Kupujem za Yamahu XT660, 2004. god i mladje, rezervoar i sediste. Mogu i osteceni, jer nije bitno stanje, vec cena. Ponude ovde, PP ili na tel: 065/440-46-00 (popodne ili sms, jer ne mogu uvek da se javim).

Odlicna tura! Fantasticne fotke! Pratim.

Svaka cast Vladas-e! I hvala! Gabore puno srece i jos bolji plasman na ovo reliju!

1. Godište motocikla koji ste vozili: 1998. 2. Vreme provedeno na motociklu: Od jula 2007. do oktobra 2010. god. (oko 20000km) 3. Šta mi se dopada: - Svestranost - jurnjava po autoputu ( daleko iznad dozvoljene brzine) i lagana voznja po krivudavim putevima; - pouzdanost - sem redovnog odrzavanja nista drugo nije potrebno, a to isto potvrdjuju drugari iz kluba u kom su jos 3 ovakva motora; - mala potrosnja - oko 5 lit., dvoje sa stvarima; - udobnost (uz manji zahvat) - prelazio sam i preko 700 km dnevno, nekad sam, nekad sa saputnicom i osim normalne utrnutosti donjeg dela ledja (zadnjice), nikad nisam osetio ozbiljnije posledice; - polozaj prilikom voznje; - izgled - u motor sam se zaljubio na prvi pogled; - dobre kocnice - nazalost uverio se par puta; - pregladna instrument tabla (pokazivac nivoa goriva, migavci, neutral, dugo, km-sat, obrtomer). 4. Šta je moglo biti bolje: Sedistu je potreban manji zahvat, na vozacevom delu, kako bi bilo udobnije za duza putovanja. Fabricko mnogo navlaci na rezervoar sto moze da bude veoma nezgodno. Zastita od vetra ne postoji (naked), pa na brzinama preko 150km/h je duza voznja veoma neprijatna. Sem stendera, koji je serijska oprema, nista drugo ne dolazi uz motor pa mora da se racuna na jos neko ulaganje u gepek i bocne nosace. 5. Moj utisak: Odusevljen sam motorom. Gde god sam pozeleo bez trunke razmisljanja sam otisao i nije me izneverio. Sigurno cu ponovo kupiti ovaj motor, iako je prestao da se proizvodi 2003.god. Svaka preporuka.

Iako ce i dalje cena registracije za motocikle od 500 - 750 ccm biti ista, pa necu to osetiti finansijski, pozdravljam ovakvu odluku drzave i zahvaljujem se ljudima koji su u ime svih nas ucestvovali u protestima.

Na kutiji D.I.D. X-ring lanca je pisalo da se podmazuje sa SAE 90, cak nisu ni spomenuli sprejeve ili neke druge mesavine.

Da i ja kao korisnik dam svoje misljenje o Garmin VS Ostali. Ja cu konkretno da se osvrnem na softverski deo, jer sam i Garminove karte i "Ostale" (u mom slucaju Ovi-mape) koristio na istom uredjaju Nokia 5800. Za navigaciju preko mobilnog sam se odlucio samo zbog prakticnosti, a to podrazumeva sledece: -jedan uredjaj za navigaciju, internet (besplatan WiFi u inostranstvu, znaci besplatan razgovor sa porodicom/prijateljima preko Skype-a) i mobilni za nedaj boze; -jedan punjac lako zamenljiv ako izgori ili ga izgubim ili jbm li ga...; -ionako ga uvek nosim sa sobom tako da je uvek tu kad zatreba; -vodootpornost postizem tako sto ga drzim u tank-torbi tako da mi to ne igra veliku ulogu, a uvek je tu i kondom ako treba dodatno da se zastiti ... Na njemu imam instaliran Garmin Mobile XT SCG i pokazao se kao prilicno precizan, ali ne 100%. Koristio sam ga u celoj Srbiji i Crnoj Gori i po poznatim putevima (radi provere) kao i po putevima gde sam se kretao prvi put. Pozitivno: -visoka preciznost uz pracenje znakova na putu i razmisljanje, -ima cak i neke "traktorske" puteve ucrtane sto me je spasilo lutanja u par navrata. Negativno: -hoce da me tera da skrenem tamo gde nema puta, -komplikovano instaliranje. Pored Garmina u Grckoj sam koristio Ovi mape koje su besplatne na Nokiinom sajtu. Takodje precizne, imaju Hrvatski jezik (Srpski jos uvek ne, ali nemaju ni kartu Srbije), sva moguca upozorenja (aktivno pracenje brzine kretanja i upozorenje o krsenju ogranicenja) i da ne nabrajam ostale stvari koje imaju manje vise sve navigacije. Pozitivno: -veoma visoka preciznost (cak mislim i veca od Garmina), ali opet nije 100%, -lako instaliranje i update-ovanje. Negativno: -osim asfaltiranih puteva nema nikakvih drugih, -jos uvek veliki broj nepokrivenih zemalja. Zakljucak: Kada bih se malo vise udubio sigurno bih pronasao jos vise propusta ali: Kao POMOCNO sredstvo veoma prakticno i preporucujem, ali nikako slepo pracenje upustava, OBAVEZNO koriscenje stare dobre papirne karte (kojoj ne trebaju baterije, sateliti itd)i pracenje znakova na putu. Sem toga i malo "skretanje" sa rute moze da donese nesto interesantno. Ipak smo mi neki avanturisti! Pozdrav.

8. dan. Pakovanje, kafica, dorucak. Ne zurimo. Cilj za danas je Nis, pa zbog toga sve radimo lagano. Jednostavno ne zelimo da se zavrsi. Skopje. Sa ovog dela puta nemamo slika jer sam imao utisak da nas nevreme juri tako da uopste nismo stajali. Marini je bilo hladno i zao sto moramo da se vratimo tako da nije htela vise da slika. Zavrsna kilometraza ispred Marinine zgrade. Mi posle 2500 km. Zakljucak! A sada podaci: *Kupali smo se u 3 mora : -Egejskom -Kritskom -Jonskom moru. *Presli smo 2540 km. *Potrosili oko 800 eura, od toga: -50e ulaznice -180e smestaj -190e gorivo -oko 30e putarine. *Putovanje je ovako izgledalo: 1.dan 3.dan 4.dan 6.dan 8.dan Ceo krug Kraj. Hvala svima. Pozdrav.

7. dan. Posto sam prosle godine bio na Ohridu pet dana (u pauzi izmedju dva moto-skupa) i obisao sto se obici moglo, ovaj dan posvecujemo lencarenju, suncanju, plivanju, ispijanju piva, setnji... Vece nam donosi promenu planova. Ideja je bila da sa Ohrida idemo, preko Albanije, za Crnu goru. Hteli smo malo da osuncamo “bikini zonu” na nudistickoj plazi u Ulcinju. Medjutim navlace se oblaci, pocinje jak vetar a povremeno i seva. Da na kraju ne bi zajebali, skracujemo rutu. Nastavlja se...

@farbach Odusevljen sam Prevezom. Atmosfera je tako opustena da je prosto neverovatno. Cak ni na obali nije bilo preteranog tuc-tuc. Ali zapamtio sam jedan kafic, vec na izlazu iz grada, gde su ljudi cekali na red da udju. Strasno! Ja mislio da je to samo fora na filmu. Nikad ne bih cekao da se smiluju da me puste da potrosim pare!

Kolegama zelim brz oporavak! A sto se tice izletanja, jedva cekam da krenu u patrolu sa novim motorima BEZ OZNAKA, koje su kupili nas da jure, pa kad ih pokupe par puta sto NJIHOVI u pezoima, sto ostali "vozaci", valjda ce da im dodje iz dupeta ispod sapke !

Svaka cast. Posto imas nov motor, para, zenu koja voli da se vozi... ja ti zelim samo sto vise slobodnog vremena da sve to maksimalno iskoristis!

E sad... Ovim slikama mutis mi planove. O Svedskoj nisam uopste razmisljao, ali... Odlican putopis. Hvala sto si ga podelio sa nama.

6. dan. Sa 0 metara nadmorske visine odlazimo na planinu. Prolazimo kroz oblake. Put do vrha je vijugav. Jedino zivo bice koje smo sreli. Vrh. Nazalost nisam imao kod sebe nijednu nalepnicu. A onda… Ne postoje reci kojim bih ja mogao opisati izgled ovih stena. Totalno van prostora. Kao da ne pripadaju tu, vec kao da su donesene. Slika govori hiljadu reci, ali u ovom slucaju i to je nedovoljno. Jednostavno treba videti uzivo. Ne, nije terorista! To je samo Marina. U tom mestu stajemo da natocimo gorivo. Jedan stariji lik pita radnika, sa kojim sam se sporazumevao na Engleskom, odakle smo. Ja odgovaram - Srbija, a on k'o iz topa: "Slobodan Milosevic!" Nisam mogao da prestanem da se smejem. Tito je pao sa trona. Odatle nastavljamo najkracim putem do Makedonije. Isli smo na prelaz Niki. Krajolik nikakav. Kao da nismo u Grckoj. Prelazimo granicu... ...i ubrzo stizemo u Bitolu gde pravimo pauzu. Osecaj kao da smo u Srbiji. Zastave (automobili) na sve strane, jezik nas, njihov, ma sve jedno. Cilj za danas. Nastavlja se... P.S. Zbog velikog broja slika, nastavljam kad predjemo na sledecu stranicu.

5. dan. Dok pijemo kafu na terasi i gledamo more, odlucujemo da dan provedemo na plazi, a putovanje nastavimo sutra. Verujem da bi i Suzukiju prijao odmor. Do sada smo presli nesto vise od 1500 km i ovo nam je sada najduze zajednicko putovanje. S' vremena na vreme malo prosetamo po novu kolicinu hladnog piva i nesto nam privuce paznju. Obisli smo i grad. Uvece smo otisli do obliznje tvrdjave. Na usamljenoj plazi odgledali smo fantastican zalazak Sunca. Dozivljaj je pojacalo i to sto nam je ovo poslednje vece u Grckoj. Nastavice se...

4. dan. Ujutru, odmorni, shvatamo zasto soba toliko kosta. Hotel Apolon. Malo kupanja i suncanja pa nastavljamo nas obilazak dalje. Nafplio. Mikena. Posle obilaska svih tih istorijskih mesta starih vise od 2000 godina, dosao je trenutak da vidimo nesto svezijeg datuma ali nista manje grandiozno. Most Rio – Antirio. Najduzi viseci most u Evropi! Pogled na zaliv sa udaljenosti od oko 20 km. Nastavljamo dalje, kao nekad John Wayne, u zalazak sunca. Cilj za ovaj dan je Preveza, grad na zapadu Grcke. I stizemo taman na vreme da isti odgledamo sa terase nase nase sobe. Sredjujemo se i odlazimo u laganu setnju do grada. Gladni, trazimo mesto gde cemo da veceramo. Biramo mesto u kome goste cine Grci. Uvek se drzim toga da kad sam negde prvi put jedem u restoranima gde se hrane lokalci, majstori, taxisti... tu je hrana uvek kvalitetna i jeftina. Izbegavam mesta u koja dolaze turisti. Ovog puta odluka je pala da veceramo u Fast food-u "cisto" grckog etno naziva: "ELVIS" Utisci: NAJBOLJA USLUGA NAJBOLJA HRANA NAJOBILNIJA HRANA NAJLJUBAZNIJE OSOBLJE Punih stomaka, a bilo je i za poneti, nekako se dovlacimo do hotela. Nastavice se...

Tu prisustvujemo neprijatnoj situaciji koju stvari jedan veoma mlad americki par (imaju oko 20 god.). Ovo nije prvi put da, tokom godina, prisustvujem situacijama gde amerikanci prave sr..a!Iako ne volim da generalizujem, dosad sam stekao utisak da su strasno nadmeni i nevaspitani, ali da ne skrecem sa teme. Napustamo spomenik i odlazimo do motora, gde utvrdjujemo da smo presli skoro 1000 km. Mali jubilej se blizi! Ponovo guzva, sirene i gas, i ubrzo izlazimo iz Atine. Ubrzo smo na Peloponezu. Sledeca lokacija Epidaurus. Konacan cilj za taj dan je Tolo. Tu utvrdjujemo veoma bitnu cinjenicu da Tuborg nije samo PIVO! Zahvaljujuci ljubaznosti gazdarice jednog od hotela i Marininih pregovarackih sposobnosti, u drugom hotelu pronalazimo smestaj i sobu koja kosta 100e/noc placamo 40e. Ostvce u blizini Tolo-a. Parkirao kolega! A pala je i prozivka! Nastavice se... P.S. Hvala svima koji prate i hvala na komentarima. Moracu da vam se izvinim i zamolim za strpljenje jer imam neke probleme sa internetom tako da pauza mozda traje nekoliko dana. Pozdrav.

Ima veoma lep osmeh, ali aparat nije bio kod mene. Inace ne preporucujem kretanje kroz Atinu bez GPS-a, pogotovo ako ste tamo prvi put kao ja. Nokia je odlicno odradila posao, tako da smo uz 2 pogresna skretanja ( mojom krivicom ) dosli do cilja. Akropolj. Ulaznica 12e po osobi ali moze da se koristi vise dana (4-5). S' vremena na vreme i ja se dokopam aparata

U Atini ulazimo u saobracajni haos. Tamo je voznja ludilo. Gomila jednosmernih ulica, zagusenje i LUDACI na skuterima za koje pravila ne postoje! Voze po trotoaru, provlace se izmedju redova automobila ne gledajuci. Samo sirena i gas! Na semaforu su uvek prvi, odjednom se pojavi njih 20. Od semafora do semafora podseca na drag trke! Cim se upali zeleno – pun gas i tako do narednog gde svi koce u poslednjem trenutku. Jednom recju LUDNICA! Osecao sam se veoma prijatno tamo.

...

3.dan. Vreme je da nastavimo dalje, pakujemo se i odlazimo na dorucak. Svako doruckuje on sto voli. U ovom delu Grcke tursku kafu zovu vizantijska, a u ostalim delovima grcka kafa. Sledece odrediste Atina.

Nalaze se 20-ak km od Kamene vourle. Obilazimo detaljno taj deo. Muzej je jos uvek u izgradnji. Mene interesuje vise kross koji se nalazi parkiran u dvoristu nego spartanci. Negde sam cuo da su imali neprirodne sexualne navike tako da nijedan film, glumci, specijalni efekti ili ne znam sta ne mogu da me nateraju da se vise zainteresujem. Nailazi i jedna Americka porodica, sa teskim juznjackim naglaskom (kol’ko sam naucio kroz filmove). Veoma su razocarani, jer na tom mestu sem tog spomenika nema niceg. Na obliznjem brdascu ima neki kamen koji oznacava mesto utvrdjenja i to je sve. Valjda su ocekivali McDonald’s ili Starbucks. Odlazimo I do vidikovca odakle se vidi koliko se voda od tog perioda (pre 2500 god) povukla. Sva ravnica, put, mesto gde je spomenik, Kamena vourla… je nekad bilo pod vodom. I tad su imali problema sa globalnim zagrevanjem. Po povratku parkiramo motor i ceo dan provodimo na plazi, koja je iznenadjujuce prazna uzimajuci u obzir da je spic sezone, i u upoznavanju mesta. Nastavice se…

2. dan. Marina ustaje veoma rano, u svitanje. Ubrzo sam i ja prinudjen da ucinim isto. Soba i nije tako losa. Hotel u kom smo odseli. Ovaj dan posvecujemo odmoru, suncanju i plivanju ali ne pre nego sto posetimo najpoznatije mesto poslednjih godina! Tu je kazu poginuo Gerard Butler (filmski!) Termopili!