Дуго је времена прошло од када сам последњи пут писао у овој теми. Неки ће рећи да се нисам возио али то није тачно Слободно вријеме сам проводио возајући се и помало читајући теме са овог дијела форума. Могу вам рећи да сам одушевљен идејама и путописима. У последњих неколико година обишао сам велики број градова и много тога лијепог видио. Али, данас док напољу снијег провејава, ја ћу да пишем о једној вожњи која је настала из чисте досаде. Како у Шапцу имам велики број пријатеља логично је да се тамо оде на мото сусрет. Бијељина је удаљена од Шапца свега 45км. Сложићете се смијешна километража. Да ли уопште вриједи палит мотор због тих једва 50км? Након што сам сазнао да ће мој велики пријатељ, брат, саборац, друг са друма Александар Милосављевић бити слободан тек у вечерњим сатима ( има људи који раде и суботом, а и недељом) одлучих да ћу у Шабац доћи око 6 часова после подне. Али шта радити до тад?!
Бацим поглед на карту, да на праву карту, и уз чашу Нектар пива саставим руту.
Бијељина-Лозница-Крупањ-Ваљево-Коцељева-Шабац-Бијељина
Субота, ако се не варам 28. мај, спакујем мотор, навучем на себе опрему и кренем на једнодневни излет.
Лаганом вожњом стигем до Дрине, те после гурања на прелазу уђем у Србију. Настављам да возим добро познатим путем. Лозница је град који се поново буди и сигуран сам да ће велики број моториста да посјети овај град на обали Дрине.
Прво стајање је било у манастиру Троноша.
"Манастир Троноша припада Епархији шабачкој Српске православне цркве. Налази се у селу Коренита, у непосредној близини Тршића на територији града Лознице. Сматра се да је манастир настао између 1276. и 1282. године. Страдао је од Турака крајем 15. века када је црква срушена до темеља. Манастир је обновљен је у 16. веку, црква посвећена Ваведењу Богородице подигнута је 1559. године." текст преузет са Википедије.
Испред манастира налази се чесма коју су по легенди саградили Југ Богдан и девет браће Југовића пред полазак у Косовски бој. Ову чесму обновио је архимандрит Методије и трговац из Лешнице Младен Исаковић 1894. године.
Након освјежавања тијела и духа настављам пут Крупња. Морам да кажем да је то најбољи пут којим сам икада возио у Србији. Бог и душа, тај пут је обновљен прије годину дана након великих поплава и клизишта која су захватила ову западну општину. Возећи се тим путем примјетио сам да и даље има видљивих посљедица елементарних непогода али оно што ме је одушевило јесте гостопримство становништва. По добром старом обичају не упратих пуоказ и нађох се у ситуацију гдје сад?! Неколико мјешта пришло ми је и наравно дало упуте како да наставим ка Ваљеву. Наравно, ту је било и простора за неизбјежна питања: шта ме доводи у Крупањ, како је у Бијељини и да ли је стварно гориво толико јефтиније?
Преко чувене Осечине дођох у Ваљево. Раније сам већ испланирао да ћу ручати у ресторану Ловачки дом. Сигурно најљепше мјесто за одмор у Ваљеву ( можда има и нешто боље али још нисам пронашао). О каквом се ресторану ради можете погледати овде.
Кухиња је више него одлична. Телећа чорба, поховани качкаваљ, ловачке кобасице, домаћа погача, шопска салата и Ваљевско пиво били су мој избор за ручак.
После обимног ручка имао сам двије опције, да тражим дебелу хладовину да одспавам или да наставим даље. Порука са садржајем: "Ајде у Јазбину, хладан Зајечарац те чека!" била је пресудна за доношење једногласне одлуке да се настави даље.
Пут Ваљево-Коцељева-Шабац ми је измамио велики осмјех, што због квалитета друма, што због љепоте и погледа. Тако нешто мора да се доживи. Тада ми је кроз главу пролазила само једна мисао. Лијепа је, брате, наша Србија!!!
Према плану и програму, на вријеме сам стигао у Шабац. Паркирао мотор испред Јазбине, поздравио браћу и сестре мотористе, и наручио дуго очекиваног Зајечарца. За оне који не знају најбољи кафић (у регији) гдје се окупљају прави мотористи. Овим путем поздрављам газда Дачу и његову бољу половину Ољу и једва чекам да се опет дружимо у башти Јазбине!!! После тога.... Шта је било после тога? А да, па шта може да буде када се окупе пријатељи! Дружење, зезање и уживање!
Надам се да вам се свидио овај мој текст. Ускоро ћу написитати и репортажу са путовања у Румунију и Црну Гору.
Једино ми то остаје да радим док чекам да зима прође!!
Живи били и дуго се возили! Видимо се на друму!