Eto nas dvoje!

Cccc, e da su Dane i Koma znali za ovako nešto još i sad bi putovali i u expres loncu krčkali pasuljče ili papke u saftu! Dokoni ljudi pa grunfuju, možda su im koreni odavde?

Kontaktiraj KIKA Viktoriju, ona ima tako malu ( po gabaritima) Kawu, pa dobiješ informaciju iz prve ruke.

Ove zimske sezone, preuzimaš prelazno zvanje ¨NAJ OO¨ od Daneta i Kome. Da citiram Žiku Pavlovića, ¨alal ti penkala¨! Lepo se zagrej uz more, pa se vidimo kad dolete laste.

Neko od prethodnika se dotakao čoper linije. Ovo moje motorče je neki kvazi čoper, sedenje uspravno, otvoren za vetar, noge kao na klasičnom nakedu (bez produženih nožnih komandi). Sedište udobno i široko, kako vozačko tako i suvozačko. Udobnost u vožnji pogotovo na ravnim i pravim deonicama - užas. Bole leđa, ruke, trnu noge i vrat dok ne ojača tj na početku sezone. Svaku rupu osetim u malom mozgu, nema nekog izbora oko položaja vozača, možeš samo da malo rasteretiš levi il desni guz i to je to. Katerina, moja supruga i suvozačica, se ne žali na položaj pri sedenju, al ona se mrda, okreće, fotografiše... Sve ispod magične cifre od 10 sati na putu joj je OK.

AAAAAAAA, zato tebe nema, Ti se dao u heroje!

Neman neko ogromno iskustvo, al kacigu bez integrisanog sunčanog vizira, unutrašnjeg, ne bih kupio. Ne vozim ni trke, ni po pisti i kaljugi, tako da mi providan vizir nije strogo neophodan, zatamnjen je taman i noću, to je već problem, a sunčani je jako praktičan iz više razloga: - Dovoljno je taman je i za najjače čeono sunce - Ispod njega nosi svoje fotosenzitivne optičarke i kad uđeš u tunel i sa strane planine gde je debela hladovina, podigneš vizir i imaš ponovo dobru vidljivost - Moja supruga Katerina takođe nosi optičarke kao i Ti i do sad nije imala primedbi na sunčani vizir, dapače. - Leti , kad ti glava prokuva, otvoriš spoljni vizir, sunčani ti pokriva oči, čelo i lice dobrim ispod očiju pa Ti ni bube ne mogu ništa ( pored cvika uleću, provereno). - Kada vozim po predelima gde ima podosta tunela, nosim načare s žutim filtrom (amber), i po ulasku u tunel podižem sunčani vizir, a žuti filter tama dovoljno smanjuje blješanje farova vozila koja dolaze u susret i ne zaslepljuju me. I supruga i ja nosimo Caberg-ove kacige, ona Justissimo GT, ja Rhino i zadovoljni smo.

Preko farbe, samo je prethodno odmasti benzinom. Nezgodno je što benzin rastvara i lepak , pa treba paziti pri tankovanju. Dotični lepkovi nisu ništa posebno i specijalno već obični iz farbare, par evra konzerva od kg.

Meni nije problem (dobar mi termostat) i sve što nije suvi lokal vozim u komplet opremi - jakna i pantalone Ixon, HiTec Magnum čizme, pojas i kaciga ( na kraćim relacijama 100-200 km jet, na dužim flip up). Ispod opreme poliestersko pododelo. Oprema nije s GoreTex membranom, ali ima paropropusnu postavu drugog proizvođača. Da se znojim, znojim se i pored otvorenih luftera na jakni. Po velikim vrućinama češće stajemo na rashlađivanje ( flaša mineralne vode iz frižidera umotana u izolacionu najlon foliju koja se stavlja ispod laminata) i sušenje jakni. Moja supruga Katerina, teško podnosi vrućinu, ako se pregreje bude joj muka i malaksava, pa su ponekad pauze i po sat i više vremena - u hladovini ili klimatizovanoj prostoriji. Veće gradove izbegavaj, sem u koliko ih nisi nameravao posetiti, jer je asfalt u gradu puuuuuuno topliji, a brzina manja.

Ukoliko je usaglašena sa standardom o bezbednosi - da. Al reko bih da kod dotičnih modela stoji ¨only race&show¨ tj nije homologovana za upotrebu u saobraćaju. Braincap® Halbschale * Material: ABS * Gewicht: ca. 450 g * Helmschirm: abnehmbar * Futter: Polyamid * Verschluss: Doppeldrucktaste * Prüfungen: ohne ECE

S obzirom da je estetika ne bitna, lepo četkom nanesi sloj neoprenskog lepka ( tigar, neostik ...). Zalepiće se za površinu rezervoara, ne guli se ko silikon, a kad se osuši dobiješ ¨gumiranu¨ površinu koja ne kliže. Možda pre nanošenja lepka, na rezervoar nalepiti neku samolepljivu foliju i na nju naneti lepak. Kad ti dosadi, skineš benzinom.

@ RSV U postu piše servis i održavanje, što je velika razlika od popravljanje, majstorisanje, grunfovanje. Kolko su stručni tvoji serviseri, znaš sam, ne bih da lupam bez argumenata, da sa ne bi ..... 10-4 & out

Ko me vukao za jezik, tj tastaturu, pa da se svi koji ne voze stare, japanske motore, nađu s prstom u oku. 1. Nisam vozio ni jednu Apriliu 2. Preneo sam iskustva čoveka koji je vozio, imao i prodao 3. Poželeo sam novom vlasniku sve najbolje 4. Nikad se ne pros... u svojim post-ovima 5. Održavati - servisirati motor, kola, kombajn u USA, EU ili RS- je velika razlika ! Uzgred budi rečeno (ili ti srpski BTW) i Gabor će na Dakar2010 opet KTM-om, jer bolje nema i nema bolje tehničke podrške, i ako je na prošlom motoru 2009. promenio dva agregata i okarakterisao ga kao Kratkotranu Turističku Mašinu. Dugo i u zdravlju vozili sve egzotične motore i ostale motore!

@ tocrank Svakako, Yamaha je to. Na Suzukija ne ugrađuju? @ sinisapop Izvinjavam se na off-u.

Faktor raspoloživog vremena. Hipotetički, 10 slobodnih dana, ako bi vozio Alpe ili obilazio staru Grčku, trudio bih se u najkraćem roku stići do odrednice koja me interesuje, što će reći iz Subotice je to 800 - 1000 km. Ukoliko bih se vozao okolo, brdima i dolinama, lepim vidicima to može da se otegne 2 -3 dana do tamo i isto tolko nazad, auto putem je to mogoće odvoziti za jedan, eventualno dan i po, s tim da imaš dovoljno vremena da se odmoriš i sledeći dan odradiš neku kraću vožnju u okolini mesta gde si smešten. Dan odmora koji je napomenuo Motoholic, smatraj za obaveznu ( ko kacigu i rukavice), pre polaska skupi dosta ¨vozne¨ kondicije da te ne ubija sedište, otkida vrat od težine kacige, bole ruke od ¨vibracione bolesti¨. Prošle godine smo za dan prevezli od Portoroža do Budimpešte, autoputem gde ga ima, i bili dovoljno odmorni za priču do 4 sata po ponoći, a ove godine Subotica - Negotin, više od 12 sati na motoru, klaj, klaj, stani, slikaj, gledaj, ¨raj na zemlji¨.... bili smo klinički mrtvi i puta mi je bilo preko q... Ako turu planiraš kao kružno putovanje, onda je quasaar sve rekao.

Sretno vozanje! Pre oko godinu dana sam razgovarao s Bokilićem oko RST-a. Ukratko mašina je jaka i luda, prve dve brzine joj i ne trbaju, udobna, našminkana, al nije za zemlju Srbiju što se tiče održavanja (prvenstveno zbog cena delova i dostupnosti istih jer su određeni sklopovi rađeni samo za Futuru - šta je tačno u pitanju nije specificiro), elektronika je kompikovanija u odnosu na daleko istočnjake. Bokilić je svoju prodao u delovima jer mu se nije isplatilo popravljati elektroniku koja polovna košta puno evAra. E, sad ja prenesoh što je meni kazano, bez zle namere ili zavisti što imaš VAUUU makinu. Da se lepo navozaš, samo ulje i filtere menjao i benzin sipao.

Paz` sad mene! Ako prošvrljaš po putopisima, naletećeš negde na Daneta i Komu. Odvozili momci Africu i V- Stroma do Tokija i šta sad.Stigla i 20-to godišnja i nekoliko godišnja tehnologija. Gume se buše i kod novih i kod starih i menjaju se novima kad odrade svoje, ulje svake sezone ili češće, benzin troši i jedan i drugi, Africa kroz karburator, a Strom preko ubrizgavanja, žbičana ili alu felna, ako ne paziš iskivit ćeš il slomit bilo koju, mali Strom je kažu lepo izbalansiran motor, koji je lepši odluči sam, ako ti je kočnica u glavi, nema problema ni s jednim. Ako imaš dovoljno para, kupi nov motor

Ako se uporede paste za zube istog proizvođača i naziva iz Poljske, Francuske i Brazila, sem ambalaže koja je identična, sama pasta različita po svemu. Nalepnice uvoznika se štampaju u domaćoj režiji, deklaracije takođe. Onomad pre nekih skoro 30 godina sam školsku praksu provodio u fabrici sapuna. Sirovi sapun dovožen u tablama, a u fabrici dodavan boja i miris i eto sapuni za lice, telo, posebno osetljivu kožu... Tako su rađeni i deterdženti za posuđe, šamponi za kosu, pene za kupanje, pa što neko ne bi radio i ulje. E, sad što 1l ulja košta 10 evra, a od lošeg strada motor, to ne sekira onog što falšuje, već nas koji živimo u državi gde je na potrošača stalno otvorena lovna sezona s 007 dozvolama.

Ne bih kupio ni jednu dok je ne probam i držim na glavi bar 10 min.

@ B@ne Broj bahatih vozača po km pređenog puta! Od mene tolko.

Svima kojima je ¨frka¨ vožnja po exYU: najgore samo prolazili s ove, naše strane Drine i Dunava. U protekle 4 sezone smo supruga i ja provozali HR, SLO i BiH, s subotičkim tablicama i našim plavim pasošima, letovali u privatnom smeštaju u Portorožu, Plitvicama, Selcu, Dubrovniku, prošli kroz Borovo, Vukovar, Vinkovce, Baranju, Bihać, Mostar, Zapadni Srem, noćili u Sarajevu, Gradišci, Zagrebu, pili kafu u mestima kroz koja smo prolazili. Vozili smo se autoputem, reionalnim i seoskim puteljcima, kojekakvim makadamima, kroz i uz minska polja, razrušena, spaljena i obnovljena sela po Lici i Baniji. Jedina nazovimo neprijatnost nam se desila u Rijeci, gde nam je na naše pitanje, meštanin u hodu odgovorio ¨ništa ja neznam¨, ako se i ovo može nazvati neprijatnošću. Uz pridržavanja osnovnih pravila kućnog vaspitanja, svuda smo bili primljeni i ispraćeni kao dobri gosti. Nikad nismo krili odakle smo, ali se nismo ni exponirali. Mi smo moto-putnici i predstavljamo državu čiju tablicu, nalepnicu i pasoš nosimo, poštujemo domaćina i dom u koji ulazimo. Ukoliko nam se svidi ostajemo ili ga napuštamo ukoliko nam se ne sviđa. Pridržavamo se načela da svaka kuća ima svoja pravila, a naše je da se tih pravila pridržavamo. Nije to teško, ljubazno ¨dobar dan ¨, pri dolasku i gotovo sva vrata otvara, ljubazno ¨do viđenja¨ pri odlasku ta ista vrata ostavlja otvorena za sledeći dolazak. Kako prolaze motociklisti koji nose oznake, tzv. boje klubova, ne znam niti me nešto posebno interesuje, al verujem da npr. u zadarskom zaleđu, Kninu, okolini Mostara, Orao Nemanjića nije baš omiljen. Jednostavno, ne trži nevolju i malo je verovatno da ćeš je naći. Ubeđen sam da većina onih koji su imali loša iskustva, isto takva iskustva imaju i kući i da je uvek neko drugi kriv! Ovo je bilo ukratko, više ima u našim putopisima. Vozite exYU nije frka, ovo je moje viđenje, al ja sam ipak samo početnik sa provezenih jedva 20k km najviše po exYU .

Vld-u svaku sreću i brz oporavak, Braco ljudino, ostatku ekipe hvala za lep putopis. Da je bilo ladnooo, verujem na reč, na toj releciji smo samo klisnuli, minus još nismo doživljavali na točkovima. Pored dobre opreme treba imati još po nešto i odvozati 900km u jednom danu u ovo doba godine.

E, da sam ovo čitao pre 25 godina, neka od onih fotki sa forsiranja bi krasila vrata metalik plave kasete, model JNA, a ja bi maštao o endurači po povratku kući. S obzirom na vremensku distancu, zadržaću se na Alpima, Vladivostoku i sl urbanizovanim mestima, a dečarcima ostavljam kaljuge. Divim Vam se!

Lepo, baš lepo. Podsetiste me na predele kroz koje smo provozali, Paklenicu gde smo penjali, Mokru goru gde smo kisnuli, kultivisane vozače s one strane grane... Sve u svemu fenomenalno. Od prošle sezone se ježim od dužih putovanja u jesen, al ih ne bi odbio, makar opet imao mokre noge.

Vauuu! Prava stvar, lepo odvozano, super fotkano, zanimljivo napisano. Šta god da si do sad napisao jaaaako mi se svidelo, a ovo iz lokala mi je još zanimljivije, jer je i dostižno. Kad se odlučimo za turu, eto Kaće i mene na konsultacije. Ulepšo si mi ovaj kišni dan.