Dan 2 Ispostavi se, da ni ovde nismo nadoknadili spavanje. Nismo baš najbolje spavali, još pod stresom od dužine puta u nepoznao. Pa ostaje i onaj strah, šta ako ne dobijemo vize??? Ujutro nismo baš rani, oko 8 idemo do pekarnice po nešto za doručak i polako pakovanje i dalje. U planu 450km avtoputa. Autoput ko avtoput skroz dosadan, nismo čak nijedne fotografije napravili. Na Hr-Srb granici bez gužve i problema, te pičimo preko Beograda, gde se malo ugužvamo zbog radova inače bez posebnosti do Niške banje. To nam je sada već standardno mesto za odmoriti, malo prošetati i odlićno pojesti. Prije spavanja još pregled puta i bukiranje spavanja za sledeći dan.

Više godina sam hteo da obiđem Iran, pa svaki put nešto uleti, sankcije, zabrana ulaza, covid,... I žena mi nije baš vesela jer idemo u „čudne“ krajeve za koje se svašta čuje i skoro isključivo u negativnom kontekstu. I tako na ovo proleće sankcija nema, covid se smanjuje, ulaz je omogućen, ženu ubedim da ne treba imati straha (to je bilo od svega najteže) i na brzaka odluka idemo. Dobar mesec dana prije odlazka dolazi naša nova „kravica - Junior“, koju trebamo još opremiti, napraviti prvu hiljadarku do prvog servisa, da bude spremna za put. Motor je bio naručen puno prije odluke za odlazak, pa tako u svemu žurimo. Gume koje su original stavljene Bridgeston A41 po čitanju recenzija ne prave baš veliku kilometražu, pa tako idemo u lov za proverenu Conti TKC70, kojih zapravo na našem i susjednom tržištu nema. Preko interneta ih nađem tek u Andori a cena...uf. Nema druge naručujem. Prvi servis napravljen, gume zamenjene, pa je Junior spreman. Opet na brzinu sredimo Carnet du Passage (CDP) i međunarodno vozaćku. Za Iransku visu treba više vremena kojeg nemamo ali odlućimo da svejedno idemo i visu pokupimo usput u Tursoj i tako stičemo još dodatnih sedam dana. Na poslu ispregovaramo 5 sedmica godišnjeg i počinje spremanje. Spisak robe i dokumenata se sprema, dopunjava, pa onda smanjuje jer svega što bi hteli ne možemo uzeti. Dva dana od polazka pakiramo robu, opremu i dokumente, pa opet proveravamo sve, panika raste... Polazak je u petak 20.05. posle rada, tako dobijamo dodatni dan. Zapravo idemo još koji sat prije, pa ručak, presvlačenje i start. Pošto je to godišnji odmor sve ide u ovom pravcu, pa tako ograničimo dnevne ture na max 500km, tako da možemo i ogledavati krajeve koje posetimo. Prvi dan popodnevni transfer Koper – Slavonski brod, start otprlike u 15 sati. Na početku puta u glavi samo vrtim film pakovanja, da nismo što zaboravili, ali polako prebacim v vožnju. Put ide autoputom jer je cilj daleko i nema druge mogućnosti. Malo je na početku dosadno ali se očekuje svakim danom bolje. V Slavoskom brodu malo prošetamo, povečeramo i spavanje s kojim smo malo u minusu od prošlih dana.

Isto i mi. Sačekat još koji mesec i piči.

Na obje strane se nalaze fotografi. Fotografiju se može kupiti za 9 eur.

Naših prvih 200.000

U dokaz da nije Stelvio u dvoje problem, tu su slike koje saputnica radi usred krivina - serpentina u vožni uzbrdo na Stelvio.

Stelvio u dvoje nije nikakav problem, prošli više puta sa svih strana. Nema ni stajanja u krivinama osim ako se sretnu 2 neiskusna automobilista, odnosno naiđe kamper ili bus. Samo gasa

Koji su problemi sa prelaskom CG i BIH granice? Mi bi u povratku s Grčke iz CG ušli u BIH, pa me zanima je li to moguće?

122 lek = 1€

Hvala.

A ulaz u CG ?

Odličan putopis. Dali se kontrolira negativni Covid testi ili vakcinisanje na granicama?

Lepo. Bravo Albanija se mnogo promenila od našeg prvog ulaska 2005 g. V toku godina, smo se više puta vračali prevozali ju preko i popreko i svaki put bili oduševljeni, možda baš zbog neke autentičnosti neke prošlosti. Samo za usporedbu, kako je još 2015 izgledala paralelna (vašoj SH22) magistrala SH20 iz Gusinja (CG) za Skadar, nekoliko fotografija.

Da, može se iz Kosa za Pirej, ali kad smo već u tim krajevima, smo hteli razgledati i Rodos. Osnovni plan je bio samo Rodos, pošto je veći da možemo biti nekih 5 dana (mi se dosađujemo ako smo dugo na istom mestu). Kad nismo mogli direkt na Rodos, smo se zaustavili dan na Kosu, kad smo već tamo, da ga razgledamo, a posle smo, zbog toga, malo skratili boravak na Rodosu. Sa Bodruma za Kos vozi manji katamaran, koji može da primi nekih 5-6 auta, a put traje 1 sat. Sa Kosa na Rodos, vozi isti trajekt koji ide i za Pirej i vozi kružno po otocima. Put traje cca. 3,5 sata. Sa Rodosa u Pirej vozi 13 sati, ali smo mi išli u 23:59 pa većim delom prespavali u kabini. Da trajekt zna biti dosadan, ukrcanje i iskrcanje ide vrlo brzo. Vezanje prave sami i nismo jih čekali i kad smo stigli, je motor već bio odvezan.

Dan 26. Novalja – Koper, cca. 300 km Evo, dođe i poslednji dan. Pošto smo blizu doma, možemo iskoristiti za celodnevno kupanje i odmaranje na Pagu. Naveče idemo na trajekt i pičit kući. Posle otprilike 6600 km u 23 časa stignemo, a već za 8 časa trebamo biti na poslu. Ovo je bilo prvi put u Turskoj, a verujem, da nije poslednji.

Dan 25. Kotor – Novalja, cca. 480 km Jutro je još uvek tmurno i sparno. Polako idemo prema trajektu Lepetane – Kmenari, brzo pređemo i začas smo na granici a ovde opet gužva i sve ide sporo. Više od sat vremena nam treba do dođemao preko, onda preko Dubrovnika do Ploča pa na autoput. Dosadno ali bar se maknemo gužvama uz more. Polako se i vreme poboljšava.

Dan 24. Ohrid – Kotor, cca. cca. 340 km Napuštamo Ohrid i ponovo prelazimo u Albaniju. Vreme opet na granici kiše, ali ostaje suho, koja kap tu i tamo, malo sunca i tako celi dan. Pičimo preko Tirane, gde i malo zalutamo ali ništa strašno. U Kotoru malo prolema s pronalaskom bukiranog apartmana, jer imamo adresu a kućni broj ne spostoji. Pa i adresa nije ulica nego kvart. Pa treba telefon, pa čekanje, pa opet skretanje, pa konačno pronađemo. Prošetamo starim gradom, idemo malo na zidine i dobro se preznojimo. I tu je sparno, a ima i kiše u okolini.

Dan 23. Kalapaka – Ohrid, cca. 260 km Dan je lep sunčan i nešto manje vruć i posebno manje sparan. U tim krajevima smo bili već više puta, stoga idemo što više moguće autoputem. Posle ulazimo u Albaniju da skratimo put na Ohrid. Na granici za Albaniju se čeka na grčkoj strani, na izlazu na Makedonskoj strani, ali nema problema. Na Ohrid usput svračamo već nekoliko godina za redom, nekako nam deluje pomiravajuče i radi se vračamo.

Dan 22. Pirej – Kalampaka (Meteora) cca. 380 km Budimo se na brodu, stajemo na ostrvu Siros, brzo se iskrcaju putnici ukrcaju novi i dalje prema Pireju – Atini. Kao što se približavano Pireju, tako se i temperatura diže a i spara je velika. U gradu ima nekoliko gradilišta tako da su i gužve velike sve do izlaska a temperatura se još uvek diže sve do 38 stepeni i tako skoro celi put do Kalampake – Meteore. U Kalampaki temperatura se spusti za koji stupanj a vlaga ostaje jer je u okolini kiša. Srečom dobili smo samo koji kap, pa smo mogli bar da se provezemo naokolo po manastirima. Tu smo već bili, tako da nismo ulazili u manastire, a i malo smo bili kasni.

Dan 21. Rodos cca. 30 km Danas napuštamo Rodos, rezervisan imamo trajekt koji ide u 23:59, tako da imamo celi dan na raspolaganju. Pošto je poslednji dan ga iskoristimo isključivo za more – kupanje. Naveče još večera i oko 22 časa polako u luku, gde je trajekt več vezan. Brzo nas puštajo na brod, smestimo se u sobu, se istuširamo, malo prošetamo brodom, počekamo ispolvljavanje i spavanje.

Dan 20. Rodos cca, 250 km Posle doručka idemao na kupanje do ručka, a posle pregledati centralni i zapadnog dela ostrva. Na svima otocima Dodekaneza ima puno vetra koji puše, bar u naše vreme, sa zapada, i tako je na istočnem delu vrlo toplo oko 35 stepeni a more mirno. Na centralnom i zapadnom delu baš suprotno. Centralni deo je relativno visok oko 500 mnv a temperatura oko 23 stepena, što je za nas obučenih u kratke pantalone, patike i polo majicu (znam sigurnost i to) na motoru baš hladno, a svoje donosi i relativno jak vetar, koji nama inače ne smeta jer smo navikli na vetar, koji kod nas često prelazi 100 km/h.

Dan 19 Rodos cca. 250 km Najprije idemo da vidimo kad ide trajekt za Pirej. Da možemo planirati povratak. Na kiosku je jedan jako ljubazan momak koji nas pita kako smo došli na Rodos. Pa trajektom. Imate li stare kare? Imamo ali u apartmanu. Pa kaže, isplati vam se, da se na web strani brodara registrirate jer dobijete 40% popusta. Mi brzaka u apartma, koji je nekih 10 km udaljen, napravimo registraciju i vratimo. Zaista dobijemo 70 € popusta. Dalje idemo na razgledavanje lepog grada Rodos, nakon toga na drugu stranu ostrva na Prasonisi beach.

Dan 18 Kos – Rodos cca. 150 km Opet se zbog trajekta budimo malo ranije, na recepciji pokupimo sendviče, za koje smo se dan prije dogovorili jer idemo prije doručka. Inače doručak u grčkoj je za nas relativno kasno, posle 8:30 ili 9 pa do 12 ??? Dolazimo u luku 30 minuta ranije, mislili smo da če već biti tu ali nije. 10 min do polaska se pojavi i neverovatno brzo ulazi, okrene i već je vezan. Brzo siđu, mi uđemo i več smo u pokretu – ide ko gradski autobus. Posle dva sata stanica na ostrvu Simi i za naredna 2 smo na Rodosu. Mi pravo u hotel, da se raspakujemo, brzo na ručak i na hlađenej u more. Na večer, kad vrućina popusti idemo još na razgledavanje prelepog grada Lindos.

Dan 17. Kos cca. 150 km Prva zadaća, naravno posle doročka, je karta za sledeći dan trajekt prema Rodosu, što i nije jednostavno i brzo. U luci kiosk brodara sa tipičko grčkim radnim tempom. Ispred nas samo jedan ali obojica (sa tipom iz kioska) se izmeljuju sa mobitelima, najprije jedan, kad ta odloži, zvoni drugomi i tako nekih 30 minuta. Dođemo na red i izrazimo želju ali žao mi to ne radimo, trebate kiosk pored, gde nema nikoga, ali bi trebao zaćas stići. I evo ga, namešta se opet nekih 10 minuta, kad, ne mi to ne radimo, trebate u agenciju u centru. Ajde opet u potragu za agencijom, gde to, srećom, na brzaka sredimo. I sad more, sunce, odmaranje do večera, ali usput posetimo i Asklepion.

Dan 16. Bodrum – Kos cca. 120 km Budimo se nešto ranije no obično, pošto moramo da budemo u 7:30 kod agencije i onda idemo na carinu. Čuli smo, da kod izlazka iz Turske policija proverava dali su sve kazne plaćene, ukoliko nisu ne dozvoljavaju izlaz. Mi nismo imali GHS za autoput, pa smo bili malu u strahu zbog toga. Na carini se proverava i pregledava sve, i kofere pregledavaju. Kad uzmu dokumente motora i poćinju sa proveravanjem koje je trajalo bar pola sata (dokumenti, sve ukupno skoro 2 sata), nam nije bilo svejedno ali ipak na kraju sve uredu. Plovidba traje sat vremena a onda opet proveravanje na Grčkoj strani. Prvo idu „pešaci“ mi sa vozilom zadnji. Brzo u hotel i razgledavanje ostrva pa obavezno kupanje.