Dan 9, Konya – Goreme (Kapadokya) cca. 250 km Put iz Konye je kilometrima ravan, bez krivina i uspona, sama polja na sve strane i sva navodnjavana, bez koga bi bila pustinja. Zbog vrućine se pojavljuje i nini „tornado“. Približavanjem cilju put postaje slabji, od vrućine se topi bitumen što ga pravi vrlo skliskim, pa je treba pažnje kod ubrzavanja, bremzanja i krivinama iako nisu oštre. Ulazak u Goreme opet uredno sređen i pun turista, od kojih najviše kineza. Kineza je toljiko da su sve table osim na turskom i na kineskom jeziku a tek posle engleski. Posle smeštaja u „pećini“ ručak i na razledavanje Goreme-a, koji je vrlo interesantan kamenim formacijama u kojima su si ljudi uredili bivalište. Sreli smo i turskog lava

Samo što ja imam 1300 km samo do ulazka u Tursku

Dan 8, Pamukkale – Konya cca. 400 km Svi gradovi u Turskoj su lepo uređeni sa cvećem i zelenilom i na ulasku puno puta je i simbol grada u obliku voća ili povrča, koje je obično za njega. U 20 godina putovanja motorom smo stekli naviku, da putovanje organizujemo tako, da na lokalitete stignemo rano popodne, tako da još možemo razgledavati posećene krajeve. Sledća destinacija je Kapadokya, ali pošto je udaljena nešto manje od 700 km, a mi imamo vremena, odlučimo da idemo do Konye, tamo prespavamo i sledeći dan dalje – ipak smo na godišnjem. Rezerviramo hotel za 22 € sa doručkom (za 2 osobe) i to je bio najjeftiniji smeštal na putu. Konya je miljunski grad, lepo sređen, malo smo hodali i razgledavali i završili u većem šoping centru. Ulaz je stogo kontroliran sa obezbeđenjem i skenerom, kroz kojega trebaju svi da prođe.

Dan 7, Selcuk – Pamukkale cca. 200 km Idemo dalje, puno je još puta. Na putu naletimo na područje gde goje jagode i to toliko sve miriše, da nismo odoleli ne se zaustaviti i kupiti kilo slatkih i aromatičnih jagoda, naravno tek ubranih. Kratko ali slatko. Dolazimo u hotel a soba još nije spremna. Dok čekamo na recepciji dolaze i motoristi talijani, i u pogovoru s njima saznajemo da smo mi za sobu (2 osobe) na Bookinu platili 25 € a oni preko Expedie (jer kao Booking ne radi) 50 € za sobu pored nas. Recepcionarka nam savjetuje, da za ogled uzmemo autobus (1 €), koji nas vozi na gornji deo do Hierapolisa, a onda pješice sve razgledati pa do termalnog dela, što se pokazalo odličnim, jer je i vrućina bila velika, a i puno je za hodati ali vredi. Posle ogledavanja još malo u hotelski bazen, pa večera i danu brzo dođe kraj.

Dan 6, Bergama – Selcuk cca. 195 km Konačno sunčano jutro. Današnji dan ima nešto kraći transfer cca. 200km, znači više vremena na raspolaganju, pa se sa domaćinom dogovorimo da možemo produžiti do 12 sati i tako idemo na jutarnje ogledavanje antičnega Pergamon-a. Onda brzo pakiranje i na put za Selcuk. Kod Izmira počinje autoput, a mi još uvek bez HGS-a. Zaustavljamo se na par pumpi a ništa, svi kažu da treba na PTT (Turska pošta). Nastavljamo bez, na izlazu nesto pišti, idemo polako ako ko reaguje, ali ništa a mi dalje. Na ulazku u grad je kolona od nekoliko kilometara pošto je praznik. Brzo se smestimo, presvučemo, ručamo i brzo za Efes, udaljen nekih 3 km. Efes je poznat po jednom od sedam antičkih čuda – Artemidinom hramu pa i Celzove biblioteke. Zaista impresivno i vredno ogleda. I grad Selcuk je vrlo lepo sređen, a nastanjeni smo uz sami antički aquaduct. Tu smo pojeli i dosad najbolji sladoled.

Hvala. Ali dok postoji "google translate" nema problema

Dan 5, Eceabat – Troja - Assos – Bergama cca. 270 km Probudimo se u kišno jutro, peti dan za redom. Spremamo, doručkujemo i pravac trajekt. Prolazimo u Aziju. Prva stanica je Troja. Do Troje se nebo otvori i poćinje sunce, tako da dolazimo ovajput mokri oznutra – oznojeni. Skidamo kišnjake i na ulaz, kad ovo zatvoreno. Rade samo poslepodne. Vremena za čekanje nemamo, pa krenemo dalje, kad opet se nebo smrači in počinje pljusak. Nemamo volje ponovo oblačiti kišnjake pa stanemo na pumpi i sačekamo da prođe. Pojedemo sladoled i dalje, a uskoro opet sunce a temperatura niše od 16 – 32 stepena. Assos pogledamo na brzaka pošto smo puno obučeni a i jako je toplo. Idamo dalje prema Bergami, a usput stanemo i na dobar i jeftin ručak. Posle smeštaja u Bergami idemo na ogled antičkog Pergamon-a, kad i ovo zatvoreno - radi samo dopodne.

Dan 4, Svilengrad – Eceabat cca. 260 km Ulaz u Tursku, nama je to prvi put. Na prvoj pumpi tražimo karticu HGS – plaćanje cestarine. Pošto je Ramadan, u Turskoj su svi putevi bez naplate i kartice nije moguće nabaviti iako ćemo biti duže vreme i posle ramadana. Razmenimo eure za lire, a kasnije vidim, da kurs nije bio baš najbolji, a šta ćeš, škola za drugi put. Nastavljamo dalje preko Edirne, gde se u nas od pozadi zaleti jedan turčin s autom. Srećom se održim na motori i stanem uz kraj a turčin gasa. Srećom nije bilo neke štete, pa uz malo viši pulz nastavljamo. Iz Edirne nas GPS vodi po nekim zabačenim putevima uz polja pirinača a posle otprilike sat vremena dolazimo na glavni put za Eceabat, kad nećete da verujete, opet kiša. Na Na cilj dolazimo uz kišu koja brzo prestaje, a mi brzo na razgledavanje i trženje karte za trajket preko Dardanele. Usput idemo na ručak, konobar nam pojašnjuje šta ima (meni-ja nema i tu opet zajeb). Na kraju dobijemo račun, i vidimo da su nas opet ... nova škola (nikako bez menu-a). Sledeća zadaća je bukiranje smeštaja za sledeći dan, kad .... Booking u Turskoj ne radi. Panika. Hotels.com i slićni imaju cene duple od Bookinga, a i ponuda nije baš neka. Malo razmišlanja i rešenje je VPN. Malo pogooglam i kupim VPN za mesec dana 8€, i radiii. Brzo bukiramo i ponovo u grad, kad ponovo kiša. Prvi dan nam se Turska nije baš proslavila.

Dan 3, Niška banja - Svilengrad cca. 450 km Opet dan za transfer, poćinje u suncu ali uskoro počinje kiša. Malo se dosađujemo ovim autoputem, ali nema druge. Stajemo samo za brzi ručak, sipamo benzin pa dalje. Opet nas se usmiluje pa malo prije dnevnog cilja kiša prestane. Posle smeštaja u pregledavanje grada i večeru, kad opet pljusak. Čekamo u kafani da na kratko prestane i odtrčimo do sobe.

Dan 2, Slavonski brod – Niška banja cca. 460 km Jutro je oblačno ali bez kiše, posle doručka pakujemo obučemo kišno odelo jer je nebo tamno i piči na autoput. Uskoro počinje da lije, ali šta ćemo pičimo dalje. Kiša nam uopšte ne smeta, u moto karieri smo je puno provozali, a na autoputu nam je čak i bolje nego vrućina. Zaustavljamo se samo posle Beograda uz put na hamburger i nastavljamo, a kiša ne prestaje. Pere nas sve do ulazka u Niš. Srećom u Nišku banju dolazimo uz toplo i sunćano vreme, smestimo se u sobu, kao obićno bukirano dan ranije, da ne gubimo vreme traženjem smeštaja pa u šetnju i razgledavanje Banje. Priuštimo si i odlćnu večeru, pa sladoled,..., pa i sunce

Kao prvo se ispričavam zbog grešaka u tekstu jer srpski nije moj jezik. Nisam neki pisac, pa će zbog toga biti više slika nego teksta. Balkan smo više manje prevozali, i tako smo odlućili produžiti prema Aziji. Ove godine smo si rezervirali nekoliko dana više godišnjeg, da lagano pregledamo centralno i južnu Tursku. Pošto je to godišnji, sve je planirano da bude na “lagano“, a u planu je i nekoliko dana za relaks na Grčkim otocima. Dan 1, Koper - Slavonski brod cca. 425 km Da uštedimo još jedan dan, odlučimo da startamo več u petak 31.05. odmah nakon posla. Start je uz sunce, idemo autoputem preko Ljubljane, Zagreba prema Slavonskom brodu, koji je cilj prve etape. Put je dosadan kao svaki autoput, prometa nije puno, ali poslje Zagreba počinje kiša. Postanak na pumpi i oblačenje kišnog odela. A sad panika – nema pantalona od žene ???? Posle nekoliko minuta kletva ih prinađemo u jednoj drugoj kesi i oddahnemo. Na ulasku u Sl. Brod kiša srečom prestane, smestimo se u apartmanu prethodno bukiran preko Bookinga i odlazak na šetju uz Savu i večeru pa na spavanje.