Lepota jedna, a kad ce nastavak?

Ne znam da li je bolje oslikano recima ili fotografijama... Bravissimo!

Kolega, samo opustite ruku. Ovo je dooobrooo pocelo.

Cika Miki na visini zadatka, kao i uvek. Fotografije sama spic klasa... A nastavak?

Onakvi pejzazi, uz cevape... lekovito...

" U oluji, u buri, kraj nedaca svih, uz teske gubitke i tugu kletu, biti nasmejan , prirodan i tih, najveca je umetnost na svetu." Sergej Jesenjin Hvala svima koji su izdrzali do kraja. I vozite motore da ostanete vecno mladi.

Na putu, tamo negde izmedju neceg, iza sebe cujem urlik nekog RR a. I kratko sirenu. Ne verujem da me pozdravlja, samo me upozorava na svoje prisustvo. Potom pored mene prolazi takvom brzinom da sam samo video da je bar dobro opremljen za takvu voznju... kaciga, majica i bermude. Ja sam svirnuo da otpozdravim, ali je on u istom trenutku probio zvucni zid pa nisam siguran da me je cuo. Imao sam dobru volju. Samo sam posmatrao kako maksimalno nedozvoljenom brzinom nize kolonu preko pune linije. Mladost... Razmisljam, zasto sine to tako? Zar drvoredi moraju da izgledaju kao letve na tarabi? Cemu zurba? Ne postoje hitne stvari vec ljudi koji su zakasnili. Nisu mene godine ucinile pametnijim vec starijim, ali su donele nesto neprocenjivo- smirenje. Ja ne moram da budem brzi od onog ispred sebe... Ne mogu da zamislim gluplju investiciju od placanja kazni. Budzet R. Srbije najvise volim da punim posredno, preko kafana i benzinskih pumpi. Sada je na snazi brzina ler i gas svalerski. I stigao sam gde god sam naumio i nikad nisam zakasnio. Kaciga puna mirisa, pune oci, puno srce... ne bi ja to menjao. I ono kad dodjemo kuci ja i najbolja zena koja se postara za nesto nakoso seceno. Onda sedimo u dvoristu i sabiramo utiske uz pivo zbog koncentracije i drustvenog ophodjenja. Slozicu se sa mojim drugom. Lep je zivot. Ipak cu prepustiti jednom velikanu da objasni stvar do kraja:

Sati prolaze u razgovoru, vreme nije bas naklonjeno da opisem slikama lepotu ovog zivopisnog mesta na obali Save. Onda cu staviti fotografije od nekog prethodnog, lepseg dana: i kako da odolim jednom selfiju na plazi... Jos jedna slika sa domacinom pa da krecemo: Moji strahovi vezani za Dzimija su bili neopravdani. Provukli smo se a bez da nam je vandalizovao neki komad odece. Verovatno je imao slobodan dan. Da upotpunim pricu o zivotnoj zelji evo slike jedne majke koja odgaja svoju decu kod Pedje u dvoristu i pored velikog hendikepa: nema jednu prednju nogu... Prema kuci isti put samo u suprotnom smeru. Odlicno smo raspolozeni, oblaci su tu samo da nas sakriju od sunca:

Na stolu za kojim sedimo knjiga. Ozbiljno stivo. Od domacina nisam ni ocekivao nista drugo do visokih kriterijuma. Zato je on jedan od malog broja ljudi u mom svemiru koje nazivam duhovnom aristokratijom. Za koje mi nije tesko nista. Jedan od onih sa kojim mogu da sedim satima i da nista ne kazemo. I da se na to smejemo. Nisu to povrsna prijateljstva iz kafana, vec ona koje je vreme, to majstorsko reseto prosejalo. Bilo je dosta zivotnih prilika kad te kuka goni a nevolja lize, ali nismo okretali glavu. To sto je postao od gorostasa hedonizma guru minimalizma ja znam sta znaci. To nije strah. Strah je preteca poraza. On zna ona pravila sa pocetka price. Ni jednog trenutka nisam sumnjao. Ja ga uvek utesim da je bar lep covek al sa ruznim problemom. Znamo da prvo moras da se ucauris da bi postao leptir... Za takve reci utehe Pedja meni pripremi nesto vrlo zanimljivo: sve ovo stane u ovo Naravno bez sokovnika, mada je i on ekoloski prihvatljiv. Razlaze se u prirodi za 2,5 miliona godina.

Moj unutrasnji mir remeti ozbiljan problem... na cetiri noge. Dzimi. Samo ime uliva strah. Bar meni. Prosle godine mi je pocepao nove moto pantalone. Obe nogavice. Vodi racuna o simetriji. Veoma kvaran tip. I lukav... pusti te da sednes i upalis i onda se zaleti, prvo jednu nogavicu pa dok ti gledas cime da ga zgromis on doradi drugu. Upozorio sam Tanju, ali ne znam koliko me je ozbiljno shvatila? Posto mene put ka licnoj sreci obavezno vodi preko makadama, neko u susret mora da zuri u kladionicu... Nije prasina problem, vec jedan terijer koji ceka negde... Mada i njegovo terijersko poreklo moze da se dovede u pitanje. Ima narav i izgled, ali vidi se da je i grupa autora dala svoj doprinos. Ni jednu fotografiju te zveri nemam, zato sto ne dozvoljava. Cim uperis u njega aparat kidne. Mozda neku njegovu sliku ima neka ozbiljna sluzba, ja nisam uspeo da ga ovekovecim. Kako god, sto si blizi Cezaru strah je veci, a moj je na vrhuncu. Ulazimo u dvoriste i na srecu Dzimi je imao neka druga posla... I vreme se prolepsalo. Pozdravljamo se sa domacinom i sedamo za bastenski sto. Izmedju mene i mog greha je sveta Inkvizicija:

Na skretanju za Orasac uvek ista dilema: Nisam strucnjak za marketing, niti sam zlurad i ne podsmevam se, ali se svaki put zapitam da li je vlasnik samo saljivdzija ili je naprosto iskren? Obavezno mi je neka scena u glavi, kao kelner mi posle odlicne partije skembica uz neki becarac recimo: " tetka tecu davila u krecu..." kaze: " za dezert mozete da dobijete jedne batine srednjeg intenziteta... specijalitet kuce." Mada na ovim prostorima ima jos zanimljivih imena lokala pa prilazem: Odagnavam misli i idem na najbolju proju na svetu i u inostranstvu. Sa koprivama, ne zapisavanim. Zbog raspolozenja... Velikom brzinom napustamo blizinu pomenute SUR. Brzina je bila tolika da sam se uplasio da ce doci do savijanja vremena po Ajnstajnu...

Mi se vodimo hipi filozofijom na ovako kratkim putovanjima, dakle nosimo samo ono sto imamo na sebi i vec sam rekao da nije problem da se pokisne. Ali ne bih da provedem letnji dan zabijen u kucu uz sijalicu. Pakujemo se ( u dzepove ) i nastavljamo. Svi koji su me zamisljali kao super heroja... su bili u pravu: A ona kaze: Ajde ocemo li? Da stignemo dok smo jos mladi... Nismo daleko od cilja i nastavljamo odlicnim putem veoma zadovoljni.

Vreme se pokazalo kao savrseno za voznju. Sunce ponekad proviri kroz oblake, temperatura idealna. Vodjeni nasom krilaticom " gde zgodno mesto vidis ti cigaru zapali ", mi pocinjemo tim i da se bavimo. Jezdimo i dalje odlicnim putem kroz jos lepse pejzaze i nesto mi bode oci, prosto me vredja. Toliko je smeca baceno pored puta da je to porazavajuce. Ne mogu da se nacudim da su ljudi bas toliko ekoloski onesvesceni. Ni jednu jedinu fotografiju nismo napravili a da u kadru ne statira neka flasa, kesa, baceni smederevac ili neka druga sekundarna sirovina. Vozimo dok se ne pojavi neko zgodno mesto da nahranimo poroke... ... i evo ga. Normalno, kafa i cigara, samo vinjak fali za sveto trojstvo. Posedesmo neko vreme u gotovo praznoj kafani, tacnije basti od iste, a ja bas opusten... ko kod zubara. Sija mi se ukocila od zveranja u nebo koje se bas zacrnelo.

Voznja kroz grad nije bila vredna pomena osim sto me je neki cale sa kolima punim familije isekao ko burek za ovde dva coska od kuce. Zamalo dizginemo na kucnom pragu... Sta ces, nekima se ne moze dokazati da ogledalo na kolima ne sluzi za cesljanje. Nastavljamo u dobrom raspolozenju i kod Boljevaca mostom prelazimo Savu kod TENT i uzimamo kurs prema Sapcu. Tanja vadi foto aparat i nastaju prve slike iz voznje:

Nastavicu cim provalim zasto ne mogu da postavim slike.

Ako i padne kisa to je najmanje sto moze da se desi. Nece biti ni prvi a nadam se ni zadnji put. Pa leto je pobogu. Uvek moze da se stane negde dok ne prodje najgore. Najveci motiv mi je sto idem da vidim coveka koji tvrdi da je zivot lep. Mada na prvi pogled ne izgleda tako... Naime, pre par godina, izmedju dva nasa telefonska razgovora desila se dijagnoza i operacija i to moto gp brzinom. Ona sto zna svaciju adresu mu nije bila naklonjena. Izvukao je mozda najveceg sampiona u svim kategorijama, zlokobnog imena ( tri slova, nije cir ). I tako je moj drug formirao ratni stab u Orascu, da zivi sa prirodom i od prirode. Iako prerano krcka penzionerske dane nije sebi dozvolio da spusti gard. Ko god se borio da zivi zna za pravila: Ne potcenjuj protivnika, ne okreci ledja- tako napustas borbu, i ma koliko pljustali udarci nemoj da zmuris da nesto ne propustis od borbe. I pozitivan stav, to se podrazumeva kao i dosta tecnosti. Spremni smo da krenemo, samo da uzjasimo jedinog clana porodice koji to dozvoljava i put pod tockove...

Sledeci sadrzaj ne preporucujem citaocima mladjim od 18 godina zbog eksplicitnih scena uzivanja u duvanskom dimu. Sudbina ima svaciju adresu... Imao sam 33 godine kada mi je doktor na uglednoj beogradskoj klinici biranim recima saopstio da sam postao ponosni nosioc teske i ne izlecive bolesti ( kasnije sam dosao do zaklucka i vrlo luksuzne )... Naravno uz reci utehe da se sa tim moze ziveti pod uslovom da mi zivot bude jedna grande restrikcija. Nije mi bilo prijatno, ne moze covek nikad da se spremi za tako nesto. Ne znam kako, ali sam se docekao na sve cetiri i prkosno odgovorio: " Resicu ja to..." Osmehnuo se dobronamerno kao da daje podrsku mom optimizmu, listajuci onu hrpu papira po ko zna koji put, profesionalno zacudjen sto ovaj skelet pred njim prica iako je sa tri noge u grobu. Posto znam da napravim razliku izmedju biti ziv i ziveti, moja borba je pocela... Red laboratorija, red cekaonica i sve vise prirode. Sam sebi uvodim sve vise trapije prirodom i vazduhom. I konacno upoznajem sebe sa sobom. I resio sam ono sto sam obecao doktoru... u svoju korist. Posle sedam godina rvanja sa dostojnim protivnikom u finalu odnosim pobedu brchko - romskim stilom. I sudija je proglasio pobednika... Mislite da sve ovo nema veze sa motociklizmom i putopisima? Ima, ja zivim, vozim jos kako i spremam se sa najboljom zenom da posetim svog druga u Orascu kod Sapca. Mada vreme nesto ne obecava...

Dobro dosao. Meni si vec pomogao naj vise na svetu, nasao si moj novcanik. Kaciga ti je poznata Drago mi je sto si sa nama

Videh i Maroko. Hvala sto si podelio ovo putovanje sa nama.

Maestro, ako je ovo prvi putopis, kakav li ce biti drugi? Duboki naklon i skidam ovu zimsku kapu.

Dobro dosao mladicu! Od entuzijazma pocinju velike stvari. Bice i motor, ne moze se to izbeci...

Procitao sam sve sto si napisao, ali odgovor na kelnerski banditizam sa hlebom me je kupio za sve pare. Gricnes sve sto si platio i posteno. Mada, prevejane su to bitange, naprave oni przenice... pa uvale gostima... Meni je jasno da nisi odrastao na kavijaru, ali si njemu verovatno izgledao kao profesor sa Sorbone, pa ko veli da se nadje za cigarice. Hvala na ovom sjajnom putopisu i jos lepsim slikama.

Gledam kliksa, pa se setim ranih radova. Ja i Tengai, mladi obojca. Mene tek pocela da napusta kosa... eee mladosti pusta... Ovo je bilo odlicno, skoro da sam mogao da osetim mirise prirode. Odlicne fotografije.

Hvala na podrsci dragi prijatelji, pisacu ja ako neko hoce da cita, ne bih da zauzimam spejs badava

Dobro dosla u klub. Ti si naj hrabrija zena za koju znam i napravila si odlican izbor. Bice to duga i iskrena ljubav. Cestitam!