Evo ga moj setup: - Tablet: Samsung Active 2, - Nosac: Ram mount za active 2 i 3, - Drzac: Touratech rotator 360 - Nosac vizira: isto Touratech(koji je los),

@ZeleniZub i @Dale_KG Mene kabina 250e u jednom smjeru ispala (500 oba) medjutim kad rezervises imas da biras kabinu da si sam + sa pogledom na more i bez pogleda na more razlicita je cijena. Moja je bila sa pogledom na more i sam da sam, tako kad stavis na papir nije skupa opcija i ne razmisljas o toaletima i stvarima, manje vise niocemu. A moze da se uzme samo krevet u sobi, vjv ce ti biti neki marokanac (ili vise) unutra.

Stigao u nedelju vece u Beograd. Otkazan trajekt za Djenovu pa vozio od tarife, jos se oporavljam uskoro pisem nastavke.

Dan 12: Krece ruta do Ouzud Vodopada ili blizu 200km toga dana, put prema redovan, malo vrucina ali navikao se vec do sada. Krece se kroz polupustinju ali uz ExYu mix sve na neki nacin bude lakse i lakse se podnese, nekoliko stanjanja da slikam. Inace sada mnogo redje stajem kada je u pitanju slikanje, prethodno je bilo kad god mi se nesto dopadne a sada vec stajem samo kada moram. Evo par sa puta: Ovo je pored puta zito koje je posijano i u nastavku cemo vidjeti kako izgleda zetva, ujedno pravo je cudo da ista uopste mogu da sade ovde jer to vise nije ni zemlja nego cisti kamen. Ovo mi je bilo zanimljivo, kako kose (ali im nesta otkos nije neki) i kako su ispozirali na par slika ali mi je ova najzanimljivija kako se vidi da je na vrhu i nema zelene trave i kako se spusta prema dnu tako trava zelenija. Opet se vracamo putu koji izgleda I na kraju nailazim na paore koji zanju zito. I dalje se koristi srp, a kad se prolazi kroz mjesta posebno u blizini kazablanke(prije i poslije) mogu se vidjeti kombajni koji stoje oko puta predpostavljam da "tezgare" i da cekaju kada ce ih neko pozvati na vrsu. Kako se priblizavam dalje put me vodi na jedno 3-4 km al mozda i vise makadama ali mazga to gazi kao da je asfalt i jedna stvar zbog koje mi je drago jeste to sto sam na svu srecu izabrao Mitas E07+ nije da mi pomazu mnogo ali se ispostavilo da ima mnogo deonica koje nemaju asfalt i sa svakim sa kim sam pricao(i sretao se na putu od kolega bajkera) prvo sta kaze jeste da se zali na put i na putne gume. Vidjao sam da kupaju ljude u ovim njihovim camcicima sa sve samponom/sapunom, nijesam bio siguran da li je to nekakva tradicija ili samo eto tako. Za kraj jedan pogled sa vodopada: Povratak u hostel i spavanje, jako prijatni domacini.

E sad obzirom da koristim booking kao primarno sredstvo rezervisanja smjestaja i u ovom mom putovanju nije bila ideja da se uzima najskuplji ili najbolji smjestaj, ideja je bila da se koriste hosteli i smjestaji u jeftinijoj kategoriji sto sam i uspio na neki nacin, spavao sam u hostelima za po 8e noc, bilo je tu i neki od po 20 al nista, takodje sam gledao da svaki ima dorucak ukljucen u cijenu smjestaja. Problem koji sam ja imao sa Bookingom jeste parking ili ti privatni parking, svi ga imaju i sve je super onda dodjes tamo i skapiras da oni uopste nemaju parking i onda nastaje problem gdje i kako ostaviti motor. Izdvojio bih nekoliko situacija: 1. Tangier: Tu sma najmirnije spavao sto se tice motora, covjek cijelu noc sjedio u nekoj malenoj kucuci pored motora, nijesam bio sam bilo je jos par portugalaca tako da je bilo OK. 2. Essauira: Parking ispred hostela u kom ima preko 50 gosti ako ne i vise, motor ispred ulaza isto mirno spavanje. 3: Agadir: Prilicno lose iskustvo, iako hotel nov i ima podzemnu garazu, tu sam najnemirnije spavao zbog motora, nekoliko je razloga zbog toga, dolazim ispred hotela i parkiram motor i odmah se pojavljuju likovi koji prodaju hasis, odjebem kultirno ali se pojavljuje 5 ostalih koji kao seckaju okolo besciljno, uzimam torbu i krecem da nosim u sobu pita me lik jesam li zakljucao motor sajlom, reko ne veli on zakljucaj bolje je na sta dodajem da sam za minut tu al on inisistira sta ja i ucinim. Parkiramo posle toga u garazu ali izlazimo na drugi ali isti ulaz/izlaz na kom su staklena vrata samo sa zadnje strane hotela, polu se vidi sa prozora iz hodnika al nista specijalno. Cijele noci psi iza zemlju grizu koliko laju, nesta ili neko lupa sa necim i kad pogledam sa prozora tu je 5 automobila i kamioncica iako je motor u garazi jako mi nije dalo mira. Tako da sam iskusio i jednih i drugih vrsta smejstaja ali u globalu cini mi se za sad da nijesam morao toliko da brinem.

Dan 11: Danasnja ruta vrlo kratka manje vise oko 70 km, lijepi predjeli ali nije bilo slika nazalost iz tog dijela. Sam ulazak u Marakes je nekako sarmantan, oko puta su plame i raznorazne gradjevine cisto u njihovom stilu tako da je sam ulazak u Marakes ostavio neki poseban utisak na mene. Kasnije te malo realnost udari kad udjes u grad i kad te doceka nevidjena guzva, vrucina te od stajanja u guzvi osanuti tako da ti nije nidocega manje vise. Hotel, jako lijep smjesten u starom dijelu Marakesa tacno u blizini starog dijela i u blizini tog cuvenog trga. Zbog osamucenosti odlucujem malo odmoriti u hotelu pa cu kasnije izaci u setnju, zbog mnogo guzve odlucujem poci u setnju samo sa tabletom da ne nosim aparat ne znam ni ja sto al reko ajde kao da se mi turisti ne razlikujemo od lokalaca. Prva setnja pola sata po guzvi do dzamije Koutobija (ovde) par uzasnih slika sa tabletom i vracam se naazad da prosetam Medinom i da odem do trga da vidim sta se zbiva. A tamo HAOSS. Cini mi se da je citav grad izqasao napolje plus turisti kojih ima u sasvim zadovoljavajucem broju. Prodaje se sve i svasta nude hasis na svakom cosku al nazalost nijesam bas neki uzivalac tih prirodnih anelgetika. Kupljen neki suvenir, neko voce, naravno sok od narandze, vrijeme ici na veceru, nalazim mjesto gdje vecerati, odmah se sprema tajin pileci naravno jos jedan cijedjeni sok, tajin je odlican (na zalost sam zaboravio ime tog malog restorancica ili ti brze hrane gdje sjedis bukvalno na setalistu). Jos jedan krug, skoro je ponoc ali grad i dalje zivi kao da je vece tek pocelo. Odlazak na spavanje i pripremu stvari sa pakovanje i polazak sledece jutro.

Ja to ne bih okarakterisao kao lud, to je propisan nacin da uzivas u stvarima koje zelis i hoces a ne da budes kao ovi ovuda sto dolaze i vodaju ih kao ovce, tipa: e sad idemo da pisamo svi i za 15 minuta krecemo. Torbice, grme! Cak im ni medja(iz prvog dana) ne moze nista.

Hahah, vjeruj mi da ce da ti dosadi vrucina, nije nimalo prijatno upravo sjedim u Mercugi i umirem, klima radi al kao i da ne radi koja je vrucina.

Dan 10: Ustajanje oko nekih pola 8, vise mrtav nego naspavan ali dobro sta je tu je, reko sad cu da odem na jedan dorucak da pojedem i nesto slatko pa cu da budem k'o nov. Pakujem motor brzo i krecem u grad, kad do mora nista ne radi, juri me policija sa setalista kaze ovo je za dzogiranje a ne za voznju, a setaliste 30 metara sirine no aj necu da se pravim pametan kad su u pravu i kaze mi da nema sanse da nesto radi jutros jer je praznik posle Ramazana, kao neki nacionalni praznik, nijesam bas tacno razumio sta je tacno al postujem. Odlucujem krenuti. Konacno krece ono zbog cega sam i dosao, malo krivina i malo planina i to sam i nasao(kako i kazu, sve sto trazis nadjes), najvise me intresuje prevoj Tizi n'Test koji je na 2100mnv. Krece standardno dosadan put vec sat vremena, nikad da prodje, a sve vrijeme u daljini vidis obrise planine al nikako da im se dovoljno priblizim. Bez kafe i dorucka, lose spavao pa nikako da dodjem sebi i jako nestpljiv. Inace, lokalci pored puta parkiraju automobil, obicno neki pikap i u njemu ima espreso masinu, kakav biznis, odaberem jednog random i stanem da popijem jedan eXpreso i dobijem malu puluzaledjenu vodu, 9 ujutru ali vrucina jmb mu misa. Sjetim se ja cedevite da imam u motoru, rovi rovi pola stvari ispalo napolje al je nadjem, kad se onaj Marokanac zainresova, hm sta li je to. Reko daj casu sad cu ja tebi da pokazem, razmutim mu jednu, on proba good popi je ne trepnu i tako je pravio 3 cedevite, al aj kako ja njemu da objasnim sta je to kad nema naljepnicu, otpala i bacena vec odavno a on engleskog samo za da kaze good i nista vise, te ja njemu orange orange, jebem li ga klimao je glavom kao da je razumio. E kad smo vec kod engleskog, bas bas je lose kad se naidje na jezicku barijeru ja bih svasta pitao lokalce koje srecem a najvise me intresuje zivot koji zive, mislim siromatvo je jako veliko, kakva tu ekonomija pomaze i od cega se oni snalaze da mi je znati, kakve su im zime, kako skoluju djecu, dje ih salju u skole, nekako bih sve da saznam. Mislim da bi imali sta da kazu al kad ne znamo jezike i nemamo nacin da se sporazumimo propisno, npr danas je konobar na Tiz n'Testu imao brat bratu 80godina(bice slika kasnije) ili ga je zivot jako istrosio. Malo kasnije na jednom od poslednjuh naseljenih mjesta na putu me zaustavljaju 4 momaka i pokazuju da se slikamo prodjem ih al reko da se vratim, kad ispadose jako kul momci ne znam koliko mogu da imaju godina vjv 17/18 danas je nas prazink aj da se slikas sa nama, jedan prica malo engleski a ostali ne ili vrlo malo. Kao i svi odmah se zalijepe na zastave na koferima, znaju italiju, Makedoniju, Grcku al ne znaju ostale, ne mogu se sjetiti Bosne pa nema sanse, kad jednom sinu ideja da Edin Dzeko igra za tu reprezentaciju al ne znaju ime drzave. Odmah daj insta daj fejs, jedan uzeo fejs u roku od 3 minuta kad sam otisao svi su prekucali i salju zahtjve, bas su ispali kul. Malo kasnije prilazim planinama, jako su blizu, ali, ali pola rezervoara ostalo nista sledeca pumpa za 65 km a iza mene samo 5 ma idem ja nazad. Gorivo na Pro Max i idemo uz planinu, inace u tom dijelu su popularne koze da se slikaju koje zive na drvetu tacnije uvece spavaju a danju brste grane sa tog drveca, samo ih je u tom trnutku par bilo na u krosnjama, nema poente stajati ja prolazim dalje i sustizem grupu Njemackih bajkera pa i preticem ih, i onda mi bude lakse jer znam da ima neko iza mene, da nijesam sam, znaci moze malo ruka da se opusti na gasu. Krece uspon, put pocinje da zavija, krivine brze i ima ih ima mnogo, cini mi se na svakih 20 do 50 metara je lijeva ili desna krivina, asfalt vise nego dobar, nema rupa nema pijeska pa se malo dinamicnije vozi kad su pregledne krivine, cim krece ona poneka da ne znas sta je iza kocnica radi jer ako ti bane automobil mozes samo u jednom smeru niz planinu, povratka ti nema to je garant. Obavezno dolazi prvo stajanje i prvo fotografisanje: Usporavam voznju, da bih mogao malo da bacim pogled ispod, izgleda impresivno posle 3-4 km sledece stajanje kod nekog dekice (brat bratu 70 godina) kupujem kokakolu on trazi cigaru i mi tako sjedimo i divimo se kako izgleda planina i pogled al nista da progovorimo, a i da progovaramo ne razumijemo se nista. Ispozdravljasmo se, voznja dalje ide se prema vrhu i svako malo stajanje da bacim pogled preko, kako se penjem tako vozim sve vise prema unutrasnjos strani planine iako ima ivica neka prijatelju fala ti, kad ide krivina usporim na 10 pa onda izlazim iz krivine. Stajem bas izgleda dobro za slikanje al nijesam uracunao sjenku, i jedva ispravio motor kad sam trebao da idem dalje E sad da vidis u kom cucu grmi zec, zadnjih 2-3km napunio sam gace, asfalt je samo netaknut metar i po po sredini puta, krajevi asfalta skroz okrunjeni i visoki po jedno 5-10 cm, a bankine ili kakve zastite nema ni u planu, tako da pogledas sa puta a dolje jedno 1800mnv ravno, nezgodne krivine do mojega znaci ciljas ko Otpisani kuda tocak da prodje. Dolazim gore na vrh laknulo mi pa mi se brk(koji nemam al se tako kaze) smjeska(kako i kazu posle bitke svi su generali) vidim tabla, nema niko parkiran pored nje, kako ce sad slikanje da padne, ukoliko sam ja to pomislio sa druge strane stize 30-40 motora (poljaci) sve BMW osim jednog triumph-a i jedne garsonjere (nova goldwing) sa sve dva kombija koji im sluze kao pratnja i svi se kao po komandi parkiraju dje sam ja bio smislio, e do mojega, ja ispred kafica, malo slikanje pa jedan caj. Gorepomenuti 80togodisnjak konobar, biznis djeluje da cvjeta. Caj gotov, idemo dalje, ne zna se koji dio puta je ljepsi od kog cak vise i smara stajati jer stajem svakih 4 minuta, ako mi se nesto dopadne samo usporim i picim dalje ali na neka mjesta sam prosto morao stati: Obzirom da i dalje nijesam doruckovao svracam u jednu prodavncu u nekom usputnom selu, lokalna birtija puna gleda se fudbal inace se fudbal prati dje god da sam bio, iz Srbije znaju za Vlahovica i Jovica i isto tako znaju da imamo vatrene navijace(nekoliko puta su pomenuli kao respekt za fans) jebem li ga sta god to znacilo. Vlasnik prodavnice me pusta unutra da izaberem sta cu da pupim jer ne govori engleski ja biram neke cajne kolutice, inace u prodavnici prilican izbor ali mi se oni djeluju najsigurnije, hocu sok, gazda donosi 5 vrsta da izaberem koji cu i naravno klinci okolo se odmah skupise, naravno fudbalska lopta je tu iako je strana da koza pod rucnom pase al je oni imaju. Malac (sin od vlasnika) malo govori engleski i tu se jos i neki stariji covjek pojavio, zaimljivo im valjda ko je ova blesa daleko od kuce dosao bas kod nas u prodavnicu, pitaju me da se klinci slikaju na motoru i to nastaje festa djeca samo izbijaju iza coskova ocu ja i ja i ja i dobrih 20 minuta se mi slikamo i samo odabrana ekipa za kraj, u odlasku donosi gazda prodavnice jedno kilo oraha u nekoj kesi izlomljeni, tako da je nekoliko zadnjih pus pauza provedeno u izjedanju oraha a imacu cini mi se i za narednih 4-5 dana. Sledeca deonica puta zanimljiva, par jos fotografija: Stizem na krajnju destinaciju za danas zvanu Imlil a ono snijeg se vidi na planinama, planinsko selo sa putevima da ne povjerujes koliko usprtim, penjanje je bilo lako a kako ce silazak to cemo da vidimo ujutru. Ovim putem tamo preko planine se dolazi, a na mjesto sa kog forografisem vise je nego logicno kuda se dolazi, al kad vidim ove lokalne kako pice sa onim malom motoricima onda mi bude lakse. Spavanje u hotelu, inace hostel kosta 8e noc sa doruckom, dolaze planinari, i ima skoro pun hostel al mene zapala trokrevetna soba bez ikoga. veceru su spremali vlasnici, inace vlasnik je jedan jako bistar covjek zivio godinama u Italiji, Francuskoj i Spaniji i sva 3 jezika prica tecno sa ostalim gostima, engleskim se sluzi odlicno ali je prije 6 godina odlucio da se vrati u svoje selo i sazida mali hostel (a sad se i prosirio) i da tim krene da se bavi, msm da mu za sada dobro ide. Za sad sam ga malo produzio, al sta cu kad volim sve da ispricam, do sledeceg dana

Dan 9: Danasnja ruta je jedna od kracih al ispostavice se jedna od boljih za putovanje, na zalost nemam slika koje su reprezentativne, asfalt vise nego odlican krivine blage i pregledne znaci moze da se przi malo, sto i cinim jer je bilo prethodnih dana mnogo radara i mnogo je bilo guzve na putevima je bilo. Jutarnja setnja, ogromna plaza, okean miran jutros, na plazi iako je 7 puno zivota, na mene je utisak ostavio ovaj biciklista koji sa takvom laganicom se vozika, legenda. Dorucak u hostelu: Sela se smjenjuju, al nista posebno ja samo peglam dalje. Par stvari mi je zapalo za oko, srecem mnogo ljudi koji cini mi se besciljno lutaju oko pute, znaci 10 kilometara nicega nema i sreces ljude na svakih kilometar koji samo tako hodaju bez ikakvih kesa ili nesta da nose, pa sam sa sobom razmisljao kud li oni gaze. Druga stvar je sto voze one njihove motorice, papuce bez kacige i pici ko nenormalan. Nailazim na jendno malo selo, gladan kao vuk znaci vec pocinje da mi nije dobro ali nikako da nadjem restoran, plan je bio da krenem iza brda koje je sa moje lije strane dodatnih 120km ali nikako da nadjem restoran, selo djeluje pusto vidim jednu bijelu zensku, stajem i pitam ima li restoran a ona mene jel ti imas cigaru. Ispostavi se da je ruskinja, doputovala sa muzem koji je alzirac, ja je pitam od svih mjesta dje nadjoste bas ovo selo, kaze pitaj moga muza on je ovo nasao. A zasto bas Maroko, ispostavilo se da Alzirski pasos je jako ne-vrijedan i da je tesko dobiti vizu za bilo dje, moze turisticki ali na vise mjeseci nikako, putovali su po svijetu al im je zbog njegovog pasosa najlakse bilo da dodju u maroko na duze vrijeme. Kako kaze ona i u ovoj situaciji njena Ruski pasos je jedno 5 puta vredniji nego njegov Alzirski. Nalazim restoran malo kasnije od naseg susreta, samo imaju lignje na meniju i nista vise, dobijam ogromnu porciju lignji sa pomfritom, kafu, cijedjenu narandzu i masline hjeb sve za 12e. Ulazak u Agadir, obzirom da je turisticko mjesto mnogo onih sto prose, mnogo ljudi nudi hasis marihuanu i tako tih zajebancija koje nijesu moj speltar uzivanja. Pitam onoga na recepciji, jel ima neki supermarket kaze eno ti onaj ulaz preko puta tamo je bas veliki supermarket sta god da ti treba, vidim nema ime al reko odoh da kupim vodu. Na ulazu skontam da nije supermarket nego pijaca svega i svacega, majke mi ja sam 3 sata lutao i dalje pola nisam obisao, popio 2 soka od pomorandze i jeo lubenicu, dinju, i ostale blagodeti prirode al nijesam kupi vodu. Trazio sam da kupim dres Marokanske reprezentacije al nidje nemaju moj broj, pa se nadam da ce Marakes da ispadne malo bolji po tom pitanju. Obzirom da sam otiso bez telefona il aparata nema nijedne slike(sto je steta rekao bih). Motor u garazi, spavanje ali uzasna noc iz nekog razloga nijesam do 3 mogao da zaspem, inace sam kao kamen onog trenutka kad zazmurim tako zaspem. Neki pas laje ne prestaje, kako ga grlo ne zaboli sve sam se pitao. Neko je cijelu noc prepricao nedje na terai pored na spanskom pa se kikotao, znaci najezim se kad spansi sad cujem.

Dan 8: Danasnja ruta planirana od Kazablanke do grada Essauire preko El Jadide, i Safi-ja sve pored okeana i zaista je dobar put, Kazablanka do El Jadide onako, a posle krece pravi put sa pogledom na okean i vozi se nekakvim brdom, zaista je fantazija za voziti. Obicno kroz gradove je guzva za voziti i prilicno je nezgodno ali kada se krene vani onda je top. Prvo stajanje u gradu El Jadida, kaze ima neki stari grad i tvrdjava jos iz portugalskog vremena, OK ulazim unutar tvrdjave i policajac mi kaze da tu parkitam da ce on paziti, Oni izgleda to bukvalno shvatili ako se zove stari grad da o njemu upste racuna ne vode. Izvlacim se iz grada i dalje se ide okeanom, trebalo bi da je turisticko mjesto zato sto ima plaza al su hoteli i smjestaji bar spolja opsta katastrofa. Bar je to moj utisak, al kad udjes gdje postoje rizortovi onda to zaista izgleda sredjeno. Al sam uspio da uguram malo prije Jadide motor na plazu, tvrd pijesak i da jednom slikam i da gam malo provozam do mora. Put vodi dalje do mjesta El Bedouza(ako sam dobro napisao) i zaista ako se prolazi tu bilo bi lose i ne stati na tom mjestu za par fotografija, litice po jedno cca 50 metara i ljudi koji pecaju sa stapovima sa vrha istih a i imaju neka sklonista u sred tih litica sa kojih pecaju, okean izgleda nemilosrdno, kad udari talas nesta zalupa u grudima od udara. Ovako izgledaju njive pored puta, tacnije do okeana i to traje tako kilometrima Silazim sa glavnog puta i nailazim na jedan impresivan pejzaz, ogrooooman kanjon i u dnu kanjona jedno malo seoce Usput sticem neke nove prijatelje kojima dijelim bombone, novi prijatelji kotrljaju bicikla koja ja ne znam ni kako idu vise, prljavi i cini mi se srecni. Ne znaju engleski ali bi da pricaju nesta. Svaki se uredno zahvalio kad je dobio bombonu, znaci da su lijepo vaspitana(vrlo vazno jer sam stekao i jos neke prijatelje al malo divlje). Odmah su primijetili zastave na koferima i krenuli da ispituju koja je koja zastava ali oni drugacije izgovaraju, tako da ne znam kako da im objasnim. Naravno da tu budu i roditelji koji posmatraju, kad krenem svi masu i roditelji i novi prijatelji. Na jednoj plazi srecem familiju covjek zena i 4toro djece. Malo prica engleski malo prica francuski malo rukama malo nogama, kaze mi da se malom svidja motor i da ako bih mogao da ga stavim na motor da se slika, sto ja naravno uradim bez problema mada se onda sva djeca izmijenjaju na motoru. Za uzvrat i on mene slika Nalazim malo i pijeska pored neke plaze, kako da sam u africi a da nemam sliku pored pijeska, mada ce i biti Mercuga al eto aj kad je vec tu Na putu srecem i jos jednu grupu malo divljih prijatelja koji odmah prose, ja im govorim da nemam novca al oni uporni, dajem im bombonu, bez hvala otvaraju i odmah pljuju al zato neke zelene bobice gule koe nenormalni. Nailazi jedan poljak na biciklu, 2 mjeseca je proveo radeci na laptopu u Essauiri i sad je krenuo za poljsku biciklom kaze da je planirao da mu putovanje bude dugo 3 mjeseca, ne zuri ako mora da radi radice a ako ne onda vozi lagano. Kaze da mu je plan da kampuje citavo putovanje i kroz Maroko i kroz evropu. Bio je 4 puta u srbiji i svaki put biciklom, uzduz i poprijeko je srbiju odvozao, kaze da mu se svidja za voznju zlatiborski kraj al je mnogo uzbrdo nizbrdo. Dajem mu moju vizit kartu da mi sibne wacap nekad. Daje jednom od mojih novih prijatelja biciklo da mu pridzi dok mene slika al malom pretesko i pada mu, ujedno se uz fotografisanje svi smijemo malcu koji ne moze da podigne pare, imali su malo vise uspjeha kod njega jer su dobili neke pare, al od mene tesko. Naravno tu je i nezaobilazno svracanje na pijacu i kupovina voca(lokalno gajenih banana i pomorandzi), gledanje vozila koje voze i pijenje cijedjenog soka od pomorandze koji je zaista nesto specijalno. Stizem u Hostel u Essauiri, brzi check-in i u potragu za necim za pojesti. Hostel 10e sa doruckom imaju garazu za motor. Inace u hostelu svih nacija i nacionalsnosti. U gradu koji je turisticko mjesto, pun surfera i ljudi koji surfuju na vjetru popularni kitesurfing al ponuda jednaka nuli, nemas krsten restoran ili kafic da mozes sjesti, nalazim jedan mali riba, lignje, i skampi + jedno Kazablanka pivo. Vrijeme je ramazana, i samo po par jela spremaju i nista vise, to ti je sto ti je nema mnogo izbora. U 8 sam uvece otisao u krevet na malu dremku, u sve kosulji i bermudama a probudio se sledece jutro u 6 ujutru, kao neki idiot. Zanimljiva prica, 10krevetna soba i kreveti su na sprat i kad se spava onda se navlaci zavjesa ujutru svima navucena zavjesa i ja pricam sa nekim likom i kazem mu da sam dosao motorom iz srbije a u isti momenat 5 njih sklanja zavjesu i svi zbunjeni iz Srbije dosao motorom???

Dan 6: Posle male nezgode sa vojskom u Rabatu odlucim prduziti u Kazablanku, sama pomisao Kazablanke budila je nekakve emocije al vrlo brzo su mi se te emocije promijenile, iz nekog razloga mi nije nimalo prijala. Stizem u grad predvece i nigdje nikog, ali bukvalno 2 automobila nijesam sreo do pola Kazablanke, razlog je to sto je Ramazan i u to vrijeme su svi bili u kuci, malo umoran od puta odlucujem da cu tu noc prespavati samo cu izaci iz hostela do nekog restorana u blizini i to je to. Jedem Tajin od govedine, malo prezacinjen za moj ukus, ali sam hljebom omazao posudu u svakom slucaju. Drugi dan u Kazablanci, prosetam do kraljevske palate, nema slikanja i nema prilaska, ramazan i prijem zvanica i tjt, setnja do dzamije, koja izgleda impresivno na obali mora, jedna od boljih stvari sto sam vidio generalno u Maroku. Posle toga uzmem taksi, sjedam pozadi i vezujem pojas, vozac mi govori NO NO, reko prijatelju ne zajebavaj me jos i ti. Voznja prica za sebe, znaci mimoilaze ko da ima takmicenje ko ce kome blize da pridje, mijenja trake kako ko stigne i to se mase ne u centimetre vec u milimetre, al udes da vidis, nikako ja za 2 dana nijedan udes nijesam vidio osim na autoputu nekih 20tak km od kazablanke na ulazu na autoput prevrnuo se onaj njihov "nepretovareni" kamoncic pun pomorandzi rekao bih da ih niz autoput 500 metara ima otkotrljanih. i sesto se visjaju ove cudne naprave. Uvece odlazim do Ricks restorana koji je direktna replika onoga iz filma, i stvarno iskustvo za sebe al jel skupo jes.

Javljam se upravo, ide

E bas si optimističan kolega, prilicno sam siguran da ima tu jos nesto drigovosim fals racuna.

Dan 5: Kao i svaki i moj 5ti dan je nosio nova uzbudjenja. Ustajanje veoma rano, sto od uzbudjena sto od jedvacekanja jer prethodnih dana je bili vise nego dosadno. a i tu sam da se vozim. Danasnja voznja krece iz Tanger-a i do Rabata medjutim odlucujem da cu da preskocim Rabat i samo se provozam kroz grad. Tura ovde na mapi kaze ali je bilo 430km jer sam izlazio sa glavnih puteva, vozio prema nekim i u neka random sela. Pokret u 8 sati ujutru, posle solidnog dorucka i nekoliko dopunjanja tanjira, konacno jedem nesto sto ima ukusa i sto nije budjavi sendvic. Na pocetku nista zanimljivo, osim sto snanem da slikam zelenilo i njive oko puta i u momentu krece da duva vjetar da se borim da zadrzim motor, a nijesam bas malen, oce stvari da odlete iz tank torbe, j***s slikanje da ja pakujem i da palim, vozim dalje da takav vjetar duva da oce da me odgura u bankine al nema ni stajanja osim ako necu da obalim motor pa posle nek duva koliko hoce, al nije kao npr kroz vojvodinu da duva konstandtno nego sveke 3 sekunde nestane i onda naleti opet pa te zaljulja i sve tako u krug, dobrih 15tak km me sibao vjetar. Prvo stajanje grad Asilah, reko proci cu malo grad pa cu otici do obale da opalim jednu sliku, msm da bi red bio jelte. Al svi moji pokusaji da dodjem do obale su oskrnavljeni jer su il radovi na putu il su neki objekti koji su sa kapijama il moram da imam ulaznicu u neki golf klub, ne vraca mi se u grad jer su guzve nenormalne i saobracaj je uzasan pa idem dalje. Dolazi jedna deonica puta koju je lijepo voziti kao neka mini planina put krivudav nema guzve dok se mora voditi racuna o asfaltu koji je jako gladak, pa nije bas za voznju na noz. Svracam u selo, al se brzo vracam na glavni put. Do grada Larache gdje stajem da pipijem jednu kafu i stajem na pumpu, kao sto kaze lin ka youtube kanalu "Balkanac na motoru" oni imaju svoj neki nacin zaokruzivanja, ja pijem kafu a on sipa benzin i lije gorivo preko prelivnog ventila al je on vidio broj za zaokruzi i ne prestaje iako ja vicem i jos 3ica marokanaca oko mene. Nesta nauceno, na sledecoj pumpi ja sam sipam ne niko drugi. Nastavljam put dalje i nailazim na jedan jako lijep predio u nekoj sumi mjesto se zove "Arbaoua" i skretanje lijevo sa glavnog puta i ne mogadoh mu odoljeti pa se odlucih da odem tamo i nijesam se pokajao, selo jako siromasno tek dobili asfalt koji je jako uzan, ako naidje automobil u suprotnom smjeru neko mora vani al aj prodjosmo i to. Nijesam mogao zamisliti toliko njiva i zelenila na jendom mjesi i to u Maroku, i to je nepregledno. Da vam ispricam jednu pricu: Srela se 2 dobra Marokanska paora na magarcu da pomognu jednom idiotu na njegovoj mazgi. Sve je OK bez ikakvih problema, pocetnicka greska pustanje gasa gdje tockovi tonu u ovom slucaju miks kamena i sitnoga pijeska tj neke prasine. Dalje prema rabatu, 3 puta stajanje jer mi se spava, znaci glava samo pada. Svracam na pijace oko puta, da kupim voce posebno u mjesto koje ze zove "Allal Tazi", na pijacu to je iskustvo za sebe nit ja znam francuski i arapsi nit oni znaju engleski, kupujem 2 pomorandze a lokalni seljaci jako znatizeljni ko sam ja i sta radim tuda, zagledaju me djeca vire, iza coskova a ja laganica gulim pomoradze koje sam kupi na lokalnoj tezgi. Ja biram 2 a one ide da pita koliko kostaju, i neki lik kaze 3 pokaze mu prstom, a on se vraca meni i kaze 4, ja mu ih dajem i pokazujem da znam koliko kostaju. Poklanja mi neki matori 2 jabuke, jebo mater u jednoj ima kilo, a samo ide okolo i vice Putin i na mene pokazuje i govori Rusia, odlazi posle nekog vremena a ja ostajem sa jabukama i poklanjam ih nekim prsjacima koji traze svi po jedan Dirham sto mu dodje oko 10 centi. Put se nastavlja prema Rabat-u gradi izuzetno cist i sredjen, neki toranj u izgradnji ogggggroman u prolazim pored njega slikam i okrecem se da slikam aparatom neki gradjevinu u blizini tornja u tom pored mene staje vojska sa dzipom i traze mi pasos, ja dajem bez problema i traze mi kameru, ja dajem gopro, al nije bio upaljen pa nema jos snimaka na njemu, daj telefon, daj tablet, daj aparat, sve moze ali nijesam smio da slikam tu fensi zgradu nacionalnog teatra za koju jos kralj nije potpisao odobrenje da se otvori, obrisao slike al se jedna provukla koju nije, prodje i to, pazi nije mi bilo sve jedno iskreno. teatar: Taj propbalni dop izgleda fenomenalno. Stvarno na nekom drugom nivou od razlike ostatka gradova. Put Kazablanka i spavanje.

Dan 4: Tokom noci mirnije more, mozda se i ljepse spavalo, ustajanje tusiranje oko 9 i ozlazak na kafuisti princip prva pa druga kava pa dorucak pa ne znas vise sta ces sa sobom. Obzirom da uvece uplovljavamo u Maroko nemam vise strpljena kao i niko drugi. Upoznajm ove nase iz obezbjedjenja vrlo pospane ujutru, kaze juce bio Ramazan i nijesu jeli marokanci nista dok su sinoc po zalasku (valjda se mi zapili pa nijesmo primijetili) jelo i pilo do duboko u noc, sta oni rade(marokanci) jeste da hoce da kuvaju u sobama i onda je obezbjedjenje strah da ce da zapale nesto pa su cijelu noc od sobe do sobe (po mirisu) da im gase resoe i plinove i oduzimaju. Nastavljaju se druzenja sa Splićanima, svajcarkom, ovima iz obezbjedjenja al nikako da se pohavi meksikanac, nestao covjek. Zavrsavam papire preko reda za Maroko. I castim sebe propisnim ruckom, salatom i koka kolom. Vracam se na palubu i kako ko dolazi tako donosi kafu, popio sam 8 ja mislim i popusio boga oca cigara. Izbacuju nas iz soba nekih 2 sata prije ulaska u luku, brod kasni i vec pao mrak. Marokansko vrijeme je 2 sata unazad od naseg. Svi obuceni spremni za polazak, dovlacimo se sa stvarima do motora, palimo masine, svaka netaknuta i silazimo na duuuugo cekano marokansko tlo(vise je i vrijeme bilo). Imamo voznje oko 40km do nasih hotela, meni neku zbrku napravio oko pasosa ja cekam na granici dobrih pola sata dok splicani uveliko otisli na pumpu. Biramo po defaultu da idemo autoputem i nalazimo se na pumpi. Zavrsavam papire, sledeca carina, jel imas nesta za priaviti, ne samo licne stvari i idemo dalje. Ukljucenje na autoput iz luke i pravac pumpa, i odmah ali odmah osjetis po stilu voznje da nijesi vise u evropi: Izbrdo 2 kamiona (pazi autoput) jedan vozi 20 na sat a drugi ga pretice sa 21 na sat i tako klaj klaj za njima, prelazim preko brda i vozim dalje, stizem s kamiona koji iz nekog razloga voze jedan pored drugog i preticu se bez konkretnog razloga, ovaj ga pretekne i odmah ovaj drugi zmigavac i ispred njega i tako u krug dok nas nije sustigao auto i ja sa njim preteknem ih. Stajem na pumpu gdje se cekamo, brza kupovina sim kartice i 10gb interneta i picimo dakj, kako se priblizavamo gradu tako krece vise i vise haosa, ja sam jedno 8 puta(iako imam navigaciju promasio) jer ne mozes da skrenes tu koliko ih ima i cini mi se da je kaciga misaona imenica za njihove motoriste. Pronalazak hotela i lik me vodi da se penjem uz stepenice motorom, one 2 metarske kroz medinu. Misija uspjesno obavljena. Hotel kontinental na brdu i pruza se odlican pogled na luku i na veliki trg ispod: Idem nesta za pojesti, 12 je uvece kao da je 8 popodne sve radi i sve tezge prodaju, nalazim samo hljeb da mi se svidja a imam prsute i odlucujem da cu jesti na terasi i tako i biva, pored hljeba nalazim i maline koje kostaju 20centi pakovanje pa uzimam 2 malo vitamina nije na odmet. Mala setnja: Hotel ujutru i dorucak: moram napomenuti, motor siguran lik sjedi cijelu noc u ovoj zelenoj kucici i nadgleda.

Dan 3: Budjenje rano a mozda me je i malo ljuljanje broda i lupanje talasa probudilo, prilicno umoran od prethodnih par dana spavao kao "kamen" pogled kroz prozor jutro suncano ali talasi ogroomni i brod se valja sa jedne na drugu stranu toliko da ne mogu da se obucem stojeci, hodanje po hodnicima kao ping-pong samo udaras i odbijas se od zida do zida i onda sam shvatio u Piratima sa kariba zasto Dzek Sperou hoda i trci jako cudno a u stvari je to nacin hodanja na brodu za vrijeme talasa. Kafa, kafu pravi komsija Albanac malo price sa njim i izlazim na palubu a ono bukvalno ne mozes da stojis od ljuljana a na to dodas i vjetar koji ne da duva nego vise lici na tornado, vrlo ubrzan povratak u zatvoreni prostor. Kad nemas nikakvu obavezu vrlo dosadno generalno, sa marokancima se ne miješamo(mi bijeli) mada ih ujutru i nema mnogo, nalazim na jednog čičicu koji je iz Srbije ali zivi u austriji i sledeceg mjeseca slavi 50 godina kako je u gastarbajter, covjek vozi kamion i putuje svake nedelje ovim trajektom Djenova - Barselona pa nazad i zna svakog ko radi gdje ko je dobar i ko je los, kao i kaze mi da imaju 3 sekjuritija koji su iz srbije i da su vojnici ili policajci bivsi i trazi ali ih ne moze naci da im da neku rakiju koju je ponio. Zbog loseg vremena kasnimo u Barselonu 3 sata. Mnogo neobaveznog razgovora, druga kava, dorucak, treca kava. Meksikanac na biciklu se pojavljuje nasao zrtvu, svajcarka iz Ciriha koja putuje trajektom isto u Maroko, kaze ima viska odmora pa voli da putuje sporo i ide na 6 dana u Maroko da se vozi vozovima lokalnim i da ce tako da provodi vrijeme. Uplovljavamo u Barselonu u 3 popodne, brzi rucak u Barseloni al to nije rucak nego jedenje sendvica (opet) na palubi. Dok smo bili u Barseloni odem da zavrsim papire oko ulaska u Maroko, obzirom da je Marokanska granicna policija na brodu, zaglavim punih sat vr al ne prolazi mu pasos moj kroz sistem i niko ne zna zasto, dolazi jedan pa drugi pa treci, reko eto ti problema i zar ne moze mene da zaobidje. Ispostavi se da je 16ti danas a meni viza krece od 17og i da dodjem sledeci dan u 3, papiric popunjen i sve je spremno za sledeci dan. Vrijeme dok je brod u luci koristim da odspavam 2 sata, budim se brod isplovio i ostaje jos 26 sati na brodu. Uvece konacno upoznajem ekipu iz Splita, 2 para i krenuli 7 dana u Maroko, naravno do kraja veceri provedeno vrijeme u druzenju i uz nekoliko flasa bijeloga vina jer sta bi drugo radili. Miro je u 60tim godinama ali vrlo aktivan covjek, peo mont everest 2 puta do 6500 metara nadmorske visine, poslovan covjek. Zoran, nacelnik komunalne policije u Splitu i zaboravio nije ponio dokumenta za motor (posebno zeleni karton) al je covjek ponio znacku. Dok smo ja i Miro spremni kao zapete puske sa svakim dokumentom i ostatak veceri je proveden u zezanju na racun zelenog kartona. Odlazak na spavanje oko 12.

E to j*g nije bilo moguce sa broda, je je internet katastrofa, ali bukvalno. Obzirom da sam u hotel u Tangieru upravo stigao obecavam da postavljam uskoro.

Dan 2: Posle spavanja u mjestu Arquata Scrivia veoma prijatan domaćin sa velikim dvoristem i sa natkrivenim parkingom, znaci nije bilo brige oko sigurnosti motora. Ustajanje u pola 8 spremanje stvari, moram priznati bol u misicima od jucerasnje duge voznje. Dorucak koji je uracunat u cijenu smjestaja krece se dalje prema Djenovi, ukljucujem se na autoput koji vijuga izmedju planina, asfalt na momente nije bas sjajan i ogranicenje je nekih 80-90-100-110 zavisno koliko krivina ima, prava je steta sto nijesam isao lokalnim putem, mnogo malih mjestasca oko puya/autoputa, djeluju lijepo al i napusteno. Cijena tog autoputa je 4.60e s tim sto je self service(kao i sve ostale naplatne r.) I aparat mi progutao 2e sto mu dodje cijena od 6.60 za autoput. Djenova jako lijep grad, provozao se kroz centar, popio kafu i zalijepio par naljepnica MK Bezbjednost i polako u luku. Prije ulaska u luku (iako imam GPS veliki ko "kuća" 3 puta promasim skretanje, pa se vracaj unazad izgubio 40 minuta. Nalazim put u luku, prva provjera pasosa i karte, skenira i sve je ok, druga provjera pasosa i karte, karta mora da se odradi check-in, kaze uzmi papir ovaj i kartu ostavi motor ovde idi u soping centar i čekinuj se, ok sidjem sa motora odem, prvi red cekaj 25 min u full opremi, vrucina unutra oci ispadaju, na srecu kad dodjem na red zavrsim za 25 sekundi(al ga komplikuju). Na brzinu market reko da kupim vodu i hljeb, pa naidjem na neku italijansku prsutu pa neku vocku pa neku kocu, hljeb i naravno zaboravim vodu. Ponovo kontrola pasosa i karte na izlasku iz soping centra, silazim do lika koji mi govori gejt 2 i srecan put ja sav srecan na parking i reko to je to. Pola 1 a ukrcavanje na brod pocinje u pola 5, sjedim ja pored motora prislonjen uz zid ne radim nista, dolaze kolege motoristi iz austrije, njemacke, svajcarske, pricamo onako neko ide za maroko neko ide za barselonu al primijetim ja da svi nekud idu i popunjaju neki papir. Odem ja kod onoga ko rasporedjuje ko ce dje da se parkira i on mi kaze dobio si kad si ulazio, ja reko nijesam i nazad pjeske kod cice koji mi je gledao pasos i cuvao motor na 2 ček. Vratim se sav srecan popunio reko sad cu ja to brzo. Dolazim u red dok jedno 200 ostalih cekaju u redu, a italijani ko italijani otisli na pauzu te dobrih 2 sata cekanja da ovjere papir i da mi lupe pecat u pasos. Za veijeme cekanja u redu na momente dosadno al vecinom zanimljivo: 1. Upoznajem se sa likom koji vozi biciklo, prije 2 godine je batalio posao kao advokat inace Meksikanac iz Meksiko sitja i prodao sve stvari koje je imao dosao u Pariz sa jednim rancem i kupio biciklo i krenuo tako da putuje, sad vodi blog i snima instagram/tiktok i ostale zajebancije i putuje svijetom. Trenutno je krenuo u Maroko u kojem ce voziti naredna 3 mjeseca pa posle ce i sam da vidi dje ce ga put odnijeti. 2. Dvije grupe marokanaca posvadjaju medjusobno, svaka ima po 20+ ljudi i svi ko razjareni bikovi jedan na drugog, opsti metez dok u jednom momentu dotrcava policija deru se svi u glas i oni i policija, zavrsetak drame svi mirni, vracamo se uobicajenom cupkanju nogama i coktanju kad ce da se stigne na red, 3. Dolazi covjek sa familijom(on zena i dvoje male djece) i bez pardona ulazi preko reda gdje ga policajac/neki sekjuriti jebem li ga vrati i pocinje druga svadja njih dvojice, oba vrlo glasna svadjaju se na italijanskomm cak je i bilo povlacenja za kragnu, eto ti policije opet trci dvoje, pa jos jedan pa jos jedan ovaj se naljutio cini mi se da im jebe mater svima, na kraju kao ajde policija ga pusti da ide preko reda a on se sa familijom naljuti i na kraj reda, i svi iz reda u glas i rukama ga pozivaju da prodje a on ljut i odrican nece da prodje nego ce ostati na kraju reda. Fešta. Nekom mukom docekah da zavrsim dokumenta, kad onaj italijan sto rasporedjuje parking kaze sjedaj na motorm i aj zamnom, reko aj. On me odvuce nekim putem okolo, on pjeske ja polako motorm iza njega direkt ispred broda, novi ček karte i pasosa, i vize i gaze srednja vrata na sprat, pun gas unutra. Filipinac vezuje motore, moj 3 motor od i ispred mene vidi čuda 2 GSa Splitskih registarkih oznaka. Kaze meni filipinac, 2 eura ako mu ostavim vezace mi motor bolje reko nek ide zivot ja njemu 2e on ga veza dok ja povadih sve stvari i sve zajebancije. Za sad(jer sam i dalje na brodu) mi se cini dobra investicija jer je to vece bilo jako nemirno more i sve se treslo nevjerovatno). Ulazak u brod, nalazenje kabine sve je bilo lagano, raspored stvari i izlazak na palubu i jedno hladno pivo posle cjelodnevne borbe. Noc nista specijalna osim da sam zaao/spavao kao "kamen".

Daj 1: Dodje i taj 14 april i vrijeme za pokret. Spakovano sve i sredjeno samo da se stavi torba i da se ugrije motor. Ustajanje u 5, jedna kava brzinska i vrijeme da se zajase vesela masina. Vrijeme polaska pola 6, jutro predivno za voznju, oblacno al nije hladno vec saveseno za voznju do gazele nidje zive duse osim patrole na adi i par automobila. Malo prije sremske mitrovice krece kisa i nekim cudom nadvoznjak u trenutku kad kisa pocinje, stajem da obucem kisno i krece vjetar, dok sam obukao kisno skinute kacige potkapa mi je bila skroz mokra iako sam ispod nadvoznjaka. Tako me je je kisa tukla nekad manja nekad veca nekad bez kise sve do ulaska u sloveniju, tu krece hladno vrijeme i pomalo kise al snijeg oko puta je vec pao, u jednom trenutku je bilo 2 stepena pa nije bilo poente da skidam kisno odijelo sve do ulaska u Trst i sastanka sa kolegom da preuzmem nosac za tablet. Malo prolaska kroz Trst i voznja uz more do ponovnog ukljucenja na auto put u pravcu Venecije, Milana i opet krece dosada zvana auto put i guzva i na nekoliko mjesta radovi pa guzvu nikad proci, italijani se ponasaju fer u guzvi kad vide da se priblizavas sklanjaju se u stranu, i zaista sam iznenadjen, al ostaje da generalno voze kao ludaci. Pratim iskljucenje Breśa pa dalje ka Pijaćenci cijena Trst - Breśa 24e a Breśa jedno malo mjesto prije djenove zvano Arquata Scrivia je 12e. Booking je radio oko 9 da bih za 10 uvece nasao smjestaj u tom mjestu (Arquata Scrivia) i cijena sobe je 60e sa ukljucenim doruckom. Za prvi dan predjeno citavih 1165km sto je i novi licni rekord.

U kontaktu sam, vidjecemo da se sretnemo.

Priprema putovanja motor: Na kraju prosle sezone promijenjeno ulje i filteri, svecice, stelovanje ventila kao i ciscenje dizni, motor (ili ti mazga) nema nikakvih problema, tacnije nije ih pokazao ni u jednoj voznji do sada, prilicno sam siguran u njega. Ujedno promijenjeno ulje u kvacilu, kocnicama i kardanu. 2 dana prije puta promijenje gume i stavljen Mitas E-07+ a skinut stari Metzeler tourance (ako se ne varam Next) sa nekih 17k km i ja idiot umalo da ovjerim zid u prvih 50 metara da izbjegnem sahtu a motor se ponasa kao da levitira a ne da se vozi, navikao da se navalim na kockaste gume da bih skrenuo. Navigacija, koristim za ovo putovanje tablet samsung active 2, nekoliko je problema bilo dok se sve organizovalo, nema nigdje nosac za taj tablet u srb, pa ga narucim u Trst kod jednog kolege motoriste inace iz Beograda i hvaaaala mu do neba. Tablet stigao dan pred putovanje. Promijenjen fabricki nosac vizira zbog bolje zastite od vjetra, uzeo touratekov nosac + 360 rotator tj. drzac za navigaciju. Moto oprema: - pantalone modekine touring i jedne dig-ove za toplije vrijeme, - jakna Macna Fusor veoma veoma zadovoljan, pazario kod Mikelea uz vrh popust kome se zahvaljujem ovom prilikom, - kaciga HJC c80 sa kacketicem i flip-up, odlicna sa velikim vidnim poljem - rukavice five isto kod Mikelea, i jos neke kozne zimske koje su mi malo male(i nista gore od male rukavice), - cizme Seventy Degrees sportska cizma, - kisno odijelo Modeka, Trajekt: - karta za trajekt Djenova - Tangier u Maroku rezervisana u novembru sa 20% placanjem i nekih sredinom marta potvrdjena placanjem ostatka iznosa. Cijena trajekta je 500eur povratno putovanje a u to je uracunata ja i motor s tim sto imam 3 krevetnu sobu sa pogledom na more(jer ima i ona da se ne gleda na more) i to sam u sobi. Putuje se 50-60 sati, obzirom da pisem sa trajekta i juce smo krenuli u pola 6 popodne i sad smo neddje uz obalu spanije a podne je drugog dana, kasnimo oko 3 sata jer je uzasno nemirno more i jak vjetar koji nas je ljuljao nemilosrdno cijelu noc. Viza: Viza za Maroko je potrebna, posalje se email ambasadi i oni posalju dokument sta je sve potrebno, ostavi se pasos i i sve bude gotovo za nedelju dana. Ostalo: Vinjeta za sloveniju, kupuje se online alu moze i na ulasku,

Postovanje, pocinjem svoj drugi putopis i nadam se da cu ovaj da zavrsim uspjesno, obzirom da sam prosli poceo al nkad zavrsi Evo ga napokon je dosao i taj cuveni Maroko kao finalni proizvod planiranja zadnjih 6 mjeseci. Planirani polazak 14 April na veliki petak, Planirana kilometraza sto manja, mjesta za obici nikad vise, Plan puta: Beograd - Djenova, trajektom do Maroka pa dalje vidjecemo.

Ovaj DMD sam upravo pronasao, pronasam mapu za Maroko gdje planiram putovati. Mislio sam da se oslonim na google mape ali sad ni u ludilu vise. Odlicna stvar.

Dok gledah juce snimke gruzije i avantua naidjoh na ovo. Jedno sam naucio, iako ti obali motor a ima pistolj u ruci samo se smjeskaj, i ne pravi nagle pokrete: