Tako se putuje!

Svedska iz totalno drugog ugla, barem za mene. Ja sam do sad znao samo za Svedjanke! Samo nastavi!

18:30h, 720 km, Kamena Vourla. Informisemo se o cenama u hotelima ( tu spada i privatan smestaj) i sa nekom idejom krecemo u potrazi za smestajem. Odlazimo 2 ulice iznad glavne koja ide uz plazu i nalazimo, tj. Marina nalazi smestaj za 25e/noc za oboje. Soba je 2-krevetna, terasa, sopstveno kupatilo i garaza za motor. To je kod njih 2*. Bolje nam ne treba. Odlucujemo da tu provedemo 2 noci. Napokon zasluzena klopa. Normalno prvi obrok u Grckoj je kombinacija Giros – Mythos! Kraca setnja da upoznamo mesto, koje je inace veoma simpaticno, i odlazak na spavanje. Nastavice se...

Nastavljamo ne smanjenim ritmom ka Larisi. Ionako nema sta da se vidi usput. Levu traku auto-puta ne vidimo zbog visokog zida koji razdvaja trake i rastinja na njemu, sa desne strane pogled na udaljene planine. Na zalost nemoguce je ovog puta posetiti Olymp I Sport Bily-ja. Taj decacki san odlazem za neku drugu posetu. Predeli postaju interesantniji kad nestane auto-puta, ali to kratko traje. Stajemo na jedno od odmaralista na auto-putu da protegnemo noge. Tu vidim jednog “kolegu” na GSXR-u sa grckim tablama. Nervozan je. Pitam ga da li je sve u redu i da li mu mi mozemo pomoci. Kaze da je ostao bez goriva i da ceka njihov AMS da mu donese. Razmisljam koliko sam bio blizu njegove situacije, a sto je najgore u zurbi sam zaboravio da skinem broj njihovog AMS-a. Posle 220 km, ispred Ankialosa, nailazimo na jos jednu Benzinsku pumpu. Presli smo 660 km, do Atine ima jos 230. Bas mi se i ne vozi jos 2 sata, ispao sam iz trenaza, pa guzva u Atini… E tu se desila prekretnica tipa: ”Sreca prati hrabre!” Skidam tank torbu i kazem radniku: “Full.”. Prilazi njegov kolega uzima mu pistolj, pocinje da tanka i pita me: ”Nislije?” Odgovaram potvrdno i pitam odakle zna srpski, a on kaze da je pre 20 godina studirao u Nisu ( kao i svi Grci). Povedemo mi tu razgovor i kad je cuo da idemo za Atinu kaze mi sledece: “Zajebi Atinu, skupo je i guzva. Nego idi ti u Kamenu Vourlu, a kad odes na Peloponez idi u Tolo. To su mirna, mala i lepa mesta bez previse turista.” Poslusali smo ga i bio je covek i vise nego u pravu. Hvala mu.

Nastavljamo ka nasem "cilju" – Atina. Do odvajanja za Solun imam osecaj da se nalazim u Srbiji! Na jednu grcku registraciju ima deset nasih. U manjem odnosu to se nastavlja do Paralije. Odatle nase tablice naglo nestaju. Na auto-putu ima par zagusenja jer su u toku neki radovi. Kuvam se ispod opreme, przi Sunce (ima oko 40 stepeni), oko nas usijan metal automobila ciji su vlasnici zatvorili prozore i pustili klime na najjace, kamioni, Suzuki jos uvek izdrzava ali ovo ne kretanje mu sigurno ne prija. Vreo vazduh koji se podize od motora i asfalta samo pojacava nervozu. Pokusavam da se probijam. Negde uspevam, negde ne. Ne znam koliko vremena gubimo probijajuci se, ali smo se na kraju oslobodili! Suzuki je prosao, po ne znam koji put, jos jedan test uspesno. Pocinjem da primecujem da ( i da se brinem jer) nema benziskih pumpi. Poslednji put sam tankao u Makedoniji pre nesto vise od 230 km i od kad smo usli u Grcku (vec 90 km) nisam video ni jednu pumpu. Konsultujem GPS i vidim da u narednih 10-ak km ima pumpa. Tu odlucujemo da napravimo jednu duzu pauzu. Suzuki u zasluzenoj hladovini. I ja se hladim. Kazu da podsecam na mrsavu verziju klinca iz filma "Tito i ja" Pauza od oko sat vremena je prijala svima, ali zbog guzve na autoputu zbog radova, vremenske razlike od 1 sata i cinjenice da nemamo tacno odredjen cilj (smestaj) moramo da nastavimo. Presli smo 440 km, do Atine ima jos toliko, a vec je skoro 3h popodne.

1.dan. Oko 6:30 odlazim po Marinu i odatle pravac pumpa. Tankamo do vrha, podesavamo se i u 7:00 krecemo. Pocetna kilometraza Dogovor je da prvog dana predjemo sto vise kilometara ka Atini, pa kad se umorimo potrazimo smestaj u prvom mestu koje nam se svidi. Zbog velikih guzvi koje su na granici, a i ja ne volim da stajem, malo se pozurilo preko juga Srbije. Za nekih sat i deset minuta stizemo na granicu sa Makedonijom. Posle sat vremena uz probijanje, muvanje, sviranje i sve ostalo sto mi je palo na pamet nalazimo se u Makedoniji. Nastavljamo brzim tempom uz jedno kratko zadrzavanje za popunu gorivom. Ispostavice se da je to SAMO jedno stajanje moglo da bude VELIKA greska. Na Makedonsko – Grckoj granici prolazimo skoro bez zadrzavanja i u 11:15 zvanicno smo u Grckoj.

Posle mnogo procitanih putopisa na ovom sajtu, sa velikim zakasnjenjem, nasao sam vremena da se i ja upisem i postavim jedan od svojih putopisa. Zbog obaveza na poslu od leta sam imao samo 4 nedelje, a od toga je 10 dana padala kisa! Ali! Nisam vise zavisio od papira, agencija, potvrda i vize… Putovanje je moglo da traje max. 10 dana, jer sam se 16. jula vratio sa terena, a vec 27. jula mi je isticala registracija. Za vreme mog odsustva, moja saputnica Marina, je pripremila neku vrstu rute, tj. spisak stvari koje bi voleli da posetimo dok smo tamo i uzela putno zdravstveno osiguranje (za koje smatram da je OBAVEZNO jer po ceni od oko 100 din. dnevno glupo je ne posedovati ga!). Sto se tice rute, znali smo sledece: - Idemo da obidjemo sto veci deo Grcke; - Moramo da se okupamo u sto vise mora; - Hocemo da vidimo deo istorije (Akropolj, Mikenu, Termopile, Epidaurus…); - Hocu da predjem preko najveceg viseceg mosta u Evropi (Rio-Antirio); - Poseticemo Manastire Meteore; - Ovog puta ne nosimo sator. Koristimo oproban metod: NE PLANIRAJ PREVISE! Uvek nesto krene po zlu, ovako sve je pustolovina. Uopste nismo imali nikakav plan ni ideju gde cemo da odsednemo sto je ovom putovanju dalo posebnu draz. 17. 07. dan pre polaska. Kako nisam bio tu mesec i po dana, koristim taj jedan dan da pregledam motor, ugradim uticnicu od 12v, proverim alat (koji mi u sustini ne treba ) i spakujem stvari.

Da osvezim oglas, a ne bi skodilo i da ostavim broj telefona: 065/440-46-00

BMW R50/5 '71. trosio je nikad ispod 6l, a isao nekad i 10l/100km. Umeo je on toliko da potrosi i u mestu jer slavinica nije radila, a karburatori su hteli nekad da zaglave. Suzuki GSX 750 '98. najmanja izmerena u Vojvodini 4,5l - lokalni put, najvisi stepen prenosa, najmanja brzina (80-90km/h); dug put (od 1500 i vise kilometara), vise dana, razni uslovi, saputnica+prtljag+kamp oprema, brzina na otvorenom oko 140km/h, u gradu koliko saobracaj dozvoljava 5-5,5l/100km; najvise izmerena 7l/100km dosta kocenja i ubrzavanja, retko sam bio u 6 brzini. Yamaha XT 660 R jos uvek nisam izmerio, a sto se tice podataka od bivseg vlasnika - svako vozi drugacije. P.S. Kvalitet benzina mi nije mnogo uticao na potrosnju, isto trosi u Srbiji kao i preko.

Motocikl prodat. Puno bezbednih kilometara novom vlasniku!

I dalje na prodaju, za kes dogovor.

Zamena uz moju doplatu!

Jos par slika.

Suzuki gsx 750, '98god, - 86 hp, 6 brzina, - 48500 km, - gepek, - podmazivac lanca, - uticnica 12v, - uz motor dajem nov D.I.D. (X ring) i JT lancanike, - gume prednja 50%, zadnja 20% (treba da se zameni) - istekla registracija. Motor je uvezen '07 i jedini sam vlasnik ovde. Redovno je odrzavan (ulje Motul 3000 na 4000 km, filter i plocice), garaziran. U mom vlasnistvu nije dizan na prednji, zadnji, pucano na moto-skupovima, ni paljene gume. Ispravan, pouzdan, gde god sam hteo isao sam sa njim bez razmisljanja. Vise puta sam obisao CG i Makedoniju, Bugarsku i upravo sam se vratio sa proputovanja kroz Grcku i ta upotreba se vidi kroz par ogrebotina. Cini mi se da je farban ali to je sve bilo pre nego sto sam ga ja uzeo. Nemam obicaj da non-stop cackam i "popravljam", obavezan servis i vozi. Duze vremena vec trazim neki dual-sport ali nemam nameru da za isti 20+godina star dam 1700+e, i to je jedini razlog prodaje. Cena: 2300e. Zamena: - Yamaha xt 660 r - BMW f 650 gs - Kawasaki klr 650 (2002 i noviji) -Honda transalp 650 moja doplata. Tel.: 065/440-46-00

@zeljkamp Hvala za kontakt. Veoma korisno. A sad, iskustva! Ima li ih neko sa ovim uticnicama, slike i detalje. Slike na njihovom sajtu su mutne, objasnjenje sturo i ne pise sta sve ide (da li je kontakt kabli zaliven-vodootporan, duzina kabla...). Koga ne mrzi- nek pise, pa da narucujem. Pozdrav. EDIT: Mislim na uticnice koje se prodaju u "Svetionik"-u. Izvinjavam se zbog nejasnog posta.

Malo kasnim sa odgovorom, j...i ga - posao ! Ventil je danas stigao, i ovom prilikom zahvaljujem se Milanu. Valjda cu imati neki slobodan dan da zamenim slavinicu od akvarijuma, a bice i neka slika.

Potreban mi je pneumatski ventil jer mi se slavina za akvarijum nikako ne svidja. U Nisu nigde ne mogu da ga pronadjem. Ako neko zna gde ima, cenu ventila i jos moze (hoce) da ga posalje... ;D PP, a tu je i broj: 065/440-46-00 Hvala.

Da malo osvezim. Svaka informacija je dobrodosla. Ako postoji zastupnik ili slicno u okruzenju, takodje zavrsava posao.

oko 10cm Hvala. Ne odgovaraju. Pozdrav.

Rukavice su za koju sirinu sake u cm?

Sinishin broj telefona? Hvala.

Jel ima i elektrostarter? Broj telefona. Pozdrav.

"...off-road-putna..." ili ako cu da koristim klasifikaciju proizvodjaca 'terenska' , a sto se tice vodootpornosti ne igra mi nikakvu ulogu. Ipak, hvala na savetu.

Kako ce mi u skorijoj buducnosti (nadam se) trebati off-road-putne cizme,a ovaj model mi se svidja jer ne izgleda nabudzeno-fansy i pri tom mu je cena sasvim korektna (100-130e), da li neko zna gde u Srbiji mogu da se kupe ove cizme? Moze i neke njima slicne po izgledu, funkciji i ceni. Pri tom naglasavam da me kupovina narucivanjem iz kataloga ne interesuje, jer imam (imao sam) gomilu opreme koju sam narucivao, pa mi ne odgovara velicina, nije tog izgleda, kvaliteta... Dobro dosao je i svaki savet i misljenje ljudi koji su ih posedovali. A, evo i slike: