Jump to content

Moto Zajednica

PaPaja

Članovi
 Pogledaj Profil  Pogledaj aktivnost člana

  • Broj tema i poruka

    915

  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

 Tip Sadržaja 

Sve što je postavio član: PaPaja

  1. PaPaja
    Evo ima i video za kraj
  2. PaPaja
    Juhu, pratim. A i idemo valjda ove godine
  3. PaPaja
    E jeste, Bella vista, kao sto kazes samo dobar pogled U hladu i jesam bio, motor sam samo stavio na pocetak reda, auti bili iza mene. Hobotnica, sipa, lignje ... za mene iz Sumadije je sve to isto Na Korculu dolazim ponovo sigurno
  4. PaPaja
    Samo da ponovim, mi stvarno nikakvih problema nismo imali ni u Sarajevu ni bilo gde. Ono sto sam pisao su bili samo nasi utisci. Nismo se prijatno osecali i to je to, mozda je i do nas. Naravno da idemo ponovo u Sarajevo a i u Mostar u kojem nismo bili.
  5. PaPaja
    Moze
  6. PaPaja
    Moramo da ponovimo krug, mozda u suprotnom smeru
  7. PaPaja
    Nema vise, stigli kuci
  8. PaPaja
    Krecemo ka Loznici a odatle novim putem ka Valjevu. Put je odlican i lepo je voziti. U Valjevu se pozdravljamo sa Bobijem koji odlazi u svoju Jagodinu a mi nastavljamo ka Beogradu. Srecom vise nema kise i stizemo na cilj. Posle nekih 1500-1600 km. bez problema stizemo kucama.
  9. PaPaja
    Idemo ka granici, prelazimo u Zvorniku, nema guzve ali vidimo da kisa samo sto nije pocela, nebo je prilicno crno. Oblacimo kisna odela na samom granicnom prelazu ali nas carinik tera odatle na kisu. Idemo ka Banji Koviljaci i Etno selu "Sunčana Reka" , stizemo a kisa staje i pocinje da jako greje sunce. Sedamo za jedan sto u basti i narucujemo gomilu rostilja i piva . Medjutim tog dana se smenjuju pljuskovi i sunce, ponovo pocinje kisa tako da rucak nastavljamo unutar restorana. Posle rucka, posto je kisa ponovo stala, obilazimo malo okolinu.
  10. PaPaja
    Posto smo se malo ugrejali krecemo dalje, srecom ogreja sunce a i mi se pocesmo da se spustamo. Romanija je mnogo lepa, i ovaj deo puta se mora utvrditi ponovo.
  11. PaPaja
    6. dan Budimo se ujutru, doruckujemo u motelu i pakujemo se. Vadimo motore iz garaze, koja je malo u rupi pa nije bas zgodno uci i izaci. Motori su svi na broju, sve je spakovano, krecemo kuci. Idemo preko Romanije i Sokolca ka Zvorniku. Jutro je prijatno, sunce nije jos ogrejalo ali se nadamo da hoce ipak je kraj jula, mada je prognoza oblacno za Bosnu i pljuskovi za Srbiju. Izlazimo iz Sarajeva i ulazimo u Republiku Srpsku, stajemo na pumpi i sipamo benzin. Krece odlican i zanimljiv put preko Romanije. Bobi je ovaj put prvi u koloni i pocinje da vozi mnogo brze nego inace. Pratimo ga i jurcamo za njim, nema puno saobracaja, puno je lepih krivina, bas nam se svidja. Toliko smo se zaneli jurnjavom za Bobijem da i ne primecujemo odmah da nam je sve hladnije. Ali kako se penjemo sve vise, bas pocinjemo da se smrzavamo, prilicno je hladno. Tek sad se secam tih prica kako moze da bude hladno preko Romanije ali se tome nismo nadali, ipak je sredina leta. Negde na vrhu nailazimo na kafanu i odmah svracamo, ulazimo unutra da se ugrejemo. Kraj je jula a narucujemo caj, kafu a poneki i rakijicu.
  12. PaPaja
    Na Bascarsiji se setamo malo tamo ovamo, idemo na cevape kod Zelja. To smo odabrali kao siguricu mada ima jos puno raznih mesta gde kazu da su dobri cevapi. Sedamo, dolazi konobarica, narucujemo ko ce koliko, 5, 10... I opet isto : sta cete popiti? Pivo? Opet svi sa okolnih stolova gledaju u nas kao da smo trazili kokain. Ne sluzimo alkohol, idite molim vas u onaj kafic pored pa cu vam ja doneti tamo cevape... Odemo, sta da radimo... Ne znam, puno sam promenio misljenje o Bosni uopste. Obicno ljudi kad putuju prosiruju svoje vidike i postaju vise otvoreni prema drugim kulturama ali je kod mene u ovom slucaju bilo suprotno. Ne bih sad ovde da ulazim u detalje ali ukratko mislim da se mnogo loze na sve to. Nemam nekih slika, Dare,Bobi okacite nesto iz Sarajeva...
  13. PaPaja
    Do Sarajeva je lep put ali kad ne pada kisa. Sleperi nas na mostu zapljuskuju vodom iz velikih bara, postaje malo i hladno, kaciga mi magli a spolja je mokra od stalne kise. Malo je otvaram da odmagli, malo pokusavam da obrisem rukavicom dok vozim. Lepota jedna . Ali ipak mi se svidja put, kao i pre obecavam sebi da moram da prodjem ponovo samo po lepsem vremenu. Posebno mi je krivo sto nismo stali da vidimo Muzej Bitka za ranjenike na Neretvi i most u Jablanici. Negde pre Sarajevom vidim znak Bradina i rekoh sebi: ahaa to je to Ulazimo u Sarajevo i kisa prestaje. Trazimo smestaj i razgledamo grad, iz pravca iz kojeg smo usli lici mi pomalo na NBG. Bobi ukucava koordinate i nalazimo motel lako, pakujemo motore u garazu i raspakujemo se i presvlacimo. Gazdarica nam zove taxi, idemo malo do Bascarsije, nismo bili nikad a i hocemo da probamo cevape, ogladneli smo od kise.
  14. PaPaja
    Dejan je odusevljen restoranom, verovatno nikad pre nije bio na ovakvom mestu a nikad nece ni biti. Toliko je srecan da placa sve, ne pita za cenu, pakujemo se i odlazimo. Stvarno nismo imali nikakvih problema, osoblje je bilo ljubazno ali ocigledno da samo bili na pogresnom mestu. Napolju gledamo u nebo, vidimo da ce opet kisa, navlacimo opremu, pozdravljamo se sa Dex-om i krecemo ka Sarajevu. Samo sto smo krenuli kisa pocinje da pada i ne staje do Sarajeva.
  15. PaPaja
    Vidim odmah da nas svi malo cudno gledaju, ali tesim se da se ja to tripujem i da sam ipak seljak koji nije navikao na druge kulture i obicaje. Gledam ostale i vidim da su svi malo zbunjeni. Trudimo se da budemo normalni i mirni, iako imamo utisak da svi gledaju u nas. Dolazi konobar, prijatan i ljubazan, narucujemo pecenje i salate. Pita sta cemo za pice? Kada sam rekao pivo opet za trenutak kao da su svi ucutali i pogledali u nas, nisam odmah ukapirao o cemu se radi dok konobar nije kratko i ljubazno objasnio: Ne sluzimo alkohol. Sta da se radi, uzmemo sokice i pocnemo da jedemo, nesto mi ni jagnjetina nije bila ukusna, verovatno zbog svega toga. Jedem i gledam Deksa koji se skinuo u majicu i njegov krst oko vrata i pitam se jel to verovatno prvi put da se vidi tako nesto na ovom mestu. Probali smo i da se slikamo malo ali izgleda i to nije bas preporucljivo.
  16. PaPaja
    Da sam imao vremena da pogledam na net-u o cemu se radi verovatno bi trazili drugu kafanu: --Restoran “Prenj” koji je drugačiji od drugih, restoran u kojem se ne prodaje i ne služi alkohol, restoran sa halal mesom. U sklopu restorana nalazi se mesdžid u kojem osim gostiju koji žele obaviti namaz...
  17. PaPaja
    Kisa pada, mi gladni sa navucenom kisnom opremom prilazimo Jablanici. Odmah da priznam da sam ja isao prvi. Vozim i zveram okolo u potrazi za dobrom kafanom, malo posle izlaza iz tunela vidim sa desne strane nesto. Izgleda skroz pristojno, veliki restoran, puno automobila sa raznim strani registarskim tablicama, ispred se okrecu raznjevi sa pecenim jaganjcima, sa druge strane vidim i terasa nad jezerom... Stajem ispred, ostali me prate, silazimo sa motora i raspakujemo se. Na ulazu nas ceka konobar, pitamo odmah jel moze rucak, jagnjetina, kaze naravno, vruca, izvolite na terasu... Ulazimo na terasu a tamo... Malo neobicna atmosfera. Puno je gostiju, pretezno valjda porodice, koju cine po jedan do dva muskarca sa bradama i vise zena i dece. Zene su sve slicno obucene, bar meni tako izgledaju .
  18. PaPaja
    Pozdrav drugar, naravno da se secamo kafane Moramo ponovo da dodjemo
  19. PaPaja
    A u Mostaru potop... Kisa lije, kolone automobila, guzva, provlacimo se, prelazimo kroz jezera vode. Vidimo da nema sanse da bilo sta obidjemo u Mostaru, samo pokusavamo da prodjemo kroz grad i da se iscupamo iz guzve. Samo gledam Darka ispred mene kako se se muci da se sa bocnim koferima provuce izmedju dve kolone. Gladni smo, i jedva cekamo da stignemo do Jablanice, jer smo culi puno prica o jagnjetini i jedva cekamo da probamo a i da se sklonimo negde na suvo. Na brzinu se dogovaramo da u stajemo u prvu kafanu koja izgleda o.k.
  20. PaPaja
    Cestitam komsho
  21. PaPaja
    Kasnije pocinju krivine, koje mame da se vozi malo brze. Nema puno saobracaja tako da se malo primamo i pocinjemo da jurcamo. U daljini vidimo oblake ali je kod nas suncano, asfalt je dobar tako da svi malo dodajemo gas. Toliko je bilo dobro da nismo uopste stajali i slikali nego smo samo vozili, zato nema slika sa ovog dela puta. U jednom trenutku sam video na retrovizoru da nam se na kraj kolone prikacio jos jedan motor. Svi smo u trenutku pomislili da je neki presretac koji ce malo da nas snima pa ce da nas pohapsi Ali se nista ne desava pa peglamo dalje. Negde pred Mostarom vidimo da je tamo nebo crno, vidimo i neki levak oluje u daljini kao na filmu. Stajemo na jednoj pumpi da obucemo kisna odela jer vidimo koliko je sati Tu upoznajemo lika za kojeg smo mislili da je presretac. To je Dejan, Dex, nas covek koji zivi i radi u Linz-u a dosao je da se provoza po Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i sada ide u svoju rodnu Derventu. Primamo ga u drustvo i krecemo spremni za kisu ka Mostaru.
  22. PaPaja
    U Trebinju se tankujemo na pumpi dok Darko odlazi da proba da pronadje svoju zaboravljenu trenerku. Posto nije bas uspeo krecemo ka Mostaru. Sa leve strane vidimo primer novih bogatasa i njihovog smisla za lepo, covek ladno napravio dvorac... Nisam stajao i slikao iz principa Ali zato put mozda najbolji do sada, prvo dugacki pravci sa zanimljivim predelima sa leve strane. Ovaj deo puta mora da se ponovi prvom prilikom...
  23. PaPaja
    Idemo nazad prema Trebinju ali sada malo okolo, malo se i gubimo u nekoj industrijskoj zoni, ali brzo izlazimo na put preko Rijeke dubrovacke, ponovo Ivanica granicni prelaz, prelazimo opusteno. Ponovo malo slikanje jer je iznad granicnog prelaza ka Trebinju mnogo dobar pogled.
  24. PaPaja
    Eto, znao sam da cu opet da pogresim ispravljam sad mi se prijede burek
  25. PaPaja
    Posle trajekta trazimo pekaru i doruckujemo naravno - burek sa mesom. (burek je samo sa mesom ostalo su pite ) Posle Igala a pre granice je neki bajkerski kafic, svracamo na kafu. Idemo ka granicnom prelazu Debeli brijeg, a tamo prilicna guzva, nekoliko kolona. Razdvajamo se i provlacimo pojedinacno, niko se ne buni, osim crnogorskog carinika koji se pravi pametan. To je inace jedini put kad smo imali neke prigovore od strane carinika/policajaca na prelazenje kolone. Tu upoznajemo Danijela, profesora harmonike, Hrvata/Slovenca koji putuje sam na BMW-u. Bio je nekoliko dana u Srbiji ali ne moze vise da izdrzi rostilj, alkohol i pevaljke pa se vraca malo u dezelu da se stabilizuje. Svi zajedno nastavljamo lepim putem do Dubrovnika, upozorava nas na radare, vozimo u pocetku opreznije ali nas dobar put ipak vuce i vozimo ipak maalo brze U Dubrovniku puuno motora, parkinzi su puni, malo smo se pogubili, Darko i ja smo skrenuli na jedan parking a ostali otisli pravo na drugi ali se kasnije nalazimo i idemo do pumpe. Tu Milos ima malo problema jer u Hrvatskoj nigde ne primaju eure pa mora da trazi banku da zameni pare.
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja

  I accept