Ко зна, можда заједно одрадимо ову туру некад

Прво фруштук ондак на пут! Бијељина – Прњавор – Бања Лука – Добој –Тузла – Угљевик Петак 05.06.2015. – Недеља 07.06.2015. Када Сунце гране онако на тенане, то се зове срећа. Палимо моторе, кациге на главу, прва друга трећа... Овај кратки (али слатки) путопис почињем стиховима бенда “Shadow 07” из Прњавора. За оне који не знају Прњавор важи за један од регионалних мото центара. На њихов мото сусрет долазе мотоисти са свих страна свијета. Тако смо мој брат са друма Александар, (познатији као Throttle_addict) и ја, уз наравно, двије три кригле Нектар пива, одлучили да посјетимо Бору, Жуну, Аранђела, Гоча и остале чланове мото клуба „Прњавор 07“. Ацо се раније чуо са Бором и на његов позив родила се идеја о овој краткој мото тури, али како ми волимо да возимо одмах смо се сложили да је појачамо посјетом главног града Републике Српске - Бања Луке. Пао је договор да кренемо у петак око 16 часова. Кратко представљање учесника: Throttle_addict Александар Милосављевић, Шабац, 1990. годиште. Искусни чопериста (сада је прешао на ове турер моторе, издао нас чопераше), саобраћајац али прије свега људина! Draki Дражен Драки Каришик, Бијељина, 1990. годиште. Од своје 17. године на чоперу и ту планирам и да останем. Другима остављам да упишу неки епитет о мени. Тачно у 16 часова Ацо се појавио испред мог дворишта. Довољан је био минут да га убиједим да на пут не крећемо прије него што клопамо нешто. Мезе и пиће су спремили моји родитељи и ми навалисмо на дегустацију месних производа. Уз обавезно фотографисање прије поласка, кренусмо на пут. Прво стајање је било већ након 70 км, у мјесту Баткуша у једном ресторанчићу гдје смо освјежили душу и тијело. Улазећи у башту ресторана угледали смо два хладна Лава и препоруку дана. То је била телећа чорба. Нисмо могли да одолимо. Након што смо се добро најели наставили смо добро познатим путем. Пут до Прњавора нас је водио кроз Шамац, Модричу, преко превоја Подновље и Дервенту. Овај пут познатији је као Корирод живота. Уживање је било возити крај ријека Саве и Босне. У Прњавор стижемо у вечерњим сатима, тј. како тад председник овог клуба, Боро рече - на вријеме! Дочекао нас је са одушевљењем. Одмах смо приступили дегустацији ловачког паприкаша који су спремили за госте. Гле чуда - трећи пут једемо! Паприкаш смо оцијенили са одличан 5! На жалост, немам фотографију да покажем како то изгледа. У непосредној близини кампа Боро нам је обезбиједио смјештај. Кажу да је тог викенда свака соба која је била најмјењена за издавање била резервисана. У нашем смјештају били су и мотористи из Словеније и Хрватске. Вече смо провели у кампу заједно са пријатељима из Српца, Добановаца, Бијељине, Тузле... Уз клопу и пиће преричавали смо догодоштине се друма. Ујутру, након што смо доручковали и попили пиће у кафићу „Рома“ (мјесто гдје се окупљају локални мотористи), кренулли смо у обилазак престонице Републике Српске. Сјећам се да је било толико вруће да смо возили у мајицама кратих руква и раскопчаних прслука. Мени је то био рећи пут да посјећујем Бања Луку и мислим да сам био одличан водич Аци који је први пут крочио на тло града који је преживио стравични земљотрес много година прије него што смо се ми родили. Обишили смо Господску улицу, Саборни храм Христа Спасистеља, Трг Крајине и много тога што се налази у ширем центру града. Обавезно стајање било је у ресторану „Обеликс“ гдје смо јели, како су нам рекли, најбољи бањалучки ћевап. Нажалост фотографије које смо направили у Бањалуци нису издражале бробу са вирусом на мом телефону. Вратили смо се у Прњавор таман да испратимо дефиле моториста који су стигли на сигруно највећи мото скуп у Републици Српској. Дефиле је крај нас пролазио добрих 20 минута. Колона мотора разних кубикажа, величина и боја се протезала дуж свих прњаворских улица. Када смо испратили дефиле отишли смо у собу да одморимо од вожње, сунца и хране. Топло суботње вече било је резервисано за општу журку у кампу. Домаћини су се потрудили да ништа, ама баш ништа, не недостаје. Пића, хране, музике и провода је било у изобиљу. Дружењу моториста се придружио и тадашњи начелник општине Синиша Гатарић. Занимљив лик, нема шта. Пошто нас је, сутрадан, чекао паклени дан одлучили смо да мало раније (читај око 3 сата) одемо у смјештај и одморни кренемо на пут. Овај пут памтимо по томе што смо, за два и по дана, јели око 12 пута. Момчине праве. Кад већ пишем о храни, хтио бих да вам препоручим да ако се задестите на доручку у Прњавору обавезно пробате пироге са сланином. Укусно је баш! Повратак кући водио нас је кроз Добој, Тузлу и Угљевик. Између Тузле и Угљевика се налази брдски превој Бањ брдо који је, нажалост, оштећен на појединим дијеловима. Клизишта и одрони су честа појава на овом дијелу Мајевице. Наше путовање завршено је на преслави код мојих тетке и тетка у Равном Пољу. Очигледно да смо имали добар осјећај за вријеме јер смо у двориште ушли баш када је врућа јагњетина сервирана на столу. Живи били и дуго се возили! Видимо се на друму! п.с. Овом путопису додаћу и видео снимак који је Ацо направио!

Чекам наставак Ово је једна од вожњи које бих у свом животу да одрадим

Занимљиво и вриједно сваке похвале

Да се и ја упишем у листу посматрача Читам текст, гледам фотографије и записујем све као једну од опција за следећу вожњу Свака част на путопису!

Za koju godinu Dok se budem spremao za velike voznjie pobacu da napravim slicnu voznju ovoj ali sad idem na istocnu stranu Srbije

Никола, или да кажем Кишни човјече, хвала ти на овом тексту. Одушевљен сам путописом, фотографијама и твојом вољом. Борити се са онаквим временским условима није било ни мало физички и психички лако. Свака ти част! Надам се да ћемо имати прилику да се упознамо! Жив био и дуго се возио! Видимо се на друму!

Сигурно до сада најбољи путупоис који сам читао Аплауз за аутора а за Тању дубоки наклон! Живи били и дуго се возили! Видимо се негдје на друму!

Od obavezne opreme na duza putovanja nosim: alat ( mada mogao bih da ga obnovim) Kisno odijelo Navlaka za cizme Rukavice set za popravku gume mali kompresor Razno

Nesto iz porodice HONDA XBR 500

Tesko je naci pravi epitet kojim bih opisao moje stanje dok citam ovo Zoki, svaka cast!

Када сам паркирао мотор да направим ону фотофрафију умјесто минут остао сам 10 минута посматрајући околину. Имам осјећај да сам са тог мјеста и ТЕ НТ видио

Дуго је времена прошло од када сам последњи пут писао у овој теми. Неки ће рећи да се нисам возио али то није тачно Слободно вријеме сам проводио возајући се и помало читајући теме са овог дијела форума. Могу вам рећи да сам одушевљен идејама и путописима. У последњих неколико година обишао сам велики број градова и много тога лијепог видио. Али, данас док напољу снијег провејава, ја ћу да пишем о једној вожњи која је настала из чисте досаде. Како у Шапцу имам велики број пријатеља логично је да се тамо оде на мото сусрет. Бијељина је удаљена од Шапца свега 45км. Сложићете се смијешна километража. Да ли уопште вриједи палит мотор због тих једва 50км? Након што сам сазнао да ће мој велики пријатељ, брат, саборац, друг са друма Александар Милосављевић бити слободан тек у вечерњим сатима ( има људи који раде и суботом, а и недељом) одлучих да ћу у Шабац доћи око 6 часова после подне. Али шта радити до тад?! Бацим поглед на карту, да на праву карту, и уз чашу Нектар пива саставим руту. Бијељина-Лозница-Крупањ-Ваљево-Коцељева-Шабац-Бијељина Субота, ако се не варам 28. мај, спакујем мотор, навучем на себе опрему и кренем на једнодневни излет. Лаганом вожњом стигем до Дрине, те после гурања на прелазу уђем у Србију. Настављам да возим добро познатим путем. Лозница је град који се поново буди и сигуран сам да ће велики број моториста да посјети овај град на обали Дрине. Прво стајање је било у манастиру Троноша. "Манастир Троноша припада Епархији шабачкој Српске православне цркве. Налази се у селу Коренита, у непосредној близини Тршића на територији града Лознице. Сматра се да је манастир настао између 1276. и 1282. године. Страдао је од Турака крајем 15. века када је црква срушена до темеља. Манастир је обновљен је у 16. веку, црква посвећена Ваведењу Богородице подигнута је 1559. године." текст преузет са Википедије. Испред манастира налази се чесма коју су по легенди саградили Југ Богдан и девет браће Југовића пред полазак у Косовски бој. Ову чесму обновио је архимандрит Методије и трговац из Лешнице Младен Исаковић 1894. године. Након освјежавања тијела и духа настављам пут Крупња. Морам да кажем да је то најбољи пут којим сам икада возио у Србији. Бог и душа, тај пут је обновљен прије годину дана након великих поплава и клизишта која су захватила ову западну општину. Возећи се тим путем примјетио сам да и даље има видљивих посљедица елементарних непогода али оно што ме је одушевило јесте гостопримство становништва. По добром старом обичају не упратих пуоказ и нађох се у ситуацију гдје сад?! Неколико мјешта пришло ми је и наравно дало упуте како да наставим ка Ваљеву. Наравно, ту је било и простора за неизбјежна питања: шта ме доводи у Крупањ, како је у Бијељини и да ли је стварно гориво толико јефтиније? Преко чувене Осечине дођох у Ваљево. Раније сам већ испланирао да ћу ручати у ресторану Ловачки дом. Сигурно најљепше мјесто за одмор у Ваљеву ( можда има и нешто боље али још нисам пронашао). О каквом се ресторану ради можете погледати овде. Кухиња је више него одлична. Телећа чорба, поховани качкаваљ, ловачке кобасице, домаћа погача, шопска салата и Ваљевско пиво били су мој избор за ручак. После обимног ручка имао сам двије опције, да тражим дебелу хладовину да одспавам или да наставим даље. Порука са садржајем: "Ајде у Јазбину, хладан Зајечарац те чека!" била је пресудна за доношење једногласне одлуке да се настави даље. Пут Ваљево-Коцељева-Шабац ми је измамио велики осмјех, што због квалитета друма, што због љепоте и погледа. Тако нешто мора да се доживи. Тада ми је кроз главу пролазила само једна мисао. Лијепа је, брате, наша Србија!!! Према плану и програму, на вријеме сам стигао у Шабац. Паркирао мотор испред Јазбине, поздравио браћу и сестре мотористе, и наручио дуго очекиваног Зајечарца. За оне који не знају најбољи кафић (у регији) гдје се окупљају прави мотористи. Овим путем поздрављам газда Дачу и његову бољу половину Ољу и једва чекам да се опет дружимо у башти Јазбине!!! После тога.... Шта је било после тога? А да, па шта може да буде када се окупе пријатељи! Дружење, зезање и уживање! Надам се да вам се свидио овај мој текст. Ускоро ћу написитати и репортажу са путовања у Румунију и Црну Гору. Једино ми то остаје да радим док чекам да зима прође!! Живи били и дуго се возили! Видимо се на друму!

Увијек је лијепо бити гост код Чеде и његових Змајева

Jel ih ko koristi za duga putovanja

Da li je ko imao priliku da proba ovaj model iz Luisa? https://www.louis.de/en/artikel/highway-1-denim-jeans/211047?list=260080466 ako jeste neka kaze prednisti i mane

Prijatelji iz MK DUCAN Bijeljina prave moto zurku u subotu 10.12. u poznatoj diskoteci Imeprio koja se nalazi na Pavlovica putu. Ko dodje nece se pokajati Vidimo se

Jedno pitanje... Da li je IKO od Vas koji ovde pametujete organizovao Moto-skup? Jesam ja zato sam se i penzionisao Tako mlad a vec penzioner, jaooo Drakiiiii, prebrzo si se predao. Otjerali me Kazu nisam bio podoban Salim se, mislim da nisam imao dobru podrsku ekipe (cast pojedincima). Kao sto rekoh mnogi ulaze u klubove i daju sebi za pravo da se najvise pitaju oko susreta jer tako hrane svoj ego. Mada sve kad tad dodje na svoje Mnogi zbog toga sto ih napustili dobri clanovi ne prave vise moto susrete P.S. Niki gdje slika od neku vece

Jedno pitanje... Da li je IKO od Vas koji ovde pametujete organizovao Moto-skup? Jesam ja zato sam se i penzionisao

Jesi li gledao ovde? http://www.gemos.rs/atx,_bt,_ctx.html

Nazalost vec su poceli sa tim. Koliko znam na jednom skupu je svirao lik koji se proslavio u onim Zvezdama Pinka. Rok je klinicki mrtav, ali ga mi motoristi jos nekako odrzavamo u zivotu. Mislim da bi bilo dobro da jedno godinu dvije ne bude susreta da se malo uzelimo mozda ce tad biti bolje Jel znas na kom je to susretu bilo, mislim gde , da se ne prevarim slucajno da odem nekad tamo [emoji47] ..?? Sent from my LG-D852 using Tapatalk Znam zato nisam ni htio da idem

Nazalost vec su poceli sa tim. Koliko znam na jednom skupu je svirao lik koji se proslavio u onim Zvezdama Pinka. Rok je klinicki mrtav, ali ga mi motoristi jos nekako odrzavamo u zivotu. Mislim da bi bilo dobro da jedno godinu dvije ne bude susreta da se malo uzelimo mozda ce tad biti bolje

Sad proticath negdje gore ideju da se geografski podijele gradovi pa da se prave veci moto susreti. Ova ideja je sjajna, i Sombor je pokazao da moze da se uradi ako postoji volja ljudi. Ja dok sam bio u upravi kluba u BIjeljini predlagao sam da se sastanu celnici klubova i da se dogovori zajednici susret. Ljudi moji necete vjerovati kojim brzinom je moj prijedlog odbijen Zasto ni danas ne znam. A ogroman broj motorista koji nisu clanovi kluba nekog ( sad sam i ja u toj grupi ljudi) u superlativu prica o ideji JEDAN GRAD JEDAN SUSRET! Jer stvarno je glupo da neko ko recimo u Bijeljini ima dosta prjatelja da dolazi tri cetiri puta godisinje da bi ih sve ispostovao