Dan 25. Kotor – Novalja, cca. 480 km Jutro je još uvek tmurno i sparno. Polako idemo prema trajektu Lepetane – Kmenari, brzo pređemo i začas smo na granici a ovde opet gužva i sve ide sporo. Više od sat vremena nam treba do dođemao preko, onda preko Dubrovnika do Ploča pa na autoput. Dosadno ali bar se maknemo gužvama uz more. Polako se i vreme poboljšava.

Dan 24. Ohrid – Kotor, cca. cca. 340 km Napuštamo Ohrid i ponovo prelazimo u Albaniju. Vreme opet na granici kiše, ali ostaje suho, koja kap tu i tamo, malo sunca i tako celi dan. Pičimo preko Tirane, gde i malo zalutamo ali ništa strašno. U Kotoru malo prolema s pronalaskom bukiranog apartmana, jer imamo adresu a kućni broj ne spostoji. Pa i adresa nije ulica nego kvart. Pa treba telefon, pa čekanje, pa opet skretanje, pa konačno pronađemo. Prošetamo starim gradom, idemo malo na zidine i dobro se preznojimo. I tu je sparno, a ima i kiše u okolini.

Dan 23. Kalapaka – Ohrid, cca. 260 km Dan je lep sunčan i nešto manje vruć i posebno manje sparan. U tim krajevima smo bili već više puta, stoga idemo što više moguće autoputem. Posle ulazimo u Albaniju da skratimo put na Ohrid. Na granici za Albaniju se čeka na grčkoj strani, na izlazu na Makedonskoj strani, ali nema problema. Na Ohrid usput svračamo već nekoliko godina za redom, nekako nam deluje pomiravajuče i radi se vračamo.

Dan 22. Pirej – Kalampaka (Meteora) cca. 380 km Budimo se na brodu, stajemo na ostrvu Siros, brzo se iskrcaju putnici ukrcaju novi i dalje prema Pireju – Atini. Kao što se približavano Pireju, tako se i temperatura diže a i spara je velika. U gradu ima nekoliko gradilišta tako da su i gužve velike sve do izlaska a temperatura se još uvek diže sve do 38 stepeni i tako skoro celi put do Kalampake – Meteore. U Kalampaki temperatura se spusti za koji stupanj a vlaga ostaje jer je u okolini kiša. Srečom dobili smo samo koji kap, pa smo mogli bar da se provezemo naokolo po manastirima. Tu smo već bili, tako da nismo ulazili u manastire, a i malo smo bili kasni.

Dan 21. Rodos cca. 30 km Danas napuštamo Rodos, rezervisan imamo trajekt koji ide u 23:59, tako da imamo celi dan na raspolaganju. Pošto je poslednji dan ga iskoristimo isključivo za more – kupanje. Naveče još večera i oko 22 časa polako u luku, gde je trajekt več vezan. Brzo nas puštajo na brod, smestimo se u sobu, se istuširamo, malo prošetamo brodom, počekamo ispolvljavanje i spavanje.

Dan 20. Rodos cca, 250 km Posle doručka idemao na kupanje do ručka, a posle pregledati centralni i zapadnog dela ostrva. Na svima otocima Dodekaneza ima puno vetra koji puše, bar u naše vreme, sa zapada, i tako je na istočnem delu vrlo toplo oko 35 stepeni a more mirno. Na centralnom i zapadnom delu baš suprotno. Centralni deo je relativno visok oko 500 mnv a temperatura oko 23 stepena, što je za nas obučenih u kratke pantalone, patike i polo majicu (znam sigurnost i to) na motoru baš hladno, a svoje donosi i relativno jak vetar, koji nama inače ne smeta jer smo navikli na vetar, koji kod nas često prelazi 100 km/h.

Dan 19 Rodos cca. 250 km Najprije idemo da vidimo kad ide trajekt za Pirej. Da možemo planirati povratak. Na kiosku je jedan jako ljubazan momak koji nas pita kako smo došli na Rodos. Pa trajektom. Imate li stare kare? Imamo ali u apartmanu. Pa kaže, isplati vam se, da se na web strani brodara registrirate jer dobijete 40% popusta. Mi brzaka u apartma, koji je nekih 10 km udaljen, napravimo registraciju i vratimo. Zaista dobijemo 70 € popusta. Dalje idemo na razgledavanje lepog grada Rodos, nakon toga na drugu stranu ostrva na Prasonisi beach.

Dan 18 Kos – Rodos cca. 150 km Opet se zbog trajekta budimo malo ranije, na recepciji pokupimo sendviče, za koje smo se dan prije dogovorili jer idemo prije doručka. Inače doručak u grčkoj je za nas relativno kasno, posle 8:30 ili 9 pa do 12 ??? Dolazimo u luku 30 minuta ranije, mislili smo da če već biti tu ali nije. 10 min do polaska se pojavi i neverovatno brzo ulazi, okrene i već je vezan. Brzo siđu, mi uđemo i več smo u pokretu – ide ko gradski autobus. Posle dva sata stanica na ostrvu Simi i za naredna 2 smo na Rodosu. Mi pravo u hotel, da se raspakujemo, brzo na ručak i na hlađenej u more. Na večer, kad vrućina popusti idemo još na razgledavanje prelepog grada Lindos.

Dan 17. Kos cca. 150 km Prva zadaća, naravno posle doročka, je karta za sledeći dan trajekt prema Rodosu, što i nije jednostavno i brzo. U luci kiosk brodara sa tipičko grčkim radnim tempom. Ispred nas samo jedan ali obojica (sa tipom iz kioska) se izmeljuju sa mobitelima, najprije jedan, kad ta odloži, zvoni drugomi i tako nekih 30 minuta. Dođemo na red i izrazimo želju ali žao mi to ne radimo, trebate kiosk pored, gde nema nikoga, ali bi trebao zaćas stići. I evo ga, namešta se opet nekih 10 minuta, kad, ne mi to ne radimo, trebate u agenciju u centru. Ajde opet u potragu za agencijom, gde to, srećom, na brzaka sredimo. I sad more, sunce, odmaranje do večera, ali usput posetimo i Asklepion.

Dan 16. Bodrum – Kos cca. 120 km Budimo se nešto ranije no obično, pošto moramo da budemo u 7:30 kod agencije i onda idemo na carinu. Čuli smo, da kod izlazka iz Turske policija proverava dali su sve kazne plaćene, ukoliko nisu ne dozvoljavaju izlaz. Mi nismo imali GHS za autoput, pa smo bili malu u strahu zbog toga. Na carini se proverava i pregledava sve, i kofere pregledavaju. Kad uzmu dokumente motora i poćinju sa proveravanjem koje je trajalo bar pola sata (dokumenti, sve ukupno skoro 2 sata), nam nije bilo svejedno ali ipak na kraju sve uredu. Plovidba traje sat vremena a onda opet proveravanje na Grčkoj strani. Prvo idu „pešaci“ mi sa vozilom zadnji. Brzo u hotel i razgledavanje ostrva pa obavezno kupanje.

Kad već napuštamo tursku, par fotografija o saobraćaju.

Dan 15. Fethiye – Bodrum cca. 230 km Opet neplanirana destinacja. Put – ništa posebno, nema gužve, put dobar, vrućine nema. Bodrum, zovu ga turski Santropez je lepo uređen grad, više slićan zapadno europskom morskom gradu nego turskom, sa velikom marinom. Zbog problema sa transportom za Grčku smo prvo pošli do agencije, da rezervišemo trajekt, koji ide sledeći dan u 9 sati. Ovaj put bez problema dobijemo karte za Kos i onda zbog „olakšanja“, da nam nije potrebno se vraćati istim putem, prošetamo gradom.

Dan 14. Antalya – Fethiye cca. 200 km Nad morem su crni oblaci, pa odlučujemo da ne idemo uz more, nego na okolo preko planina, što nekoliko produžuje put, ali dosta nam je kiše. Ujutro posle 8 je u Antalyi već preko 30 i sparno, pa nam odluka ne padne tako teško. Brzo se dižemo na 1500 mnm a tempetatura se padne na 20, toliko su velike razlike. Put je dobar, promet redak, bar dok se ne počnemo spuštati prema moru a tad i temperatura brzo raste do 37 stepeni. Mi brzaka na more, kad voda nekako guste zelene boje i ubije volju za kupanje pa mi za uzvrat na pivce a onda u sobu pa bazen. Posle hlađenja opet u šetnju kad .... kiša – pa zar opet ??? Kad smo planirali put, da ne bismo se vraćali istim autoputem išli bi preko Grčke, da posetimo Rodos, koji je inaće daleko od kontinentalne Grčke, kontaktirali smo Turistićku zajednicu na Rodosu, dali postoji trajekt iz Turske, pa nas spojili s turskim brodarom, koji nam je zagotovio da voze iz Marmarisa za Rodos. Već koji dan pokušavan da jih dobijem, ali ništa. Svejedno bukiramo hotel u Marmarisu. Pola sata posle bukiranja, dobijem poruku, da tjrajekt trenutačno ne vozi. Eeee, šta sad. Na brzaka pronađemo jedino mogućnost i to je iz Bodruma za Kos, pa dalje za Rodos. Ponovo bukiramo novi hotel ovajput u Bodrumu a i obavestimo hotel u Marmarisu, da ne dolazimo zbog otkaza trajekta, iako povat uplaćenog iznosa nije moguć. Ujutro dobijemo poruku od Bookinga, da su obavestili hotel o otkazu te dobili odgovor, da žale da nam je trajekt otkazan, pa nam vraćaju plaćen iznos. Hvala Bookinu i hotelu.

Dan 13. Side – Antalya cca. 100 km Osnovni plan bio je grad Kas, ali nismo pronašli neki odgovarajući smeštaj, pa smo rezervisali u Antalyi. Antalya je velik grad, kad smo stigli do table grada, GPS je prikazivao još 25 km. Pošto smo rani, jer je put bio kratak, otišli na plažu i prvi put okusili „tursko“ more. Mokro je. Obavezna šetnja uz plaži nije mogla izostati. Kiša i ovog puta nije bila daleko, ali vreme je izdržalo do naveče kad je bio manji pljusak.

Dan 12. Silifle – Side cca. 320 km Idemo prema zapadu uz obalu. Na početku nema puno prometa a i put je na četri trake a uskoro počinje brdo cesta se suzi na samo dve trake a podloga je valovita i skliska. Puno je kamiona, već na oko su natovoreni puno preko ograničenja, koji voze 10 – 20 km/čas. Brdo nije visoko do nekih 300m ali velika je razlika u vremenu – uz more 32 na 300m visine magla i 20 stepeni. Između ovih brda plantaže banana, za koje nisam znao da ih tu ima. Opet nismo mogli da ih ne pokušamo, sveže i aromatične - odlične. Dolazkom u Alanyu prometa sve više, poćinju veliki hotelski kompleksi i iako se gradovi menjaju, u praksi je to sve jedno mesto – hotel do hotela sve do Side-a. Posle smeštaja pravac stari centar ali promašili smo taj pravac. Kad dođemo na plažu tek vidimo pogrešku ali nema problema pa pravimo i šetju uz plažu. Side je lepo uređeno, renovirano ali pravljeno za bogate ruske i njemačke turiste jer cene su i 3 – 4 puta više nego u drugim morskim gradovima.

Dan 11, Goreme – Silifke cca. 360 km Prije odlaska posetimo i PTT u nadi da dobijemo tu HGS karticu ali opet neuspešno. Čini mi se, da nitko neće da ispunjuje formular, pa samo kažu nema. Napuštamo Kapadoky-u i idemo prema moru, da razledamo tursku „rivieru“. Opet autoput, opet posećujemo pumpe u nadi za HGS i ništa. Što se tiće HGS kažu, da turci na izlazu proveravaju sve prekršaje i ne dozvoljavaju izlaz dok nisu sve kazne plaćene. Videt ćemo? Polako se spuštamo prema moru tako i temperatura raste i prelazi 30 stepeni. Ulazimo u Mersin, promet se sgusnuo i temperatura je porasla. Autoput se završi, alarm opet upali, niko ne reaguje i mi dalje. Sve je naselje do naselja, iako je cesta na bar 4 trake se prometuje sporo. Polakao stignemo u Silifke, smestimo se u već rezervisan hotel i direkt na ručak. Posle još šetnja uz more, sladoled i razgledavanje. Turistićka sezona još nije na višku, pa gostiju nema baš puno.

Dan 10, Goreme 0 km Kad smo mi planirali ovaj put, gledali smo šta sve razgledati u Kapadokyi i videli da postoje razne turističke ture i zapeli za „green tour“ s cenom od 60 € po osobi. Naš gazda, kod kojeg spavamo, ima dogovor s agencijom za njegove goste ova „zelena“ ekskurzija je 30 € - super. U 9:30 dođe po nas autobus i do prve stanice pnorama Goreme, dalje Onyx draguljarnica (marketing), a onda najiteresantnija lokacija to je Derinkuyu – podzemni grad. Grad sa 13 nivoa ispod zemlje do dubine 60m u kojem je živelo do 20.000 ljudi. – Impresivno. Sledeće je „Ihlara valey“ kad, iako smo u najsušnijem području Turske, počinje kiša. Trčeči na brzaka pogledamo inače vrlo lepo dolino al ipak dobro pokisnemo. Na izlazku idemo na solidan ručak (u ceni ekskurzije), malo se osušimo i opet na autobus. Na brzaka (još uvek kiša) pogledamo „Selime monastery“ i „Nar crater“ jezero pa pravac Goreme. Ova ekskurzija vredi ovaj novac, jer samo ulaznice samostojno stoje koliko cela ekskurzija, a tu je još ručak i cca. 200km autobusom.

Dan 9, Konya – Goreme (Kapadokya) cca. 250 km Put iz Konye je kilometrima ravan, bez krivina i uspona, sama polja na sve strane i sva navodnjavana, bez koga bi bila pustinja. Zbog vrućine se pojavljuje i nini „tornado“. Približavanjem cilju put postaje slabji, od vrućine se topi bitumen što ga pravi vrlo skliskim, pa je treba pažnje kod ubrzavanja, bremzanja i krivinama iako nisu oštre. Ulazak u Goreme opet uredno sređen i pun turista, od kojih najviše kineza. Kineza je toljiko da su sve table osim na turskom i na kineskom jeziku a tek posle engleski. Posle smeštaja u „pećini“ ručak i na razledavanje Goreme-a, koji je vrlo interesantan kamenim formacijama u kojima su si ljudi uredili bivalište. Sreli smo i turskog lava

Samo što ja imam 1300 km samo do ulazka u Tursku

Dan 8, Pamukkale – Konya cca. 400 km Svi gradovi u Turskoj su lepo uređeni sa cvećem i zelenilom i na ulasku puno puta je i simbol grada u obliku voća ili povrča, koje je obično za njega. U 20 godina putovanja motorom smo stekli naviku, da putovanje organizujemo tako, da na lokalitete stignemo rano popodne, tako da još možemo razgledavati posećene krajeve. Sledća destinacija je Kapadokya, ali pošto je udaljena nešto manje od 700 km, a mi imamo vremena, odlučimo da idemo do Konye, tamo prespavamo i sledeći dan dalje – ipak smo na godišnjem. Rezerviramo hotel za 22 € sa doručkom (za 2 osobe) i to je bio najjeftiniji smeštal na putu. Konya je miljunski grad, lepo sređen, malo smo hodali i razgledavali i završili u većem šoping centru. Ulaz je stogo kontroliran sa obezbeđenjem i skenerom, kroz kojega trebaju svi da prođe.

Dan 7, Selcuk – Pamukkale cca. 200 km Idemo dalje, puno je još puta. Na putu naletimo na područje gde goje jagode i to toliko sve miriše, da nismo odoleli ne se zaustaviti i kupiti kilo slatkih i aromatičnih jagoda, naravno tek ubranih. Kratko ali slatko. Dolazimo u hotel a soba još nije spremna. Dok čekamo na recepciji dolaze i motoristi talijani, i u pogovoru s njima saznajemo da smo mi za sobu (2 osobe) na Bookinu platili 25 € a oni preko Expedie (jer kao Booking ne radi) 50 € za sobu pored nas. Recepcionarka nam savjetuje, da za ogled uzmemo autobus (1 €), koji nas vozi na gornji deo do Hierapolisa, a onda pješice sve razgledati pa do termalnog dela, što se pokazalo odličnim, jer je i vrućina bila velika, a i puno je za hodati ali vredi. Posle ogledavanja još malo u hotelski bazen, pa večera i danu brzo dođe kraj.

Dan 6, Bergama – Selcuk cca. 195 km Konačno sunčano jutro. Današnji dan ima nešto kraći transfer cca. 200km, znači više vremena na raspolaganju, pa se sa domaćinom dogovorimo da možemo produžiti do 12 sati i tako idemo na jutarnje ogledavanje antičnega Pergamon-a. Onda brzo pakiranje i na put za Selcuk. Kod Izmira počinje autoput, a mi još uvek bez HGS-a. Zaustavljamo se na par pumpi a ništa, svi kažu da treba na PTT (Turska pošta). Nastavljamo bez, na izlazu nesto pišti, idemo polako ako ko reaguje, ali ništa a mi dalje. Na ulazku u grad je kolona od nekoliko kilometara pošto je praznik. Brzo se smestimo, presvučemo, ručamo i brzo za Efes, udaljen nekih 3 km. Efes je poznat po jednom od sedam antičkih čuda – Artemidinom hramu pa i Celzove biblioteke. Zaista impresivno i vredno ogleda. I grad Selcuk je vrlo lepo sređen, a nastanjeni smo uz sami antički aquaduct. Tu smo pojeli i dosad najbolji sladoled.

Hvala. Ali dok postoji "google translate" nema problema

Dan 5, Eceabat – Troja - Assos – Bergama cca. 270 km Probudimo se u kišno jutro, peti dan za redom. Spremamo, doručkujemo i pravac trajekt. Prolazimo u Aziju. Prva stanica je Troja. Do Troje se nebo otvori i poćinje sunce, tako da dolazimo ovajput mokri oznutra – oznojeni. Skidamo kišnjake i na ulaz, kad ovo zatvoreno. Rade samo poslepodne. Vremena za čekanje nemamo, pa krenemo dalje, kad opet se nebo smrači in počinje pljusak. Nemamo volje ponovo oblačiti kišnjake pa stanemo na pumpi i sačekamo da prođe. Pojedemo sladoled i dalje, a uskoro opet sunce a temperatura niše od 16 – 32 stepena. Assos pogledamo na brzaka pošto smo puno obučeni a i jako je toplo. Idamo dalje prema Bergami, a usput stanemo i na dobar i jeftin ručak. Posle smeštaja u Bergami idemo na ogled antičkog Pergamon-a, kad i ovo zatvoreno - radi samo dopodne.

Dan 4, Svilengrad – Eceabat cca. 260 km Ulaz u Tursku, nama je to prvi put. Na prvoj pumpi tražimo karticu HGS – plaćanje cestarine. Pošto je Ramadan, u Turskoj su svi putevi bez naplate i kartice nije moguće nabaviti iako ćemo biti duže vreme i posle ramadana. Razmenimo eure za lire, a kasnije vidim, da kurs nije bio baš najbolji, a šta ćeš, škola za drugi put. Nastavljamo dalje preko Edirne, gde se u nas od pozadi zaleti jedan turčin s autom. Srećom se održim na motori i stanem uz kraj a turčin gasa. Srećom nije bilo neke štete, pa uz malo viši pulz nastavljamo. Iz Edirne nas GPS vodi po nekim zabačenim putevima uz polja pirinača a posle otprilike sat vremena dolazimo na glavni put za Eceabat, kad nećete da verujete, opet kiša. Na Na cilj dolazimo uz kišu koja brzo prestaje, a mi brzo na razgledavanje i trženje karte za trajket preko Dardanele. Usput idemo na ručak, konobar nam pojašnjuje šta ima (meni-ja nema i tu opet zajeb). Na kraju dobijemo račun, i vidimo da su nas opet ... nova škola (nikako bez menu-a). Sledeća zadaća je bukiranje smeštaja za sledeći dan, kad .... Booking u Turskoj ne radi. Panika. Hotels.com i slićni imaju cene duple od Bookinga, a i ponuda nije baš neka. Malo razmišlanja i rešenje je VPN. Malo pogooglam i kupim VPN za mesec dana 8€, i radiii. Brzo bukiramo i ponovo u grad, kad ponovo kiša. Prvi dan nam se Turska nije baš proslavila.