U principu, govorimo o razlièitim režimima vožnje. Ne možemo podeliti koèenje na koèenje motorom i koènicama jer su to dva potpuno razlièita pojma. Motorom možemo da vršimo usporavanje, ali nikako ne možemo koèiti. Kod motora koji vrte preko 10K obrtaja, vraæanje iz 5. u 4. brzinu nije ni koæenje, a ni neko preterano usporavanje, jer su to mašine kod kojih je razlika izmeðu brzina veoma mala. Æale, tvoje koèenje i vraæanje iz 4. u 2. brzinu se svodi na ogromno iskustvo i sopstveni stil. Svakako, ne mogu svi vozaèi da poznaju motor na naèin na koji to rade majstori. Endurac, potpuno si u pravu što se tièe jednocilindraša, i upravo te prièe koje imate opovrgavaju moguænost da prièamo o koèenju motorom jer sve zavisi od sluèaja do sluèaja, odnosno od motora do motora, odnosno od vozaèa do vozaèa. najzli

Majstor Praviša, èestitam, motor izgleda odlièno. najzli

Nadam se da æe se brzo oporaviti. Èitajuæi èlanak u novinama, stièe se utisak da su prošli mnogo gore nego što jesu. Najbitnije je da su ostali živi. najzli

Sranje... Karlose, možda ne bi bilo loše da porazgovaraš sa ekipom bajkera koja stalno dolazi na Adu, raspitaj se da li su imali još neki sluèaj kraðe... Nadam se da je Endurac u pravu... Jel motor bio zakljuèan? Svi znamo tvoj bajk, ako ga vidim odmah te zovem. Hajde da ištampamo sliku tvog motora u boji ovde kod mene, i da podelimo sliku svim motoprodavnicam u gradu i svim servisima... Daj da ga (sliku mu) metnemo na glavnu stranu da ga vide svi koji doðu na sajt i da podelimo sliku svima koje poznajemo a da se kreæu u krugovima gde ima bajkera... najzli

Dve treæine saobraæajnih nesreæa nisu prouzrokovali sami motoristi. Veæina ih je prouzrokovana od strane vozaèa automobile, uglavnom jer vozaè nije uopèio motociklistu ili je pogrešno procenio brzinu motocikliste. Najveæi broj nesreæa se dešava, pogaðate, pri skretanju u raskrsicama, okretanju ili prestrojavanju automobila. Prema istraživanjima koje je sprovela GIA (German Insurance Association) sammo 22% od svih nesreæa u kojima je uèestvovao motocilista su prouzrokovao motociklista ili je on bi ojedini vinovnik. Najveæi broj motociklista uèestvuje u nesreæama zbog postupaka ostalih uèesnika u saobraæaju. U 68% ti uèesnici su automobile ili kamioni. Ukoliko gledamo samo nesreæe motociklista vs. automobile, statistike kažu da je u 71% kriv upravo vozaè automobila. Uzroci saobraæajnih nesreæa u kojima uèestvuju motociklisti. Sam motociklista - 22.2% Automobil - 62.2% Kamion-Autobus - 6% Bicikl - 5.7% Drugi motociklista - 2.2% Ostalo - 1.4% Izvor: GDV/Institut für Fahrzeugsicherheit, "Zusammenspiel von aktiver und passiver Sicherheit bei Motorradkollisionen", 1998 Nesreæe u kojima je uèestvovalo jedno vozilo pored motocikliste Oko 80% nesreæa u kojima uèestvuju motociklista i vozaè automobila uzrok nesreæe je greška vozaèa, 10% se može dodeliti lošem putu (prljavština, rupe…) Najèešæe vrste kolizija izmeðu motocikliste i automobila: Situacija 1: Automobil skreæe levo ili desno na glavni put, ili prelazi preko puta sa pravom prvenstva. Motociklista dolazi sa leve ili desne strane. Ovakva situacija se pojavljuje u 42% svih nesreæa. Situacija 2: Automobil skreæe levo i motociklista ga udara sa desne strane. Ovakva situacija se pojavljuje u 26% svih nesreæa. Situacija 3: Motociklista je u preticanju, automobil menja pravac kretanja, menja traku ili skreæe u levo. Ovakva situacija se pojavljuje u 11% svih nesreæa. Situacija 4: Automobil radi polukružno okretanje na putu, motocikl dolazi odpozadi ili spread. Ovakva situacija se pojavljuje u 9% svih nesreæa. Situacija 5: Automobil u preticanju ulazi u traku u kojoj se nalazi motociklista i uradara ga direktno. Ovakva situacija se pojavljuje u 7% svih nesreæa. Bilo bi lepo kada bi ove slike stavili na poleðinu flajera... Nadam se da su informacije korisne. najzli

Ekipo, evo slike za koju smo se Pablo i ja složili da je odlièna osnova za flajere, svakako ne mislim da bi i vi trebalo da se složite, ali slika prikazuje upravo ono za šta smo flajere i planirali. Hajde da se bacimo na rad, hajde da napravimo dobre flajere i da ih onda štampamo. najzli

Uh, ne mogu da odolim a da ne pitam, a jel ono Donji Ljubiš? najzli

Ljig-Kadina Luka-Slavkovica-G.Banjani-Bersici (put vodi preko Suvobora).. Do Slavkovice je dobar, posle Slavkovice imaš oko 4 kilometra nešto lošije trase, ali kada poèneš da se penješ na Rajac, poèinje i novi put koji je radila vojska. Svakako budi obazriv na mnogo rizle koja se posipa na toj trasi tokom zimskih meseci. Na Rajcu obavezno svrati u Zlatni Bokal na okrepljenje, gazda se zove Radojica, 014-80022. Mislim da je na Rajcu i kosidba negde sredinom meseca, to bi mogla da bude gužva, ali i doživljaj. Ako si avanturistièki raspoložen, možeš da se popneš na vrh Suvobora, svega 2km od asfalta, kolski put. Sjajan vidik, ako je vedro mož da vidiš Bg. Preporuèujem ti odatle, preko Banjana da ideš ka Milanovcu, put je prelep, u nekim delovima pravac ali kao po sinusoidi... možda je to i put kojim si planirao.. Izvinjavam se ako ne poštujem tvoju trasu... Kada se popneš na Rajac, u blizini Zlatnog Bokala imaš Bezdan... Jedna anegdota... Kasnih šezdesetih, kada su gradili neki objekat blizu tog bezdana, sretnu radnici nekog èièu u blizini i pitaju ga kakva je to rupa, a on im odgovori: Ma tu ovi naši bacali partizane... Ja sam redovni posetilac Rajca, evo slike sa livade, èisto da znaš šta da oèekuješ kada budeš prolazio gore. (Januar 2005) To je jedna od livada ka vrhu, odatle kreæu paraglajderi, divno je, zato sam ti predložio sa se popneš. Možeš motorom do tamo, bez problema. Šmajsere, želim ti sreæan put, i da se lepo provedeš, a Rajac... Kao lepa žena, poželiš da ne siðeš nikada. najzli

Sreæan roðendan. Nadam se da æe gospoði na put da izleti... bandera... ili vodotoranj... drvo.. Èuvaj se. najzli

Drag èestitam na pobedi! Mašina slušala ovog puta? najzli

Otvaram temu oko koje smo veæ razgovarali. Radi se o flajerima koje bi mogli da delimo vozaèima, svojevrsni apel... Svakako shvatam da razumete o èemu je reè. Ja sam upotrebio svoje dizajnersko znanje (poznavao sam jednom neku ribu iz dizajnerske, riba od drugara...) i sklopio ova dva flajera. Kapiram da æete dati neke komentare, a i svoje predloge. U oba sluèaja sam se vodio razmišljanjem da æe taj flajer vozaè automobila dobiti od motoriste/skuteraša, tako da æe znati o èemu se radi... najzli

Gledajuæi poslednji Andrejev avatar, a znajuæi da su putovali po pašnjacima i livadama, nadam se da nije opravdao baš taj. najzli

U zdravlju da ga voziš! Jel ti to V2 za offroad? najzli

Ustvari sam i krenuo da pravim flajere, pa naleteo na ovaj tekst. najzli

Èestitam, odlièno ti stoji. Tebi je lako, šta god da voziš ljudi æe reæi: "Vidi kakva Zverka!" najzli

http://www.motorcycle-accidents-lawyers-attorneys.com/ Ovo je link... najzli

1. Najopasnije povrede u nesreæama su povrede grudi i glave. 2. Upotreba kacige je naj kritièniji faktor u prevenciji povreda glave. 3. Upotreba full kacige poveæava zaštitu i znaèajno smanjuje povrede lica. 4. Kaciga nema ogranièavajuæi faktor na kritiène zvuke saobraæaja, nema ogranièavanje vidnog polja, nije uzrok umoru ili gubitku koncentracije i kao takva se ne može smatrati opremom koja negativno utièe na sigurnost u saobraæaju. 5. Ne postoji moguænost povrede vrata kacigom, uèesnici u saobraæajnim nesreæama koji su nosili kacige su imali manji broj povreda vrata nego vozaèi bez kacige. 6. U proseku, 50% svih motociklista nosi kacigu, na žalost samo 40% vozaèa koji su uèestvovali u saobraæajnim nesreæama su nosili kacige. (napomena, izvor statistike su zvanièni dokumenti, procenjuje se da veliki broj nesreæa koje se dese bez povreda se i ne prijavljuju a veæina takvih je sa zaštitnim kacigama) 7. U 73% svih saobraæajnih nesreæa u kojima su uèestvovali motociklisti, vozaèi nisu imali zaštitu oèiju od vetra, i to se smatra kao odluèujuæim faktorom u nesreæama jer im je vetar uticao na vid i poveæao rizik ne primeæivanja nesreæe. 8. Upotreba moto opreme, od èizama do rukavica je veoma efikasna zaštita od ogrebotina koje su najèešæe, ali i najbezazlenije povrede. 9. Težina povreda se se poveæava brzinom, upotrebom alkohola i velièinom motora. 10. Skoro polovina nesreæa sa fatalnim ishodom ukljuèuje upotrebu alkohola meðu uèesnicima nesreèe. 11. Skoro polovina nesreæa u kojima su uèestvovali motociklisti je prouzrokovana vozaèima koji su imali manje od 5 meseci iskustva sa motorom koji su vozili. 12. Vozaèi motora koji su uèestvovali u saobraæajnim nesreæama u velikoj meri opet budu uèesnici nesreæa. 13. Najveæi broj vozaèa koji uèestvuju u saobraæajnim nesreæama je starost izmeðu 16 i 24, dok je najmanje vozaèa u saobrajnim nesreæama bilo starosti izmeðu 30 i 50. 96% vozaèa uèestvovalih u nesreæama su muškarci. 14. Skoro 75% nesreæa ukljuèujue još jedno vozilo pored motora, najèešæe putnièki automobil. 15. Problem prepoznavanja i primeæivanja motocikliste u saobraæaju je najveæi uzrok nesreæa izmeðu automobila i motocikla. Vozaè automobila ne vidi motociklistu sve do nesreæe ili prekasno da bi je izbegao. 16. Najèešæi scenario nesreæe je kada motociklista produžuje pravo a vozaè automobila skreæe ulevo i udara motociklistu u mimoilaženju. 17. U dve treæine sluèajeva vozaè automobila je prevideo pravo prvenstva motocikliste i izazvao nesreæu. 18. Raskrsnice su najèešæa mesta saobraæajnih nezgoda motociklistai drugih vozila.. 19. Odbljesak sunca ili zaslepljenost vozaèa farovima je uzrok u velikom broju nesreæa u kojima je uèestvovalo više vozila. 20. Vidljivost motocikliste je kritièan faktor u velikom broju saobraæajnih nesreæa, i uveliko se smanjuje jakim farovima na motociklu, i nošenjem opreme u žutoj, narandžastoj ili jarko crvenoj boji. 21. Tipièna saobraæajna nesreèa ostavlja vozaèu samo 2 sekunda da deluje i pokuša da izbegne nesreæu. 22. Motociklisti pokazuju velike probleme pri izbegavanju nesreæa. Veliki broj vozaèa jako koèi zadnjom koènicom izazivajuæi zanošenje i slabije koèe prednjom èime smanjuju moguænost da se pre zaustave. Moguænost izbegavanja pri blokadi zadnjeg toèka je zanemarljivo mala. 23. Oko 25% sudara gde je uèesnik samo motociklista je udar u fiksirani objekat i/ili izletanje sa puta. 24. Verovatnoæa povrede u nesreæama gde uèestvuju motociklisti se kreæu oko 97%, pri èemu 45% tih povreda spada u teže. 25. Kvar na vozilu i loš put su uzroci u samo 3% sluèajeva saobraæajnih nesreæa, a vremenske prilike nisu bile uzrok nesreæe u 98% sluèajeva saobraæajnih nesreæa. 26. Ogranièavajuæi faktor vidnog polja motocikliste neposredno pre nesreæe nije uticajan faktor kao uzrok nesreæe, više od 75% nesreæa se dešava u 45 stepeni sa svake strane linije pogleda ispred motocikliste. 27. Najveæi broj saobraèajnih nesreæa se dešava pri brzinama od oko 60kmh. 28. Gubitak koncentracije i pažnje je i najèešæi uzroènik saobraæajnih nesreæa. Izvor ovih statistika je amerièko društvo advokata koji su specijalizovani za nesreæe gde uèestvuju motociklisti. Studija je ukljuèila oko 4500 saobraæajnih nesreæa koje su se dogodila u LA-u 1981 godine. Svakako vredi pogledati... najzli

Danas me voze kuæi, verovatno sam jedini u gradu kome je bilo hladno, imam temperaturu, i èekamo na semaforu posle Dejtona, ka brankovom mostu i odjednom, èini mi se iz èista mira, motorista koji je skrenuo desno od Ušæa, gubi kontrolu nad motorom i pada ispred nas! U suprotnom pravcu, svakako. Skuteraš, koji je bio prvi na semaforu u našem smeru, mu prilazi (bravo za deèka!) i pomaže mu da podigne motor. Gorivo uveliko cuti na èepu i pravi baru na putu. Vozaè, verovatno u šoku, se besciljno šeta oko motora, deèko sa skuterom mu gura motor u hladovinu i mi kreæemo, skuter ostaje na ulici. Deèko je imao kacigu i nosio je naoèare za vid, mislim da nema nekih veæih povreda, ali kratka majica i šorc ga nisu zaštitili od ogrebotina. Daj bre ljudi, opreznije vozite, ja svako malo pa pišem o padovima... Još malo pa æe neko da se svaða sa onim, Dabogda te najzli met`o na forum... najzli

Mislim da ništa ne bi dobio jer nije motoru kritièno izbacivanje vazduha koliko usis. Sve turbine koriste snagu izduva da bi forsirale ubacivanje vazduha u ciklus. Ako je taèno to što drag kaže, da je brzina vazduha oko 500kmh, onda je i usis približno isti, a treba da proðe kroz filter. Ako želiš da osnažiš motor, probaj sa filterom za vazduh, onda i sa nekim boljim karburatorom... Elektromotor u 2t auspuh, èestice u izduvu, ulje, isparenja goriva, temperatura... Koliko bi prošlo dok elektromotor ne bi zaribiao? Bolje nešto budži na usisu, èistije je, ako ništa drugo... najzli

BJB ekipa gleda u daljinu... Obratite pažnju na strelicu koja pokazuje na "daljinu" i položaj ruku naše ekipe. Ponosni smo na Vas! :wink: najzli

Sad mi ulaze kolege i prièaju šta su videli... Trojica motorista voze ka Beogradu novosadskim autoputem, pored METRO-a. Zaustavljaju se na raskrsnici i jedan od njih, u zelenoj majici sa crnim pojasem kada su krenuli, diže bajk na zadnji, ali pri padu, e sada varijante mojih kolega "drži prednju", "puca mu viljuška", "blokirao toèak"... Sve u svemu pri spuštanju mu se motor zabode u zemlju i preturi preko vozaèa. Kolege kažu da je motor preleteo vozaèa i da se skroz slupao. Oni su bili iza, zaustavili kolonu, motorista je ustao i pretrèao ulicu, baš kao u onoj knjizi. Druga dvojica su mu prišli i nakon toga odvukli ostatke motora u stranu. Sreæom, nisu išli brzo, pa su završili u Motoristi na drumu, a ne u Crnoj hronici. Oprezno... najzli

Æale, jesu neka ogranièenja idijotska, ali su uglavnom postavljena zbog idijota. Kada se postavljaju, postoje odreðene norme, a objašnjenje bi moglo da bude da je ogranièenje maksimalna brzina pri kojoj je rizik od ugrožavanja bezbednosti minimalan. Argumenti su uvek na strani onog ko je postavio ogranièenje. Ako je ogranièenje 20 na sat i svi ga poštujemo, smorimo se, ali niko se ne povredi. Ako je ogranièenje 60 a vozimo 200 onda se dešavaju užasne nesreæe. Realno gledajuæi, staviš na papir stavke koje mogu da utièu na bezbednost motoriste i ostaviš prostora za preventivu. Kladim se da æe veæina preventivnih mera biti "usporiti". Tako su radili i oni koji su projektovali maksimalne brzine i postavljali ogranièenja. I sve to u interesu bezbednosti uèesnika u saobraæaju. Ne možemo da ih krivimo zbog toga. najzli

Bravo momci, odlièno putovanje, još bolji putopis. najzli

Upravo tako, u pitanju je procena vozaèa, kao kritièna taèka u ciklusu odem-vozim-vratim se... Ja, recimo volim da dam gas samo kada je uzbrdo... najzli