Topla preporuka, iako je ova plaža daleko od svega, i put do nje je dug i loš, vredi truda!!! Parking za kola 2 EUR, 2 kreveta sa suncobranom 6 EUR dnevno.

Nemam, nažalost, vremena da obiđem obližnji manastir. Sad mi je krivo što sam „zoru prevario“ – mislio sam da ću brže napraviti „đir“,obzirom na kilometražu. Spuštam se na prvu sledeću plažu Egremni. Prilaz – katastrofa! Poslednjih par stotina metara je neasfaltirano, samo bela prašina, koja uz ozbiljan nagib, nije nimalo naivna. Bar ne za mene! Iako se tamo i kola spuštaju bez problema (mada se nekai vraćaju), meni nije bilo svejedno, ali ipak sam se „odvažio“ i spustio do kraja. Sa mojom Violetom, koja je fina riba i preferira isključivo asfalt, ne bih se usudio, ali ova Suzana me je spustila dole bez problema! Malo je falilo da se primim i spustim je do plaže – to ne bi bilo neizvodljivo, ali sa drugim vozačem. Ništa naročito, odmah okrećem nazad, a zauzet za mene „off road“ manevrisanjem, zaboravljma da slikam. Stižem na severni kraj zapadne obale. Prvo odredište je plaža Kalamitsi. Put je uzak, kola se vrlo teško mimoilaze, na momenete fale delovi puta, ili su ulegnuća velika. Nagib je oštar. Za motor je zabavno, nije neophodan enduro. Ovu plažu nemojte da preskočite, jer je najbolja za kupanje i boravak na Lefkadi, što se mene tiče: Sitno kamenje, blagi nagib, zavetrina i ogromne stene kao dekoracija.

Gore se dvoumim – da li prema Lefkasu ili kontra, ka južnom rubu ostrva? Kod vidikovca srećem dve beograđanke: One su na skuteru od 50 kubika krenule jutros iz Nidrija, u suprotnom pravcu, na sever, i već su obišle par plaža, uključujući i Egremni. RESPECT! Mislim sestro brate svaka čast! Ipak krećem desno, iako nazad mogu samo istim putem. Ova krivina je na najjužnijoj strani – sa jedne strane je more, a sa druge sespušta ka zaravni između planina sa malo poljoprivrede.

Ne spuštam se dole, nema se vremena za tih 3 i više stotina stepenika, većTATATATIRA!

Pozdrav Mile! Vreme je super, valjda je sve uključeno u cenu, pa red je i nama da se malo posreći.....

U Agios Petrosu, dok sedim u onoj Kafeneji - od izvora dva putića, svi staju i pitaju kuda za Porto Katsiki. Znaka, naravno –nigde! Lokalci već uvežbani, pokazuju desnom rukom (na levo skretanje). Kada sam petim kolima ja umesto njih rekao „keep left“, meštanima je bilo smešno što sam skapirao njihovu „muku“, pa mlađi reče „bravo“! Pozdravljam se sa njima i nastavljam i ja ka plaži. Prolazim kroz Athani. Kafić sa jedne, terasa sa druge strane ulice – tipično. U centru mesta skrećem desno, ulica je jednosmerna. Ovo je najlepša plaža koju sam video, uključujući TV i ostale medije. Nije kao na slikama – lepša je! Gledao sam skoro na Travel Chanelu TOP 10 plaža u svetu, ičini mi se da ova može da se nosi sa njima – da su je oni snimili bila bi još lepša. Mala digresija: Na parkingu je ponos švedske avio industrije – vidi se da je „BORN FROM JETS“! Porto Katsiki:

Idem sutra ilii prekosutra za Vasiliki, javljam cenu za skelu.

Zaspao. Ovde 1 sat + vreme. Idemo dalje.

Preporučujem Agios Nikitas, kupanje na Kalimitsi plaži, Poros Beach i Sivota su penzionerski malo, možda bi vam bilo previše mirno. Kako je sad špic sezone, mislim da nema ništa ispod 60 EUR, poledajte na Booking.com. Nidri je najjevtiniji. Odličan smeštaj - veliki dvosoban apartman, nov, sa dva bazena, plaćam ispod 40. Pri tom je poluprazan. Mislim da ima mesta, ako si zainteresovan, na PP. Inače, ja bih Nidri zaobišao, ali sad već nema vremena ni za biranje ni za povoljne aranžmane.

Inače najlepši deo puta sa dobrim asfaltom (što je u Grčkoj izuzetak, ne pravilo), dugim krivinama i prelepim pejzažom je obod južne strane od Porosa do Vasilikija. Sva skretanja do mora podrazumevaju mnogo lošije saobraćajnice. Na legendarni Porto Katsiki ide se na sever, iako je on samo nekoliko Kilometara zapadno vazdušnom linijom od Vasilikija. Sa severa se vraća na jug - drugog puta nema...... Na tom putu zastajem u jednom malom mestu u brdima, na kafu u "Kafenejo", sa lokalcima....

Najistočnije mesto na jugu ostrva je Vasiliki - luka. Redovna linija do Fiskarda na Kefaloniji, svega par Kilometara, linije do obližnje Itajke i Meganizija. Brodovi često ne idu zbog jakog vetra. Morski saobraćaj je izuzetno gust između ova dva ostrva, kao auto put! Tip: Ako idete na Kefaloniju - Lefkadom do Vasilikija, pa skela. Mnogo lepši i kraći put, neuporedivo jevtiniji takođe. A sa Kefalonije po istom principu na Zakintos......

Sledeći grad, sledeći zaliv - središnji na južnoj strani ostrva: Sivota - malo mirno mestašce.... Divota!

Po izlasku iz sela nastavljam ka plaži, Poros Beach.

I krećem za Poros, najistočnije mesto na južnoj strani. Tipično selo u brdima, sa obaveznom crkvom, grčkom i crkvenom zastavom.....

Još jedna slika zaliva....

Na "majke mi" imam dozvolu idu skuteri,mislim da nećeš imati problema. Možda ti daju i nešto jače.... Inače na Krfu preporučujem samo sever u odnosu na grad Krf, lepo je i ima šta da se vidi.

Zaboravih reći, da je između Nidrija i kopna ostvo pokojnog Aritotela Onazisa - raj na zemlji poput Briona! Još u vlasništvu njegovih potomaka, sa i dalje 30 ljudi zaposlenih na održavanju, ima heliodrom, luku i sve što može da se zamisli...... Rano ranim i već oko 11 polazim na jug i skrećem odmah levo ka malom prstu - poluostvru koje u stvari formira zaliv.Retke vile, bez plaža na strani ka luci. Dva kampa u zalivu, imaju divnu plažu, savršen mir i odličnu zavetrinu.......

Suzana uzeta: nije mnogo stara, ali prešla 66.000 Km, lanac dosta labav, gume nove, ali neke NO NAME - jako loše, menjač malo razdrndan.... Inače, mašina OK, lepo koči, odlično vuče, za grčku rentu iznad svih očekivanja..... Međutim, nikako da sednem za volan od kolege.....

Stižu i slike, neću sve stići večeras zbog uploada, a pišem iz klasične grčke kafanice - na zidu posteri koji najvaljuju gostovanje njihovih zvezda, na stolu Retsina, mada muzika nije autentična - Barry White.... Ali paše!

Pošto familija ostaje u hotelu sa pristojnim bazenom, dopuštam sebi jednodnevni izlet, ne zbog sebe, nego zbog porodice: Treba pronaći najbolju plažu, a ko će kolima da kruži sa malim detetom?!? Zato se dobrovoljno prijavljumem i preuzimam breme na sebe. Ima dosta firmi u gradu koje se bave rentom motora. To su uglavnom skuteri, ali ima dosta Yamaha XT i poneka Aprilia - slična Yamahi samo malo našminkanija. Uzimam jednog, jedinog slobodnog od dva u gradu - V Stroma 650.. Grčki iznajmljivači su uglavnom prevaranti: Pokušali su da mi uzmu 200 EUR depozit umesto osiguranja, i 15 EUR dnevno osiguranje. Kod "Santasa", koji renta samo motore, dobio sam Suzanu za 25 EUR za 1 dan, a dao mi je i papire za osiguranje, "ukoliko se nešto desi".Znači - "all included", sa osiguranjem - od dokumenta je tražio samo vozačku na uvid, dok je česta pojava uzimanja pasoša u "rem"! Moji poznanici su pre par godina za malo ogreban skuter od 125 kubika, koj se raspada, bili prinuđeni da plate 450 EUR štetu, jer su bili ucenjeni činjenicom da je vlasnik tog krša držao njihove pasoše...... E da, pad se desio nekoliko sati pred polazak, a oni udarili u privatna kola lokalnog policajca, i to "naduvani"...... Pre podne! Grk bi ih globio i da nisu bili toliki idioti., jer su "duvali" u alkometar i bili zvanično OK.....

Lefkada mi je ostala u lepom sećanju. Kada sam prvi put bio, 2006, bila je potpuno neistražena za naše turiste. Toplo sam je preporučivao kao neotkriveni biser – sa fantastičnom prirodom i nedovoljno razvijenim turizmom kao posebnom prednošću. Situacija se u međuvremenu nešto izmenila. Turizam se nije Bog zna koliko razvio, ali srpski tursti su najbrojniji u Nidriju. To za posledicu ima „šmek“ Pefkohorija i Parlie: Napisi „говоримо српски“, sa brojnim pogodnostima i popustima za Srbe kao logičan sled stvari imaju za posledicu kafe „Old Saloon“, gde se pušta samo naša „domaća“ muzika: kreće prilično benigno, sa Željkom Samardžićem preko dana. Uveće ih zatvore – zbog glasne muzike to je jedini zatvoreni kafe u Nidriju, i atmosfera se „kotrlja“: Od Cece, preko Hard Core šabanije do (pazi sad!) Beogradskog Sindikata! Što je najcrnje, gosti to primaju kao što bi trebao da ide “ throttle control“ u krivini po Keith Codeu - sasvim glatko... (Trudim se da radim malo na sebi tokom odmora pa mi se ovo javilo kao usporedba, svakako ne najsrećnija!) Ko zna šta bih još čuo da sam imao više volje da se bavim „istraživačkim“novinarstvom, ali smatram da sam se dovoljno žrtvovao da prensem makar grubu sliku repatoara – play liste. Da se razumemo: Nemam ništa protiv, ali „Not my cup of tea“, što bi rekli Englezi..... Kada si u Rimu, radi ono što rade rimljani, to je moja mantra. U stranoj zemlji želim da osetim stranu zemlju, umesto da nadomeštam ono što mi je na raspolaganju kod kuće. To znači, po prelasku granice – lokalne radio stanice, sa sve reklamama koje ne razumem (a pažljivo ih slušam), lokalna hrana i pića, i sve što uz to ide. Zato se valjda i putuje, naročito u inostranstvo....?

Ovog leta posećujem Lefkadu drugi put, posle 7-8 godina. Ponovo kolima, porodično. Ovo grčko ostrvo nalazi se u Jonskom moru, između Krfa na severu i svega nekoliko Kilometara od Kefalonije na jugu. Blizu aerodroma u Prevezi, od koga se na Lefkadu stiže tunelom koji ide ispod mora (i plaća se 3 EUR). Pozicionirana između dve velike Luke– Igumenice na severu, i Patre na početku Korinta, sa sopstvenim lukama u Vasilikiju na jugu ostrva, Lefkasu na severu i maloj, više turističkoj luci u Nidriju, na istoku ostrva, Lekada je blizu Italije i odlično povezana sa svim morskim destinacijama. Ostrvo je inače često, baš iz ovih razloga, baza za „jahtaše“ – pre svega Lefkas, glavni grad i Nidri, jer odavde je sve blizu, i sredozemlje i Jadran, ali i Egejsko more preko Korinta. Pored već nabrojanih, blizu je i Zakintos, kao i brojna manja ostrva. Nidri na istoku je blizu je kopna i pruža idelanu zaštitu od svih nepogoda, jer ostrvo u tom delu pravi izuzetno prirodno zaštićen zaliv. Suprotno savršenoj zavetrini na istoku, jaki vetrovi na južnoj strani ostrva su meka za surfere – u Vaslikiju je nebo puno padobrana koji vuku surfere, jedrilica i sličnog. Lekas je centar ostrva, veliki grad. Nidri je na istoku i severno od njega postoji par manjih mesta. Jug ima nekoliko manjih zaliva, a zapad – strana ka Italiji je slabo naseljena. Tu je čuvena plaža i jedno malo mesto, ali o tome kasnije. Divna, živopisna mesta u planinskom – centralnom delu ostrva. Na kraju ali ne najmanje važno: Lefkada je poluostrvo. Reč je o ostrvu koje je od kopna udljeno nekoliko metara, pa je tu stavljen mali, pontonski most. Suština je da se „egzotika“ ostrva dobija po „kopnenoj“ ceni – bez karte za „skelu“. Kako su grci počeli poslednjih godina da „divljaju“ sa cenama za trajekte, ovo postaje relevantan faktor pri izboru odredišta. Lično,mnogo više volim Egej, naročito ostrva i Peloponez . Više mi odgovaraju i more,i predeli i ljudi, arhitektra..... Jonska obala je pod blagim uticajem Italije, dok je istok drugačiji, živopisniji. Međutim, svetlo plava boju mora koju možete videti na Jonskoj obali prosto fascinira, i nadomešta često kraću sezonu, hladnu vodu i jake vetrove......

Degutantno je kukanje za gorivo. Treba ili samo sipanje u Mitrovici, eventualno negde pred kraj puta, ili ništa. Dovoljno je u jednom pravcu. Meni je rezervoar 22 Litra, a sipao sam 12-13. Čekao sam samo zbog društva, inače ne bih za toliko čekao dva sata. Ipak: HVALA N I S -u! U mom slučaju marketing je bio vrlo učinkovit: Ne samo da ću kao i do sada, dobro razmisliti kada budem sipao na pumpi čiji je značajan akcionar veliki šiptarski domoljub, nego ću da redovno nišanim baš NIS. Mada, ove godine, i NIS se, u okviru zaokreta državnog vrha u politici prema Kosovu i Metohiji, nekako "stideo" ovog sponzorstva: Kad sponzorišeš, ne trudiš se da si "low profile" - naprotiv, a stče se utisak da je NIS ove godine tradicionalno sponzorisao manifestaciju, trudeći se da se to baš ne ističe previše, što je protivnio osnovnim načelima marketinga..... Zato od NIS-a sledeće godine očekujem ne više goriva i para,nego samo malo vše abgažovanja i organizacije, naročito u pogledu ljudi koji ne dolaze iz pravca Beograda.