Hajd da i ja ubacim mojih par reči iz petnaestog ugla jednog prosečnog vozača motocikla sa nekim nazovi stažom. Hayabusa koju sam ja imala čast i priliku da vozim je bila neko (bem li ga 2010-11godište) tada bejah u Indiji i prijatelj ju je kupio (zamenio stariji model istog za nju), bela ogromna debela zver od motora. Otišli smo na stazu Budh international circuit i tu smo je isprobali. Moji prvi utisci...generalno ne volim taj tip motora malo su meni lično naporni za vožnju, takodje sa mojom visibom od 165cm veoma je zanimljivo sedeti na zveri od 250+ kg jedva dodirujući pod nogama ( ma da prebaciš se na butinu pa sedneš...reče mi vlasnik), ta stvar sa butinom je ok ako imaš više od 60kg...ja imam manje...izgled...pa kažu sve je u oku posmatrača, meni lično ništa nešto sad waaau, lepa al samo to lepa...e sad...sedneš na zver od 1200cc i xyz konja sa svojih metar i žilet i celih 58kg i motor ništa...(pa majku ti nije golub sleteo bar se malo ugibni) inda dodje Šivov mehaničar i tamo isprčka nešto i eto bela zver spremna za mene...gledamo se i startujem je...bem ti sunce i sve kakvo režanje...već kreću žmarci... teška je kad stoji, nadam se da će to sa novim modelima popraviti, debelo je sedište i sama je debela možda malo to sve suziti da i mi hobiti možemo sesti bez straha da će da nam zvekne dole, sad najbolji deo. To je najlakši motor ikad koji sam vozila, u vožnji upravljiv kao tricikl, stabilan ulazi u krivine super precizno, snage ima i previše (oprezno po gasu), u ne znam kojoj brzini sa jedva malo gasa kao luda dostiže 220kmh, adrenalin skoči na nti, ne zamara dok se vozi al ne voli sporu kreni stani vožnju, na stazi je zver...posle nekoliko krugova sišla sa motora osmeh od uha do uha adrenalin kao sa sam na "drozama", srce nem' pojma gde je...sve u svemu divlja neobuzdana snaga...ko voli taj tip motora to je simfonija al meni nije nešto, posle spuštanja sa adrenalina i potpuno zabezeknutih faca drugara i Shivija čiji sam motor provozala, morala sam izjaviti da je to skroz lepo al dosadno. Poenta...treba imati bar 180cm i jedno 80-90kg i voleti takve zveri...Hobiti...pa samo izuzetno ludi i zaljubljeni u tu mašinu..

Uplaćeno !

A ko će da obuči radnike na tehničkom da koriste valjke za motocikle? Prošle godine je jedan od radnika uterao moju staru 929 na valjke i stavio zadnji točak i kao da proveri kako koči ...WTF (i čovek stisao polugu prednje kočnice)..uz smešak sam mu rekla "ne dao ti bog da ti ispadne ili se nešto desi motoru"...ma ne možete zamisliti kojom brzinom je prekinuo igranku...

fuj...za to što se naziva metro sexualac....to ove možda mlade pink estrada botox jibice...

@Yanco Relax kolega, nema frke nit potrebe za izvinjavanjem vidiš da se i ja zezam na sličan način

Ne verujem da će ulaziti u detalje, samo će im trebati da zavrnemo nogavicu rekla bih... A verujem da se neće buniti ukoliko neko depilira i 00

Eto nas dvoje u Januarskoj voznji

Divan putopis, veoma duhovito i lepo opisano. Fotografije su super i uz tekst dočaravaju putovanje. Eto još jedne destinacije za posetiti. Bravo i hvala.

Punio je 12 u Septembru, niko nije ni pitao za godine..niko ne postavlja pitanje ukoliko detetu fali par meseci do 12te godine. A jedino me je granični policajac upitao a jel ga pustio otac...i smejao se...

Odavno ne osvežih slike...

Divno RT je super udoban motor. Greška u godinama putovanja bejaše to 2016ta.. Marko je tad imao 11.5 god a nikako se ne mogu porediti po udobnosti, prostranosti i sedenju RT i Hornet 600...a i ovo je malom bila prva duža vožnja motorom, i dan danas je pamti pre toga je išao samnom najdalje 120km od BG.

Jako zanimljiva tema. Ono što sam sigurna je da se godinama menja stil i način vožnje. I dok sam bila mali divljak uvek je bila tu neka doza opreza i filtriranja društva, specijalno iz razloga što sam pobornik da dok se vozi motor ne pije se nit se konzumiraju droze... Na žalost poslednjih par godina se ne vozih koliko sam želela al nema veze...nadoknadiće se. Šta me godine naučiše je da sam ipak lone wolf...na bilo kakvu vožnju motorom idem uglavnom sama ili sa probranim svojim društvom, suvozače ne volim jer onda moram da mislim i o njihovoj udobnosti. Ako se ne varam tamo 2012 ili 2013 krenemo nas troje na more do HN, sve smo lepo dogovorili i ja tad povedem mladjeg sinka kao suvozača (zajeb za sve pare), negde na putu sretnemo grupu poznanika koji su se uputili na isto mesto, i odmah nam se promeni raspoloženje i putni tempo. Tad na mom Hornetu 600 sa sve klincem i stvarima(nije ih bilo puno), moja putna brzina nije mogla prelaziti 90-120kmh, što je bilo ok dok smo bili nas troje. E pošto smo se susreli i "pridružili" grupi mladih usijanih glava, te se i jednom od nas usijala ćela i krenulo se meriti čiji je duži, to više nije bila vožnja nego divljanje... Da ne dužim negde u Užicu sam uspela da ih pogubim, bilo je dogovoreno da se nalazimo na benz pumpi (nekoj..) al nigde ni traga od pobesnelih moto divljaka. Dok sam tako vozila sa Markom koji je iza mene mjaukao kako mu sve smeta, kako mu se piški, kaki, gladan je, bole ga leđa, te uspori te ...mama..mama..mama...fuck..., xyz puta mi je došlo da se okrenem i vratim...Na kraju sam ih pronašla na sasvim drugoj pumpi kako me čekaju i u fazonu a gde smo mi.....e sad ko nije video pobesnelog hobita imao je sreće...razgovor sa drugarima obavljen i sretno stigosmo do mora... Poenta 1. Decu ne voditi na more kao suvozače, ili poslati busom ili avionom ili im dati njihov motor!!! Poenta 2. Čak i sa svojim najdražim drugarima kad se voze "duže " ture može doći do iznenadnih momenata premeravanja ko ima veću...khmm...što nit je zdravo nit je zabavno. Kompromisa uvek treba biti, nismo svi jednaki, ukoliko nismo sposobni da napravimo kompromis najbolje da vozimo sami. Dogovora se uvek treba držati i poštovati. Kad sami putujemo ceo svet je naš...staješ gde ti volja, ideš kako ti volja i sam biraš put.

da da zaboravih to...i depilirane noge, brada dizajnerska, nauljena i napuderisana kosa.

Biće to lepo, samo da ne stave uslov covid pasoš, negativan PCR i primljene sve doze vakcine uz potvrdu da nismo osudjivani

Pozdrav, jedno pitanje, da li bi radio NSR 125R iz 1995, klinac ga je vozio ne znam šta mu je uradio, važno da je svećica "izgorela" nikad ne videh takvu...i da kad stavimo novu vergla sve ok al da sastavi da upali ni u ludilu, svašta isprobasmo. To je jedna lepa legenda od motorina koji nemamo nameru da prodajemo nego bi nam ostao. Da ne dužim mnogo post, kupili smo ga relativno skoro od finog čoveka kome ga je neko "održavao" u KV.

Apsolutno je najbolje da samo ćutiš i pokriješ se ušima...jedina osoba koju znam da do perfekcije sredi motor i onda ga proda.. U stvari...tebi treba konstantan priliv motora za sređivanje... Mogu reći da sam ih izmenjala podosta..nema pravila, kad mi dosadi motor, ili kad ulaganja u njega pređu neki limit mi se pozdravimo. Ovaj sad KTM mi se stvarno dopada i nadam se da će ostati duže kod mene...bar da obiđem ono što sam zamislila

Zanimljivo pitanje, čega sam se odrekla, pa ničeg, možda su neke stvari odložene do izvršenja al ne i zaboravljene ili zaturene. Kod mene ne funkcioniše ništa po principu odricanja, ako nešto želim i to ima smisla, prilike se stvore i to uradim. Kad sam pravila pauzu u voženju motora zbog dece, to nije bilo odricanje to je bilo logično odlaganje neizbežnog...naravno da sam se vratila svojoj prvoj ljubavi . A često pominjano pitanje ucenjivanja tipa motor ili ja, onog momenta kad dodje do uslovljavanja u bilo kojem smeru ta veza je gotova, mada to nisam nikad doživela. Takodje, prvi put kad je stariji sin iskazao želju da vozi motor, pošto mu se prvo svidelo da se voza malo samnom, pa je porastao pa mi kao jarbol vijorio na zadnjem sedištu, dobio je svoj prvi motor Apolo na kojem je učio...tako da nije bilo pitanja ko je važniji motor il on....

I jaaaaa

Ekstra ideja uopšte mi nije palo na pamet, hvala. Bar teniskih loptica imam gomilu.. E za ovo nisam znala, nije ni neka cena velika, super! Ima nešto da iskombinujem za proleće.

Bravo za inicijativu!! Posle skoro 20godina vožnje i xyz kilometara sam odradila tamo 2016-te onaj vikend trening sa Dimitrijem i Drljom, sad se zovu Koncept 192, tek tamo sam shvatila koliko toga ne znam, i super sam zahvalna obojici na strpljenju i na deljenju znanja. Vožnja motora je konstantno učenje. Pogledah link sa Moto gymkana, to što su mene učili u koncept 192 je upravo onakav tip vožnje samo malo prilagodjeniji uslovima i znanju ljudi koji dolaze, veoma često u toku sezone a obavezno na početku odem na poligon i radim sve te vežbe, samo naravno nemam čunjeve, međutim uz malo mašte upotrebi se ono što je pri ruci rukavice, jakne flašice itd..

Isprobah razne varijante podmazivanja lanca te na kraju zaključih da je naj važnije od svega da lanac bude podmazan. SAE90 je super al brzo se spere, tj treba češće mazati i više prašine pokupi pa se nalepi svuda. Kao neko jednostavnije rešenje predjoh na sprej, i tu isprobah svašta, od motula, nekih bla bla sprejeva do nekog mol spreja za lanac. Za sad Ipone se pokazao sasvim dobar (imaju ono ogromno pakovanje sa super pipom za podmazivanje i malom štipaljkom da se uglavi i spreči bezvezno prskanje, medjutim ipone je super lepljiv, mora da stoji neko vreme, nanosi se na vruć lanac...bla bla, a pošto me je batica moj zarazio sa boles' zvanom čist sjajan i masan lanac, pre podmazivanja ga obavezno dobro oribam sa petrolejom, i felnu, i lančanik i klizač...pa za tu svrgu nekako najbolji do sad mi je bio silkolene, lepo prijanja, super podmazuje i ima neke djavole unutra te se ne razbaca po felni i podrepu kao blato. Takodje primetih da se lanac sporije isteže, što bi po nekoj logici značilo da gumice izmedju linkiva ostaju duže žive. Tako da se skroz slažem sa kolegom gore što reče bolje mastan lanac i motor nego čelik na čelik...

Beograd-Velika Plana u jednom pravcu 300din za mizernih 90km autoputa na kojem su na tri mesta suženja i radovi...evo još sam u šoku, još me keva uverava da je to ok cena...blink...blink...

Danas oko 13:30 polazim sa posla, malena ulica u Zemunu Nemanjina, sa jedne strane škola i svuda razbacani automobili kao lego kockice jerbo roditelji moraju svoje andjelčiće da bukvalno uvedu u školu, podju sa njima i uvere se da su u učionici (bem ti debilizam, mene moji u prvom osnovne odveli rekli tu ti je škola i aj zdravo, kakvo dovoženje i odvoženje) al to nije tema posta, pod broj jedan su bahati debilni roditelji koji prvo staju nepropisno, zaguše celu ulicu, zatim kreću bez najave. Medjutim šta mi je tužno bilo je to da je ulica kaldrmisana, uzana i veoma klizava za motocikl, da sam se ja lagano uključivala u ulicu kojom idu autobusi a u moju je skroz propisno i u svoju traku skretao jedan AKS kombi, dok se je jedan naš kolega na crvenom fazeru umalo nije našao na mojoj haubi... da nisam stala (što većina gore pomenutih roditelja ne bi uradila jer su svi polu ludi) verovatno bi tu završio, kolega je rešio da jednostavno paralelno sa Aksom skrene u moju ulicu zauzimajući i traku iz suprotnog tj mog smera. Pa majku mu božiju!!! Gde se toliko žuri, hladno, hladne gume, hladan asfalt...jebena kaldrma...još me gleda i sleže ramenima...pa šta da nisam išla dva na sat, šta sa sam gledala ima li pešaka da predju ulicu gde ja trebam skrenuti...šta da...zašto tako bahato...

Prelep motor, gde u BG bi mogao da se vidi i proba?

1. Godiste motocikla koji ste vozili: 2001 2. Vreme provedeno na motorciklu: 3 godine 3. Sta mi se dopada: Ima dosta snage, jako upravljiv i vozi se kao bicikl, veoma lagan, za mene koja imam celih 165cm i 60kg nije previsok (mada sam morala da mu sediste malo prilagodim), u krivinama super stabilan i fenomenalno drzi putanju. Na malim obrtajima pitom a malo kasnije pokazuje svoje pravo lice. Veoma rastegljive brzine, i u drugoj moze da se tera 120kmh a da ne urla, slucajno isprobano. Veoma pouzdan motor. 4. Sta je moglo biti bolje: Agregat prenosi temperaturu na alu ram koji dolazi u dodir sa butinama i rezervoarom stoga greje i zimi i leti. Nije pomoglo ni lepljenje reflektivne alu folije na unutrasnji deo rama. Nikako nije za grad i guzve. 5. Moj utisak: Fenomenalna sportska masina za putovanje i krivinarenje, super je i za stazu ko voli. Veoma sam bila zadovoljna sa njim.