Pogled sa vrha...

Unutar spomenika...

Ruta kojom se vracamo vodi preko Plovdiva. To znaci da odlazimo vislje u planine, kako bi presli na drugu stranu. Put je lep. Pun krivina, sumovit, nema previse saobracaja. Pravo uzivanje. Prepustamo se voznji, pa nema vise slika. Na svakoj raskrsnici je neki spomenik iz vremena komunizma. U iznenadjujuce dobrom stanju. Cak nisu ni sarani grafitima. A onda u daljini vidimo ovo. Svracamo. Sipka, spomenik Bugarsko-Ruskom prijateljstvu.

3. dan Jos uvek svi spavaju. Ovo je, mislim, jedino vreme da je u kampu vladala tisina u poslednja 2 dana. Pakujemo se polako. Bude se i ostali bajkeri. Nasi drugari muzicari pakuju instrumente za povratak. Uz kaficu, saopstavamo im da se ne vracamo sa njima za Nis. Nije nam interesantno da se vracamo istim putem (bajkeri to nikad ne rade), sem toga prvi put sam u Bugarskoj i hocu da je obidjem jos malo. Oprastamo se sa njima i odlazimo do Trnova na dorucak gde se dogovaramo kojim cemo putem nazad. Obilazimo i ovaj spomenik jer nas je podsecao na “cetiri jahaca apokalipse”. Oprastamo se od V. Trnova i krecemo dalje.

@ Ribolovac Hvala, rekli su mi vise puta ali sam zaboravio. Mozda nisu preterali, ali volim da osetim ukus toga sto jedem. Iskustvo vise. Kakva bi bila svrha putovanja ako se ne probaju lokalne stvari. Sem toga, za razmazene turiste uvek je tu McDonalds.

Arbanasi, vidikovac u blizini Trnova, posecujemo po preporuci lokalaca. Nista specijalno. Nema cak ni hladovine. Tu uzinamo. Spustamo se do Trnova i odlazimo na rucak. Rucak. Ovo je bila losa strana posete. Sve ima isti ukus. Piletina, pljeskavice, salama, pasteta… sve ima ukus nekog zacina. Vracamo se u kamp. Druzenje sa prijateljima, nema slika. Svirka… Moto-skup necu da komentarisem. Nekome se svideo, nekom ne. Opet, ljudi su se potrudili da organizuju i da se svi osecaju dobrodoslim, to mora da se postuje. Ali skupovi kod nas su mnogo bolji i poseceniji. Verovatno vise necu da ga posetim.

Autentika sa klimom. Most koji vodi u stari deo grada. Zivotinjski svet. Tvrdjava… Sigurno su culi kad neko pozvoni. Crkva na vrhu ima fantasticne freske. Veoma su tamne, nekako 'gotik'. Ipak, nisu bile vredne slikanja od 5 leva (2,5e) po fotki. Pogled sa vrha.

V.Trnovo… Prvo odlazimo do crkve Sv. 40 mucenika u kojoj je umro i bio sahranjen Sveti Sava.

Obilazimo manastir koji je u blizini.

2. dan Ne tako rano ujutru… Prvo dorucak! Pronalazimo muzicare.

Gubimo dosta vremena trazeci Kilifarevski manastir (20 km od Trnova) gde se odrzava skup. Upoznajemo se sa domacinima. Par pica, trazenje mesta za sator i postavljanje istog, raspakovanje opreme i vec je mrak. Nema vremena za slikanje. Vracamo se do Trnova po klopu. U kampu je posecenost slaba. Ipak je prvi dan. Lagano, umor i pivo (rakija...) nas savladava.

Na obilaznici oko Sofije nema znakova, pa stajemo da utvrdimo poziciju i sta nam je dalje ciniti. Za to vreme neki se dovijaju na razne da zarade malo love. Ubrzo se pojavljuju i prve musterije. Mis’im ko bi odoleo!?! Auto-put nije nista bolji nego kod nas. Cak sta vise, ja bih rekao da je nekvalitetniji. S’ druge strane motociklisti ne kupuju vinjete. I mi smo slucajno ovde.

Pauza ispred granice i domaca proja. Kako se posle ispostavilo poslednji pristojan obrok u naredna cetiri dana. Tamo je EU. Taman mogu da skinem djanu novom biometrijskom pasosu zahvaljujuci kom mi nije potrebna viza. Ponovo stajanje da muzicari popakuju instrumente i tu srecemo kolegu iz Sofije. Neko pivo, pa nastavljamo. Do Trnova jos 300-tinak km. I dalje nas prate beli vrhovi.

1.dan Pored benda na ovaj put idu Hevy (clan Nocnih vukova i u ovom slucaju sofer benda) i Marina (moja saputnica, ko je citao “Greecesperience” zna o kome se radi). Nalazimo se na dogovorenom mestu, nazdravljamo za srecan put i krecemo. Pred sam polazak ispred kluba sa Fonzom. Pogled na vrhove Stare planine podseca nas da se zima skoro zavrsila. A tu je band.

Dok ne dodje vreme za nove (ovogodisnje) avanture, moramo jos uvek da uzivamo u starim. Pre neki dan sam listao slike, podsecajuci se sta mi je donela prosla godina, i tako se setio ovog putovanja. A kako je sve pocelo… Pocetkom aprila, u Yeti-ju (rock-klub u Nisu), u neobaveznom razgovoru sa mojim prijateljima iz benda Revolution, saznao sam da sviraju na moto-skupu Nocnih vukova u Velikom Trnovu (Bugarska) koji se odrzava bas za 1. maj. Posto sam u to vreme bio slobodan (4 neradna dana), uz par piva, odlucih da se provozam. Nisam nesto lud za moto-skupovima (bio-vid’o, sve manje-vise isto), ali ionako nisam imao nista pametnije da radim. Jos jedan razlog zbog kog sam otisao je da je u V. Trnovu (nekadasnja prestonica Bugareske) umro Sveti Sava i tu bio sahranjen. Sem toga nikad nisam bio u Bugarskoj, a u komsiluku mi je. Oni krecu u petak 30. aprila oko 10 h iz prostorija kluba Nocnih vukova, meni je ostalo samo da se pojavim. Po obicaju, nikakvi veci planovi. Ruta je neobavezujuca i podlozna promenama. Osim dela gde moramo da stignemo na vreme za svirku.

Moze spisak i slike na sssrdjan78@gmail.com?

Fino!

Kupujem za Yamahu XT660, 2004. god i mladje, rezervoar i sediste. Mogu i osteceni, jer nije bitno stanje, vec cena. Ponude ovde, PP ili na tel: 065/440-46-00 (popodne ili sms, jer ne mogu uvek da se javim).

Odlicna tura! Fantasticne fotke! Pratim.

Svaka cast Vladas-e! I hvala! Gabore puno srece i jos bolji plasman na ovo reliju!

1. Godište motocikla koji ste vozili: 1998. 2. Vreme provedeno na motociklu: Od jula 2007. do oktobra 2010. god. (oko 20000km) 3. Šta mi se dopada: - Svestranost - jurnjava po autoputu ( daleko iznad dozvoljene brzine) i lagana voznja po krivudavim putevima; - pouzdanost - sem redovnog odrzavanja nista drugo nije potrebno, a to isto potvrdjuju drugari iz kluba u kom su jos 3 ovakva motora; - mala potrosnja - oko 5 lit., dvoje sa stvarima; - udobnost (uz manji zahvat) - prelazio sam i preko 700 km dnevno, nekad sam, nekad sa saputnicom i osim normalne utrnutosti donjeg dela ledja (zadnjice), nikad nisam osetio ozbiljnije posledice; - polozaj prilikom voznje; - izgled - u motor sam se zaljubio na prvi pogled; - dobre kocnice - nazalost uverio se par puta; - pregladna instrument tabla (pokazivac nivoa goriva, migavci, neutral, dugo, km-sat, obrtomer). 4. Šta je moglo biti bolje: Sedistu je potreban manji zahvat, na vozacevom delu, kako bi bilo udobnije za duza putovanja. Fabricko mnogo navlaci na rezervoar sto moze da bude veoma nezgodno. Zastita od vetra ne postoji (naked), pa na brzinama preko 150km/h je duza voznja veoma neprijatna. Sem stendera, koji je serijska oprema, nista drugo ne dolazi uz motor pa mora da se racuna na jos neko ulaganje u gepek i bocne nosace. 5. Moj utisak: Odusevljen sam motorom. Gde god sam pozeleo bez trunke razmisljanja sam otisao i nije me izneverio. Sigurno cu ponovo kupiti ovaj motor, iako je prestao da se proizvodi 2003.god. Svaka preporuka.

Iako ce i dalje cena registracije za motocikle od 500 - 750 ccm biti ista, pa necu to osetiti finansijski, pozdravljam ovakvu odluku drzave i zahvaljujem se ljudima koji su u ime svih nas ucestvovali u protestima.

Na kutiji D.I.D. X-ring lanca je pisalo da se podmazuje sa SAE 90, cak nisu ni spomenuli sprejeve ili neke druge mesavine.

Da i ja kao korisnik dam svoje misljenje o Garmin VS Ostali. Ja cu konkretno da se osvrnem na softverski deo, jer sam i Garminove karte i "Ostale" (u mom slucaju Ovi-mape) koristio na istom uredjaju Nokia 5800. Za navigaciju preko mobilnog sam se odlucio samo zbog prakticnosti, a to podrazumeva sledece: -jedan uredjaj za navigaciju, internet (besplatan WiFi u inostranstvu, znaci besplatan razgovor sa porodicom/prijateljima preko Skype-a) i mobilni za nedaj boze; -jedan punjac lako zamenljiv ako izgori ili ga izgubim ili jbm li ga...; -ionako ga uvek nosim sa sobom tako da je uvek tu kad zatreba; -vodootpornost postizem tako sto ga drzim u tank-torbi tako da mi to ne igra veliku ulogu, a uvek je tu i kondom ako treba dodatno da se zastiti ... Na njemu imam instaliran Garmin Mobile XT SCG i pokazao se kao prilicno precizan, ali ne 100%. Koristio sam ga u celoj Srbiji i Crnoj Gori i po poznatim putevima (radi provere) kao i po putevima gde sam se kretao prvi put. Pozitivno: -visoka preciznost uz pracenje znakova na putu i razmisljanje, -ima cak i neke "traktorske" puteve ucrtane sto me je spasilo lutanja u par navrata. Negativno: -hoce da me tera da skrenem tamo gde nema puta, -komplikovano instaliranje. Pored Garmina u Grckoj sam koristio Ovi mape koje su besplatne na Nokiinom sajtu. Takodje precizne, imaju Hrvatski jezik (Srpski jos uvek ne, ali nemaju ni kartu Srbije), sva moguca upozorenja (aktivno pracenje brzine kretanja i upozorenje o krsenju ogranicenja) i da ne nabrajam ostale stvari koje imaju manje vise sve navigacije. Pozitivno: -veoma visoka preciznost (cak mislim i veca od Garmina), ali opet nije 100%, -lako instaliranje i update-ovanje. Negativno: -osim asfaltiranih puteva nema nikakvih drugih, -jos uvek veliki broj nepokrivenih zemalja. Zakljucak: Kada bih se malo vise udubio sigurno bih pronasao jos vise propusta ali: Kao POMOCNO sredstvo veoma prakticno i preporucujem, ali nikako slepo pracenje upustava, OBAVEZNO koriscenje stare dobre papirne karte (kojoj ne trebaju baterije, sateliti itd)i pracenje znakova na putu. Sem toga i malo "skretanje" sa rute moze da donese nesto interesantno. Ipak smo mi neki avanturisti! Pozdrav.

8. dan. Pakovanje, kafica, dorucak. Ne zurimo. Cilj za danas je Nis, pa zbog toga sve radimo lagano. Jednostavno ne zelimo da se zavrsi. Skopje. Sa ovog dela puta nemamo slika jer sam imao utisak da nas nevreme juri tako da uopste nismo stajali. Marini je bilo hladno i zao sto moramo da se vratimo tako da nije htela vise da slika. Zavrsna kilometraza ispred Marinine zgrade. Mi posle 2500 km. Zakljucak! A sada podaci: *Kupali smo se u 3 mora : -Egejskom -Kritskom -Jonskom moru. *Presli smo 2540 km. *Potrosili oko 800 eura, od toga: -50e ulaznice -180e smestaj -190e gorivo -oko 30e putarine. *Putovanje je ovako izgledalo: 1.dan 3.dan 4.dan 6.dan 8.dan Ceo krug Kraj. Hvala svima. Pozdrav.