"Glasujem" za Svaka mu je na mestu.....

A i koja bobina extra isto nije na odmet. Ja sam se toliko straha na'vatao sa tim bobinama, da do skora nisam sedao na motor bez rezerve (2 originalne) u koferu. Posle 10 - ak hiljada Km, ipak sam ih, doduše sa zebnjom , ostavio kod kuće.....

Verovatno će oni to uskoro da zatvore.....

Mimi, neverovatno nadahnuto priipovedaš istoriju, izvrsno! Inače, moji utisci o Tirani bili su gotovo isti- iznenađujuće lep grad sa najviše Mercedesa po glavi stanovnika na svetu!

Odlčno! Vrlo koristan putopis. Kada budem krenuo na više dana, neću da izmišljam toplu vodu, već da"ukradem" veći deo vaše rute.......

Mogao bih da se saglasim sa tobom samo donekle, uz malo manje razumevanja. Mnogo su više "svuda isti" taksisiti, na primer.

Hvala Druže! Ovo je razlog što jutros nisam došao - zaginuo sinoć do kasno pripremajući ovu reportažu. Inače, kolegi TomoB sam posalo latiničnu verziju na PP. Ako treba još nekome -, prosleđujem latinični tekst.

Banja Luka. Mnogo odličnih puteva i za tamo i za nazad.

E da, bez imenjaka Unasa - nigde!

Još nisam siguran, da bih se stavio na listu, ali rado - vrlo verovatno. Glasao za Sardiniju. Prosto je neverovatno koliko je opcija za stići do tamo. Skelom preko Jadrana, na kojoj se spava, put se skraćuje na skromnih oko 1500 Km. Opcija bezbroj , i za luku na našoj, i za luku na italijanskoj strani, pa Italija se severa na jug.... Do luke nešto preko Bosne, nazad može preko Grčke i Albanije..... Priloženi video baš obećava. Datum je manje bitan - na jugu je toplije, ali je bitno da se vreme zakuca što pre, zbog planiranja obaveza.

Kači slike, posle cenzure, zanima me kako je tačno izgledalo mesto, okolina, bina....

Eto kad ne pratim redovno.... Da sam znao, ne bi prošlo bez mene. Lep je to kraj, bio sam i ranije u Lovri (srpski naziv za Rackeve)......

Наравно видовдански у Косовској Митровици. Без конкуренције!

У животу сам два пута био у Румунији – једном на два сата и други пут на два дана, пре неколико година у Темишвару – колима, породично... Леп град, веомa близу Земуна (и не само Земуна). Зачуидио сам се због чега то није чешћа дестинација за српске туристе, али и поред тога нисам поново ишао, не само у Темишвар који ми се допао, него ни било где другде у Румунију. До овог лета. А онда сам се „навадио“... Средином августа били смо на Трансалпини нас осморо са седам мотора. Како за тај путопис никако да нађем времена, на овај се бацих одмах, док сам под утиском, а руке ми још бриде од друма. Причам другарима – Чичи и БГ Бокију о мојим утисцима, и одмах договарамо круг, од бар 300 Км, што је на крају испало 550-600 у дану. Поред њих двојице креће и Унас – сви са Авантуре 2013, и придружује нам се Димитрије: Стеко, до Бубањ потока – Смедерево – Пожаревац – Градиште - Кладово (само до НИС пумпе), па назад преко Ђердапа у Румунију. Одатле Оршова - Бања Херкулана - Божовићи, и кроз национални парк Нера до Оравице. Од Калуђерова на Ковин, преко моста у Смедерево и кући. Дневни излет Н.П. Нера Леп круг, одлична екипа. Сви су одушевљени Националним парком , па одмах планирамо мало дужу туру, са спавањем. Путопис ФЈ Чарлиа, али и крај сезоне који се ближи, само убрзавају нашу одлуку. Зацртавамо датум –претпоследњи викенд у септембру и последњи овог лета, а после пар измена искристалисала се следећа рута: Кроз Србију истим путем преко Ђердапа до Бање Херкулане. Одатле кроз други национални парк Домоглед – Валеа Черни (источно од горе поменутог), на свероисток до Тарго Жиу. Ту спавамо у петак. Земун - Хотел код Таро Жиу Субота: Преко места Новаци на „Транџу“ – чувену Трансалпину (у даљем тексту: ТА), пап реко Сибиу на Трансфагарашан (у даљем тексту: ТФ). Затим Куртеа де Аргеш и назад ка Тарго Жиу. Повратак рутирамо на основу утисака са пута. У петак, 20.09.2013, на Стеку се налазимо у два поподне. Недостаје нам само Димитрије, у односу на састав екипе са претходог путовања. Око пола три се креће, и брзо пролази пут до Кладова, са једном паузом у Градишту, jер тамо је Дунав најлепши. И најшири. Бензин у Кладову и преко Ђердапа. Румунска полиција увек тражи саобраћајну на уласку у земљу, али брзо пролазимо пасошку контролу, и лево за Оршову. Правцем за Темишвар стижемо до Бање Херкулане. Пут до тог скретања је одличан –широк и одлично обележен, али невероватно оптерећен камионским саобраћајем. На уласку у Бању скрећемо десно, у национални парк Домоглед – Валеа Черни. И док посматрамо Херкулану коју остављамо са десне стране успињући ка националном парку, полако пада мрак. Бања светли у долини и изненађује ме колико је место велико и колико се много гради, и то углавном озбиљних – великих хотела. Како смо одмакли – мркли мрак. То помало отежава нашу тренутну активност – избегавање рупа. Пут је изненађујуће лош – па ако једну рупу и успем да избегнем, набодем другу. Додуше, ништа драматично, сваки „R“ ту може да прође, мало лаганије. Тако је око 30 Километара. Ту се пут рачва, лево доле и десно горе. Идемо десним краком. Одатле, асфалт је савршен. Кривина до кривине и даље. Нема саобраћаја, нема насељених места. Штета што је ноћ па не успевамо да видимо природу. Тако је неких 50 – ак Километара, после чега има доста правих деоница, смењују се ливаде и шуме. Озбиљно је и захладнело, око 10 степени Целзијуса. То не ометан „вредне“ Румуне који краду шуму. Изгледа да овде дрвосече раде ноћну. Касније, у повратку се испоставило – само ноћну. Поред неколико камиона поред пута, око којих се мувају људи, обишли смо и један пик-ап пун дрва. Неко старо руско чудо, као Москвич. Управо после мог првог овогодишњег боравка у Румунији приметио сам да су ту земљу почели да форсирају на „"Travel Chanel"-у. Румунска принецеза причала је у име невладине организације коју води, како настоје да спрече уништавање шума и да су значајни делови већ начети. Летос сам на Трансалпини видео много камиона натоверених дрветом, али и и неколико места уз пут где шуме више нема. Таргу Жиу прилазимо са североистока. Почињу насељена места. Надомак града стајемо у једном селу, да се распитамо где је хотел. Навигацију немамо, осим два IGO-а на Андроиду. Ни на једном нема нашег хотела, ни адресе. Заустављамо жену са дететом од 10-12 година. Мој први утисак у Румунији, пре „шумокрађе“,је да је то диван и невероватно предусретљив народ. Жена не зна, али се не окреће и не одлази, већ мобилним зове и пита неког где је то што ми тражимо. Каже нам сад ће да дође „један што зна“. И док њен син загледа моторе, чекамо пар минута и долази Туарег. Излази наш будући пријатељ Ромео., који вози мотор - она је због тога позвала њега и он се одмах појавио. И Ромео обавља пар позива док није установио куда идемо, и на крају објављује да зна. Питамо га како да стигнемо тамо? Каже, па једноставно – замном. „То лутко“ што би рекао Боки! За десетак минута стижемо. Ромео хоће да иде, али наравно да не одбија наш позив на пиће. Е да, са Ромеом је у колима све време његова жена, која боље од њега зна енглески. Одмах смо, пре него што смо се распаковали сабили по раџу. Стиже врућа чорбица, па још једна раџа – фина, блага. Легло нам је, што би се рекло –„ко будали шамар“! Упознајемо се са Ромеом и његовом женом. Вози Варадеро хљадарку. Путује, недавно се вратоса Faaker See,у Аустрији. И жена се вози са њим. Зубари су , обоје. Реч по реч, сазнајемо да је он Мађар, мањинац, а она Румунка. Стицајем околности, знам тај језик, што одушевљава Ромеа, и прелазимо на мађарски. Иначе, за оне који не знају, односи између Румуна и Мађара могли би се донекле упоредити са онима између нас и Хрвата. Наиме, цео Еррдељ, северозападна Румунија је после Трианона припао Румунији, после чега је у Румунији остао велик број Мађара. Њих и после готово сто година у тим крајевима има и преко 40%, и врло су активни у заштити својих националних права. Ромеова жена такође разуме мађарски, али нас двоје смо остали на енглеском, јер како каже – разуме све али не говори тај језик. Прати шта говоримо на мађарском, а укључује се у дискусију на енглеском. Сам Бог га је послао – и да нас доведе и да нам препоручи пут. Газда – прозван „Патрон“ са наше стране, поклања карту Румуније, кад је видео да се мучимо са Google maps. Карта је одлична, баш такву сам хтео да купим – права и детаљна, велика на "масној" хартији - не нека рекламна. Ми му кажемо наш наум : Новаци – ТА, па преко Сибиу на ТФ, и у хотел преко Куртеа де Аргеш. Имамо недоумице којим путем од ТА до Сибиу, јер има много могућности. Ромео предлаже да са ТА скренемо чим пређемо превој, јер после тога крећу деонице са лошим асфалтом. Памтим од летос – од подножја са северне стране такође има лепих предела и одличних кривина, али пар деоница без асфалта и делови са којих је асфалт скинут на сваких пар Километара. Неки би рекли „као у Боцвани“ мада није страшно – и овде сваки „R“ може да се „протера“, лагано. Дакле, Ромео каже – ово вам је боље: Чим се спустите скрећете десно ка Куртеа де Аргеш- дакле ка југу, односно југоистоку, уместо лево ка Себешу, на север. Каже да је пут супер за мотор. Из Куртееa са југа на ТФ, уместо са севера како смо ми планирали, до Сибиу. Он предлаже да обиђемо и Брашов, који је близу Сибиу, да је град прелеп, а да се из Брашова спустимо у Куртеу.То је мало премабициозно због километраже, која је већ на око 500 Км, у дану, мада можда.... Капирамо да је то реланије идуће године, али можда ипак....Видећемо какво нам је пролазно време. Дакле Ромеов предлог је једногласно прихваћен. Размењујемо контакте и они одлазе. Ми улазимо у чисту собу, са пространим купатилом и „брачним“ креветом, сат ТВ-ом. Сасвим коректно. Подељени смо на „хркаче“ и остале. Ја на пример, не хрчем - из принципа! Доручак договарамо са Патроном за 8, по румунском времену. Ујутру јак ибогат доручак, баш оно што нам треба: сухомеснато, и кајгана од петнаестак јаја за нас четворицу. Домаћа, „турска“ кафа. „То лутко“, овај пут кажем ја! Патрон се уплашио да не запалимо па наплаћује прву ноћ одмах. Плаћамо а Чича предлаже да кренемо са стварима, за сваки случај – кад смо већ намирили дуг. Сви негодујемо, јер смо већ оставили ствари унутра, „распиштољили“ се, и ником се не пакује поново. Требали смо да послушамо. Јер, касније ћемо се сетити ових речи човека који иначе говори као „народни мудрац“ (пример: Тврд плаћа најскупље, лењ ради највише! Јако, а?)! Пред полазак неко ми рече – Човече, теби је предња скроз готова! Јел? Немогуће, била је „к'о нова“. Сећам се да сам задњу променио прошлог месеца, и тада је предња била одлична, толико добра да сам веровао да ће издржати и другу задњу, можда не до краја, али... Пресабирам се, гледам сервисну књижицу своје Виолете (тако се зове моја Хонда): за месец и по сам прешао 4.000 Км, плус 8.000 од када сам на почетку сезоне заменио обе.... Па да, реално је она готова, а ја сам се мало прерачунао и мислио да сам завршио са гумамама за ову сезону, после промене задње... Са јасном спознајом да је квалитет гума прецењен, опуштено настављам: Није то задња па да бринем! И следи команда: ТАТАТИРА! Новаци (изговара се Новаћи) су близу, ни не улазимо у Тарго Жиу, танкујемо, одосно само ја танкујем, јер остали возе неке чудне моторе. Мислим, какав је то мотор ако не троши, односно ако не троши доста - „момачки“, што би се рекло? Једнако бесмислено као моторно возило које не загађује природу (електрични и слични погони)! Креће ТА, полако - кривине су све јаче. Постаје све хладније. На једном стајлишту са импровизованим тезгама стајемо. Дуга. Пролазимо кроз мало место, туристичко. Почиње киша. Кишна одела облачим на истој деоници на којој сам га обукао и месец и по раније. Само, овај пут је овде већ зима, иако је претпоследњи дан лета. Где је јесен нестала?! На неколико места се заустављамо да пропустимо огромна стада оваца. Чобани се враћају из брда. Чича је прокоментирсао нешто у стилу: „Ови знају шта раде“. Ја се нисам забринуо, помислих – киша ко киша, и очекивали смо је, била је прогнозиана. Киша се међутим полако „премеће“ у снег, а снег у мећаву. Снег се задржава на путу, и то у дебљини од око 1-2 Цм, можда и више. Срећа да је температура „висока“ –1,5 степени, па не леди, одноно точак сече снег и гази по асфалту. GoPro, нажалост није имао кишно одело, тако да су најинтересантније сцене остале неснимљене. Ми смо у истом саставу искусили снег у мају ове године у Аусрији на Гросглокнеру, али овај је много жешћи. Магла смањује видљивост на неколико метара, хладноћа магли визир. Не знаш да ли је визир замагљен споља или изнута.... Да угођај буде потпуно бео, ту је и снег који баш пада! Визир не смем да отворим скроз, да ми снег би ишао у очи, али сам га доста „одшкриниуо“, па ми ивица "pin locka" мало искривљује поглед. Стајемо на врху, где су такође тезге, промрзли. Невероватно, али тамо нема ни живе душе, а требало би да буде као на преходном одморишту! Чувено језерце у долини са десне стране пута (кад се долази са јужне стране), ни не назире се због магле. Крећемо доле. Мichelin Pilot Power и нису баш нешто за снег, чисто информативно... Не помаже ни то што је предња ољуштена (по повратку, била је скроз равна!). Некако се спуштамо доле. На скретању за Куртеа, из правца Себеша пролази караван Old Timera, неки pели. Размишљам колико пара треба иматида возиш 50 и кусур година стара кола која вреде ко зна колико по Карпатима? И шта све уз то иде? Па између осталог и овај рели. Чињеница је да румунски Карпати и бање постају све интерсантнији западним туристима и да се туризам развија, баш. И на тој раскрсници гради се неки ресторан, наравно од дрвета које је бесплатно, ако га пазариш ноћу. Пут је управо онакав каквим га је Ромео описао: Исти као према Себешу, али бољи асфалт. Киша пада. Излазимо на магистралу, идемо десно ка Куртеи. Лево је Сибиу, магистралом која иде између ТА и ТФ. Танкујемо, овај пут сви, и правимо паузу. Много је Цигана, који продају орахе у кантицама. Имали смо толико понуда да купимо орахе, као да смо дошли камионом да пазаримо на велико. На пумпи Циган тражи чоколодицу од Бокија, овај му даје и он је пружа сину. После кафе,чаја и вреле чорбице, крећемо пут Куртеа де Аргеш. Пролазимо кроз град и настављамо. После огромне акумулације, пут се рачва – лево тунел, десно мост. Идемо преко моста, пут завија десно и напуштамо мали туристички комплекс око акумулације. Иначе, у Румунији су врло честе акумулациона језера и хидроелектране. Чини се да непостоји ни једно једино место на којима постоје услови, а да акумулација није направљена. Видели смо их 5-6 на овом путу. Свака част румунским инжењерима,претпостављам да је то из Чаушескоуове ере? Возимо још мало и стајемо поред језера. Застаје црни Мерцедес џип и каже: Имате ли ви зимске гуме? Ако немате, боље се вратите, горе је олуја, снег, каже он, и тврди да је једва прошао са тим колима. ОК, хвала, лепо од тебе што си стао. После пажљиве анализе закључујемо да он не само да претерује, него ни не зна да вози. Уосталом, можда има летње гуме, а и гуме на мотору су уже па лакше секу снег. Где он то може да зна.... Можда нас је мало поколебало кад је још пар њих стало са сличним информацијама, без да их заустављамо., али прављење грудви од снега са (на сваким следећим било га ја мало више) њихових кола је обећавало забаву! Разумно, одговорно и надасве аналитички констатујемо: Можда је то и тако, али дај да бар видимо.... Поред тога, и овде доле све делује прилично бенигно.Терај даље! Пролазимо поред једног хотела са десне стране, после чега креће озбиљан успон. Снег почиње, и то горе него на Транџи, мада ми се чини да га је мање на путу. Стајемо испод једне надрстрешнице која штити пут од одрона и после краћег већања, пада одлука: Ја бих ту протерао аутобус! Идемо још горе па да видимо како је. Ситуација је све гора – веје све јаче, а дебљина снега на путу је већа. Закључујемода је снег овде почео касније него на Трансалпини, и да га ми заправо јуримо. Да смо пошли са ТФ на ТА, вероватно бисмо прошли без снега – на ТФ тада још није падао а на ТА би се у међувремену истопио. Међутим, ми смо га, не знајући, јурили, јурили - и Бога ми, стигли га. Стајемо кадаје већ постало знатно теже да се вози, са тенденцијом прогресивног погоршања, сразмерно повећању надморске висине. Врх се не види. Закључујемо да бисмо итерали до врха ако је овако, јер нам је један од добронамерних возача кола рекао да је снег у подједанкој дужини са обе стране од врха. Сад је питање: колико до врха? Са ознаке поред пута бришемо снег да бисмо видели: 80 Км од Куртеа де Аргеш, одмакли смо доста, близу је Сибиу, много ближе него Куртеа. Е супер, рећи ће нам ова фина жена у колима која је стала: Do you speak English? Она одговара:СТОП! БАСТА! И показује руком назад. Врло строго и аутоаритативно, као малој деци – нема она шта да преговара. Вероватно је помислила да нисмо добијали довољно батина док смо били мали!!! Њена искрена реакција нас је мало поколебала: Гласамо два према два за „ЈА БИХ ТУ ПРОТЕРАО АУТОБУС“, и за назад. Мада, нико није искључив, па и они који не би назад не одустају уколико се другачије договори. Сви смо у фазону– ја мислим овако, али ако се иде у другом смеру – идем и ја. Морал је на висини. Ту, чини ми се пресуђујем ја (јер су гласови били 50%:50%), који сам првобитно био за протеривање аутобуса, да ипак одустанем, управо због чињенице да сам онај који заостаје, па нема смисла да форсирам горе а заправо представљам проблем,као најспорији. Јер ја сам у међувремену, возећи најнеприличнији мотор и гуме за те околности, већ успут мало заостајао за ендурашима – ГС-ови 1200 и 650 и КТМ 1190 А. Крећемо назад, застајемо код финог хотела који смо прошли, у сред недођије, али иапк настављамо даље: иако смо већ дуго у седлу: Циљ је спустити се низ превој, тих 50 – ак Километара кривина пре мрака, који се ближи, то је ишло по плану. Снег наТА нас је баш успорио. Возимо назад. Е да, све време киша нас верно прати, јер тај снег горе, ниже је киша (као што је, што Чича каже „магла облак на земљи“). Кишна одела нисмо скидали до краја дана, односно, до вечере. По препоруци ФЈ Чарлиа, коме овим путем захваљујем на информацијма, свраћамо код Јанковића у Куртеа де Аргеш.Он нас дочекује на улазу, поздравља као прави домаћин, и извињава се што мора да крене на неку свадбу. Каже управо су јавили да је почео снег да веје наТрансфагарашану! Знамо, пре ТВ-а, где нама да побегне! Ми кад нешто јуримо онда то и стигнемо... Код нејга постоји ресторан, горе су собе, а у задњем делу је сала за свадбе. Сваба у току. Идеја је била да кажемо да смо са младине стране, али неко је посумњао да би нас гардероба одала, па се одустаје од тог плана. Да смо били у цивилки, одмах бисмо се умешали, јер нас не би провалили: Све је исто као код нас. Фасцинира сличност музике и обичаја. Пола песама је идентично, само на другом језику. Ко је коме ту украо потпуно, у строфу исту песму, велико је питање. Углавном закључујем да се такве крађе не врше само између Грка, Турака и нас, ту су и Румуни, далеко најближи нашој, баш изворној, не новокомпонованој музици. После овог мог трактатата из области етномузикологије (који је утолико вреднији уколико знате да немам слуха уопште!), морам да напоменем да смо се баш фино опустили и чак је била идеја да се попије по пиво. Наравно Чича је као глас разума сугерисао да има још да се вози. Уосталом да смо њега послушали јутрос, већ бисмо били у собама , одноно на свадби. Ми смо се осећали као да смо већ стигли – још око 100 Км правог пута, ето нас за сат времена после вечере у Хотелу. Ионако смо Ромеу обећали да је наш гост у суботу увече. Храна је одлична, порције велике, чак и за нас прегладнеле, а цене врло умерене, и за румунске прилике. Чорбица, мешано месо, кафа..... Не иде нам се на ону зимоћу напоље. Крећемо. То јутро Чича је у мом телефону забележио GPS локацију хотела. Међутим његова и моја навигација често не показују исти правац. Иначе обе су IGO на Самсунг Андроидима. Чудно. И tу навигација почиње да озбиљно зеза: Његову искључујемо, он ставља моју на свој мотор са Туратек пуњачем. Мој пуњач је слаб и GPS поједе батерију брзо чак и кад је на напајању. Проверио сам сва подешавања, али нисам нашао оно које је, по свему судећи, било штиклирано: До одредишта искористи све могуће путеве око њега; Кажи да си стигао иако ниси, итд.. После пола сата брзе вожње схватамо да смо уместо на пола пута, на 110 Kм?!? Он је нас водио мало заобилазним путем,уместо да идемо директо на запад, нашли смо се на неком путу мало јужније одоног на коме смо требали да будемо. Плус ноћ. Не вреди она изрека из војске: Карту читај и сељака питај! Хладно – од 8 до 12 степени. Када смо видели ознаку Новаци, сунце нас је огрејало, усред ноћи! Дакле улазимо у Новаке са југа уместо са истока, и сад смо на петнаестак минута. Јупиии! Замало! Тек сад креће игранка. А поноћ је прошла, по којој год хоћеш временској зони........ При том хотел је мали, нов и мало људи зна за њега. Били смо око 30 Км од Хотела и после неких 50-ак превезних капирамо да нас GPS врти у круг,буквално. Велики круг. Успут смо стали у неком градићу да сипамо гориво. После тога он нас води 5 Км у центар, ми мислимо извешће нас на другу страна града. Не. У центру прави круг и враћа нас поред исте пумпе. Пошто нас је у том граду већ упућивао преко земљаног пута – и овде, у близини одредишта, после силног обилажења, тера нас преко орања! Буквално – земљани пут неких километар - два. После тога излазимо на пут на коме су радови, возимо још мало и у центру неког села каже: Стигли сте. А хотел није ни у близини. Враћамо сена пумпу коју смо успут видели, јер уз сво поверење које смо му неоправдано поклонили, GPS је издао. А ко изда.... Бар смо са њим завршили. Пумпаџија не зна за хотел, али љубазан и предусретљив као сви Румуни са којима сам био у контакту, зове полицију. Они знају и објашњавају му, а он нама. Мало су нас руке болеле од румунског језика, али се разумемо: 15 Км право, и одмах после скретања је хотел. И би тако. Стижемо у пола два. Отварамо капију и паркирамо моторе. Да је било мало топлије, мислим да бисмо залегли поред пута, без икакве камп опреме. Не можемо да веујемо да смо стигли – 600 км у дану, 16 сати у седлу, са две паузе од по сат два, и неколико краћих стајања зарад физиологије и горива. Онесвешћивање. Јутро,поново„ макробиотички“ доручак, кафа. Седамо напоље, преко 20 степени, сунце.Тек сад видимо: ово је мало месташце у селу, са својим двориштем, ограђено, супер безбедно за моторе. Топла, непосредна атмосфера. Уживанција. Патрон је прошле године започео посао али није задовољан како иде. Место је за препоруку: La Toscana Rustica, 86 Grui, Musetesti, 217300Muşeteşti. Договарамо пут за назад. Пошто нам је национални парк Нера прирастао за срце (савршена вожња!) тај део је обавезан. До тамо ћемо истим путем, јер смо га прошли ноћу иу журби па ништа осим сече шуме и нисмо видели. Дакле кући кроз два национална парка – па где то још има? Хотел у месту Груи -Земун Од Хотела до Бање Херулане око 130 Километара. Сад видмо и шуму и пределе који су фантастични. Добар избор, вредело је ићи истим путем назад! Фотки нема јер смо возили. Стајемо мало пре почетка оне лоше деонице, 30 Км пре Херкулане. Почињу рупе! Још једно акумулационо језеро пре Бање. На магистралу се укључујемо десно, ка северу, танковање и настављамо ка Темишвару.После мањег превоја који је невероватно оптерећен, скрећемо лево, на запад,после неколико Киломтара – ка Божовићима.. Од Божовића – кривина до кривине. Асфалт – савршен! Пут обележен перфектно. И тако до Оравицe, неких 20 Км одгранице – Калуђерова (код Беле Цркве). Ово је без премца најбољи пут за мотор у кругу од 200 – 250 Км од Земуна! Најбољи део пута – рута коју смо ми одвозили 3 недеље раније је она поменута на почетку: Земун –Смедерево – Ђердап – Бања Хрекулана – Божовићи – Оравица – Калуђерово - Бела Црква – Ковин , и одатле или преко моста на Смедерево или Банатом преко Панчева. То је око 550 Км, један добар дневни излет. Дужа дневна тура Или краћа варијанта – до Божовића и назад – у једном правцу преко Смедерева а у другом преко Панчева.Тако се два пута вози овај фантастичан пут, а укупна километража је око 400 Км. Краћа дневна тура Ми уживамо упрелепом дану, са идеалним температурама, 20 – 22, 23 степена..... Пут већзнамо, па возимо опуштено, а уживање је потпуно. Стајемо код Паралеле 45 у Н.П. Нера. Ту је поред пута мали водопад, али немамо времена за даље разгледање. Место уређено,али без кафића. А треба нам кофеин. Продужавамо 2- 3 Км и стајемо у кафаници код још једне акумулације. Иначе три недеље раније смо ту пожелели да ручамо. Конобар је рекао: „Замном“, и спровео нас неки километар даље, мало ван пута, у брду, у једну кућу, која јед ефинитивно дилвља – „таx free“ кафана. У складу са тим је јеловник – на располагању је била само крменадла. Конобар Милан – мањинац, Србин из Румуније. Одмарамо,овај пут само у кафаници на језеру и после дуже паузе настављамо кући . На граници нема никог. Већ жељни куће, одлучујемода ипак не идемо преко Смедерева, већ пржимо банатском равницом, ка сунцу у заласку...... Стижемо пред сам залазак сунца у недељу увече. Око 1.400, лепих и узбудљивих Километара, за око 52 сата, са два ноћења. Називи местаи река, нарочито у појасу који није далеко од границе, често су словенског порекла : Моравица, Беларека, Божовићи, и сведоче о некад о далеко већем броју Срба са леве стране Дунава. Мој лични утисак је да су Румуни изузетно фини и срдачни људи. Имају топлину и предусретљивост која се ретко среће у Европи, и код нас. Чини ми седа је ове године Румунију извезло много више мотораша из Србије него икада раније. Генерално нам је ближа него пре. Ипак, то је толико велика, разнолика и богата земља, да јој треба посветити више дана и Километара. Мислим да ћу зиму провести у истраживању, пре свега бројних „румунских“ путописа на овом форуму, како бих испланирао путовање којим ћу открити како „скривена“, тако и она даља места – „Дракулин“ замак, Букурешт, и пуно тога успут. За почетак,наш пријатељ Ромео нам је препоручио Брашов, као веома леп град, и то туру ТФ – Сибиу – Брашов - Куртеа де Аргеш. „Defileul Jului“ национални парк готово је паралелан са ТА, северно од Таго Жиу. Могло би се ићи до краја кроз Н.П. Домоглед – Валеа Черни, па даље до Петрошанија, затим на југ ка Тарго Жиу кроз национални парк „Defileul Jului“, одатле Новаци па ТА скроз до Себеша, затим на Сибиу и на југ ТФ-ом, до Куртеа де Аргеш,а одатле севеоисточно ка Брашову! Плус још свашта на тој рути, а још нисмо ни кренули ка Букурешту .... А смештаја у Румунији има на сваком кораку, пристојан је и јевтин. Све зависи од времена и новца, наравно. И од друштва, дакако!

Vlada 061 1846568 . To ti je na Gardosu blizu groblja iza skole Nada Dimic. Poslato sa Pustolophone-a pomocu Tapa talk 4 Beta

Baš se spremamo za Rumuniju, ja treći put ove godine. Nema se vremena za rudnik, ali sledeće godine - obavezno! Pratim dalje....

Da li je ono poneto ulje zamenjeno? Šta "kažu" gume, hoće li izdržati do kraja?

Vaistinu....

Super put, bravo Charlie! Pitanje za tebe, Žiku 56 i sve ostale: Do kada Transfagaršan može da se vozi?

Za 2 dana - kontra smer sa povratkom preko TA, ne preko HE.

Mogla bi da se uklopi, ali nategnuto. Ne bi bilo mnogo napornije od opisanoga, samo mala promena rute. Ipak, sa dva noćenja to je idelano.

Put nije idelan, ali je sasvim korektan. E sad, ako se razmazite po zapadnoj Evopi.....

Ovaj realan prikaz ni malo nebitnih aspekata života, pomalo razbija poznatu jugonostalgičarsku viziju tog vremena i države. Bar se meni tako čini. Pri oceni i razmišljanju o zlatnom vremenu Titove Jugoslavije, treba razdvojiti sećanje na to kako je nekome bilo u tom periodu života od tadašnje "društveno - političke" realnosti. Možda je stvar u tome koliko se godina tada imalo, pa to malo "iskrivljuje" realnu sliku vremena, koja je u ovom putopisu brilijantna!

Definitivno top 5!

Dobro je da si i ideološki potkovan krenuo, da te ne zalude i da ne zabludiš! Ovo perfektno odslikava vreme o kome pišeš, gde to iskopa....?!? ODLIČNO! I poučno, dakako...... Drug Čolaković je shavtio suštinu i obim obmane, da Jugosoveni ne bi rizikovali.....