Sto je babi milo... Africa Twin sam video samo na slikama posto u Severnoj Americi izgleda nikad nije prodavan. Takodje, ako je suditi po sturoj i nekompletnoj Wikipedia strani posvecenoj tom motorciklu, ni njegov produkcijski zivot nije bio bas dug. Kad se ta dva faktora iskombinuju rezultat je relativno mali broj primeraka u upotrebi i sa tim asocirana prividna egzoticnost i nekriticna posvecenost vlasnika. No, kao sto rekoh, ja nisam zainteresovan za poredjenje baba i zaba . Moj savet za ljubitelje AT je da se daju na posteno sredjivanje Wikipedia strane da bismo se mi koji nemamo pojma kako je to divan motorcikl malo obrazovali. Ja sam konstruktivno kritican prema svemu i ne gajim lojalnost ni prema cemu sto moze parama da se kupi. Druga generacija Bandita kao sto je moj ima jezivo lose dizajnirane farove i slabe elektricne vodove do njih. Razvod struje sam resio izuzetno dobro, ali farovi ce mu ostati bedni sve dok se jednog dana ne ratosiljam oklopa i stavim mu krsten HID.

Uljem hladjeni Bandit se ne proizvodi od 2006-e. Mozemo da pricamo o ovom legendarnom motorciklu koji je proizvodjen prakticno neizmenjen preko deset godina i sa masinom koja je neizmenjena dvadeset godina ('86 GSXR1100). Prodavan je na skoro svim trzistima i u ogromnom broju primeraka od kijih ce mnogi nadziveti svoje vlasnike. Stara tehnologija jeste, ali muzejski primerak nije i nece biti dok god ja i hiljade drugih mogu da ga voze 30.000Km godisnje bez ikakvih kvarova i uz minimalno odrzavanje, a sa gomilom rezervnih delova i dodataka na raspolaganju po celom svetu. Ja mog Bandita ne poredim ni sa cim jer je neuporediv . Mogu eventualno da uporedim utiske sa nekim ciji je motorcikl presao vise od 140.000Km bez ikakvog kvara.

Ih, nije mi ni palo na pamet se radi o poredjenju muzejskih motorcikala . Hajde da poredimo '63 Triumph Bonneville 650 i Norton 650SS. I jedan i drugi se sigurno jos voze po Beogradu Elem, da ostanem na temi kakva je - takva je, AT zaljubljenici ce biti odusevljeni da vide gde su ovi Poljaci terali svoje masine: http://wn.com/exact/Sambor1965 (poseban naglasak na "Where the hell is Wakhan" video). Edit: Fenomenalan putopis iste ekipe na ADVrider.com: http://www.advrider....ad.php?t=504942

Naravno da ne vazi. Izreka se shvata u prenesenom smislu i sa umetnickom slobodom.

Egzotika i istorija. Lepo ih je videti i bude uspomene iz mladosti. Da sam trenutno vlasnik, ne bih ga prodavao, ali posto nisam ne pada mi na pamet da kupim nesto takvo. Bile su to lude sprave sa mnogo vise snage/ubrzanja nego sto je (nad)prosecan motorciklista mogao da kontrolise a ram, kocnice i amortizeri da podnesu.

Hej Vanjka druze, bas sam neki dan mislio sta je s tobom. U Torontu sam do daljnjeg i bice mi vrlo drago da te vidim. Javi se obavezno kad ateriras pa da evociramo uspomene

Hvala na objasnjenju, spasio si me citanja neozbiljnosti. Kad malo bolje razmislim, tema je bila promasena iz mesta. Poredjenje motorcikala koje dele bar dve generacije i isto toliko klasa i od kojih se jedan odavno ne proizvodi nema bas mnogo smisla. Imaginarni izbor izmedju jednog i drugog je jos besmisleniji.

A sto, molicu lepo? Ja procitah prvu poruku i odgovorih u duhu iste. Nemam bas vremena da citam 600+ strana poruka ne bih li video kako je vecina ostalih promasila temu :> Verovatno, ali ja nikad ne gledam cifre. Iskustvo me je naucilo da cesto i 20Kg tezi motorcikl moze subjektivno da izgleda laksi i obrnuto. mnogo zavisi od rasporeda tezine a jos vise od ergonomije (polozaj sedenja, sirina upravljaca, visina sedista...). Intersantno poredjenje, sa kojim se vecina slaze, je izmedju V-Strom 650 i 1000. Hiljadarka je dosta snaznija uz relativno malo povecanje tezine na papiru. Ipak, u voznji je 650 mnogo laksi i skoro svi koji su probali oba kazu da je "mali Strom" bolji motorcikl. Jedini razlog sto sam ja kupio Bandit 1200 a ne V-Strom je sto se Suzuki nije setio da napravi 750 ili 800 . Kad smo kod balansa tezina/snaga, mislim da bi BMW 800GS bio vrlo blizu idealnom, ako izuzmemo bavarsku cenu.

Svaki udes posle koga mozes da ustanes je dobar udes. Ove sezone sam presao oko 30.000Km po skoro celom severnoamerickom kontinentu I moram da se pohvalim da nisam imao ni jedan "Oh shit!" trenutak. Bandit mi je pao dva puta u mirovanju, ali na to sam navikao i vise se ne uzbudjujem - samo izvadim rezervne zmigavce . Najblize kriticnoj situaciji sam bio na izletu do jednog predivnog vidikovca u planinama iznad Doline Smrti i Julu. Cetrdeset stepeni u hladu koga nigde nema, 20 kilometara puta koji ne moze da se klasifikuje ni kao makadamski i kojim mozda prodje jedan dzip nedeljno. Ostre krivine, strme uzbrdice, provalije... Oblio me hladan znoj kad sam pomislio sta mi sleduje ako mi ovo kamenje ostro kao zilet isece gumu. I do deset kilometara pesacenja kroz najtoplije i najsuvlje mesto na zapadnoj hemisferi - u sred dana, u Julu! Da sam tamo "pao", nasli bi mi izbledele kosti posle deset godina, kao onim Svabama sto nastradase '96-te. U glavi sam preracunavao da li imam dovoljno vode da prezivim do asfalta gde bi mi se sansa da me nadju osetno povecala (prodje bar jedan auto na sat). Znalci kazu da je pod tim uslovima za mirovanje u hladovini potrebno oko 4L vode na sat. Ja sam imao oko 5L, sto znaci da moje sanse da prezivim eksponencijalno teze nuli posle samo 3-4Km. Zvuci previse alarmantno, ali jednog turistu su nasli mrtvog samo cetiri sata posto je krenuo u setnju sa dva litra vode. Ruku na srce, ljudi u Dolini Smrti umiru vrlo retko, ali kad se svi faktori urote... Dobro je da sam bar Park Ranger-ima rekao gde idem... Elem, sve se dobro zavrsilo, a na kraju sam bio nagradjen fenomenalnim pogledom na Dolinu i neopisivim kombinovanim osecajem postignuca i samoce. Povratak je bio laksi, iako je uglavnom nizbrdo (ne znam za druge, ali meni je lakse da na rastresitom ili klizavom terenu kontrolisem motor gasom nego kocnicama). Da li bih isao opet? Apsolutno! Sledeci put cu da pokusam da prenocim na vrhu - da vidim i zalazak i izlazak sunca iznad Doline Smrti:

Uz ogradu da nisam jos vozio ni jedan ni drugi - Tenere. Noviji je i moderniji, tako da ce da mu padne rejting jedino ako se pokaze nepouzdan. KTM 990 Adventure sam vozio 2007-e ali mi se uopste nije dopao. Previse visok, prgav i tezak za kontrolu. Mnogo mi je vise prijao njihov Super Enduro koji ima istu masinu samo sa karburatorima. R1200GS ne bih odbio, ali je malo preglomazan za moj ukus. Multistrada 1200 bi bila moj izbor kad pare ne bi bile problem. Jednom sam sedeo na Guzzi Stelvio i odusevio se ergonomijom. Steta sto nisam imao prilike da ga provozam. Moj favorit po odnosu cena/kvalitet je V-Strom 650. Tesko je naci nesto pouzdanije, udobnije i sa boljom servis podrskom. Mozes od njega da napravis sta ti je volja i da predjes ceo kontinent a da se ne umoris.

Ipak, te su mrcine jezivo teske pa ih ni iz tog polozaja ga nije lako podici sam. Znam iz prve ruke, jednom mi se obalila Electra Glide Classic...

Hvala na detaljnom objasnjenju. Ja sam Kanadjanin i ne vozim komercijalno po US tako da mi sve razlike nisu poznate. Ne bih se, ipak, slozio po pitanju vozackih dozvola / licnih karti. Ni u Americi ni u Kanadi gradjani nisu obavezni da imaju bilo kakav licni dokument na javnom mestu, osim kada upravljaju motornim vozilom. Obaveza posedovanja i nosenja licne karte ili drugog identifikacionog dokumenta bi se smatrala teskom povredom ljudskih prava. U praksi se vozacka dozvola najcesce koristi za identifikaciju, ali ne postoji pravna obaveza da je imas ili nosis. Kanadjani koji ne voze i nemaju kola (ima i takvih) mogu da izvade vozacku dozvolu bez kategorije i koriste je samo kao identifikacioni dokument (na primer kad hoces da kupis alkohol/cigarete, otvoris nalog u banci i tsl.). Kad smo kod dokumenata, mnogi Amerikanci i Kanadjani nemaju pasose. Granicu izmedju ove dve zemlje su do 9/11 prelazili na "dobar dan", u najgorem slucaju na vozacku dozvolu. Sad im traze pasose, ali prihvataju i tzv. "Enhanced Driver's License" (vozacka sa dodatnim informacijama u cipu). Ja ne koristim ni jedno ni drugo - Imam NEXUS karticu i prelazim granu k'o da sam clan kraljevske porodice . Jednom sam presao cetiri puta u istom danu, svaki put preko drugog mosta na Nijagari .

Mislim da je isto za sve osim za Amerikance - njihove dozvole se kompletno priznaju i rutinski prevode. Jedino koliko sam upoznat ne smes da imas dve (i kanadsku i americku). Vrlo verovatno, ali nemoj da me drzis za rec nego proveri iz zvanicnog izvora. Ako je moja snaja morala da drlja prakticno iz pocetka da bi nostrifikovala lekarsku diplomu... Ako ima na Engleskom to sigurno olaksava posao. Sto se kategorija tice nisam bas siguran da se slazu. Na primer, kanadski ekvivalent srpske B kategorije dozvoljava voznju vozila do 11.000kg ukupne tezine. Standardni kamioni sa poluprikolicom kao sto je ovaj Freightliner kojim sam se vozio imaju ukupnu tezinu od 60 tona. Tako je i jedan moj drugar "preveo" americku dozvolu u kanadsku. Za malo da zbog toga zavrsi u Gvantanamu Nisi bas dzabe, ali ti to nece biti ni velika prednost ovde. U svakom slucaju se o detaljima informisi zvanicno - ja nisam kamiondzija i sve ovo sto pisem je iz druge ili trece ruke. Pravila se i menjaju relativno cesto i zavisna su od provincije odnosno savezne drzave. Ja izbrojah 22 razlicita dokumenta koja vozac na ovakvim turama mora da ima u kamionu, ali pretpostavljam da su pravila za gradjevinske kipere ili lokalne gradske transportere osetno drugacija.

Prevedeni ispiti/dokumenti i tsl. su od vajde samo onima koji ne znaju ni rec Engleski, a takvima ja i inace ne bih preporucio da voze dok ne nauce jezik makar na elementarnom nivou (suvise verbalnih znakova). Prevodi su nuzno zlo i cesto po prirodi stvari prilicno losi (kako prevesti "yield", na primer?). Naravoucenije: Ako nisi ucio za polaganje iz knjige na Srpskom/Hrvatskom ne polazi na maternjem jeziku. Ja sam pao tri puta, posle dvadeset godina iskustva voznje po Evropi. Jednom zato sto se neka budala setala po poligonu i zakoracila na pesacki sa druge strane ulice kad sam ja bio na tri metra od pesackog . U kanadi za sve vazi "graduated licensing" sistem (http://www.mto.gov.on.ca/english/dandv/driver/gradu/). Polaze se u tri nivoa, a na svakom osim poslednjeg postoje ogranicenja. Ima smisla za sesnaestogodisnjake, ali je prosto ponizavajuce gubljenje vremena i para za sredovecne imigrante sa decenijama vozackog iskustva. No, tu budalastinu sam nekako preziveo - sad je glavni izazov zadrzati dozvolu . Radari, demerit poeni, drakonski zakoni i lopovsko osiguranje obezbedjuju profit tako sto od postenih gradjana stvaraju kriminalce. Savet za svakog ko dolazi u Ameriku ili Kanadu na manje od sest meseci je da radi ono sto i ti - medjunarodna vozacka i slus. U Kanadi cak i bez nje moze da se prodje ako je srpska vozacka jos uvek dvojezicna (Srpski/Francuski) posto je ovde francuski zvanican jezik.

Interesantno, hvala na detaljima. Moze da bude vrlo isplativo nama sto imamo kanadske dozvole i osiguranje. BTW, $1,400 godisnje za tri stranca bez vozacke istorije na kontinentu uopste nije skupo, pogotovo sto pre toga niste imali ni osiguranje u Severnoj Americi. Osiguranje je ovde najveci reket, odmah pored banaka. Ontario je verovatno najgori na kontinentu - ja sam do sada platio osiguranje visestruko vise nego vozila, a imam cistu vozacku istoriju dugu preko deset godina. O dvadeset plus godina u Evropi da i ne govorim, to ovde nikoga ne zanima. BTW, ja sam na Floridi bio u Decembru iste godine . Ako se dobro secam, ovaj PT Cruiser Convertible je kostao ispod $600 za sedam dana. Ja nikad ne iznajmljujem vozilo bez totalnog kasko osiguranja i neogranicene kilometraze. I svoje vozim kao da sa ga ukrao, samo mi jos fali da me neko drnda sto sam iznajmljeni dzip vozio van puta .

More details, please . Kupiti je lako - kes na ruke i dobijes potpisanu saobracajnu od prethodnog vlasnika. Dalje me vrlo zanima kako je uspeo da bilo sta vozi i registruje legalno bez americke vozacke dozvole (za one koji ne znaju, u Americi i Kanadi ne postoji Licna Karta. Vozacka dozvola je glavni identifikacioni dokument, cak i za one koji nikada nisu seli za volan). Ispitaj ga sve detalje, narocito osiguranje. Siguran sam da ima dosta ljudi koji bi mogli da iskoriste njegovo iskustvo.

Nije problem, a zbog krize ih ima puno za male pare. Malo je teze (verovatno i nemoguce) registrovati ga ako nisi drzavljanin, a za osiguranje ne bih smeo ni da pitam. Voziti bez papira ili na tudje ime je izvodljivo (ovde ne zaustavljaju bez "probable cause") ali su reperkusije ako te uhvate vrlo ozbiljne, narocito ako nemas osiguranje. Ameri znaju i da strpaju u lokalni zatvor dok ne stignes na red pred sudiju, po negde i za banalnije prekrsaje.

Jedino za sta ti ne bi bile dovoljne samo pare je voznja kamiona, osim ako nisi na privatnom posedu i neko je dovoljno lud da ti da $150,000 vrednu spravu da joj "ostris zupcanike". Ovaj Freightliner ima trinaest brzina i menjanje istih je za neupucene skoro nemoguce komplikovano. Rade naravno saltuje svih 13 bez kvacila, i na nize i na vise. I ja bih sigurno naucio posle tri miliona kilometara . Sto se tice prirode, konstatacija je prilicno na mestu, narocito ako ukljucis Kanadu. Najveca prednost je sto skoro ceo kontinent govori isti jezik (mada po neke ni njihove prve komsije ne razumeju ). Sto se kulture pak tice, citiracu jednog komicara koji je rekao da "Moj jogurt ima vise kulture nego Amerika.". Tako nekako. EagleRider je skup ali su dobro rasprostranjeni i motorcikli su im u odlicnom stanju (iznajmljivao sam kod njih tri puta, u Vegasu i San Francisku). Moze, doduse, dosta i da se cenjka. Ako uzmes na duze, izvan sezone i model koji nije mnogo trazen ili ako si spreman da vozis u jednom smeru (prakticno prevezes motor izmedju dve rental lokacije) mozes da im oboris cenu i po 20-50%... U Vegasu su mi nudlili skoro novu Hondu Goldwing (25,000km) na nedelju dana za $700, a siguran sam da bih je dobio i za osetno manje da sam platio kesom i uzeo je dve nedelje pre bozica kad je tamo mrtva sezona. U poredjenju sa pristojnim autom to je i dalje vrlo skupo, ali kad Goldwing ispravno uporedimo sa Lincoln-om ili Cadillac-om...

Ne znam za sigurno (morao bih da pitam radeta, a on je trenutno negde oko Cikaga) ali cisto sumnjam. US/Canada vozacke kategorije se dosta razlikuju od evropskih (nasa "B" kategorija je ovde "G" i dozvoljava voznju vozila ili kombinacije vozila do 11.000kg, prikolice do 4.500kg), a kanadjani imaju i "graduated licensing". Mislim da u najboljem slucaju sa srpskom soferskom kategorijom mozes da preskocis neku stepenicu u polaganju ili da ga do nekle ubrzas - verovatnoca da mozes jednostavno da prevedes dozvolu je prakticno nikakva. Posla ima iako je kriza. Tovari su manji i redji, ali jos uvek moze dobro da se zaradi. Lake kinte nema i zrtva je poprilicna, ali ko je spreman da spava u kamionu cesce nego u svom krevetu, jede sta i kako stigne, vozi 1.200km dnevno po deset dana, placa jedno punjenje gorivom $900, maje se sa carinskim brokerima i papirologijom... To nije glamurozan zivot, ali jedan dobar radnik moze od njega da izdrzava celu porodicu. E da, kamion kosta kao omanja kuca na periferiji. Kamiondzije funkcionisu u raznim aranzmanima, od voznje za kompaniju gde firma daje kamion, prikolicu, organizuje skoro sve i placa troskove, do voznje svog kamiona i svoje prikolice dok zena kod kuce organizuje tovare i administraciju. Ima i onih koji su totalni slobodni strelci i putuju od jedne kamiondzijske stanice do druge, kupeci uz put poslove oglasene na lokalnom "load board"-u: Radetov sistem funkcionisanja je negde na sredini. Kamion je njegov a prikolica pripada transportnoj firmi za koju prevozi. Dispeceri iz firme organizuju utovar iz Toronta, carinske papire za transport u US, naplatu od vlasnika robe, i tsl. Kad je sva roba istovarena, firma organizuje prikupljanje tovara za povratak (najcesce sa vise lokacija ali obicno koliko-toliko uz put). Kad se vrati u Torinto otkaci prikolicu ispred firminog magacina, ostavi papire i ode kuci kamionom. Ima i onih koji voze strogo od tacke A do B sa samo jednim tovarom u svakom smeru, ali Rade vise voli ovako jer je bolja lova (placa se za svaki tovar posebno, pa sto bolje napunis prikolicu...).

Uh, mnogo si propustio. Obozavam pustinjske drzave (California, Arizona, Nevada, New Mexico, Utah...) a od LA je sve to relativno blizu. Kola se rentiraju lako i jeftino, ali motorcikli su malo drugacija prica. Ni jedan nije bas jeftin za iznajmljivanje. Harley-ja kol'ko hoces i na svakom cosku, ali ako trazis nesto specijalizovano izbor je mali i skup. Po neki Goldwing, BMW-i, tu i tamo KLR, sve u ogranicenim kolicinama i na samo nekoliko mesta. Odavno mi je zelja da uzmem neki dual sport i zavucem se po inace nepristupacnim kanjonima Doline Smrti, ali najbolje sto sam nasao je KLR, za velike pare i 350 milja daleko. Tako sam se izmedju ostalog i odlucio da odem svojim motorom skroz donde, makar bas i ne mogao svuda da zadjem. Pre neku godinu sam proveo nedelju dana u Dolini sa iznajmljenim dzipom i fenomenalno se proveo. Titus Canyon je dozivljaj za sebe, a takvih ima tamo koliko ti dusa hoce.

Pozdrav, mister V. Samo uzivaj i pitaj ako te nesto zanima da detaljnije opisem/objasnim. To naravno vazi i za ostale citaoce, ne samo za imenjake

No harm, no foul Hvala. Slike ce uvek biti na Srpskom, bez brige . Ne pljujem po Srbiji. Ona mi je rodna gruda (motherland), a Kanada mi je domovina (homeland). Patriotizam u klasicnom smislu ne osecam ni prema jednoj. Grtalicu nemam, a ni lopatanje mi bas ne ide od ruke. Ako ovo globalno otopljavanje ne pretvori Toronto u Miami ili makar Virginia Beach ima da se selim u toplije krajeve. Srce mi se cepa kad pomislim na krajeve gde motorciklisticka sezona traje 12 meseci. Obozavam pustinje - nema insekata, nema kise i nema policije Bolje vas nasao. Rodjaka imam puno, i blizih i daljih, ali mi "gumeni zglob" ne zvuci poznato. Ako me neki stari drug ili rodjak prepozna bilo bi mi drago da mi se javi. Tokom godina sam zbog daljine i moje lenjosti izgubio kontakt sa mnogim dobrim drugarima. E, to! Kako se sam nisam setio...

Nema problema. Cilj i zelje su nam iste pa cemo raditi u tom smeru. I ja bih voleo da imam vremena da sve prepisem pa cu se potruditi da uradim makar nesto. Mozda da jednom napisem putopis prvo ovde na maternjem jeziku... Salu na stranu, ako neko ima volje i vremena ja zaista necu imati nista protiv. Kad se sve sabere i oduzme ja ipak nisam profesionalni prevodilac. Long may you ride!

Slazem se da bi bilo lepse, ali vremena nema. Valja traziti posao (mora od necega i da se zivi i zaradi za putovanja) a i spremati Suzy B za nove avanture. Ja sam taj putopis pisao dve nedelje, po nekoliko sati dnevno - prevodjenje i prenosenje ovde bi trajalo isto toliko, ako ne i duze. Eventualno bih mogao da prekopiram postove ovde, mada bi i to trazilo vise vremena nego sto ga trenutno imam. Razumem i necu biti uvredjen ako moderatori/administratori odluce da obrisu, premeste ili zatvore temu. Ja cinim sto mogu da doprinesem kvalitetu ovog foruma, a ako moj prilog nije prihvacen usmericu svoju energiju tamo gde ce biti. I onako razmisljam da pocnem da zaradjujem pisuci putopise Hvala od srca. Moj ego je upravo porastao za jos jedan santimetar Ako mislis na video, to je verovatno snimio Jesse (digitalni brzinomer). Njegovom Banditu 650 je to otprilike maksimalna brzina. Ja sam vozio dosta brze na kratko (i preko 200), ali nam je obojici komforna brzina za krstarenje bila oko 160, naravno u adekvatnim uslovima (dobar asfalt, malo saobracaja, van autoputa). Pri toj brzini je njegov motor trosio dosta vise od mog tako da je jednom ostao bez benzina u sred prerije. Manja masina mora vise da radi da bi odrzavala brzinu. Bi, itekako. Nema nacije koja u Kanadi nije zastupljena a Toronto je prevashodno doseljenicki grad (ima vise doseljenika nego rodjenih kanadjana). Ne samo da bi bilo dosta publike za temu na Srpsko-Hrvatskom nego se niko ne bi usudio da prigovori cak i ako mu smeta (ovde se rasna, eticka i ostale diskriminacije vrlo ozbiljno shvataju i kaznjavaju). Ogranicenja brzine smo uglavnom shvatali kao sugestiju , narocito na regionalnim i magistralnim putevima van Interstate autoputeva. kako smo se kretali prema zapadu ogranicenja su postajala sve realnija (i do 75mph na nekim regionalnim putevima), tako da je bilo slucajeva gde nisam ni pomisljao da vozim mnogo brze. Neke savezne drzave i nemaju ogranicenja izvan naseljenih mesta, a mnoge jednostavno nemaju dovoljno para/policije da jure one koji ih prekoracuju. Ovaj kontinent je vrlo retko naseljen i policija je uglavnom koncentrisana na prometne autoputeve i naseljena mesta. Cim izadjes u preriju ili pustinju nema nikog - ko bi bio lud da sedi u sred nedodjije na 40 stepeni u hladu ne bi li uhvatio jednog ili dva prekrsitelja dnevno? Elem, niko nas nije zaustavio, mada smo prosli pored bar pet policijskih kruzera brzinama za koje bi nam u Ontariju na licu mesta oduzeli i motorcikle i dozvole, a onda nam polako drali kozu s' ledja paprenim globama i neverovatno skupim osiguranjem u narednih tri do pet godina. U Taos-u (New Mexico) mi se cak desilo da mi policajac prijateljski mahne dok sam bio zaustavljen na apsolutno nedozvoljenom mestu. Valjda je video moju kanadsku registraciju... Na Anglo-Saksonskom delu ovog kontinenta izgled je vrlo bitna stvar i moja teorija je da me ne zaustavljaju izmedju ostalog i zbog toga sto izgledam kao ozbiljan turer, a ne napaljeni klinac. Kad vide zuto-zelenu kacigu, kofere i relativno uspravnu poziciju sedenja, to se automatski prevodi u "zreo, odrastao vozac i gradjanin koji postuje zakon". Imao sam prilike da vidim kako se ton i pristup policajca osetno promeni na bolje kad ugleda moj repni kofer (ili, kako ga moj drug Liam zove, "rostilj"). Dakle, vozio sam uglavnom kako mi je prijalo, a cesto mi je prijalo mnogo brze nego sto je bilo formalno ogranicenje. Na autoputu 130-150, van autoputa koliko mi se hoce. Maksimalna brzina mog muski natovarenog Bandita je oko 210 - brze od toga postaje neprijatno zbog dizanja prednjeg kraja i ljuljanja u upravljacu. To sam probao samo jednom, tek da vidim gde je granica. U dobrim uslovima i kad sam bio odmoran i raspolozen drzao sam ga satima na 160-180 bez ikakvih problema. Ovo je naravno moje individualno iskustvo. Skoro sam citao putopis jednog decka koji se sa slicnog puta vratio sa sest prekrsaja i par hiljada dolara globe. No, on ima 25 godina i vozi 600cc supersport. To izgleda brzo i kad stoji .