mislim, pa ja isa bio na ovom mestu. mogao bi da preciziras

Nego sta Sent from my SM-A530F using Tapatalk

Nije da se ne snalazim i da mi geografija sa topografijom nije strana. Znam da se vratim odakle sam posao. Svakako da ima jako mnogo kolega koji su presli svaku stazu ovog ili ovih okruga. Zelja mi je bila da istaknem da je obelezenost putnih pravaca kao i mesta veoma lose. Prati navigaciju, citaj kartu i seljaka pitaj je odavno poznata kombinacija. Nazovi lutanje u ovoj nasoj ljubavi nije nesto strasno. Posao sam da se vozim pa mi je sve jedno kojim pravcem osim ako nije bas nepodnosljiv put. Ali sigurno cu da nabavim neki enduro motor i da se provozam svim tim "ma samo 5-6 km tucanika". Takodje sam hteo da istaknem a ne da se zalim, kao je slaba ili meni skrivena ponuda dobrog lokala za osvezenje i jedenje. Uglavnom su to seoske prodavnice (od brasna do cementa) i to mi ne smeta. Cesto se vozim sam i volim da stanem na takvo mesto. Pojedem keks i popijem sok ili vodu. Pitam se sa lokalcima pa vidim i njima drago a i meni. Kakve su prilike, ljudi su zlatni. Lepo je da postoje biseri koje treba videti i makar malo uzivati u njima. Ako se ne ocekuje previse tad ni razocaranje nije veliko. Ljudsko bice ima samo samo dve obaveze, da voli i da nadje balans sa okruzenjem. Ako to postigne, zadovoljstvo je nemerljivo.

Ja se jos jednom izvinjavam ako sam uneo nemir ali pre nego sam napisao bas sam pokledao na karti katastarsku podelu. Gde pod pod Macvanski upravni okrug spadaju: Grad Šabac - gradsko naselje Šabac Grad Loznica - gradsko naselje Loznica Opština Bogatić - seosko naselje Bogatić Opština Vladimirci - seosko naselje Vladimirci Opština Koceljeva - seosko naselje Koceljeva Opština Mali Zvornik - gradsko naselje Mali Zvornik Opština Krupanj - gradsko naselje Krupanj Opština Ljubovija - seosko naselje Ljubovija Voznja i druzenje su bili dobr sto je u ovom slucaju najvaznije.

Izvinjavan se Sent from my SM-A530F using Tapatalk

Ova gore slika je od ove godine ali u Sjenici. Tu je samo da docara osecaj da se lagano kreces prema necemu sto ti se ne svidja. Priblizavamo se Sabcu i vetar je toliko jak da jednostavno smice motor ispod nogu. Odlucujemo se za pauzu u shoping molu. Sacekacemo uz kaficu da protutnji nevreme. Koliko je tutnjalo nesto malo kise je palo. Kasnije u vestima gledam reportazu da je u to vreme u Slavoniji tuko grad da su lopatama skupljali. Ma dobro je bilo u toj Macvi

Jurimo prema Sabcu i posmatramo nevreme kome dolazimo u susret. Celo leto vucem kisno a bas sad ga nisam poneo.

Blago onom ko dovjeka zivi imao se rasta i roditi. E sad dal smo se zeznuli sa izborom mesta na kome bi jeli ili je to bio samo los trenutak. U svakom slucaju pregladneli spucali smo sta smo trazili. Hteli smo da fotkamo trpezu ali nije imao ko svi su bili zauzeti. Hteli smo i posle prazne sudove al bili smo lenji. Pocelo je da se mrci nebo. Prodje dan, zalazi sunce a i dolazne neki cudni oblaci sa one strane Drine. Kafu cemo u Sabcu.

Da prvo proverimo poruke, vibet, tviter

Put do vidikovca na Gucevu je uzak ali presvucen novim slojem asfalta. Vuce da ubrzas ali se mora bidi oprezan jer je veoma uzan, nepregledan i dvosmeran put. Snimio sam mesto gde se mora jesti. Samo u povratku.

Dok su Nesa i Aca iznosili utiske i misljenja ponesene posetom manastiru mu smo otisli do izvor cesme "devet Jugovica" da se umijemo i okrepimo. A valja i sa vizira poskidati naslage raznoraznih insekata. Creva odavno zavijaju. Dogovor je da jedemo pod Gucevom.

O Tronosi i Vuku ima sve na wikipediji. Meni je interesantan nacin gradnje same crkve i zvonika.

Izbijamo ispred Nakucana gde je put u znatno boljem stanju. A ljudi moji kakvih kucerina i viletina ima u ovom malom mestu. Ovde kao da se utkivali ko ce da napravi veci i skuplji objekat u kome ce mozda da provedu dve sedmice godisnje. Penjemo se na Cer ali i ne na sam vrh. Gradjevinske masine su na terenu. Radi se na putu koji je inace u ocajnom stanju. Zastajemo na kratko u Tekeris ispred spomena Srpskim vojnicima palim u Cerskoj bitci. Nastavljamo prema Zavlaki gde izlazimo na dobro dradjen put 27 (Valjevo - Osecina - Loznica). Interesantno da na ovoj deonici nigde usput da vidim kafanu ili restoran gde bi se okrepio. Do Tronose se stize brzo. Jos jedno vencanje. I gladni smo i zadni smo. Aca narocito. Na oko kilometar pred manastirom ima "etno selo" koje izgleda toliko pusto da je Aca morao da proveri radi li. Objekat vodi mlada i lepa zena sa cerkom koja se bas nesto ne ubija da pomogne majci. Nista specijalno prilicno neotesano sto bi se reklo. Kafa i voda se sprema. Kuvano jelo nemaju. Neko meso se da isprziti. Aca nece traziti drugo mesto. Mi se kao femkamo. Kao nema prometa itd. Sta nema. Videli na parkingu motore pa stali i drugi i eto ti cas posla svi stolovi zauzeti.

"Ima li nam spasa?" pita Aca mladog coveka koji nam prilazi iz porte. E sad dal je bio svestenik ne bi mogo da potvrdim jer je bio u sorcu i majci. A bradu svaki danas ima. "ima, ima." i objasni nam kako da izadjemo na pravi put. Kakav put? Otpade mi dupe od dzombi.

Lepo je u manastiru ali mi imamo nameru da odemo i do manastira Tronosa. Odmice dan a i bas je upeklo. Prva raskrsnica, levo makadam desno asvalt. Pa opet raskrsnica pa desno makadam a levo asvalt i tako dodjosmo gde nema vise asfalt. Put se zavrsava ispred Mrovske crkve. Stajemo u ladovinu velikog oraha. E da je vojvoda Stepa imao navigaciju ko zna gde bi stigao.

Primetno je da na putu ima mnogo svatova. A svatovi znaju biti u gasovitom stanju. Na parkingu ispred manastirske kapije primecujemo zakicena kola. Vencanje u toku. Mi smo sa mladine strane. I ozedneli smo i ogladneli smo. Manastir okruzen bukovom sumom kao hram tisine koju remeti izvor voda skupljajuci se u dve vrtace i cineci dva mala jezerca. Ovo manje vise lici na baru koju izgleda najvise koristi malo jato gusaka. Guscijih pera ima na sve strane. Po vecem jezercetu moze da se provoza i camcem ali mora prvo da se pita. Dok traje vencanje u crkvi koja je zaduzbina Ikonije poznatije kao sestra Milosa Kobilica (Obilica), protezemo noge oko jezera. Kakav mir. Raj na zemlji. Uzivamo na cardaku iznad jezera. Na izvoru smo se umili i napili vode. E sad sta ta voda leci ili za sta je dobra to cemo kasnije da saznamo. Ali zedj sigurno.

U selu Draginje se iskljucujemo za manastir Kaona. Ima putokaz. Inace za one koji neznaju ovo selo je poznato po romskoj populaciji i njihovim kucama. Tu arhitekturu tesko da ima gde da se vidi. A da, ima i u Branicevskom okrugu. Uticaj arhi-kulture zapadnih gradova izrazen je na svoj nacin.

Nismo nesto ranili, pa nesto pre 10 krecemo put Obrenovca preko Umke i Barica gde nas naravno ceka subotnjo jutarnja guzva, mestimicno odran asfaltni sloj uz tradicionalno kliziste "Duboka". Iz Obrenovackog krkljanca uz non stop obilazenje guramao prema Ubu i iskljucujemo se prema Banajnima (put 340) gde nas ceka losa verzija 100 nijansi sive. Automatski se setim price jednog sofera kome je njegov direktor zeleci udobniju voznju rekao: "Izberi gi malko tia dupke" A sofer njemu:"Direktore, sve su izbrane". Levo, desno, sredinom pa i suprotnim kolovozem nebi li izbegao rupe i pogace. Kad potrefim rupu ko u mozak da me lupi. Jos je jaci osecaj sa saputnikom iza. Nema sta kolovodja usporio pa uz lepih 32 u hladu, pojedinci umal ne pozaspase za kormanima dok ne izbismo u Koceljeva.

Za fotke smo koristili opste upotrebljive telefone, tako da imate malo razumevanja.

Macvanski Okrug. Ne mogu da se pohvalim da me je privlacio. Projurim preko Sabca i Banje Koviljace za Sarajevo i to bez zaustavljanja. A opet ima istoriju i dobar za agrokulturu. Nezaboravan i neminovan je miris gicova dok prolazis kroz ovaj okrug. Svinjogojstvo je ozbiljno shvaceno. Da nije popravljen put Valjevo – Osecina – Loznica, ne bi me ni prosle godine navukli na tu stranu. Mada su mi jos uvek sveze uspomene od deonice Tekeris – Matijevac do puta 21,poznatiji kao magistrala Sabac – Valjevo. Svaka cast Srbija putevima. Tu kao ne zive gradjani I poreski obaveznici. Verovatno bi to drugojacije prihvatio da ganjam enduro. Ali kako vec idu cetvrtak na petak, textom se izlazu predlozi za voznje: "Gde ides, sta planiras?" "Ne znam?" "Jel mogu i ja?" "Moze!" Tako da cu probati da vam opisem kako je moguce da dan u (meni neopravdano naizgled dosadnom) Macvanskom kraju moze da bude kratak. Narocito ako koristite modernu tehnologiju. Naravno mojoj saputnici (Mici) izlozim kao predlog ali sa utiskom da je stvar tvrda i da ne treba da se odustaje. Ko zna kad ce sledeca prilika? Naravno da je informacija kako nece biti jedino zensko doprinela prihvatanju poziva za voznju iako sam je malo slagao oko duzine deonice. Ona ima meru 250 uz ceste pause. Sve sam joj obecao. Nema jurnjave, puteve kao izmedju austriskih sela, pauze u ladovini uz osvezavajuce pice. Jednom recju idilu zamlje Srbije. Inace glavni krivac za organizaciju je nas drug Djole (na bjb Djolji) sa sledecim ciljem I pravcem kretanja: Iz Beograda preko Obrenovca I Koceljeva do manastira Kaona. A zatim do Manastira Tronosa, pa na vidikovac Gucevo I posle rucka lagano nazad preko Sabca. Skoro 400 km, iako GPRS kaze mnogo manje. E da, uredno prisutne je zabelezila Ljilja (Djoletova potencijalna energija). Nije bilo odsutnih, iako je Aca planirao da pobegne za NS jer je kibicovao jedan GS. Naravno, Djole se pobrinuo za bratsku podrsku (Nesa).

Sve po redu i bez preskakanja

E vidis Arso ja se slazem sa tobom, te posto sam gresan i samo bozji covek, bilo mi lakse da pokazem nekog drugog nepoznatog nego ljude u mom okruzenju. Da pojasnim svi u porodici vozimo motore i ovako to izgleda: Odmaram u lepoti veceri kasnog leta (Ili bilo kad) u basti doma mog a zabrinuta majka nasih sinova prepoznaje zvuke motora i komentarise: "E ovo je Ivan, nije poneo jaknu sigurno ce tu negde blizu" "Cujes ovo brundanje iz daljine? Dolazi Aleksandar" A reagovanje okoline moze biti razlicito. Od:"Ludaci! Kupili deci i sebi mrtvacke sanduke." Do:"Blago njima! Zajasu ujutru, sjasu uvece! Savaki put, drugi put!" Tesko je udovoljiti sebi akamoli drugima. Samo oprezno i bezbedno

Meni ovo lici na neka mesta u Beogradu. Narocito vikendom