Hvala, hvala. Znam da ima i pitanja, ne ustrucavajte se. Sto sam stariji sve mi je jasnije da su propustene prilike mnogo gore nego pogresni koraci.

Prosle sedmice sam imao retku priliku da delim zivot severnoamerickog kamiondzije od Toronta do Lareda i natrag (oko 7.000km za osam dana). Kao i uvek, komentari i pitanja su dobrodosli. Prvi blog post je ovde, kliknite na "Newer Post" za dalje: http://www.farmotion.com/2011/12/truckin-to-texas_02.html

Hvala na utiscima. Iako bih pisao putopise i da ih niko drugi ne cita, vrlo mi je drago kad se ljudima dopadnu. To mi je podstrek da sledeci put pisem/fotografisem jos vise i bolje. Kad smo kod sledeceg putopisa, bice jedan vrlo uskoro - u mnogome drugaciji i nadam se podjednako zanimljiv.

Letos su se zvezde slozile da mi omoguce prvo zaista dugo putovanje motorciklom. Tri nedelje od Toronta do zapadne obale kontinenta i natrag, sa dosta skretanja i meandriranja usput. Da ne bih zaboravio gde sam sve bio i sta sam doziveo, usput sam slao kratke poruke i po neku fotku na blog. Na povratku sam slozio sve u detaljan putopis sa mnogo vise slika i postavio ga na lokalni board, GTAmotorcycle.com. Skraceni put do putopisa je na (http://www.gtamotorcycle.com/vbforum/showthread.php?141908), a kompletan foto album na https://picasaweb.google.com/1004244...ndBackJuly2011. Originalni blog je na http://farMotion.com, za one koje zanima kako sam pisao "u letu". Pitanja i komentari su naravno dobrodosli i trudicu se da odgovorim sto detaljnije. Dve slicice, tek toliko da vas zainteresuju da kliknete na gornji link . Badwater, Dolina Smrti. Najtioplije, najsuvlje i najnize mesto na zapadnoj hemisferi: Badlands Nacionalni Park, Juzna Dakota:

Aaaa, kupovina polovnih motora je tema za posebnu pricu. Tu bi se misljenja mnogo bolje podudarala .

Nisam (jos) bio u Sibiru, ali mislim da je analogija sasvim na mestu. I Kanadjani severne sume zovu "taiga" i kazu da su vrlo slicne ruskim. Interesantno je da na ovakvom putu, posto ide pravo na Sever, moze da se vidi i oseti promena u rastinju od gustih i relativno visokih crnogoricnih suma preko retkih i krzljavih pa skoro do tundre gde drveca uopste vise nema. Na brani u Radisson-u postoji zdrava jelka koja je za cetrdeset godina stigla da poraste jedva meni do pojasa. Sezona rasta je gore vrlo kratka.

Hvala svima na komentarima, drago mi je da vam se putopis dopada. Slobodno pitajte ako vas nesto posebno zanima, ima mnogo toga sto nije stalo u putopis. Jedna od crtica je da su nas "Kri" (Cri) Indijanci a i ostali (uglavnom Frankofonski) stanovnici ovih predela cesto pitali zasto smo dosli tamo. Nisu ljudi mogli da shvate da neko dolazi u tu njihovu zabit bez konkretnog (finansijskog) razloga, a kamo li na odmor. Ja sam im odgovarao da je putovanje donde samo sebi cilj, a lepota predela, cudo od hidroelektrane i interesantni ljudi koje smo sreli cist bonus.

Kao sto je Vlaja uglavnom vec odgovorio: - Stabilizator za gorivo je aditiv koji se dodaje benzinu da se isti ne bi usled stajanja "razlozio na komponente" i ostavio talog u sistemu za gorivo (dizne, brizgaljke, plovci, karburatori...). Ako je benzin dobrog kvaliteta stabilizator nije neophodan za odlaganje do nekoliko meseci, ali je ipak preporucljiv. Ovde se koristi Sta-Bil ili genericki ekvivalent. - Praksa vadjenja akumulatora i odlaganja na toplom je pogresna iz vise razloga. Samo-praznjenje se eksponencijalno ubrzava sa povecanjem temperature, pa se akumulator na toplom vrlo brzo sam isprazni ako nije konstantno i ispravno dopunjavan i odrzavan. To je obicno propraceno isparavanjem elektrolita u standardnim akumulatorima i sulfatizacijom celija, cesto sa terminalnim efektom. Sa druge strane, ispravan i napunjen akumulator moze da stoji celu zimu na minus dvadeset a da se ne isprazni i bude spreman da "zavergla" u prolece. Oba gornja slucaja su potvrdjena licnim iskustvom, a slazu se i sa fizikom i sa logikom . Ono sto ljude obicno zunjuje je cinjenica da akumulator na niskoj temperaturi proizvodi manje snage, iz istog razloga iz koga se ne prazni brzo. Kad se taj isti akumulator zagreje, snaga mu se analogno vraca. Dakle, sobna temperatura za svakodnevni rad - zamrzivac za dugorocno cuvanje . Delimicni izuzetak od pravila su moderni "gel" ili "absorbed glass mat" akumulatori ako su konstantno prikljuceni na "trickle charger" ili jos bolje inteligentni "odrzavac baterija" kao sto je Battery Tender. U tom slucaju temperatura u kojoj je odlozen akumulator nije mnogo bitna. Na primer, moj Bandit ima devet godina star originalni "gel" akumulator (YUASA) koji nikad nije izvadjen iz motora, a stoji u negrejanoj garazi isto toliko kanadskih zima. Kad god ne vozim motor prikljucen je na Battery Tender i jos uvek uredno pumpa 600A (imam pravi tester za akumulatore i redovno ga proveravam). U svakom slucaju akumulator ne treba drzati u preterano vlaznom okruzenju jer vlaga pospesuje koroziju i praznjenje. - Gume se pumpaju na dozvoljeni maksimum da ne bi ispucale. Tokom stajanja guma se ukruti i postane krta tako da je bolje da stoji "nategnuta". - Vadjenje svecica i nalivanje ulja ima smisla samo pri konzerviranju na duze vreme (godine, ne meseci). Osim sto je relativno komplikovano, moze da znatno oteza ili cak onemoguci startovanje u prolece (takozvani "hydro lock"). - Motorcikl na copavoj ne stoji uspravno. Svetecnosti, od goriva preko tecnosti za hladjenje do ulja, se sakupljaju na jednoj strani masine dok druga ostaje "suva". To nije zdravo na duzi period, posebno kad je u pitanju gorivo. Dizne, dihtunzi i ostale komponente ostaju suve, jedna strana rezervoara je izlozena koroziji, talog se formira neravnomerno... Mnogi faktori uticu na to koliko intenzivno treba pripremati masinu za "zimski san". Najvazniji je vremensko trajanje mirovanja, ali ne treba zanemariti ni temperaturu, vlaznost, prasinu i ostale elemente okruzenja u kome ce motorcikl obitavati.

Hvala na dobrodoslici Pitanje i glasanje imaju za cilj da vidim da li ima smisla da putopise koje sam vec napisao na Engleskom i objavio na drugim mestima prenesem ovde u originalu. Sansa da cu buduce putopise pisati iskljucivo na Srpskom ili stare prevoditi sa Engleskog je mala iz vise razloga. Od ogranicenog dometa (cela Srbija ima manje stanovnika nego sto ih zivi na 50Km od moje kuce), do cinjenice da se moji dozivljaji uglavnom odigravaju u Engleskom govornom podrucju. I Engleski i maternji jezik govorim vec vise od cetrdeset godina, a oba koristim svakodnevno i usmeno i pismeno, tako da nema opasnosti da me bilo koji "preuzme". Pitanje je samo koji bolje odgovara odredjenoj situaciji.

Bilo bi zanimljivo videti koliko puta je tim sestocifrenim otvaran blok motora. Jos zanimljivija statistika bi bila broj Bol D'or-ki koje su pocele da iskacu iz brzine i/ili pokidale klipnjace (to su bili uobicajeni kvarovi) pre 50,000Km. Nemam nikakvu lojalnost ili animozitet prema bilo kom proizvodjacu, ali sto se mene tice taj motorcikl je prilicna fleka u hondinoj istoriji. No, ovo je tema za neku drugu diskusiju.

Svaka cast, tako i treba. Nisam ga kupio da ga gledam, nego da ga vozim kao da sam ga ukrao

Tacno je da masine koje veci deo zivota provedu radeci u rezimu relativno niskih pritisaka, temperatura i broja obrtaja teoretski treba da traju duze. To ipak ne znaci da velika kubikaza garantuje dugovecnost ili da mala znaci kratak vek. Dobro pamtim MZ 250 koji su pregurali sest cifara, a na ovom kontinentu su Honda Cub mopedi poznati kao prakticno neunistivi. Sa druge strane, ne znam koliko se ljudi na ovom forumu seca katastrofe koja se zvala Honda 900 Bol D'or... Ova suzukijeva masina se pokazala neuobicajeno izdrzljiva, cak i za svoju klasu. Nisu je dzabe proizvodili trideset godina prakticno neizmenjenu.

Neki to rade i ovako: Ovaj je tako preziveo preko cetrdeset godina i mozda ce jos cetrdeset. Cinjenica je da vecina modernih motorcikala uz osnovno odrzavanje moze komotno da nadzivi svog vlasnika. Problem je sto vecina bude slupana/spaljena/ukradena ili upropascena ekstremnim izivljavanjem ili neodrzavanjem pre nego sto doceka da propadne od starosti/istrosenosti. Moja mazga je presla 137.000km i ne pokazuje nikakve znake posustajanja. Ponekad skoro pozelim da rikne ne bi li me naterao da kupim nesto drugo.

Za balkanske uslove mozda, ovde nije nista posebno. I nije garaza, nego podrum/suteren iza garaze. Ne zalim se, naravno, ali ima jos dosta prostora za unapredjenje (za pocetak, vrata od garaze su stara preko 40 godina i pored njih ozbiljno duva zimi). Ja jos ne radim sve, pre svega zato sto nisam jos kompletirao alat. Na srecu, imam dobrog majstora na tri bloka od kuce koga mogu da cimnem ako zapne i dugu kanadsku zimu da uradim posao temeljno i natenane. Nema toga sto ne mogu da naucim kad se radi o odrzavanju motornih vozila, a ima dosta stvari kojima sam naucio druge (na primer, ozbiljno unapredjenje elektricnog razvoda na Banditu). Kao i ti, i ja tvrdim da ni najbolji majstor ne moze da uradi mnoge stvari ni blizu tako pedantno i detaljno kao sto ja mogu sam. U lepo zagrejanom prostoru, sa muzikom koju volim i friziderom punim dobrog piva na dohvat ruke

Slika zaista ima dusu ali se slazem da je Pepsi gajba kvari. Da ova poruka ne bi bila sum, evo i jedne moje fotke sa maglom u glavnoj ulozi: Kasna jesen pre neku godinu. 12 stepeni, a magla se navukla preko Niagara Escarpment-a. Bilo je prilicno sablasno.

Ako imas rodbinu koja moze da te primi na koju nedelju, resio si vise od pola problema. Hraniti jos jedna usta ovde nije problem, a kanadski podrumi su najcesce bolji od srpskih stanova u novogradnji. Vrebaj jeftin let van sezone i pali. Hvala i na dobrodoslici i na glasanju. Za sada imamo 2/1 u korist Engleskog pa cu da pocnem da radim u tom smeru. Slazem se. Ako ne stignem pre polaska na put (sutra idem) otvoricu novu temu kad se vratim za nedelju dana.

Hvala. Za sada sam "dosao" samo virtuelno. Nadam se da cu jednog dana ponovo na motorciklu posetiti mesto gde sam ostavio dovoljno koze za dobru jaknu srednje velicine. Trougao na Uscu gde sam nekada davno nemilice strugao leve "fudastere" na Automaticima, APN-ima, MZ-ima...

Soba "ledenog hotela" kod Kvebek Sitija. Jedini deo koji nije od leda je daska ispod duseka (i naravno dusek). Gosti placaju do $350 za noc da bi spavali ovde, na konstantnih minus pet stepeni (to je toplo, napolju je -30). Ceo hotel pazljivo grade "od temelja" svakog Decembra i ruse ga negde u Aprilu, pre nego sto se sam otopi.

Da: - Promeniti ulje ako mu je vreme ili je na vise od 2/3 intervala za zamenu. - Napuniti rezervoar do vrha. Dodati stabilizator za gorivo i pustiti ga da radi dok stabilizovano gorivo ne procirkulise kroz sistem. - Parkirati uspravno (stender, podizaci, dizalica...) - Napumpati gume na maksimalan preporucen pritisak i staviti daske gde gume dodiruju pod (narocito ako je zemljani ili betonski). - Parkirati na hladno, suvo i dobro provetreno mesto. - Zakaciti akumulator na "trickle charger/maintainer" kao sto je "Battery Tender" - Isprskati sve delove podlozne rdji sa WD-40 - Zastititi od prasine. Staro cebe/carsav je OK, najlon i cirada nisu. NE: - Paliti motor preko zime ako nemas nameru da ga vozis bar 5Km. - Menjati ulje pre vremena ili menjati ga opet na prolece. - Vaditi akumulator i drzati ga na toplom. Zdrav akumulator ce se mnogo brze izprazniti i upropastiti na 20 stepeni nego na -20. - Vaditi svecice i puniti cilindre uljem. - Parkirati na "copavoj". Ovo sve uglavnom vazi za parkiranje u prostoru zasticenom od elemenata. Za one koji moraju da prezime manje-vise izlozeni atmosferilijama i daleko od izvora elektricne energije preporuke su nesto drugacije, ali je sustina ista. Ja moj motor ne spremam za zimu - ja ga spremam celu zimu . Posle 30.000Km zestokog akanja ovog leta bez i jednog problema ne mogu bas da ga pokrijem i zaboravim do proleca ako necu da me ostavi u sred pustinje. Gume, tockovi, stelovanje ventila, remont kocnica, ulje u viljusci, filter za vazduh, stelovanje karburatora, gomila sitne kozmetike... Ovo je slika od prosle godine, ove zime ce da bude za nijansu zesce

Hvala na dobrodoslici. Spremam se uskoro na put u stilu "stigni daleko za kratko vreme". Taj cu mozda da "opevam" i na maternjem mi jeziku. Kako se na Srpsko/Hrvatsko/Bosanskom ili kako-god-ga-sada-zovu kaze "Stay tuned."? Aj'mo ljudi, na glasanje!

Napustena sekcija puta 61 kroz mesto Centralia u Pensilvaniji. Pozar u podzemnim rudnicima kamenog uglja besni nekontrolisano vec pedeset godina. Svi pokusaji gasenja ili kontrole su propali, a niko ne zna kada ce se vatra sama ugasiti (po nekim procenama "goriva" ima za sledecih 200 godina). Mesto je skoro potpuno evakuisano i sravnjeno, a na sve strane se vide i osecaju posledice pozara. Iz mnogih pukotina izbijaju para i gasovi visoke temperature (svojerucno sam izmerio 75 stepeni na jednom mestu). Vise detalja ovde.

Besmrtno, nema sta.

Dolina Smrti, Kalifornija. Najniza, najtoplija i najsuvlja tacka na zapadnoj hemisferi. Snimljeno polovinom Jula ove godine. U sedam sati ujutro bilo je samo 35 stepeni, do podne se popelo do 47. Vlaznost je nula posto, a hladovina ne postoji. Motornim vozilima je zabranjeno da izadju van puta, ali ja nisam mogao da odolim da ga ne isteram malo na so. Ta vlazna so se lepo natalozila na izduvnim cevima i nije spala nedelju dana.

Za one koji se pitaju gde se nalazi saobracajni znak iz mog avatara (a i za one koji misle da sam ga sam nacrtao): Foto izvestaj sa kratkog puta na veliku daljinu je na James Bay Ride Album, a ostali detalji o potu su ovde. Jos jedan znak kakav se ne vidja cesto (razdaljine u kilometrima). Sledeca stalna ljudska naseobina na ovom putu je Radisson.

Hvala na dobrodoslicama. Samo prebacivanje putopisa sa slikama koji sam pisao vise od nedelju dana je poduhvat za sebe, a prevodjenje je teze nego sto izgleda. Najvise ce zavisiti od interesovanja citalaca...