Mrzi me da pisem detalje, ali u najkracem, dve do tri ture su u planu i obe ce biti realizovane sigurno, uz nekoliko kracih. 1. Severozapadna tura: Hrvatska-Slovenija-Severna Italija-Svajcarska-Austrija-Slovenija-Hrvatska i nazad 2. Severoistocna tura - Madjarska pa ka Istoku, poma nemam kuda i dokle, a nije mi ni bitno. Moguce je da se smeska majcica Rusija. 3. Juzna opcija: via Jug - Makedonija-Grcka-Turska-Bugarska i nazad. Prva tura ce biti verovatno za prvi maj, ustvari skoro sigurno. Druga ili treca slede pocetkom leta, a sta preostane planiram za recimo kasni avgust pocetak septembra. Nisam se bavio gorivom, cenama smestaja i sl jer nemam vremena a i nije bitno - u EU je jedan dan totalnih troskova npr 70-100€, u istocnim zemljama 40-50€ i to je to. Sto se tice viza za vecinu zemalja trebaju pa ko hoce da se prikljuci neka planira i tu zajebanciju, ja na srecu mogu da putujem bez toga. Ko god hoce, neka se prijavljuje i prikljucuje

Welcome! PS pretpostavljam da je ovo "da se ubodes" bilo u originalu "to plug-in"

Cestitam - u zdravlju da ga vozis

Dobrodosao

Dobrodosao

Probaj da malo vise vozis glavom, a malo manje zavrtanjem zgloba desne ruke Dobrodosao

Svaka cast i dobrodosao

Da, imao sam na umu gabarite prosecnog motora od 500-1000ccm (tj ma koji motor iz ovog jako sirokog opsega), i poredeci sa prosecnim skuterom od 125-250ccm razlika je uocljiva golim okom, a pogotovo tokom voznje. naravno, sve je stvar navike pa tako i ovo: da mi je neko rekao da cu da se sa Stromom provlacim izmedju kolona kao sa Freewindom, a sa Freewindom kao sa Beverlyjem, ne bih mu verovao, ali eto, i to se radi... :oops: Hajde da kazemo i neke mane skutera, ispade da su zakon za motore: 1. Ogranicena upotrebljivost. Njihova najveca prednost odnosno prilagodjenost gradu je ujedno i njihova najveca mana. Skuteri malih kubikaza su po definiciji neupotrebljivi van naseljenog mesta. Naravno, ovde ne ubrajam maxi skutere od 500 ili cak vise kubika koji mogu vrlo lepo da se koriste za touring, ko to voli.. 2. Losije vozne karakteristike i ciklistika. Iz same namene skutera proizilazi da su njihovi agregati podeseni mnogo vise za udobnost i prevoz, a manje za "trku". U skladu sa tim su fabricki izabrani i ogibljenje, kocnice... Tako da recimo vecina 250ccm skutera najbolje "ide" 0-80 kmh, u opsegu svakodnevnih gradskih brzina. Sto se tice ciklistike, raspored masa skutera je potpuno drugaciji nego kod motora, te je upravljanje, "obaranje" ili kocenje znacajno drugacije. O ovome ne bih detaljno, evo moze Evil da doda ponesto ako ga ne mrzi... 3. Mali tockovi. Ovo je jedna od najozbiljnijih i potencijalno najopasnijih mana skutera. Mali tocak znaci veliku osetljivost na rupe, neravnine, losiju stabilnost, itd. E sada, opsti je trend da je sve vise skutera sa tockovima dimenzije 15 ili 16, barem sto se tice kategorije preko 50ccm. Takodje, sa popravljanjem stanja nasih puteva (sporo ali ipak vidno) i ovo lagano nestaje kao sigurnosni problem. 4. Nemogucnost precizne kontrole prenosnog odnosa. Druga najveca prednost, variomat, ujedno je i druga najveca mana. Skuter ubrzava linearno, nema brzina i samim tim ne mozete da ga "saltujete" kako vam se svidja, broj obrtaja je mnogo manje u domenu vase kontrole a i to potpuno posredno. Doduse, ovo se lagano menja - novi Suzuki Burgman ima semi-automatski menjac, odnosno preciznije motorsku verziju "tiptronika": kada hocete sami da menjate brzine, radite to malim prekidacima na kormanu (bez kvacila), a kad ste recimo umorni pustite motoru da radi sve sam. Moje misljenje je da je ovo buducnost motora, odnosno da ce u nardnih 5-10 godina sve vise motora svih kategorija preuzimati ovakav "intelligent gearshift box" 5. Mala tezina. Opet jedna od prednosti koja moze da bude i mana. Mali skuteri su vrlo lagani, i dok to sa jedne strane doprinosi lakoci manevrisanja, parkiranja itd, s druge strane smanjuje stabilnost skutera prilikom vetra. Ovo se recimo moze posebno uociti kada vozite duzu relaciju nekim magistralnim pravcem (npr ka Novom Beogradu) ili na primer preko nekog mosta.

Dobrodosao

Fenomenalno! Svaka cast onome ko je ovo smislio, a jos mnogo vise onome ko se potrudio da interesantna ideja stvarno i zazivi! :kul:

Skuter je neuporedivo prakticniji i korisniji po gradu nego motor. Ovde cu pomenuti samo neke prednosti koriscenja skutera 125-250ccm: 1. Automatik. Vece uzivanje u voznji, rasterecenije ruke, opustenija voznja. Kocenje sa obe ruke, lakse doziranje kocenja zadnjom kocnicom. 2. Tovarni kapacitet. Prosecan skuter moze da standardno ponese kacigu, opremu za plazu i brdo sitnica, a kamoli neki opremljeniji. 3. Zastita od vetra. Neuporediva. Do vozaca dopire samo lagani osvezavajuci povetarac, ako skuter ima prednji veliki vetrobran, plus ga on stiti od insekata, peska, odbacenih kamencica kamiona itd. 4. Troskovi registracije, voznje i odrzavanja. Osetno nizi. Ne bih rekao bas beznacajni, ali mnooooogo nizi nego kod prosecnog motora, narocito potrosnja koja stvarno nema premca. 5. Sedenje i ergonomija. Polozaj nogu je takav da su potpuno zasticene od vetra, sto prakticno omogucava "zimsku" voznju bez vecih problema, kao i grejanje toplim vazduhom (npr kao kod Aprilie Sportcity). Takodje, pomenimo da skuter mogu da voze devojke u "civilki" (npr u suknji) odnosno recimo od posla do kuce ili po centru grada 6. Manji gabariti, manja tezina, lakse manevrisanje. Prosecan skuter se lako parkira, premesta u mirovanju, pomera, stavlja / skida sa centralnog oslonca itd isl. 7. Poseban sarm. Ovo valjda svako uvidja (pogledajte npr Vespu GT200) Sto se mene tice, u planu mi je na prolece prosirenje voznog parka - pored Stroma, pikiram nesto od 250ccm sa variomatom

Dobrodosao

Potpisujem... Sve stoji, jedino sto mu je cena mnogo "ostra", steta sto je u nasim uslovima kupovina ove sprave sa oznakom "samo za odlikashe" :wink:

Dobrodosao

CESTITAM i da se sit navozas sa Slobodnim Vetrom!

OK, dobrodosli

Bice vremena, naravno. Dobrodosao.

Dobrodosao

Dobrodosao

Dirty i ja smo u ime svih moderatora i administratora foruma molili 1000 puta nove clanove da se predstave kao ljudi. Takodje, 1000 puta smo do sada objasnili kako treba da izgleda iole normalno predstavljanje. Smatramo da su ovakva predstavljanja ruganje ostalim clanovima foruma. Ovo zakljucavam, a "Robiku" molim da otvori novi post I PREDSTAVI SE KAKO DOLIKUJE. Hvala. Ovo je poslednji put da nove clanove molimo da se predstave kako je zamoljeno u uputstvu. Od sada kvaziduhovita i neprimerena predstavljanja brisemo bez opomene.

Hvala, samo da napomenem da je tekst (kao sto sam i napisao na dnu istog) preuzet sa sajta AMS, dakle nisam ja autor :wink:

Srecno care! Napisi kako je proslo

Jedna od neizvesnijih buduænosti koja nas oèekuje upravo je ona koja posebice zahvata sredstva javnog transporta. Ono što èini buduænost neizvesnom iscrpljivanje je zaliha fosilnih goriva, a predviðanja trajanja rezervi svakim su danom drugaèija. Upravo zbog toga, treba razmišljati i drugaèijoj buduænosti koja nas oèekuje. Ali, da bismo shvatili buduæi razvoj motociklizma, potrebno je upoznati i Isoriju. 1800.-te - Prvi motocikl Motocikli su potomci tzv. "sigurnih bicikala", bicikala s prednjim i zadnjim toèkom istih dimenzija koji su sadržavali mehanizam pedala i lanca kojima se pokreæe zadnji toèak. Prvi motocikl napravljen je 1868. godine. Nije bio pokretan Otto, veæ parnim motorom. Inženjer te kreacije bio je Sylvester Howard Roper. Njegov "parni motocikl" prikazivan je na sajmovima i cirkusima u istoènom delu SAD-a 1867. godine. Nije bio pogodan za širu upotrebu, iako je imao neka moderna rešenja poput kontrole gasa "zavrtanjem" ruèice. Model Roperovog motora još uvijek postoji, a poreklo mu datira na 1869. godinu. Pokretan je dvocilindriènim motorom na ugalj, èije spojne šipke direktno pokreæu zupèanik na zadnjem toèku. Ovaj motor postojao je mnogo godina pre tzv. "sigurnih" bicikala, tako da je okvir baziran na "bone-crusher" biciklu. "Bone-Crusheri" se pojavljuju oko 1800. godine. Koristili su metalno obložene toèkove s koèija koji nisu bili istih dimenzija i direktni pogon bez lanèanog sistema. Ime "bone-crusher" dobili su zbog neugodnog oseæaja pri vožnji i tendencije "izbacivanja" vozaèa. 1900.-1955. - Stvaranje velikih kompanija1902. - Triumph 1903. - Harley Davidson (Harley-Davidson Motor Company) 1946. - Honda (The Honda Motor Company) 1952. - Suzuki (Suzuki Motor Co., Ltd.,)1954. - Kawasaki (Kawasaki Heavy Industries) 1955. - Yamaha (Yamaha Motor Corporation) 1945.-1985. - Porast broja motocikala1953. - Predstavljen film "The Wild One"1959. - Prvi japanski proizvoðaè motocikala (Yamaha) ulazi na meðunarodno tržište 1962. - Pokrenuta kampanja "Na Hondi upoznaješ najbolje ljude" 1969. - Serijski motocikli prelaze 404m za manje od 13 sekundi 1970. - Predstavljen film "Easy Rider"1972. - FMVSS 123 standardizirane kontrole motocikala 1978. - Serijski motocikli prelaze 404m za manje od 12 sekundi 1980. - Prva Meðunarodna konferencija o sigurnosti motocikala, serijski motocikli prelaze 404m za manje od 11 sekundi 1986. - Predložena zabrana Superbike-a - nije prihvaæena, serijski motocikli prelaze 404m za manje od 10 sekundi 1978.-1987. - Pad prodaje motocikala nakon boom-aMoto tržište bilo je prisutno od poèetka veka. U razdoblju od 1944.-1946., vojnici dolaze iz Drugog svjetskog rata a želja za životom nije im davala priliku da ga "smire". Motocikli su u Drugom svetskom ratu bili popularni i ljudi su ih želeli isprobati, za što su dobivaju priliku. Prodavani su u dobrom broju. Tako je bilo sve do 1960.-ih dok njihova deca nisu odrasla.Tada je motociklizam strmoglavo porastao.Ovakav razvoj dogaðaja oèit je u SAD-u, iako ni ostale zemlje u svetu nisu imale puno drugaèiji razvoj dogaðaja. Evropa svoj motociklistièki boom odgaða za neko vreme zbog saniranja posledica Drugog svetskog rata, a i raspodela Evrope na kapitalistièki i socijalistièki blok znatno utièe na celokupan razvoj dogaðaja. Godine 1962., Honda pokreæe najpoznatiju motociklistièku kampanju na svetu. Reklame "You meet the nicest people on a Honda" "pregazile" su Severnu Ameriku! U samo 3 godine (1965.), udvostruèen je broj registrovanih motocikala. Deset godina kasnije (1975.), broj je uèetverostruèen! Od 646.000 do 5 miliona motocikala u samo 10 godina!Kako bismo shvatili pad prodaje, bitno je shvatiti na koji je naèin došlo do boom-a u motociklizmu. Godine 1962., proseèan kupac motora imao je izmeðu 16 i 18 godina i bio je sretan sa jeftinim 50-450ccm motociklom tog vremena. Kako su godine prolazile, ulice su masovno graðene. Ondašnji mladiæi sticali su iskustvo te su želeli biti brži nego su im to mali motocikli dopuštali. Tako su sve više dolazili u doticaj s veæim motorima poput Honde CB750K iz 1969., a prodaja se opet poveæala. Kako su dolazile 70-te, pojavljivali su se i kupovali veæi specijaliziraniji motocikli. Standardni motori vladali su svetom. Na nesreæu, krajem 1970.-ih, motociklistièku industriju pogaða drastièan pad prodaje. Oni 16-18-godišnjaci iz 1962. sada su veæ željeli osnovati porodicu, smiriti se i podizati decu. Njihov je avanturistièki duh zaboravljen. Prestali su kupovati motocikle, a proizvoðaèi su panièarili. Motociklistièki magazini tog vremena (1979.-1983.) i proizvoðaèi nisu znali koji je razlog pada prodaje i nazirao se kraj motociklistièke industrije. Proizvoðaèi su pokušali nove dizajne poput cruisera, tourera i sportskih motocikala, ali vrlo je malo ljudi bilo zainteresirano. Novi motocikli stajali su na prodajnim mjestima godinama. Prodavaèi više nisu htjeli naruèivati motocikle jer ih nisu mogli prodati ni s najveæim popustima. Buduæi da su proizvoðaèi trebali prodati ono èega su imali najviše, novi su motocikli imalu puno nižu cijenu nego prošlogodišnji modeli. Bilo je to veoma loše vreme...Upravo zbog toga teško je pronaæi dobar polovni motocikl iz razdoblja 1980.-1988.Kasne 1980.-te - Prodaja motocikala opet u porastu!Na kraju 1980.-ih bilo je loše. Unazad 10 godina prodaja je bila užasna. Preostali prodavaèi motocikala bili su u vrlo lošem stanju. Ipak, nazirala se nekakva nada.Dogaðaju se dve neoèekivane stvari. Baby boomeri vraæaju se motociklizmu, a s njima i njihova djeca. Izgleda da ipak nisu zaboravili dobra vremena, a s poveæanim primanjima mogli su kupovati željene motocikle. Njihova su deca isto želela deo uzbuðenja. Odjednom, buduænost je bila svetlija, ali - koliko dugo?Raste popularnost cruisera i sportskih motocikala, što uopšte ne èudi. Stariji vozaèi voleli su luksuz, dok su mlaði želeli brzinu. Standardni motocikli bili su u zaleðu te utrke. Do ranih 1990.-ih nije bilo moguæe pronaæi proizvoðaèa koji ih je proizvodio!Vremena su uistinu dobra za proizvoðaèe i prodavaèe. Danas se približavamo granici od najviše registriranih motocikala, a motociklisti su sretni. Vidimo sve više i više modela cruisera i sportskih motocikala. Standardni motocikli ponovno su se vratili u proizvodnju i sada su postali kategorija koja bilježi najveæi rast prodaje. Danas se ti "standardni" nazivaju "retro", "naked" i "klasièni" motocikli. Sa svojim poboljšanim sportskim motorima, udobnom položaju i all-round karakteristikama, oni su samo nagovještaj onoga što dolazi. U 2005. godinu ušli smo s oduševljenjem jer je dostupno sve više motocikala i jako malo modela koji se prestaju proizvoditi. Motociklistièka industrija doživljava svoj ponovni boom! Masivni cruiseri od 2000-2300ccm, super ultra perolaki 180+ks sportski motori i mnogo više standardnih/naked motora. Štoviše, ponuda motocikala nikada nije bila raznovrsnija!Od 2000. godine svaki je proizvoðaè pogodio mešavinu stila, izbora, komfora, cene i performansi! Ovo se nikada prije nije dogodilo u ovoj industriji. Balkanske zemlje su pred ulazak u novi milenij doživila svoj boom u motociklizmu. Naime, na ulicama se svakim danom viðalo sve više i više motocikala. Zbog èega baš u ovo vreme dolazi do sve veæe zainteresiranosti za motociklizam? Mogli bi se poslužiti amerièkim primerom kao polazištem za rešenje našeg "problema". Nakon završetka rata, velika veæina ošteæenih podruèja se obnovila. Prestaje tranzicijsko razdoblje, a nove zemlje Balkana postaju kapitalistièke zemlje. Sve više ljudi smiruje svoj život nakon burne prošlosti, a standard se polako poveæava. Poveæanjem standarda dolazi do moguænosti malo veæeg luksuza, te se sve više ljudi odluèilo na kupovinu motocikla. Mlaðe generacije sve više privlaèe motocikli. Bliska buduænost/konceptiNapredak u tehnologijiLaserska tehnologija koju je NASA razvila za svoje satelite za ispitivanje hemijskoga sastava Zemljine atmosfere mogla bi uskoro postati dijelom izduvnih sistema. Katalizator LTOC (Low-Temperature Oxidation Catalyst) razvijen u NASA-inom laboratoriju Langley mogao bi smanjiti zagaðivanje koje uzrokuju ispušni plinovi za tridesetak posto, a cijenu katalizatora za 25 posto zbog korištenja jeftinijih materijala nego kod komercijalnih izvedbi. Današnja tehnologija zahteva da izduvni gasovi dobiju visoku temperaturu kako bi katalizator proradio. Prema reèima dr. Jeffa Jordana, voditelja projekta LTOC u Langleyu, NASA-in katalizator poèinje raditi na mnogo nižim temperaturama ili èak veæ pri pokretanju motora. Zbog moguænosti oksidacije na niskoj temperaturi, NASA-in katalizator poèinje raditi gotovo odmah nakon pokretanja motora, što omoguæuje razgradnju otrovnih plinova dok je katalizator još hladan. Deo izazova u prilagodbi LTOC-a bio je osposobiti ga za rad i pri visokim temperaturama koje vladaju u izduvnim sistemima motora, za razliku od ekstremno niskih temperatura svemira.Alligator A6Nešto veoma novo je Alligator A6 (A6 = 6. generacija), koji je konstruitrao Dan Gurney, amerièka vozaèka legenda. Alligator je napravljen oko svoje temeljne misli: niskog težišta. Pre podsmejavanja treba proèitati ovo:Kada je "Cycle World" testirao A6, njegovo vreme 0-50km/h za samo 1.1 sekundu se pokazalo brže nego vreme ijednog drugog sportskog motocikla! Kakav utecaj ima nisko težište na koèenje? Impresivno kao i performanse A6, zaustavljanje pri 96 kmh u samo 35 metara (metara kraæe nego što radijane koènice zaustave Kawasakijev novi ZX-6R).Eddie Lawson kaže: "Neverovatno je da je danas moguæe napraviti nešto jedinstveno, a da to nije veæ ranije uèinjeno." Lawson nastavlja: "Uživam u njemu jer mogu na motor koji je drugaèiji i potpuno zabavan." Uostalom, i sam je kupio Alligator A6. Dan Gurney živio je svoj san, a moguæe da je i revolucionarizirao moto industriju. Zbog cene goriva i ulja koje su sve više iz dana u dan te iscrpljivanja neobnovljivih izvora fosilnih goriva, proizvodnja motocikala æe nastaviti rasti po potražnji. Danas veæina ljudi vozi motocikle iz zabave ili hobija, no u nekim zemljama poput Velike Britanije ljudi ih koriste i zbog niske potrošnje goriva i ulja, osiguranja koje se razlikuje u cijeni s drugim vozilima, a èak ih je moguæe sve više voziti i tokom cele godine.Danas postoji sve veæa potražnja za motociklima nego ikada, samo je pitanje gdje æe sve to odvesti moto industriju. Izvor: AMS

Lepe fotke, svaka cast. Napisi reportazu kad nadjes vremena...

I pored molbe vise moderatora i administratora foruma, kao i cekanja od 5 dana da se novi clan predstavi u skladu sa praksom i naznacenim pravilima foruma, korektno predstavljanje sa ma kakvim podacima o novom clanu je izostalo. Stoga zakljucavam ovu temu, a clana "Simu" molim da se u novoj temi predstavi POPUT SVIH OSTALIH FORUMASA - dakle da kaze nesto O SEBI poput: koliko mu je godina, koja su mu interesovanja, cime se bavi ili nesto slicno... Hvala.