvek žurimo negde, pa nam svako dodatno zaustavljanje vremenski bude loše po nas, ali opet sa strane, učiniš dobru stvar. Ako nekom nešto rikne na putu, nek´ se moli Bogu da mu ja naiđem usput, jer sam kao pokretna radionica na putu, imam skoro sve od alata, salji, bužira, rezervnih guma, mislim da ne nosim moment ključ (a i njega bi nosio kad bih ga imao)... Mene je dvaput zeznula sajla na putu i znam koliko je neprijatna situacija... Za kolegu, koji ti je na takav način stao, nemam komentara... U stvari imam, bolje da nije stao.

Hvala Mina na slikama!

Mene užasavaju ti likovi sa autima, što prelaze punu liniju u krivini. Brate, zagarantovan sudar, ako motociklista naiđe u suprotnom pravcu! Uopšte mi nije jasno šta je takvim likovima u glavi...

Sa ksenonom ćeš biti prezadovoljan, ali ne i vozači koji ti dolaze u susret. Ja sam imao ksenon svetla na motoru, super svetli, ali bez projektora da fokusira svetlost... Dok ne rešim pitanje projektora, neću stavljati ksenon. Osvetli ulicu ko da je dan, nema šta, ali da mi blicaju svaki čas vozači iz suprotnog smera, me malo iritira u vožnji. Neko mi reče da može staklo da se ispolira (iznutra), pa da bude providno, što je preduslov za projektor, ali to ne znam još kako da uradim. Druga varijanta je da odradim od providnog polikarbonata,ali to svakako na zimu ostavljam, sada se vozi...

Još ih je vreme i poslužilo... Ski camere (dole pri dnu se vidi barem nešto od trke)...

Asfalt se izlizao.

Nego, nisu skupe bisage i nosači, nego je skupo imati žeMsku...

Auspuh će ti sigurno spržiti bisage, stavi odbojnik.

@Srećko,Dule Čistim ja to jednom godišnje, baš iz tog razloga. Ne bude baš puno prljavštine i tih "brkova", ali opet bude. Nego hoću da kažem da za nove igre treba ultra jaka mašina, kakvu prosečan čovek u Srbiji, sa prosečnom platom ne može sebi da priušti... U stvari može, ali onda se za kredit, račune, gorivo, hranu, izlaske i ostale stvari nema...

Imam mnogo jači laptop, pa jedva igram BT4 na minimalnoj konfiguraciji. Gura on i na high resolution, ali se ugasi posle pola sata sam od sebe, jer se toliko pregrejao, da možeš jaje na oko komotno da ispečeš...

Meni su dva kiselinska crkla u roku od godinu i po dana. Prvi, koji je bio na motoru kad sam ga uzeo (ne znam koliko je star) i drugi nedelju dana posle isteka garancije... Oba su bila Exide.

Ja sam uzeo taj AGM LANDPORT. Malo je skuplji, ali ne žalim dinara koji sam dao za njega. Inače, to je onaj aku koji se ne održava, samo se sipa taj elektrolit i to je to. Nakon što se sipa elektrolit, ostavi se otvoren akumulator pola sata, nakon čega se samo začepi i postavi na motor, to mu je formiranje. Staje knap u kućište, nema potrebe za preradom.

Teletabis pobediJo!

Dobro je što niste došli vi koji ste planirali, bilo je sranje. Imam i dokaze za to. Pa da krenemo polako... Na ulasku u Deliblatsku peščaru. Smanjenje pritiska u gumama, podmazivanje lanca (ko mora, naravno ja)... Znate šta se desi, kad gledate u "Kažiput" (kako moja baba kaže za GPS) u vožnji na pesku? Imate jedan pokušaj da pogodite... Gliga nam slika jubilej na 35k kilometara... Prva pauza, prikazana na sledećim slikama... ... ... ... ... Ovako to izgleda, kad Gliga slika... Panorama Deliblatskih brda... Druga i najduža pauza, koju smo iskoristili da se dobro odmorimo. Priznajem, nije nam se posle sedalo na motore... ... Idemo dalje... Priroda Deliblatske peščare u svom najboljem ruhu! Neko bi rekao brda u Vojvodini? Nemoguće. E pa da vam kažem, veoma je moguće. I da, svako brdo smo prešpartali... ... ... ... Hm, šta reći za ovu sliku, a da je dovoljno dostojno umetnosti, koje je priroda sačinila... Gliga pokušava da fokusira motore, ali mu to trava ne dozvoljava... Deluje veliki uspon, ali nije. Ili možda jeste? NIje ni važno, i to smo prešli... ... Jedna od poslednjih pauza. Lovčke čeke i izviđačnice su idealne za to, ali i za slikanje. Pokušao sam da se popenjem, ali mi nije išlo, zbog zemljine teže, koja je slomila prvu lestvu... Gliga puca okolinu iz svog snajpera. Nije pošteno, priroda nije bila spremna za to... Poslednja pauza pred izlazak iz Deliblatske peščare.Ustvari, ja bih to rekao poslednja pauza pred zalazak sunca.... Dok se Gliga penje na izviđačnicu da slika... (pritom me je zvao da se i ja popenjem, ja gledam onu izviđačnicu, koja se svakim njegovim penjanjem trese, k´o pred zemljiotres, samo sam mu rekao, neka strpljiv sam ja, siđi kad hoćeš. Jeste da se popenjem i ja pa da ovu izviđačnicu razvalim... ) ...Ja sam dole i slikam motore i okolinu sa moje tačke gledišta... ... ... Al´ sam opasan! Gold! A onda je došao red na mene da se popenjem. Vođen blagom brigom, što po svoju bezbednost, što po bezbednost infrastrukture Deliblatske peščare, koje nema baš puno (i ne treba da je ima, duže vreme će biti ono što se meni sviđa ovde, a to je mir i spokoj), svakim svojim korakom, osećam blagu dilataciju skoro postavljenih bagremovih stubova, ukopanih duboko u zemlju, povezanim metalnim šrafovima, koji su zabijeni u njih. Dok sam se penjao, primetio sam na stubovima da izrastaju izdanci. Čist dokaz da je priroda borac! Kako sam stigao na vrh, seo sam, da izivinite, na zadnjicu. A evo i zašto... Zlatna polja Deliblatske peščare... ... Sad smo se zamenili uloga... Nekada su ovu vrstu fotografije zvali "Autoportet", danas ga zovu "selfie" (namerno malim slovima)! I polako smo krenuli. Stajemo, Gliga uzima fotoaparat i slika stado ovaca.... Ja sam slikao njihove pse čuvare... I za kraj, samo još ova slika u kafiću "Devojački kafe", u Devojačkom bunaru, iz kog smo dalje odlepršali poljskim putevima do Kovačice, nakon čega smo se rastali na raskrsnici kod Perleza, pa svako svojim kućama... Šta još da kažem. Ovo mi je drugi put da sam otišao u Deliblatsku peščaru i opet sam pomislio ono što sam i prvog puta kad sam dolazio, a to je (citiram) "Brda u Vojvodini? Nemoguće..." Za kraj bih citirao jednog poznatog naučnika: "Zagledaj se duboko, duboko u prirodu, i tada ćeš sve bolje razumeti." Albert Ajnštajn Do skorijeg pisanja!