Rijeka je lepa, setaliste se nalazi u blizini nase zgrade. Nailazimo na problem, niko ne prima eure a ni nase platne kartice... Vec je oko 22h i sve menjacnice su zatvorene, mi pregladneli i prilicno zedni! Uspevamo da nadjemo jednu menjacnicu koja radi i konacno posle fast fooda sedamo u neku bastu kafica na pivo. Basta puna naroda a ja se osecam kao da sam pobegao iz zatvora, premoren, otupeo... Po povratku u stan borba sa snom koi je pretio da me odvuce u krevet pre nego sam poskidao slike i snimke sa kartica, uspavao sam se za tili cas.

Dolazi vlasnik i uvodi nas u novu fancy zgradu, motore spustamo velikim auto liftom u garazu i parkiramo na jedno parking mesto. Penjemo se liftom u stan u potkrovlju, stan lep, moderan i cena je bila povoljna koliko se secam posto je vlasnik drug smediceve sestre ako ne gresim. Dok smo se raskomotili i istusirali (hladnom vodom) dosao i je i Marko. Vece pre smo pricali o nekom drugom prelasku granice koji je on ukucao u svoju navigaciju i otisao je tamo, mi smo samo pratili putokaze i stigli puno ranije, nismo imali nameru da ga ostavimo niti je ikome jasno kako se desilo da nije bio sa nama, ja sam bio prvi a niko mi nije alarmirao da nije s nama u koloni. Na srecu nasli smo se i sve je proslo bez problema. posle kraceg odmora odlazimo do grada da pojedemo i popijemo nesto...

Kad smo vec osvezili pamcenje nastavljamo dalje. dan 6. Budjenje je praceno kisom... Pre spavanja smo razmatrali razne mogucnosti kako bi mogao da izgleda ovaj dan. Kisa nam je pomogla u konacnoj odluci. Bilo je planirano da se danas obidje Marmolada i deo Dolomita i stigne do Tolmezza a sledeceg dana preko mosta na Soci do Rijeke. Odlucujemo da najkracim i najbrzim putem stignemo do Rijeke i ta dva dana spojimo u jedan. Dok pijemo kafu i pakujemo se kisa lagano jenjava, brisemo mokre motore i pakujemo prtljag. Krecemo ka autoputu za Trst, usput prelazimo passo del Tonale. vise se i ne secam kuda smo dalje isli, uglavnom izlazak na autoput donosi zaprepastenje! Automobili u sve tri trake stoje, kolonama automobila se ne vidi kraj, na trenutak se kolone krecu brzinom ranjenog puza a vec sledeceg stoje. Pristupamo dobro poznatom nacinu voznje poznatijem kao "Gazela u 20 do 5" tj voznji po beloj liniji i provlacenju izmedju kolona vozila, ovaj nacin voznje dodatno otezavaju kamp prikolice kojih ima skoro na svakom drugom autu. Ni sam vise ne znam ali mislim da smo vozili po beloj liniji 60 km, naravno bilo je 40 stepeni, nigde oblacka ni vetra. Stali smo na jednoj pumpi da se tankamo a na pumpi je bilo stotinak vozila. Cena goriva 2 eura, sipali smo nekako i nastavili dalje. Pedesetak km pre Trsta odlucujemo da se iskljucimo sa autoputa i dalje nastavimo magistralnim putem kako bi smo izbegli ociglednu vise km dugu kolonu na naplatnoj rampi. Usput prolazimo kroz centar svakog naseljenog mesta iako putokazi pokazuju obilaznice mi slusamo nepogresivi maloprepomenuti Garmin! Dvadesetak km pre granicnog prelaza sa Slovenijom prolazimo divnu deonicu sa prelepim kucama, cvecem i drvecem cije nas krosnje stite od sunca. Na samom ulasku u Sloveniju stajemo na pumpi da smedic sipa gorivo zato jer nije hteo da sipa u Italiji po 2 eura, obzirom da je cena goriva niza za 50 centi po litru redovi na pumpi su ogromni. Koristimo tih pola sata koliko je smedic cekao na tankanje da se osvezimo sladoledom, vodom... Nastavljamo dalje, ja krecem prvi a iza mene se formira kolona, gledam povremeno u retrovizor, vidim nekoliko farova, svi su tu ok, pratim putokaze za Rijeku. Vozimo prelepim magistralnim putem sa predivnim novim asfaltom i blagim krivinama, nema preterane guzve, uglavnom se drzimo ogranicenja, oko 80 - 100 km/h. Na granici sa Hrvatskom poduza kolona vozila, obilazim ih i prolazim relativno brzo carinu, iza mene smedic. On na koferu ima zakacenu Srpsku zastavu, policajac mu kaze da je skine i da ne moze tako uci u zemlju jer je to kaznjivo, mladji kolega ga pita koja je kazna za to a on mu odbrusi, ja bih ga kaznio najvecom mogucom kaznom! Stajemo posle granice da sacekamo ostale, nedugo posle nas nailaze Dule i Miki, Marka nema, cekamo ga dvadesetak minuta i posto ga nema dogovaramo se da nastavimo dalje posto je on sigurno krenuo drugim putem vodjen Garminom. Dalje stajemo pored iskljucenja za Opatiju na jednoj pumpi i pokusavamo da telefonom dobijemo Marka, ne uspevamo. Dobijamo osobu kod koje je smedic organizovao smestaj u Rijeci, on nam daje adresu koju saljemo marku sms-om kako bi nas nasao. Ja stavljam svoj tablet, ukucavam u iGO adresu i za 15-20 minuta stizemo ispred smestaja u Rijeci. Cekamo 20 minuta vlasnika, Marka jos uvek nema, nema ni sms-a od njega...

@Marko011 daj koju sliku ako imas!

Ovo je Grimselpass Hvala na ispravci! Htedoh reci da smo zrtvovali Simplon pass i Furka pass! Jos drzi mamurluk od doceka!

Prosao docek nove nam 2015.godine i sva ujdurma oko istog, vreme nije bas za izlazenje iz kuce pa eto razloga da se ovaj davno zapoceti putopis privede kraju da ne ostane ovako na pola. Za pocetak SRECNA SVIMA NOVA GODINA! dan 5. Prva pomisao prilikom budjenja je hoce li nas danas kisa zaobici? Pogled kroz prozor prikazuje sledecu sliku... suvo jutro, samo da tako i ostane! Doruckujemo. placamo smestaj, sedlamo konje i krecemo. Umor je vec prevelik, nema vise ni one jutarnje svezine, sve boli od prvog kilometra! Za utehu meni licno je sto cu danas moci da se malo opustim obzirom da nam se Marko pridruzio i da ima ultra mega giga najnoviju Garmin navigaciju, to znaci da cu moci da odahnem od buljenja u tablet koji nas je ruku na srce vodio prilicno dobro svih ovih dana ali je problem bio sto sam morao da navlacim najlon preko njega zbog kise pa je vidljivost bila problematicna! Prvi kilometri ne obecavaju opustanje, iako smo mislili da se nismo bas najbolje uvozali i da smo prilicno razliciti po stilu voznje shvatamo da smo vozili kao jedan u odnosu na danas kad nam se pridruzio novi clan. Marko vozi osetno sporije, ima ruznu naviku da koci u sred krivine i pogled mu je veci deo vremena na navigaciji. Pri tome putokazi i saobracajni znaci nemaju apsolutno nikakav znacaj za njega, Garmin rules! Za danas su bili planirani Simplon pass i Furka pass, na Markov nagovor zrtvujemo ova dva cuvena prevoja da bi obisli Nufenen pass, po njegovim recima netaknutu prirodu. Usput se nizu predivni predeli. sam Nufenen pass smo prosli veoma neslavno, bilo je ledeno hladno, padala je kisa i duvao jak vetar, toliko da kad sam stigao na vrh nisam cak ni imao zelju da skinem rukavice i izvadim fotoaparat, nije se imalo sta ni slikati sve je bilo u magli, ovaj pass sam video kasnije na slikama sa neta i stvarno izgleda predivno ali mi tog dana nismo imali srecu da to dozivimo. Krenulo je spustanje i malo lepse vreme, Stali smo na nekom platou gde je bilo dosta motora i napravili nekoliko fotografija. dalje je citav dan bio pravo mucenje, birali smo najkraci put da stignemo do Ponte di Legno-a, krajnjeg cilja za taj dan posto nam je bilo vec poprilicno muka od svega, stajali smo da oblacimo kisna odela i ista skidamo par puta. Dogovorili smo se da idemo autoputem koji smo zbog vodje puta toga dana, koji je kako sam vec napisao potpuno ignorisao putokaze, potpuno promasili pa smo isli nekim magistralnim putem gde nismo mogli nigde da stanemo da se okrepimo, sipamo gorivo, doduse bilo je benzinskih pumpi ali iskljucivo automatskih i tako... Prosli smo kroz Lugano i usli u Italiju veoma brzo i bez zaustavljanja. Nadalje smo vozili uz Lugansko jezero Bile su beskonacne kolone vozila put uzan, jednosmeran, ubitacno zamorno i dosadno! Ne secam se vise redosleda sta je bilo pre a sta posle, uglavnom ne secam se niceg lepog tog dana a najjaci utisak na mene je ostavio sledeci dogadjaj... Imali smo dogovor da vozimo u koloni naravno a ako nekome dodje da se "izduva", levi migavac i gas, na prvom sledecem kruznom toku, racvanju puteva, raskrsnici stagod stanes i sacekas ostale i nastavis s voznjom u koloni. Tako sam ja pri nailasku na deonicu sa lepim krivinama dao levi migavac obisao motor ispred i iskrivinario malo po toj lepoj deonici koja je bila pravo osvezenje tog smornog dana. Medjutim, bila je to deonica od svega par kilometara, nedugo zatim sam naisao na kruzni tok i stao. Cekao sam 10 minuta a mojih saputnika nigde. Odlucujem da se vratim do benzinske pumpe koju sam prosao da proverim da nisu tamo stali posto se pravilo o zajednickom tankanju na oko 200km nije postovalo vec se tankao ko je kad hteo! Na pumpi nekoliko motora ali sa stranim tablicama, pitam ih da nisu videli grupicu sa 4 motora i nabrajam motore a oni odmahuju glavom. Vratim se do kruznog toka, skinem kacigu i rukavice, izvadim tablet da vidim da nisam mozda prevideo neko skretanje iako mi putokazi u kruznom toku potvrdjuju da sam na pravom putu. Sve je u redu, obliva me hladan znoj, hiljadu misli mi prolaze kroz glavu... cujem zvuk trube svira neki smooth jazz, okrecem se i vidim mali trg posut belim kamenjem koji izgleda kao plaza, na njemu lezaljke, ljudi uvaljeni u iste pijuckaju pice a na maloj bini bubnjar, klavirista, kontrabasista i trubac sviraju jazz, odzvanja ceo trg, najlepsi prizor koji sam video od kad sam krenuo na ovo putovanje ali ja ne mogu da uzivam u njemu, shvatam da je proslo vec 35 minuta a mojih saputnika nema!!! U tom oni nailaze i Marko mi nonsalatno odgovara da su cim sam ih pretekao stali i napravili pauzu negde pored puta... Na putu do smestaja smo prosli jos jedan manji pass na kome je isto padala kisa. Na dvadesetak km od smestaja za taj dan smo stali da se opskrbimo potrepstinama, hranom i picem posto nam je smestaj u bungalovu u kampu u cijoj blizini nije bilo nicega. Sam kamp je bio prelep ali je sve bilo mokro i maglovito pa smo se zavukli u bungalov i bacili na ispijanje piva i mozganje kuda dalje i kako sto bezbolnije okoncati ovo putovanje posto vec odavno nije uzivanje!

Da se pridruzim Doktoru... steta za ovako dobar putopis sto slike ne prate tekst vec mora da se klikce! Probaj sa Dodaj.rs veoma je prost za rukovanje, posle uploada fotke samo iskopiras link za forum i ubacis uz tekst, uzivanje ce biti kompletno! U svakom slucaju sve pohvale!

Hvala!

Evo videa sa Grossgloknera

Procitah u dahu. S nestrpljenjem cekam nastavak!

Isti sam prodao za 30 eura uz pitanje kupca moze li nesto nize?

Sreca, sreca radost! Panda pise putopis!

Pratim sa zadovoljstvom!

Pa postovani kolega ja tek sad skontah nick P.S. Kako ti nije zao da prodajes onog crnog lepotana? Ubedljivo najlepsi i najopremljeniji motor u oglasima!!!

Ako nije problem da kažeš koliko je koštalo slanje motora? Meni bi Mart odgovarao pa sam počeo da sabiram troškove Druze ja sam isao sa kolegama iz Madjarske koji su organizovali celu turu uz pomoc Hispania toursa gorepomenutog, tako da ne znam pojedinacne cene posto smo svi dali po 1400 eura za prevoz motora kamionom tamo i nazad, povratne avionske karte, smestaj u hotelima... jedino znam da nam motore nije prevozila neka specijalizovana firma za tu namenu vec obicna firma za transport, motore smo sami vezivali i obezbedili na kamionu tako da smo ih u Malagi zatekli u istom stanju u kakvom smo ih poslali. Tj. ako vas bude nekoliko zainteresovanih mogli biste sami organizovati prevoz motora s tim da kad smo mi to planirali dosli smo do cifre od minimum 7 motora da bi nam se isplatilo tj. da bi se uklopili u prihvatljivu cenu koja je za nijansu veca od cene Hispanie a vozis svoj motor koji znas u dusu.

Odvozao istu turu prosle godine, topla preporuka! Eto i inka do putopisa dole u potpisu. Andaluzija 2013

Oprez, svinje napadaju! http://www.alo.rs/vesti/hronika/svinje-izletele-na-obrenovacki-put-i-umalo-ubile-motociklistu/73518

Ne znam da li je neko spominjao ovu preradu Tomosa 15 SLC u cafe racer, ja sam odusevljen!

Jamaha ima u ponudi M T 07 paralelni tvin i o n bi se eventualno m ogo uporedjivati sa Versusom....MT 09 IMA 3 cilindra i 115 konja valjda i prilicno je ozbiljniji motor od Versusa. Misli se na Versysa 1000 koji ima 4 cilindra i 120 konja!

Ma to zbog pantalona rekao bih...

Taj Forest je zaheban lik vrlo, poznajem ga... Kupio je motor od Kineske policije a ima i kozne pantalone sad!

Desi se i najboljima... Bitno je da je proslo bez povreda i stete! Vozi dalje!

Iako se prosle godine pronela vest da se Bandit definitivno povlaci iz proizvodnje, na Intermotu je predstavljen "novi" Bandit 1250. Sad koliko je novi... uradjen je blagi facelifting i ABS je postao deo standardne opreme ali jos uvek legenda zivi...

Brutalno lep!