Divno RT je super udoban motor. Greška u godinama putovanja bejaše to 2016ta.. Marko je tad imao 11.5 god a nikako se ne mogu porediti po udobnosti, prostranosti i sedenju RT i Hornet 600...a i ovo je malom bila prva duža vožnja motorom, i dan danas je pamti pre toga je išao samnom najdalje 120km od BG.

Jako zanimljiva tema. Ono što sam sigurna je da se godinama menja stil i način vožnje. I dok sam bila mali divljak uvek je bila tu neka doza opreza i filtriranja društva, specijalno iz razloga što sam pobornik da dok se vozi motor ne pije se nit se konzumiraju droze... Na žalost poslednjih par godina se ne vozih koliko sam želela al nema veze...nadoknadiće se. Šta me godine naučiše je da sam ipak lone wolf...na bilo kakvu vožnju motorom idem uglavnom sama ili sa probranim svojim društvom, suvozače ne volim jer onda moram da mislim i o njihovoj udobnosti. Ako se ne varam tamo 2012 ili 2013 krenemo nas troje na more do HN, sve smo lepo dogovorili i ja tad povedem mladjeg sinka kao suvozača (zajeb za sve pare), negde na putu sretnemo grupu poznanika koji su se uputili na isto mesto, i odmah nam se promeni raspoloženje i putni tempo. Tad na mom Hornetu 600 sa sve klincem i stvarima(nije ih bilo puno), moja putna brzina nije mogla prelaziti 90-120kmh, što je bilo ok dok smo bili nas troje. E pošto smo se susreli i "pridružili" grupi mladih usijanih glava, te se i jednom od nas usijala ćela i krenulo se meriti čiji je duži, to više nije bila vožnja nego divljanje... Da ne dužim negde u Užicu sam uspela da ih pogubim, bilo je dogovoreno da se nalazimo na benz pumpi (nekoj..) al nigde ni traga od pobesnelih moto divljaka. Dok sam tako vozila sa Markom koji je iza mene mjaukao kako mu sve smeta, kako mu se piški, kaki, gladan je, bole ga leđa, te uspori te ...mama..mama..mama...fuck..., xyz puta mi je došlo da se okrenem i vratim...Na kraju sam ih pronašla na sasvim drugoj pumpi kako me čekaju i u fazonu a gde smo mi.....e sad ko nije video pobesnelog hobita imao je sreće...razgovor sa drugarima obavljen i sretno stigosmo do mora... Poenta 1. Decu ne voditi na more kao suvozače, ili poslati busom ili avionom ili im dati njihov motor!!! Poenta 2. Čak i sa svojim najdražim drugarima kad se voze "duže " ture može doći do iznenadnih momenata premeravanja ko ima veću...khmm...što nit je zdravo nit je zabavno. Kompromisa uvek treba biti, nismo svi jednaki, ukoliko nismo sposobni da napravimo kompromis najbolje da vozimo sami. Dogovora se uvek treba držati i poštovati. Kad sami putujemo ceo svet je naš...staješ gde ti volja, ideš kako ti volja i sam biraš put.

da da zaboravih to...i depilirane noge, brada dizajnerska, nauljena i napuderisana kosa.

Biće to lepo, samo da ne stave uslov covid pasoš, negativan PCR i primljene sve doze vakcine uz potvrdu da nismo osudjivani

Pozdrav, jedno pitanje, da li bi radio NSR 125R iz 1995, klinac ga je vozio ne znam šta mu je uradio, važno da je svećica "izgorela" nikad ne videh takvu...i da kad stavimo novu vergla sve ok al da sastavi da upali ni u ludilu, svašta isprobasmo. To je jedna lepa legenda od motorina koji nemamo nameru da prodajemo nego bi nam ostao. Da ne dužim mnogo post, kupili smo ga relativno skoro od finog čoveka kome ga je neko "održavao" u KV.

Apsolutno je najbolje da samo ćutiš i pokriješ se ušima...jedina osoba koju znam da do perfekcije sredi motor i onda ga proda.. U stvari...tebi treba konstantan priliv motora za sređivanje... Mogu reći da sam ih izmenjala podosta..nema pravila, kad mi dosadi motor, ili kad ulaganja u njega pređu neki limit mi se pozdravimo. Ovaj sad KTM mi se stvarno dopada i nadam se da će ostati duže kod mene...bar da obiđem ono što sam zamislila

Zanimljivo pitanje, čega sam se odrekla, pa ničeg, možda su neke stvari odložene do izvršenja al ne i zaboravljene ili zaturene. Kod mene ne funkcioniše ništa po principu odricanja, ako nešto želim i to ima smisla, prilike se stvore i to uradim. Kad sam pravila pauzu u voženju motora zbog dece, to nije bilo odricanje to je bilo logično odlaganje neizbežnog...naravno da sam se vratila svojoj prvoj ljubavi . A često pominjano pitanje ucenjivanja tipa motor ili ja, onog momenta kad dodje do uslovljavanja u bilo kojem smeru ta veza je gotova, mada to nisam nikad doživela. Takodje, prvi put kad je stariji sin iskazao želju da vozi motor, pošto mu se prvo svidelo da se voza malo samnom, pa je porastao pa mi kao jarbol vijorio na zadnjem sedištu, dobio je svoj prvi motor Apolo na kojem je učio...tako da nije bilo pitanja ko je važniji motor il on....

I jaaaaa

Ekstra ideja uopšte mi nije palo na pamet, hvala. Bar teniskih loptica imam gomilu.. E za ovo nisam znala, nije ni neka cena velika, super! Ima nešto da iskombinujem za proleće.

Bravo za inicijativu!! Posle skoro 20godina vožnje i xyz kilometara sam odradila tamo 2016-te onaj vikend trening sa Dimitrijem i Drljom, sad se zovu Koncept 192, tek tamo sam shvatila koliko toga ne znam, i super sam zahvalna obojici na strpljenju i na deljenju znanja. Vožnja motora je konstantno učenje. Pogledah link sa Moto gymkana, to što su mene učili u koncept 192 je upravo onakav tip vožnje samo malo prilagodjeniji uslovima i znanju ljudi koji dolaze, veoma često u toku sezone a obavezno na početku odem na poligon i radim sve te vežbe, samo naravno nemam čunjeve, međutim uz malo mašte upotrebi se ono što je pri ruci rukavice, jakne flašice itd..

Isprobah razne varijante podmazivanja lanca te na kraju zaključih da je naj važnije od svega da lanac bude podmazan. SAE90 je super al brzo se spere, tj treba češće mazati i više prašine pokupi pa se nalepi svuda. Kao neko jednostavnije rešenje predjoh na sprej, i tu isprobah svašta, od motula, nekih bla bla sprejeva do nekog mol spreja za lanac. Za sad Ipone se pokazao sasvim dobar (imaju ono ogromno pakovanje sa super pipom za podmazivanje i malom štipaljkom da se uglavi i spreči bezvezno prskanje, medjutim ipone je super lepljiv, mora da stoji neko vreme, nanosi se na vruć lanac...bla bla, a pošto me je batica moj zarazio sa boles' zvanom čist sjajan i masan lanac, pre podmazivanja ga obavezno dobro oribam sa petrolejom, i felnu, i lančanik i klizač...pa za tu svrgu nekako najbolji do sad mi je bio silkolene, lepo prijanja, super podmazuje i ima neke djavole unutra te se ne razbaca po felni i podrepu kao blato. Takodje primetih da se lanac sporije isteže, što bi po nekoj logici značilo da gumice izmedju linkiva ostaju duže žive. Tako da se skroz slažem sa kolegom gore što reče bolje mastan lanac i motor nego čelik na čelik...

Beograd-Velika Plana u jednom pravcu 300din za mizernih 90km autoputa na kojem su na tri mesta suženja i radovi...evo još sam u šoku, još me keva uverava da je to ok cena...blink...blink...

Danas oko 13:30 polazim sa posla, malena ulica u Zemunu Nemanjina, sa jedne strane škola i svuda razbacani automobili kao lego kockice jerbo roditelji moraju svoje andjelčiće da bukvalno uvedu u školu, podju sa njima i uvere se da su u učionici (bem ti debilizam, mene moji u prvom osnovne odveli rekli tu ti je škola i aj zdravo, kakvo dovoženje i odvoženje) al to nije tema posta, pod broj jedan su bahati debilni roditelji koji prvo staju nepropisno, zaguše celu ulicu, zatim kreću bez najave. Medjutim šta mi je tužno bilo je to da je ulica kaldrmisana, uzana i veoma klizava za motocikl, da sam se ja lagano uključivala u ulicu kojom idu autobusi a u moju je skroz propisno i u svoju traku skretao jedan AKS kombi, dok se je jedan naš kolega na crvenom fazeru umalo nije našao na mojoj haubi... da nisam stala (što većina gore pomenutih roditelja ne bi uradila jer su svi polu ludi) verovatno bi tu završio, kolega je rešio da jednostavno paralelno sa Aksom skrene u moju ulicu zauzimajući i traku iz suprotnog tj mog smera. Pa majku mu božiju!!! Gde se toliko žuri, hladno, hladne gume, hladan asfalt...jebena kaldrma...još me gleda i sleže ramenima...pa šta da nisam išla dva na sat, šta sa sam gledala ima li pešaka da predju ulicu gde ja trebam skrenuti...šta da...zašto tako bahato...

Prelep motor, gde u BG bi mogao da se vidi i proba?

1. Godiste motocikla koji ste vozili: 2001 2. Vreme provedeno na motorciklu: 3 godine 3. Sta mi se dopada: Ima dosta snage, jako upravljiv i vozi se kao bicikl, veoma lagan, za mene koja imam celih 165cm i 60kg nije previsok (mada sam morala da mu sediste malo prilagodim), u krivinama super stabilan i fenomenalno drzi putanju. Na malim obrtajima pitom a malo kasnije pokazuje svoje pravo lice. Veoma rastegljive brzine, i u drugoj moze da se tera 120kmh a da ne urla, slucajno isprobano. Veoma pouzdan motor. 4. Sta je moglo biti bolje: Agregat prenosi temperaturu na alu ram koji dolazi u dodir sa butinama i rezervoarom stoga greje i zimi i leti. Nije pomoglo ni lepljenje reflektivne alu folije na unutrasnji deo rama. Nikako nije za grad i guzve. 5. Moj utisak: Fenomenalna sportska masina za putovanje i krivinarenje, super je i za stazu ko voli. Veoma sam bila zadovoljna sa njim.

Svaka čast i bravo, divno je što je promocija knjige podigla i putopis, te ga u jednom dahu pročitah. Divan stil i fenomenalna avantura. Žao mi što ne videh na vreme za promociju ali naručiće se knjiga sa sajta.

Marka : KTM Model : Duke R Zapremina : 690 ccm Godište : 2013

Podsetio si me na moju Mumbai avanturu, ako budeš u prilici kreni prema Thiruvananthapuram-u ili kako englezi kažu Trivandrumu, očekuj drljav i tandrkav put, ali i mnogo zelenila prirode i ako uspeš utrefiti put koji ide delom duž obale nema ničeg lepšeg. Pa ako budeš imao vremena produži kroz Trivandrum ka Kovalam plaži pa dalje do Kaniyakumari da vidiš sam vrh Indije gde se dva okeana i more susreću, tu je blizu Vivekananda rock i zabavno je odmoriti platiti cca 100Rs i preći čamcem preko do kamena. Na tom putu do tih mesta imaš prodavce nečeg što se zove nongu ili nongu sorbat, topla preporuka, srce ploda neke palme preliveno sirupom, okrepljuje, osvežava i daje energiju i nikako ne preskočiti kerala masala dosa...evo upravo mi balci idu... hvala na tome što si mi podstakao podsećanje na ta divna mesta :)

E ti bi baš sve da znaš

A nas ne zoveš il opet čekaš da idemo po kukuruze....

Hvala svima još jednom na lepim rečima i divnoj reakciji. Misleh da neće biti tako zanimljivo kao neki drugi veliki putopisi, al izgleda pogreših

Naravno i to je opcija, aklimatizacija traje jedno dan dva, za naše prilike NewDelhi je sparan i vruć (meni lično vrućina ne smeta te me to nije pogodilo puno, ali mogu reći da jeste trebalo malo vremena da se naviknem da je 38C i noću). Preporuka je da se kontaktiraju ljudi tamo koji inače voze te ture, jako su svi predusretljivi i da se sa njima dogovori ruta i prevozno sredstvo. A kad ste već u Delhiju, greota bi bilo ne posetiti "Red fort", stari Delhi, Humayun toomb, Qutub minar, i skoknuti do Agre videti Taj Mahal i još neka lepa mesta kao Lotus temple. Jedino onda se i trošak naravno povećava. Za strance je posebna tarifa za ulaz u ta turistička mesta, ja sam imala sreće kad smo tamo išli, da je Sanjay moj divni prijatelj uspeo da ubedi onog na kapiji da sam mu ja sestra iz Londona, i platila sam kartu tipa 3eur umesto 20eur

Ooo kako je ovo zabavno...nešto mi se čini da će pasti jedna takva avanturica sa klincima ovog leta.

Savan, zika56 i Arakisuuu, kakvih bre dva meseca za takvo putovanje, više nego dovoljno je 15dana i to da se na svakoj deonici odmarate po dva dana..

Hajd da vam i ja dodam malo ulja na vatricu. Kad se dogovorite javite se pa možda ponovim turu, mada možda da razmislite o Leh/Ladakh turi i "highest motorable road nekih 14000ft (ali ima puta nije kao Nepal). A i imam tamo dosta prijatelja pa bi bila veća grupa