Na zalost jos uvek se samo edukujem... al cu zato biti najupuceniji novi gazda Stroma... nadam se vrlo uskoro.

Ne znam, mozda ga je neko ranije zakacio ali ja se ubih trazeci i ... jedva ga nadjoh. Pa evo kome treba... znaci ne servisno uputstvo, toga ima na netu kolko 'oces, nego bas ono za upotrebu. OwnersManual.pdf

Како ништа? Зар Македонија није друга држава? I kupac i prodavac su iz Makedonije! , нисам добро :lol: ... nekom se izgleda spava ...

Pa da, to i jeste ono sto vuce na tu stranu, ta oprema... a kakva mu je masina i koliko je bas kilometara prosao(osim onih deklarisanih normalno) e to ce najverovatnije samo vreme pokazati

Ovo je taj motor... presao navodno 24000 km bez ogrebotine i u odlicnom stanju... cena 4300 eura (u Makedoniji)... primera radi, nov kod nas izadje (2011 godiste) sa odredjenom opremom (kuferi) 8500 eura, a ovi 2007 - 2009 su otprilike 5500 - 6500 ..

Zdravo svima, Pitanje je sledece: Koje su razlike izmedju Stroma 650 2004 i kasnijih godista kao i da li se za razliku od cca 1000 eura isplati uzeti neki od recimo 2007 do 2009 godista... svi oni imaju neku istu (sigurno stelovanu) kilometrazu od nekih 20-30000 km. Interesuje me bas model 2004, jer takav mi se nudi, da li ima nekih mana u odnosu na kasnije modele.

Hvala Milose, i pozdrav Lazarevcu.

Zdravo momci, Malo sam ga ocesao a sta ces desava se. Nije nista ozbiljno ali mi kvari ugodjaj pa bi hteo da mu vratim fabricki izgled... e sad ovde kod nas u Makedoniji niko ne zna kod (sifru) za ovu boju... ne mogu da je otkriju cak ni nekim laserskim citacem...kazu Kymco nije uneo kodove u kataloge pa mora da se mucka i po principu probe da se nadje najslicnija nijansa. Ma sve je to super, ali ja necu najslicniju, hocu istu, bas tu fabricku nijansu, tako da, evo pitanje za vas, je li neko imao muku sa ovim i da li moze da se otkrije taj famozni kod. Evo slika motora, (da bi znali o kojoj Kymco-voj boji je rec - tamna, plavo crna ) ... i tog malog ostecenja.

Сада сам приметио да је стварно нема... а синоћ кад сам је поставио била је ту велика и лепа али авај, ја после тога њу лепо избришем из PHOTOBUCKET-a не рачунајући да ће бити избрисана и из поста... ... зато је нема.

Важи Сале, чим савладам ову мало компликовану ImageShack технику качења фотографија, добијете свеже сличице кањона Матка и још доста лепих ствари из Македоније. Лепа вожња п.с. батали имагешакићку и пређи на фотобукет (photobucket) пре уплоада смањи слике у неком програмчићу нпр. фотошоп, кад набациш слике на фотобукет на свакој слици имаш линк ,ископираш и убациш у текст.......................... просто ко пасуљ Па стварно просто ко пасуљ... Хвала мајсторе...

Само тестирам овај фотобукет како функционише... не обраћајте пажњу ... ако се појави у теми значи ради и зато хвала Foxmolder-u

Важи Сале, чим савладам ову мало компликовану ImageShack технику качења фотографија, добијете свеже сличице кањона Матка и још доста лепих ствари из Македоније.

Фала Исев, има време па и до рибник ќе отидеме...

И коначно, стигосмо у Берово. Морам да се извинем свима јер нисмо направили ни једну слику самог градића а морали смо, знам. Разлог томе је што смо били заокупљени проналажењем пута према Беровском језеру, јер нам је то у суштини и био главни циљ... па ако је то неко оправдање, ето. Кажем вам, не замерајте, први пут радимо нешто попут овог. Углавном мој кондуктер је јако ,,професионално“ усликао првомајске роштиљџије на прилазу језеру. У ствари није то баш прилаз језеру, више је прилаз хотелском комплексу Аурора који је изгледа главна туристичка атракција и познато излетничко место и налази се мало изнад самог језера односно изнад бране којом језеро завршава. Ево неколико фотки тог комплекса: Е сад је дошло време да се мало седне, па да се мало мезне а богами и да се поједе нешто... Мој ,,кондуктер“ док чекамо наруџбину... неее нисмо се уморили, то је од планинског ваздуха. И добро... храна стигла и појела се... не бих је много коментарисао, осим да је ценовно прецењена (из револта нисам хтео ни да је сликам). И шта сад ? Стомаци пуни, дан се лагано ближи крају, хвата нас блага дремка... а пред нама још 180 километара. Да останемо на спавању а имало је где, нема шансе, сутра радимо... Ајде полако, позив свим путницима да аутобус креће за пар минута и не чека никог... ко се попео, попео се. А онда се сетисмо породичних пријатеља који имају викендицу у Берову, па после телефонирања и потврде да су ту, пада одлука да их обиђемо ал' само на кратко. То је та викендица... А ово је аутобус на кафе паузи пре поласка назад И ,,кондуктер“ како позива заостале путнике Затим се кренуло... пут исти само у обратном смеру. И поново предивни пејзажи... И поново пауза. Е сад су почеле мало чешће паузе на отприлике 35-40 км... Па људи моји, боли гуза па откида... А пред нама има јооооошшш доста... Сетиће се, бар неки од вас чувене песме Дада Топића ,,Македонија“ : ,,Тамо где вечно сунце с'ја, тамо је Македонија...“ Још једна, последња пауза на прилазу Скопљу... било је мало напорно али не као безбројни безуспешни покушаји да поставим ово путописче... и на крају једва и то не онако како сам хтео, са сликама у пуном формату На крају: Свуда пођи, кући дођи... Значи, пут како у смислу подлоге тако и у погледу конфигурације је био изванредан и има од мене пуну и топлу препоруку свим бајкерима. Једини изузетак је део аутопута Скопје-Велес где је на неким местима скинут горњи слој асфалта ради реконструкције у дужини од пар километара као и иста деоница у повратку која се не реконструише још увек али је подлога доста лошег квалитета... ударних рупа нема али има доста неравнина које су идеалне за вађење каменца из бубрега. Но, то је све релативно кратко и не може да поквари генерални утисак који је као што рекох – изванредан. После свега, јако сам задовољан комплетним доживљајем и посебно скутером који ни у једном моменту или сегменту вожње није заказао, односно, обзиром да ми је ово први мало дужи пут с њим, улио ми је поверење за неке јаче туре у надам се блиској будућности. Ето, толико од мене и поздрав свима Пеђа.

..Tако су се лагано низали километри и морам да похвалим Kymca јер је прео као маче а вукао као мазга - потрошња, брука... 3,53 литра са нас двоје од којих само ја имам 120 кг (не смем да помињем њену тежину – сетите се почетка ове приче и констатације у вези јачег пола и све ће вам бити јасно) А онда пауза на једној пумпи...и ту је моја госпођа иначе ,,кондуктер“ на овом путовању, испробавала фотографске вештине сликајући све и свашта (нормално слике на којима сам ја не спадају у наведену категорију). Веровали или не и ове скулптуре су део бензинске пумпе (приватне наравно) А ово је у непосредној близини пумпе и скулптура...невиђен спој античке и савремене балканске културе. Но добро, идемо даље за исте паре и већ смо на прилазу Берову – нашој крајњој дестинацији – планинско место са прелепом природом. Неки, можда мало претенциозно га сматрају македонском Швајцарском, мада се то са наших фотографија и не може баш констатовати (захваљујући пре свега нашој фотографској неумешности). Истини за вољу, вреди да се обиђе зато што, како само Берово са својом околином, тако и предели кроз које води пут до тамо, су стварно леп амбијент. Из једног претежно равничарског дела на потезу од Велеса па све до Винице, где јако добар пут благо вијуга, лагано улазите у брдовиту а затим и у планинску област са мешаном листопадно-четинарском шумом и са 340, пењете се на скоро 1000м.н.в. Не знам зашто неки људи, не воле овог старог скарабеа... мени је изузетно симпатичан и чак је био у опцији за куповину али није био у задовољавајућем стању, тако да је Kymco добио шансу да се докаже... и доказао се. :takoje:

Грешка, друга слика по реду је копија прве... ево праве фоткице

Шта све нисам пробао да закачим слике лепо у пуној величини, која је нормално редукована на отприлике 600 x 400 али нешто није у реду... тако да сад гледајте ове мале и отварајте једну по једну, ... шта да радим. Ако неко зна финту, нека јави. Дакле, обзиром на ,,велики вишак времена“ заједно са мојом јачом половином (није грешка добро сте прочитали... ја сам јачи само физички, а то се данас више не рачуна јел' тако), значи, решили смо негде на пола дана око 12 сати да се мало провозамо кроз драгу нам и милу Македонију. Рута је следећа: Скопље-Велес-Штип-Кочани-Виница-Берово...170 км и исто толико за назад, стим што смо мало и продужили до Беровског језера па до неких пријатеља који имају викендицу тамо и тако је испало све у свему око 360км за пола дана...За почетнике, мислим да није лоше. Ето то смо ми, негде на домаку Велеса, на првој паузи... (било их је доста касније, поготово у повратку) Доста је било одмарања, те ми лепо пут под точкиће... а дан не да је био леп него се то не да описати. Ни слике нису довољне да долове предивне пејзаже у комбинацији са кристално плавим небом, поготово што ми нисмо неки фотографи па и не знамо баш да ,,уловимо“ прави кадар...ал добро, поправићемо се ипак је ово наше прво путовање и циљ је био вратити се кући у једном комаду. После неких 50-ак км, почео бол у доњем делу леђа да нас подсећа да је време за кафицу на некој пумпи а једина таква је Лук Оил и то на улазу у Штип тако да уместо да продужимо право, ми лепо десно код овог знака и после 2 км, пумпа...и одмор...и кафа а богами пале и нове батерије за апарат. После одмора на Лук Оил-у, продужавамо даље и у близини Кочана и лево и десно од пута, иста слика – пиринчана поља... можда нису велика као она у Кини, али рађају невероватно квалитетан пиринач... ма пробали сте га сигурно, па сад да видите и где се узгаја. Возећи од Кочана према Виници налетесмо на колону сватова... да ли да их претичем или не... У тој дилеми смо богами провозали једно 3-4 км као део колоне а онда сам ипак решио...гас и леви жмигавац. Они нам свирали ми их поздрављали, чак смо мало и позирали камерману са чела колоне који нас је баш испратио једним мало дужим кадром па се надам и верујем да им нашим претицањем нисмо донели неку ,,лошу срећу“. наставља се...

Наставак сутра... имам мали проблем са качењем фотографија, па чим га средим, шаљем још...

Е па... читам ја вас тако, дан за даном, тема за темом... па реко' ајд' и ја да пробам да одвозим неку турицу, колико да се упишем. Био уторак, 1-ви мај. Нерадни дан... понедељак нисмо спојили а среду су нам законски узели. Е сад, ако се неко чуди како то, ево овако; Код нас у Македонији, као и свуда, 1-ви Мај је државни празник али САМО 1-ви, ништа други, ништа спајање са понедељком и сл. да би се народне масе радовале, нееее...таман посла, па пропала би нам привреда кад би се то тако спајало. Свашта...како може да пропадне нешто што је већ годинама на дну. Иста прича је и са Новом Годином... туга људи, ал' ајде да не кукам превише...

Можда је ресторан њихов па се плаше да ниси накаква инспекција .... не замерите, мало шале није на одмет... а мој пост упорно чека и највероватније неће угледати светлост дана

Ма представио се ја регуларно и поставио две мање теме до сада од којих је једна баш ова... тако да стварно не знам у чему би била цака... ал хвала на одговору, па можда је најбоље да питам администраторе... у ствари они ово и тако читају, па их ево овим путем питам ѕа помоћ.

Људи знам да ово није право место за ову тему али пробао сам у подфоруму ,,Опште" међутим тамо ми јавља ,,не можеш поставити нову тему" . Било како било, већ ко зна који пут покушавам у склопу форума ,,Путописи" да отворим нову тему односно да постирам свој путопис и после доста писања и стављања слика - ништа. Кад доле десно кликнем на ,,Прегледај тему" оно је отвори и све иѕгледа у реду само што горе на врху изнад самог поста има једна розе трака на којој пише ,,You must enter a post" . Знам шта то значи на енглеском али нема никаквог смисла.. на који то начин треба да унесем пост осим писањем у за то предвиђеном простору... Слике сам смањио на отприлике 700 са 500 што је сасвим ок... :stabre: Баш сам збуњен Помагајте, где ја то грешим...

Nije vazno u kom broju....vazno je da ste bili gde treba i naravno da ste sve to uslikali Ah da..... HRISTOS VASKRESE !!!

Prosto čovek da ne poveruje...zar je moguće da imaju onakav maler sa gumama... Al j'ga, dobro je što je ostalo na tom maleru...videli ste kako je prošao švajcarac Bilo kako bilo, momci su za medalju... al najozbiljnije :care: