"Šta ćemo mi sada da radimo? Jel smo u voznom stanju?" zapitkuje dok razgledam motor. I ne mogu da nadjem nikakvo oštećenje osim ogrebanog dekla. Moj trud je urodio plodom. Sad mi je lakše. "Što ne bi bili?"kažem. Gleda me sa nevericom. "A šta ćemo mi sada?" Insistira. "Mi ćemo sada da popušimo jedno pet šest cigara da se ovaj benzin izluftira, da ne izgorimo ko' vešci. Onda uzjašimo motorno vozilo. Pa onda upalimo motor i počnemo da pretvaramo O2 u CO2 i nusprodukte sagorevanja i izgubimo se u daljini. Nizbrdo. Prosto?" Kratko odgovorim. "A ovo što kaplje, neće biti problem?" I dalje je sumnjičava... "...kaplje?" HOLI DŽIZS!! Stvarno kaplje. Ispod ćopave su dve fleke, rekao bih od ulja. Kleknem i pogledam, sa osovine menjača se sliva nešto što liči na ulje, a miriše na benzin... Ovo je baš čudan dan? Još jednom pogledam. Baš nikakvo oštećenje. Tanja mi da maramicu, obrišem to nešto i shvatim da je benzin koji je iscureo iz karburatora nekim putem dospeo u dekl prednjeg lančanika i razredio mast koja se nakupila od lanca. Možemo da krenemo. Ali kući. Brine me to što je boli noga. Nije ona kukavica, sigurno trpi.

Obuzeo me neki blaženi mir dok sam ležao glavom nizbrdo na putu. I jedino što vidim je blještava svetlost. Samo mi ne pevaju andjeli, već radi motor... i sunce sija pravo u oči. Skočim kao Sandokan i ugasim motor pa pokušam odmah da ga podignem, dok me drži adrenalin. I uspem, 2 cm, pa ponovo spustim. Nema trika. Oboren je skoro u levi minus i već se nazire barica od benzina. Polako me hvata užas od jedne pomisli. Recimo FAP 13 pretovaren drvima skreće pravo na nas, i uz neku veselu pesmu sa radija nas uskraćuje za par decenija života. Realno, ne bi nas ni video, motor je bio oboren u nepreglednoj raskrsnici. Moja drama queen prilazi sa bolnom grimasom na licu. Noga je baš boli, ne može da sakrije, ali zajedno dignemo motor i samo ga spustim desetak metara niže u hladovinu. Pa da vidimo šta ima da se plati. "Ja sam zajebala stvar, zbog mene smo pali, izvini... pa zašto se ovo desilo?" "Ne bih znao da objasnim ni tebi ni sebi ovaj naš slučaj, nisam ni pio ni pušio neko granje ali ovo je sasvim neobično sranje. Možda sam preterao s lukom u onim ćevapima?" Sada me najviše brine njena eventualna povreda i stanje uopšte. Ako bih pravio poredjenje kapetan Titanika je izgledao kao da je dobio na lutriji.

Praštajte ljudi. Pao sam u borbi protiv virusa. Nastavljam čim pre. I hvala što brinete.

Za rucak cevapi,a onda predlozim da krenemo na Bukulju.Po ovakvom danu pogled mora da je velicanstven.Prođemo pored hotela i stanemo na raskrsnici a i uzbrdici.Levo prema vrhu,desno za Garaše.....sve dalje što se dešavalo je stalo u par sekundi. Gledam levo desno, i osetim meškoljenje iza sebe a onda trzaj. I počinjemo da se naginjemo u levo.I to ozbiljno.Gledam desni retrovizor jel to nas neko gura? Pa se okrećem u levo da kažem Tanji da prebaci težište na desnu stranu da se ispravimo. Onda osetim još jedan trzaj i jasno mi je da padam ko iz matematike i gledam rodjenu ženu kako se kotrlja po putu. Ostaje mi samo da se borim da zadržim motor da baš ne tresne o asfalt. kako je kucnuo o podlogu tako puštam guvernal i ja se stropoštam na ledja, opalim glavom/kacigom o drum i bi mi baš lepo.

Ne mogu da objavim post iz nekog razloga.

Vrućina je preozbiljna, iako je još uvek pre podne i naravno da počinju i problemi. Kako spustim noge, kao da sam stao na led. Djonovi se tope. Dakle nećemo stajati. Krenemo prema Topoli, Usput nas stigne neka grupa na R-ovima, malo prodangube iza nas jer nisu znali da su se namerili na šampiona u sporoj vožnji i onda nas pozdrave i nestanu iz vidokruga. Mi odmah stanemo u neku mehanu pored puta da ispunimo porocima želje. Kafa, cigare, razgovor. Skujemo plan da kroz Topolu samo protutnjimo i idemo u Arandjelovac i da tamo nešto jedemo. Rečeno- učinjeno.

Nekako sam izašao na put kojim sam hteo da idem, a saobraćaj je bio tako haotičan da se kladim da svaka pijaca u Bangladešu ima bolje uredjenu situaciju. Našao sam se upravo iza kamiona JKP Čistoća, ali mi ni trenutka nije palo na pamet neko preticanje ili slična samoubilačka misija zato što iz sporednih ulica i raznih parkinga razni izleću kao meci. Spas nam je došao kad je on skrenuo ka Vinči, a mi nastavili prema Smederevu. A onda prema Mladenovcu. Kad se predje preko auto puta iz pravca Smedereva, put postaje zanimljiv. Nije ni loš, ima po koja rupa i ulegnuća, ali naviklo se. Pogled je sve bolji i bolji, a onda oduzima dah. Dodjosmo na raskrsnicu, levo prema Mladenovcu, desno ne znam gde. Putokaza ni dan danas nema. Ja sam na ovoj raskrsnici prvi put bio u dilemi još ranih devedesetih, ali ništa nije uradjeno po tom pitanju ni danas.

Na spuštanju u Mirijevo stanem i slikam Beograd iz meni nepoznate perspektive:

Savršen balans Kako i zasto baš motor kao prevozno sredstvo ceo život pokušavam da dokučim... do letos. Jedne vrele večeri mi konacno sine! Pa sediš na ludilu. Miris benzina je uvek prisutan, rezervoar ti je pod nosom. A za ravnotežu su potrebni i izduvni gasovi. Sve te to održava uspravnim ili nagnutim. To je baš ono kao kad te kafa diže a cigara spušta. Savršen sklad... - Da li bi ti mene sutra odvezao da obavim neki poslić u gradu? Prekide me Tanja u razmišljanju. I neka je. Baš sam i planirao da utučemo dan. Recimo Šumadija, Topola, Arandjelovac... videćemo. Naravno dobila je potvrdan odgovor, a da ni usta nije stigla da zatvori. Obavismo sutradan šta se moralo i krenemo gde nas put odvede. Slabo poznajem Palilulu, pa naivno poverujem sebi da ću negde kroz Slance da izbijem na Smederevski Put. Put kroz selo postaje sve uži i lošiji i dodjemo do mostića a od mostića dva putića. Sa desnog nailazi pešak, pozdravimo se , ja mu kažem svoje namere i dobijem odgovor da moram da se vratim pa preko Mirijeva na Smederevac. Objasni mi da je to dva kilometra a reper mi je pumpa koja ne radi(a radila je). Vratim se do pumpe koja ne radi a radi i pitam nekog momka gde je to skretanje? Kaže mi da je to dva kilometra niz put pa levo. I bi tako. Sto sela sto običaja kaže narod, a u Slancima je etalon 2km.

18+ zbog ogoljene upotrebe jezika i zato što neki delovi teksta mogu sugestivno delovati na čitaoca pa da zapali cigaru ili nešto popije. Pošto je ovaj 21. vek prepun pravnobirokratskih zamki i ja ću preduzeti mere. Ako Vam je prva asocijacija na satiru neki težak rad ili pak čulni rad na bazi elementarnih poriva nisam siguran da ćemo se razumeti u potpunosti. U koliko ste prelepo vaspitani, recimo ćale doktor, keva bibliotekarka i slične porodične situacije vi ste ovde zalutali. Ja sam bio loš đak a oni vam sigurno ne bi dozvolili da se družite samnom. E, ako ste od onih kojima đavo ne da mira i skloni ste mentalnoj čergariji onda izvolite. Ovo su priče savim običnog motocikliste kome motor osim što je clan porodice služi da poveže neke ljude sa nekim mestima i neka lica sa nekim događajima. O tome je ovde reč.

Student nije zapalio žito.

Četiri sata kao četiri minuta. Sjajno druženje. Hvala svima pa da ponovimo! Fića je čovek koji pleni.

Prihvata se!

Dobro dosao umetnice!

Fićo mlad si čovek ali sa takvim pobedničkim mentalitetom da ti je uspeh zagarantovan. I to ne samo kad je oporavak u pitanju, već životni. Prošlost ne možeš vratiti, ali si zagledan u budućnost. To je pravi put. Iz svake situacije izvuci najbolje za sebe. Budi uvek jači nego što si bio prethodnog dana.

Cekati i trpeti je postalo nacin zivota. Gledaj sa vedrije strane. Bolje je sto te ne obilaze cesto. Znaci da si dobro, tim pre si blizi izlasku iz bolnice. Za intervenciju na rani dosadjuj, mora tako, svaka vizita ti se raspituj. Najvaznije je da nemas komplikacije, za psihu se sam pobrini, mnogo ljudi te voli i misli na tebe. Budi jos jaci nego do sada.

Level pro! Pisana rec u najboljem izdanju. Bilo mi je zadovoljstvo. Hvala.

Bravo momcino! Samo napred. Malim koracima, ali sigurnim, daleko se stize. I iskoraci uvek tom nogom i reci:"ja sam zdrav mlad covek i jos mnogo toga me ceka da uradim u zivotu". Nemoj da dopustis da te to u bilo cemu ogranici. I pobeda i poraz su u tvojim rukama. Produhovljenog si lika i verujem da ce neki Filip koji se bavio necim drugim sada izaci iz senke. Da je Servantes oplakivao svoj hendikep (zgrcenu i neupotrebljivu saku kao posledicu ranjavanja) sigurno ne bi napisao jedno od najznacajnijh dela svetske knjizevnosti. Mogao bih da navodim primere do sitnih sati... Nekako verujem u tebe i pomocicu kako mogu, u ostalom i ja sam iz Zemuna. Ostani jak.

Strasno iskustvo i za procitati. Nemoj da klones duhom, sve ce se nadomestiti i zivot ide dalje. Zelim ti brz oporavak. I budi u kontaktu sa nama, bicemo podrska.

Odlican razlog da se sedne na motor! Dobro dosao!

Evo jedna za srecan put dragi sugradjanine.

Za malo da poljubim vrata banke, ali uspeo sam. Ja mislim da nema potrebe za objavljivanjem iznosa i sl. Ovo je misija, a verujem da je nasem kolegi dosta muke i stradanja da se jos i tim poslom bavi. Ako uspemo da ga stavimo u sedlo u realnom vremenu mozemo da budemo ponosni. Smisao svake ljudske zajednice je sigurnost, pomoc i zastita. Humanost je jedino blago koje se delenjem umnozava, a dobro delo je samo po sebi nagrada. Hvala svim kolegama koji su se ukljucili u akciju, inicijatorima iste i administratorima na pomoci da se minimalizuje steta nastala u ovom nesvakidasnjem incidentu. Ne ponovilo se nikom.

SHeLLe ovo je sjajan predlog. Iskreno i ljudski podrzavam. Jos da dodam, ne mogu da verujem da niko nije stao da pomogne sa PP aparatom cim je video plamen. Da je odmah ugaseno bila bi manja materijalna steta... Ni jedan kamion, kombi, autobus... svi imaju aparat? Druze iskreno mi je zao, ovo je jedna od tezih drama koje sam gledao, ali ipak je glava na ramenima...

"Pravo bogatstvo se meri prijateljstvom." Abraham Linkoln Na ovom putu si stekao mnogo prijatelja, u to sam siguran, i stvorio dobru platformu za sledeci put. Dakle vracas se veoma bogat. Ti zanat znas, a sad si na terenu video kakav ti alat treba da uradis posao. Ja nemam dovoljno bogat recnik da iskazem divljenje za ovako daleko putovanje na vremesnom drumskom motociklu (u robnu marku ne sumnjam nikad), ali za Rusiju se nikad ne mozes dovoljno pripremiti. To su morale da priznaju i najvece svetske vojskovodje makar sebi u bradu. Mogu samo da ti pozelim srecan povratak i odmor sa tebi dragim ljudima.

Ovo sluti na velicanstveno putovanje. A i na takav putopis, s obzirom na dar za igranje recima postovanog kolege. Zelim Vam srecan put i odlican provod!