Hvala u svakom slucaju Trebinje je puno dobrih ljudi i motorista a Vi ste ovim potezom to jos jednom potvrdili Послато са Smartphone_6.1 уз помоћ Тапатока

Jos uvijek razmatramo da li da u Crnu Goru udjemo u Trebinju ili pak na novom putu u Bileći Mada kafa u Trebinju pod platanima uvijek lijepo zvuci Послато са Smartphone_6.1 уз помоћ Тапатока

Pojedine gradove smo vec individualno obisli Akcenat je na Trstu, futa je pravljena tako da se sveg tri dana vozi malo vise. Sto se tice raspakivanja, bad smo u tome ispraksani. Kod mene se bisage skidaju na zip a kod Ace koferi na jedan klik posla za skidanje i stavljanje prtljaga ima svega 10 minuta a posto smo vev ispraksani vo dobro se zna gdje sta stoji tako da nema gubljenja vremena na trazenje stvari po torbama Za mene licno odmor traje dok vozim, jer tu odmaram i dusu i tijelo Takav i tip motora vozim Послато са Smartphone_6.1 уз помоћ Тапатока

Pozdrav motoraska zajednico Evo dodje vrijeme da vam predstavim plan voznje koju cemo moj brat Aleksandar ( na forumu poznat pod nadimkom Throttle_addict) i ja ako Bog da odvoziti ljeta Gospodnjeg 2017. Dugo smo razmisljali na koju stranu cemo da idemo. Tamo, vamo, gore, dole, lijevo ili desno Nakon sto smo procitali nekoliko dobrih putopisa odlucili smo da idemo ni manje ni vise nego u Trst I dok se Aco zanimao kupovinom drugog motra ja sam slobodno vrijeme iskoristio da napravim plan rute Radna verzija izgleda ovako: Prvi dan 10.06.2017.: subota Bijeljina – Herceg Novi 440km Polazak u 6 i 30 ispred kuce, posle dorucka. Putanja Bijeljina-Zvornik-Milici-Vlasenica-Han PIjesak-Sokolac-Rogatica (pauza za sipanje goriva, voda, i javljanje) -Ustipraca-Gorazde-Foca ( odmor u Foci,rucak)-Gacko-Bileca-prelazak u CG-Herceg Novi Dolazak u Herceg Novi, raspremanje motora, ulazak u smjestaj i prepustanje raznim aktivnostima. Drugi dan 11.06.2017.nedelja Odmor Kupanje, obilazak restorana u HN, obavezno tamno Niksicko u kaficu Prostorija, pakovanje motora, spremanje za nastavak puta Treci dan 12.06.2017.: ponedeljak Herceg Novi-Kastel, Split 270km Polazak u 7:00 nakon dorucka Putanja Herceg Novi- Dubrovnik-Neum(BiH)-Ploce-Zaostrog-Zivogosce-Makarska-Omis-Podstrana-Split-Kastel Kratkotrajni oblizak Dubrovnika(spremiti 70HRK za ulazak u grad), odmaranje u Neumu, rucak u Makarskoj. Dolazak u Split, raspremanje motora i ulazak u smjestaj, razne aktivnosti. Cetvrti dan 13.06.2017.utorak Split – Pula 460km Split-Primosten-Vodice-Ravanjska-Karlobag-Sveti Juraj-Crikvenica-Pula Pauze ce se naknadno utvrditi ali bice na svakih 150km Dolazak u Pulu, smjestaj, oblizak Pule Peti dan 14.06.2017. Srijeda Pula – Trst 140km Pula- Porec-Umag-Trst Odmor u Porecu, mozemo tu da klopamo a i mozemo negdje na drumu Sesti dan 15.06.2017. Cetrvtak TRST!!! Sedmi dan 16.06.2017. Petak Trst-Zagreb 250km Trst-Postojina-Ljubljana-Novo mesto- Zagreb Oblizak Postojinske jame, Ljubljane ( mala je nekih dva sata ce biti taman za rucak i obilazak centra) Nocenje u Zagrebu nadam se kod Roberta Osmi dan 17.06.2017.: Zagreb-Bijelijna 450km Zagreb-Kostajnica – Banja Luka- Derventa-Modrica-Samac-Brcko-Bijeljina Kao sto vidite, oko nekih stvari sam cak I detaljno planirao. Naravno konacna verzija bice uradjena tek onog trenutka kada budemo imali 95% informacija. I upravo zbog tih informacija obracam se vama za pomoc Ono sto me prije svega zanima, tj. nas, jeste da li neko od vas vec vozio ovu rutu? Kakva su vasa iskustva? Posto smo smjestaj u Herceg Novom i Zagrebu vec obezbjedili, da li mozete da nam preporucite smjestaj u Splitu, Puli i Trstu? Svaka informacija bice od velikog znacaja Ova tema bice otvorena sve do samog polaska, a onda kada se vratimo pocasticu vas jedim detaljnim putopisom P.S. BIce i neko pivo Hvala unaprijed Ocekujem vase komentare

Postoje velike šanse da se dovučem kod gazda Čede na žur Послато са Smartphone_6.1 уз помоћ Тапатока

Предао Чеда писање млађима

Nije mi jasno kako se odupre hladovini posle ovoga. Bilo je povuci a i potegni jedva sam izdrzao Послато са Smartphone_6.1 уз помоћ Тапатока

Mislim da je ovim sve rečeno ....A što se tiče da mora rok, evo kod mene Nino upravo kaže "Kada odem nemoj da me žališ, nemoj ni suzu da pustiš tad, i nemoj nikad da kriviš sebe što ću zbog tebe da umrem mlad" :cirka1: Мора рок и тачка

Za mene je to jedno te isto, zato sam i stavio oba da se nebi kačili za trivijalnostiE to je vec nesto drugo moze se pricati danima na ovu temu ali jedno je jasno kao previse ljudi je dalo sebi za pravo da osniva klubove, organizuje skupove i da se uopste poistovjecuje sa istinskim motoristima. Pa pogledajte samo koliko imamo klubova, pa moto susreta koji su samo zali Boze vremena. Pa imamo na kojima se folk muzika svira. Samo se cijepamo, nikako da se spajamo... Ja sam se povukao iz te price oko skupova jer sam bio preglasan na prijedlog da se pozovu ostali klubovi da ucestvuju u organizaciji moto skupa i akcija koje smo organizovali. Bilo kako bilo sve je manje dobrih susreta i bas zato treba krenuti sa obilaskom gradova, sela, brda i planina mimo moto skupova Послато са Smartphone_6.1 уз помоћ Тапатока

Na prvoj rečenici sam zastao. Koja je razlika izmedju bajkera i motoriste? Dugo sam za sebe govorio da sam bajker ali kada sam vidio ko sve sebe tako naziva odmah sam se prebacio u grupu motorista Послато са Smartphone_6.1 уз помоћ Тапатока

Srecan rodjendan

Nisu ih praskali Pisonja I Zuga, nego Moke Odlicna voznja svaka cast

Једино за чиме патим, у животу, је што оног дана није потонула скела!

Само мени није још јасно зашто си се ухватио за главу јел од муке или среће

Ко зна, можда заједно одрадимо ову туру некад

Прво фруштук ондак на пут! Бијељина – Прњавор – Бања Лука – Добој –Тузла – Угљевик Петак 05.06.2015. – Недеља 07.06.2015. Када Сунце гране онако на тенане, то се зове срећа. Палимо моторе, кациге на главу, прва друга трећа... Овај кратки (али слатки) путопис почињем стиховима бенда “Shadow 07” из Прњавора. За оне који не знају Прњавор важи за један од регионалних мото центара. На њихов мото сусрет долазе мотоисти са свих страна свијета. Тако смо мој брат са друма Александар, (познатији као Throttle_addict) и ја, уз наравно, двије три кригле Нектар пива, одлучили да посјетимо Бору, Жуну, Аранђела, Гоча и остале чланове мото клуба „Прњавор 07“. Ацо се раније чуо са Бором и на његов позив родила се идеја о овој краткој мото тури, али како ми волимо да возимо одмах смо се сложили да је појачамо посјетом главног града Републике Српске - Бања Луке. Пао је договор да кренемо у петак око 16 часова. Кратко представљање учесника: Throttle_addict Александар Милосављевић, Шабац, 1990. годиште. Искусни чопериста (сада је прешао на ове турер моторе, издао нас чопераше), саобраћајац али прије свега људина! Draki Дражен Драки Каришик, Бијељина, 1990. годиште. Од своје 17. године на чоперу и ту планирам и да останем. Другима остављам да упишу неки епитет о мени. Тачно у 16 часова Ацо се појавио испред мог дворишта. Довољан је био минут да га убиједим да на пут не крећемо прије него што клопамо нешто. Мезе и пиће су спремили моји родитељи и ми навалисмо на дегустацију месних производа. Уз обавезно фотографисање прије поласка, кренусмо на пут. Прво стајање је било већ након 70 км, у мјесту Баткуша у једном ресторанчићу гдје смо освјежили душу и тијело. Улазећи у башту ресторана угледали смо два хладна Лава и препоруку дана. То је била телећа чорба. Нисмо могли да одолимо. Након што смо се добро најели наставили смо добро познатим путем. Пут до Прњавора нас је водио кроз Шамац, Модричу, преко превоја Подновље и Дервенту. Овај пут познатији је као Корирод живота. Уживање је било возити крај ријека Саве и Босне. У Прњавор стижемо у вечерњим сатима, тј. како тад председник овог клуба, Боро рече - на вријеме! Дочекао нас је са одушевљењем. Одмах смо приступили дегустацији ловачког паприкаша који су спремили за госте. Гле чуда - трећи пут једемо! Паприкаш смо оцијенили са одличан 5! На жалост, немам фотографију да покажем како то изгледа. У непосредној близини кампа Боро нам је обезбиједио смјештај. Кажу да је тог викенда свака соба која је била најмјењена за издавање била резервисана. У нашем смјештају били су и мотористи из Словеније и Хрватске. Вече смо провели у кампу заједно са пријатељима из Српца, Добановаца, Бијељине, Тузле... Уз клопу и пиће преричавали смо догодоштине се друма. Ујутру, након што смо доручковали и попили пиће у кафићу „Рома“ (мјесто гдје се окупљају локални мотористи), кренулли смо у обилазак престонице Републике Српске. Сјећам се да је било толико вруће да смо возили у мајицама кратих руква и раскопчаних прслука. Мени је то био рећи пут да посјећујем Бања Луку и мислим да сам био одличан водич Аци који је први пут крочио на тло града који је преживио стравични земљотрес много година прије него што смо се ми родили. Обишили смо Господску улицу, Саборни храм Христа Спасистеља, Трг Крајине и много тога што се налази у ширем центру града. Обавезно стајање било је у ресторану „Обеликс“ гдје смо јели, како су нам рекли, најбољи бањалучки ћевап. Нажалост фотографије које смо направили у Бањалуци нису издражале бробу са вирусом на мом телефону. Вратили смо се у Прњавор таман да испратимо дефиле моториста који су стигли на сигруно највећи мото скуп у Републици Српској. Дефиле је крај нас пролазио добрих 20 минута. Колона мотора разних кубикажа, величина и боја се протезала дуж свих прњаворских улица. Када смо испратили дефиле отишли смо у собу да одморимо од вожње, сунца и хране. Топло суботње вече било је резервисано за општу журку у кампу. Домаћини су се потрудили да ништа, ама баш ништа, не недостаје. Пића, хране, музике и провода је било у изобиљу. Дружењу моториста се придружио и тадашњи начелник општине Синиша Гатарић. Занимљив лик, нема шта. Пошто нас је, сутрадан, чекао паклени дан одлучили смо да мало раније (читај око 3 сата) одемо у смјештај и одморни кренемо на пут. Овај пут памтимо по томе што смо, за два и по дана, јели око 12 пута. Момчине праве. Кад већ пишем о храни, хтио бих да вам препоручим да ако се задестите на доручку у Прњавору обавезно пробате пироге са сланином. Укусно је баш! Повратак кући водио нас је кроз Добој, Тузлу и Угљевик. Између Тузле и Угљевика се налази брдски превој Бањ брдо који је, нажалост, оштећен на појединим дијеловима. Клизишта и одрони су честа појава на овом дијелу Мајевице. Наше путовање завршено је на преслави код мојих тетке и тетка у Равном Пољу. Очигледно да смо имали добар осјећај за вријеме јер смо у двориште ушли баш када је врућа јагњетина сервирана на столу. Живи били и дуго се возили! Видимо се на друму! п.с. Овом путопису додаћу и видео снимак који је Ацо направио!

Чекам наставак Ово је једна од вожњи које бих у свом животу да одрадим

Занимљиво и вриједно сваке похвале

Да се и ја упишем у листу посматрача Читам текст, гледам фотографије и записујем све као једну од опција за следећу вожњу Свака част на путопису!

Za koju godinu Dok se budem spremao za velike voznjie pobacu da napravim slicnu voznju ovoj ali sad idem na istocnu stranu Srbije

Никола, или да кажем Кишни човјече, хвала ти на овом тексту. Одушевљен сам путописом, фотографијама и твојом вољом. Борити се са онаквим временским условима није било ни мало физички и психички лако. Свака ти част! Надам се да ћемо имати прилику да се упознамо! Жив био и дуго се возио! Видимо се на друму!

Сигурно до сада најбољи путупоис који сам читао Аплауз за аутора а за Тању дубоки наклон! Живи били и дуго се возили! Видимо се негдје на друму!

Od obavezne opreme na duza putovanja nosim: alat ( mada mogao bih da ga obnovim) Kisno odijelo Navlaka za cizme Rukavice set za popravku gume mali kompresor Razno