Podrzavam akciju! Kao sto sam u par tema pomenuo - vec duze vreme ne zivim u nasoj domovini, a isto toliko i ne vozim motocikl, ali bih voleo, pa makar novcano, da ucestvujem i podrzim nasu buducnost! Molim @Bole37 ili @severian da mi na pp posalju broj racuna, pa da sibnem neku kintu i da se u ime moje porodice i mene licno ponese nesto deci! Hvala!

Arhanes Nedaleko od Iraklia, svega 15ak km juzno, nalazi se, pa ne mogu bas da kazem selo, vec varos Arhanes. Prilicno naseljeno i zivo, saroliko mesto gde smo, vec po ko zna koji put, osetili duh lokalnog stanovnistva tokom nedeljnog rucka. Centar mesta je u obliku skvera ispunjen stolovima i stolicama lokalnih taverni i te nedelje, sredinom novembra, kada se nasa poseta desila, trazila se stolica vise - sve je bilo krcato, zivo, cuo se smeh i razgovor gomile ljudi koji su oko nas i koji uzivaju u nedeljnom rucku. Dakle, hrana opravdava razlog dolaska u ovo mesto, ali pored hrane, moguce je uzivati u interesantnom ambijentu lokalne arhitekture, koja svojom paletom pastelnih boja pleni i podseca na duh Venecijanaca, koji su prilicno dugo vladali ostrvom. Interesantna je crkvica Svetog Djordja, smestena u jednom uskom pasazu izmedju dve ulice Sladokusci mogu uzivati u mezetlucima i kafi u kafani ispod zelene nadstresnice Inace, meze kao koncept je i ovde prisutan, sto je dokaz visevekovne vladavine Turaka i ovim prostorima, tacnije oko 250 godina. Nedaleko od Arhanesa, tacnije na obodu varosi, nalazi se Juhtas planina na cijem je vrhu smestena crkva Gospoda Hrista. (Izvinjavam se, ali ne znam zasto su fotografije zarotirane. Ako admini mogu da pomognu nekako, bio bih zahvalan!) Takodje, sa vrha se pruza divan pogled na Arhanes i okolinu Kao i Iraklio Do crkve je moguce doci i automobilom, motociklim malo teze, jer je put neasfaltiran - krupan pesak i soder, uz povremeno kamenje, tako da nije bas lagano za dvotockase...bar ne za one sa klasicnim pneumaticima. Nije neizvodljivo, ali nije ni za opustenu voznju. (krivo mi je sto su fotografije ovako zaokrenute i sto je post izgubio na kvalitetu, ali ne znam kako ovo da popravim)

@igogitar @pronto upravo tako - rogac! Moja supruga nije ni znala sta je to, a ja sam znao za tu biljku, samo nisam znao kako izgleda. Slucajno smo naleteli, posecujuci jednu crkvicu na nakom vrhu kamenjara i zapazili stabla koja su slicna maslini, ali sa vrlo cudnim plodovima. I meni je sinula, ne znam odakle, prica iz neke reportaze o Budvi i rogacu i vaznosti te biljke u vreme Venecije i Mletacke Republike, kao i rakija, tj. "liker" koji je moj stric pravio tako sto je u lozu ubacio par mahuna i drzao na suncu 40 dana - vrhunska stvar - loza slatka kao med, cokoladni ukus, a nema niti cokolade, niti gram meda, ni secera! Nakon toga, shvatili smo da rogaca ovde ima koliko 'ocete, tj. poceli smo da ga primecujemo. Nabrali smo neku kolicinu i uskoro pravimo cokoladu od rogaca, razne kolace i napravicemo isti taj liker na prolece. Inace, rogac je vrlo zdrava biljka, nema kofein, prirodni zasladjivac je i perfektna zamena za kakao. Moze da se jede sirov, ili u kolacima, napicima i slicno. Probao sam mus od rogaca u restoranu Peskesi, u centru Iraklia (sve preporuke za restoran) i ne mogu da vam opisem kakav ukus ima. Mnogo bolje nego klasicna cokolada. Nekada je koriscen i u trgovini, pre svega zlatom, kao referenca za masu, jer su semena rogaca uvek iste mase - 0,2g. Mislim da neki stari grcki ili arapski naziv za rogac je nesto kao "karat" i odatle je izvedena mera kvaliteta zlata. Zanimljivost je to sto plodovi, tj. mahune mogu da ostanu na biljci i nekoliko godina dok same ne otpadnu, iako su postigle potpunu zrelost.

Pre nego sto nastavim sa atrakcijama Krita, postavio bih pitanje - da li znate koja je ovo biljka, tj. plod koje biljke i cemu sluzi? Bez pomoci gugla, molim!

@Gajo Sevojno uboli ste metu! Bas kao sto ste rekli - njima je sve ispod 25 "zima", pre svega starijem stanovnistvu. Konkrento, juce sam se skinuo u kratke rukave i prsluk preko, jer mi je bilo vruce i poceo sam da se znojim. Suvise smo kratko ovde da bih mogao da Vam opisem tipicnu klimu, jer bi za to trebalo da smo decenijama ovde. Ali trenutno mogu da kazem da je vreme nesto kao druga polovina septembra - pocetak oktobra kod nas...ili kraj avgusta-sami pocetak septembra u Nemackoj ili Belgiji Poslednjih dve nedelje je bilo oblacno, sa povremenom kisicom i temperature su uglavnom bile oko 15-17-18 stepeni. Gore u planinama bilo je i oko 10, jutarnja temperatura. Ali cim grane sunce, imate osecaj kao da je neka rana jesen. Kljucno je da li ima vetra ili ne. Novembar je bio interesantan, jer sam do skoro 15. novembra nosio bermude. Popodne/uvece preko majice neki duks i milina. Jos uvek nisam aktivirao zimsku jaknu. Deci s vremena na vreme obucemo, samo zbog vetra. Mada najcesce u tim situacijama nosimo neki dobar flis i preko prsluk, a ispod flisa pamucni duks, recimo. Ali jos uvek mogu da se vide devojke, da ne kazem devojcice - tinejdzerke, golih stomaka i samo neki sportski top/brus preko grudi, a preko raskopcani duks/kosulja. Grejanje u stanu nismo aktivirali jos. Doduse, ni nemamo klasicno grejanje, vec samo klima-uredjaje. Mozda tokom dana ukljucimo par puta po par minuta, samo malo da isusi vazduh u stanu, jer je vlaga velika - izmedju 70-80%. Mi uzivamo u vremenu ovde, jer, bre, nije 'ladno. I temperaturne varijacije su bas male, tako da nema nekih meteorolskih iznenadjenja. A sunce jos uvek zna bas lepo da sija i bas je super!

@Kkovic naravno! Prevashodno je namenjeno za pripremu jela, na sve nacine. Razna druga ulja mogu da se nadju u supermarketima, ali slobodno mogu da kazem da 90% Kricana, ako ne i svih 100%, a siguran sam i ostalih Grka, koristi skoro, pa iskljucivo maslinovo ulje. Ovo je ekstra devicansko ulje, kako se to popularno zove, hladno cedjeno. Kao sto je kod nas svinjokolj, pa i topljenje masti stvar koja se podrazumeva u prosecnom domacinstvu, tako je i ovde posedovanje maslinjaka i proizvodnja ulja za sopstvene potrebe potpuno normalna stvar. Konkrento, mi smo bili u poseti i pomagali smo roditeljima moje koleginice Ane - Manolisu i Evangeliji. Ljudi su odavde, Kricani, i nismo hteli da propustimo priliku. Inace, boraveci kod njih u kuci smo stekli isti osecaj kao da smo bili kod supruginih ili mojih roditelja. Toplo, porodicno, veselo, prirodno, domacinski. Kao sto sam na pocetku teme i objasnio - jedina razlika izmedju nas i njih je jezik i apsolutno nista vise.

Danas (subota) je pijacni dan u Irakliu i pored sjajne ponude voce, povrca, sira, kao i stvari sa buvljaka, jedna od zanimljivosti Agore su umetnine - pre svega grncarija u minojskom, ili generalno antickom stilu, rucni rad, sa sve sertifikatima. Cene su bagatela! Ne znam odakle nabavljaju robu, ali sve ovo se tokom sezone prodaje u ozbiljnim radnjama turistima, po trostruko, ili cak desetostruko visim cenama. Recimo, danas smo pazarili 2 cupa za 20 evra. Maloprodajna cena im je bila 40-50€...znamo, jer je na etiketi zalepljena, ili cak odstampana cena. Proslog puta je moja supruga pazarila par ukrasnih tanjira i piksli u minojskom stilu, sve za 1€ po komadu. Maloprodajne cene su im bile 10-20-30... Inace, vreme je danas super, 20 stepeni, suncano.

@Gajo Sevojno da su oni nama, a ne mi njima, platili 12 eur po osobi, mozda bi i razmislili da im ocistimo. @admiki verujem da bi to bila ozbiljna zabava, ali bojim se da ni supruga, a ni ja nemamo vremena za tako nesto. Deca su jos uvek mala, tako da je sva nasa paznja i vreme usmereno na njih. Ali su dovoljno velika da nas prate u raznim putesestvijima, sto je nama i vise nego dovoljna zabava, za sada.

Akvarijum Jedna od atrakcija Krita koju vredi videti i koja nije nesto sto je cesto i svakidasnje je i Akvarijum, ili CretAquarium Thalassokosmos, smesten istocno od Iraklia, nedaleko od gradskog jezgra, rekao bih 15-20min voznje kolima. Istrazivajuci google recenzije mnogobrojnih posetilaca, a kako nemamo iskustva sa ovakvim mestima, niti znanja sta da ocekujemo, saznali smo da ne pripada grupi najvecih akvarijuma, kakvi mogu da se nadju po raznim zemljama Evrope, ali da apsolutno vredi videti ovako nesto. Samim tim nas je i vrlo visoka prosecna ocena od 4,5 zvezdica (sa preko 20.000 ocena) navela da jednog vikenda u septembru izdvojimo par sati i vidimo sta se sve nudi. Naime, akvarijum je delo i namera nekadasnjeg Instituta za biologiju mora Krita i sadasnjeg Grckog centra za morska istrazivanja da okupi sve znacajnije zivotinjske vrste i ekosisteme Mediterana i prezentuje biodiverzitet koji je iznedrio drevnu civilizaciju kako lokalnom stanovnistvu, tako i svim zainteresovanim turistima. Nama, kao laicima, deluje da su uspeli u toj nameri. Prisutno je oko 2000 jedinki u 60ak zatvorenih bazena ispunjenih morskom vodom. Moguce je videti razne vrste riba, od najsitnijih do najkrupnijih. Svakako sve prezentovano drzi paznju, kako najmladjima Tako i nama "matorima" Vrlo je interesantno videti uzivo neke vrste koje smo samo sreli na TV-u, a zapravo su svuda oko nas (dok smo na moru). Cena ulaznice je, tokom letnje sezone, 12€ za odrasle, za decu mladju od 4 godine (ili 5, zaboravih) je besplatno. Tokom zimske sezone, novembar - mart, cena je snizena na 8€. Nasa topla preporuka je da se izdvoji jedno popodne i poseti ovakvo zdanje, jer je neponovljivo iskustvo upoznati, bar na kratko, svet koji zivi uporedo sa nama, a kog uopste, zapravo, ne poznajemo. Vredi videti!

Leci bolesti, odrzava mladost, zateze kozu, skida rdju, jede se...da, njeno velicanstvo - maslinovo ulje! Ako pitate Grke sta im znaci maslinovo ulje - verovatno cete dobiti odgovor da im je vrednije od vode. A Kricani su jos ekstremnija verzija. Pre neki dan, jedan kolega Atinjanin, opisujuci Kricane, rece: "Ako pitas ove ovde za bilo sta - sve imaju najbolje! Hranu, more, sunce, vodu (?!), automobile, masline i ulje..." Kao sto pomenuh, otvarajuci temu i opisujuci hranu, ulje je ovde svetinja. Naravno, moze da se kupi u super-marketima ili na pijaci i cena nije tako naivna. Otprilike 40-50€ za 3L. Do sada ga nismo kupovali, jer smo sve vreme, otkako smo stigli, dobijali na poklon sto od vlasnice kuce u kojoj smo bili prvih mesec dana, sto od trenutnog stanodavca. Nas savet bi bio da se zdruzite sa nekim i da ih zamolite da Vam prodaju, ili daju kontakt od nekog bliznjeg koji ima vece kolicine ulja i ko bi bio voljan da proda, jer je to ulje najkvalitetnije (pravljeno za sopstvene potrebe) i cena ce sigurno biti znacajno ispod trzisne. Generalno, iako se snebivaju kada im se pomene prodaja i reakcije su :"ufff, malo nam ostalo, susna godina bila, ne znam da l' imam", kolicine od 5-10L su im "statisticka greska", tako da ih to razmeksa i moguce je ispregovarari dobar dil. A kako se dobija ulje? Imali smo danas priliku da delimicno ucestvujemo u procesu i, naravno, priliku nismo hteli da propustimo ni po koju cenu! Kao i vino, koje se pravi u vinogradu, tako se i ulje pravi u maslinjaku. Nazalost, nismo jos uvek saznali koje sve agro-tehnicke mere primenjuju u uzgajanju maslina, ali nasa pretpostavka je da u mnogome uzgoj ostavljaju samoj prirodi, jer nam drvo masline delije kao krajnje otporna biljka, samim tim sto se na ovom ostrvu mogu naci mnoga stabla starosti preko 1000 godina. Novembar je mesec kada pocinje berba maslina i tacno vreme zavisi od kise koja treba da padne nakon dugih susa tokom leta. Otkako je pocela sezona branja, nema dana da ne sretnem na putu kamionete, bilo natovarene alatom za branje, bilo dupke pune dzakovima punih maslina, kako se krecu u pravcu neke od lokalnih presa za cedjenje. Maslinjaci su ovde opste prisutni. Gotovo sva zemlja, koja je mogla da se obradi, sto u nekoj dolini, sto na nekim liticama, pretvorena je u maslinjake. Jedan od njih je i maslinjak u kom smi danas bili. Da bi obrali plodove, tacnije omlatili, potrebno je rasprostrti mreze na malo vecoj povrsini, nesto slicno kao i kod mlacenja sljiva ili orasastih plodova I onda koristeci alat Obrati zrele i manje zrele plodove Koji se skupe i ubace u sito, kako bi se odvojili od lisca i grancica koje se polome prilikom branja. Na prvi pogled, alat za branje i samo branje deluju invazivno, medjutim drvo masline ostane netaknuto, kao i plodovi koji padnu na zemlju. Kako nam rekose, tamne masline su pune ulja, dok zelene ne toliko. Doduse, to je vidljivo i golim okom, jer su tamne nekako sjajne i na prstima se oseca masnoca. Iz sita se polodovi prebacuju u dzakove i dalje se sve vozi u lokalnu radionicu koja poseduje presu za hladno cedjenje. Taj deo danas nismo stigli da vidimo i da ucestvujemo, jer nas je sprecila kratkotrajna kisa, ali kolega, koji je pre 3 nedelje imao tu srecu, podelio mi je par fotografija koje i ja delim sada sa vama 1L:4kg(5kg) je neki grubi odnos ulja i ploda i to zavisi od klime, starosti stabla... Jedan od pokazatelja kvaliteta ulja je nivo, tj. procenat masnih kiselina u ulju nakon cedjenja i koje ne bi smelo da bude vise od 0,8%, da bi bilo ekstra devicansko ulje. Ono sa 0,5% se smatra dobrim, a sa 0,3% vrhunskim. Koliko sam upoznat, uglavnom im bude od 0,3-0,5%...mozda zato i ne zele da ga prodaju...

@Milan81 vrlo rado, ali ocigledno nisam bio dovoljno informisan i upoznat, kada sam "ucio Ckole", kakvo ce mi radno okruzenje biti. Najzenstvenije sto bih mogao da Vam pokazem je neki obrijani Kricanin, posto je vecina bradata, ko da sam u Avganistanu, a ne u Grckoj

@doktor ono sto misli, rekao bih, starija populacija i ono sto im je realnost su dve malo suprotne stvari. Do sada sam dobio gomilu pitanja "kako otici u Nemacku" i "kakav je zivot tamo". Uzgred, cini mi se, oni su im najbrojniji turisti. A ni njihova tehnologija im nije strana niti odbojna...kao kod nas, preslikana prica. Zaboravio sam da kazem, a nesto je sto, zapravo, najvise utice na to da se osecamo kao kod kuce - ko god da je cuo da smo iz Srbije, svi su bili odusevljeni! Nebrojeno puta sam dobio kao odgovor "Serbian brothers", "Orthodox brothers". Elektricari, monteri, fizikalci na poslu, koji su iz cele Grcke, imaju poseban odnos prema kolegi (iz Sapca je) i meni.

...kao i mi...ali i oni, kao i mi, brze-bolje jure poslove po Nemackoj...i da provozaju GS-a po kritskim putevima

@PremieRacing zanimljivo pitanje! O tome sta je ovaj objekat, najslikovitije je objasnjeno upravo ovde: Home | Ariadne Interconnection WWW.ARIADNE-INTERCONNECTION.GR The implementation vehicle of the Attica-Crete Electric power interconnection (prim. aut. trudim se da sto manje pominjem imena preduzeca i projekta, jer i ako pomenem neki detalj, ili u buducnosti podelim neku fotku koja je u nekakvoj vezi sa ovim, zelim da sto vise izbegnem ''search engine'' google-a ili nekog drugog softvera, jer postoje neki delovi tehnologije koji su ''intelektualna svojina'' preduzeca u kom sam zaposlen (сименс енерџи), tako da ne zelim sebe da izlazem ''opasnosti'' da sam objavio nesto sto je ''copyrighted''...inace, projekat je apsolutno legalan i javan) Koliko sam uspeo da shvatim do sada, stanovnici Iraklia su dosta upoznati da se ''nesto veliko gradi za struju'' i ok su skroz, jer je objekat smesten duboko u ostrvu i ne smeta pogledu. Lokalci lokalci su u pocetku imali problema da prihvate planove i ciljeve sopstvene drzave. Pre svega su postojali problemi oko eksproprijacije zemljista, jer zemljisne knjige su im kao kod nas - postoje, ali je zvanicni vlasnik umro pre 200 godina Recimo, primer - sva ova brda i planine, koja su manje - vise pustos, kamenjar sa sitnim zbunovima, mogu da pripadaju jednom coveku, ili paru rodjaka, sto uopste nije nemoguca situacija. Tako su mi rekle neke kolege. A da se dodje to tog nekog zvanicnog vlasnika, koji se uopste ne navodi u knjigama je blisko radjanju mecke. Nista neobicno za Balkan, rekao bih. Generalno, da bi privolili lokalno stanovnistvo, koliko sam upoznat, dogovoreno je i da im se izgradi novi put, koji ce biti oko objekta (vidi se na fotografiji) i povezati Damastu sa selom Fodele, koje je na glavnoj magistrali Iraklio - Retimno. Nije nemoguce da su im obecali i izgradnju neke skole, Doma kulture, sta god da im je bilo potrebno. Takodje, obnovljen je i vec postojeci put koji postoji odvajkada. Takodje, obecano im je, i prilicno se postuje, zastita zivotinja, tj. koza i ovaca koje lutaju i brste po okolisu. Zato s vremena na vreme dobijamo upozorenja da neko vozi prebrzo po putu-tucaniku do objekta, jer lokalci cesto bleje i posmatraju svoje zivotinje, tako da vide da neko brzo dize prasinu dok vozi. Zadatak nas 5-6 koji smo dosli iz ''centrale'' (Nemacke) je da, sve to sto se vidi na fotografiji, testiramo, potvrdimo funkcionalnost i pustimo u pogon. Prosto ko pasulj

Damasta Verovatno niko od vas nije cuo za Damastu. Nisam ni ja, sve do pre nekih 2 i po - 3 godine, kada sam prvi put cuo za to ime. Cak nisam ni znao gde se tacno nalazi, osim sto sam na prvu shvatio da je u Grckoj. Nalazi se na nekih 30ak kilometara istocno od Iraklia, na Starom nacionalnom putu ka Retimnu (Παλιά εθνική οδός 90 Ηρακλειου Ρεθύμνου). Selo je vrlo malo, danas nekih 100-nak stanovnika, mada verovatno i manje. Smesteno je na interesantnom delu puta, prakticno na litici. Pogled na selo odozdo. U podnozju, i na litici je maslinjak. Put do samog sela je vrlo zanimljiv za voznju, iako kratak na papiru, bezmalo je potrebno 40-45 minuta voznje da bi se do njega doslo. Cim se izadje iz gradske zone Iraklia, zapocinje uspon pracen mnogobrojnim krivinama, serpentinama, relativno uskog kolovoza i prilicno kratkim pravcima. Krivine su skoro pa sve vreme vezane jedna na drugu. Kvalitet asfalta u prvoj polovini zadovoljavajuc, sa blagim valovima, dok je druga polovina perfektna, jer je put renoviran pre par meseci. Reljef je takodje zanimljiv jer se smenjuje kamenjar i sitno rastinje, prilicno podseca, bar mene, na kanjon Morace u Crnoj Gori. Kako Vas put vodi obroncima planina, u dolinama, ali i na mnogim padinama su smesteni maslinjaci, sto upotpunjuje impresije. Kako kroz selo vodi glavni put, a sa druge strane je litica, sama priroda je nametnula geografiju sela. Kuce su zbijene, kao da su nacickane jedna preko druge. Ulazak u selo iz pravca Retimna Odmah sledi krivina u desno sa poglednom na tavernu DaMa Zatim izlazak iz sela. Levo (ne vidi se) je spomenik u centru (sledeca fotografija iz kontra-smera) Centar sela - spomenik i taverna DaMa. Selo je poznato po tome sto je dozivelo stravican masakr u 21. avgusta 1944. od strane nacisticke Nemacke, kada je streljano 30 muskaraca i kada je bilo u potpunosti spaljeno, kao znak odmazde, jer su 8.avgusta iste godine mestani, tj. Pokret otpora, sabotirali nemacki konvoj koji je imao nameru da okupira selo Anoja (Anogia). Tada su unistili nekoliko vozila i likvidirali nekoliko desetina nemackih vojnika. O tom masakru svedoci i spomenik smesten uz put par kilometara ka Irakliu Primeticete da su otisci stopala postavljeni samo u jednom smeru... Na ovom istom putu, ka Irakliu, mogu se i primetiti 2 zanimljive crkve. Zapravo, meni su zanimljiva mesta koja su odabrana za njihovu gradnju. Jedna je crkva Proroka Ilije (Προφήτης Ηλίας), (nisam uhvatio dobro kadar - iza drveta je) a druga je Casni krst (Timios Stavros Ι.Ν. Τιμίου Σταυρού) Crkvu Proroka Ilije mi je pokazala koleginica Anna, jer ju je njen tata rekonstruisao. Kada se nastavi dalje putem u smeru ka Irakliu, nailazi se na usamljenu tavernu Doxa, koju vodi jedan stari bracni par. Cenim da su u kasnim 70-tim godinama. Nisam jos uvek probao klopu, ali sam od njih kupio med, jer i ujedno gaje pcele. Cim se prodje Doxa, pruza se predivan pogled na Iraklio i maslinjake ... Zasto bas Damasta? Pa zato sto u podnozju sela provodim sate i sate radeci na projektu Ja u punoj "ratnoj" opremi. ... jos par zanimljivih fotki Preporucio bih selo Drozija (Drosia), 5-6km udaljeno od Damaste u smeru ka Retimnu, kao cek-point za odmor, jer se tu nalazi 3-4 taverne sa ozbiljnom prasetinom i jagnjetinom. Ujedno moze da se napravi krug nazad ka Irakliu preko sela Aloides i Zises (Sises) i taj put je vrhunski za voznju, uz predivan pogled na more.