Ovo je Grimselpass Hvala na ispravci! Htedoh reci da smo zrtvovali Simplon pass i Furka pass! Jos drzi mamurluk od doceka!

Prosao docek nove nam 2015.godine i sva ujdurma oko istog, vreme nije bas za izlazenje iz kuce pa eto razloga da se ovaj davno zapoceti putopis privede kraju da ne ostane ovako na pola. Za pocetak SRECNA SVIMA NOVA GODINA! dan 5. Prva pomisao prilikom budjenja je hoce li nas danas kisa zaobici? Pogled kroz prozor prikazuje sledecu sliku... suvo jutro, samo da tako i ostane! Doruckujemo. placamo smestaj, sedlamo konje i krecemo. Umor je vec prevelik, nema vise ni one jutarnje svezine, sve boli od prvog kilometra! Za utehu meni licno je sto cu danas moci da se malo opustim obzirom da nam se Marko pridruzio i da ima ultra mega giga najnoviju Garmin navigaciju, to znaci da cu moci da odahnem od buljenja u tablet koji nas je ruku na srce vodio prilicno dobro svih ovih dana ali je problem bio sto sam morao da navlacim najlon preko njega zbog kise pa je vidljivost bila problematicna! Prvi kilometri ne obecavaju opustanje, iako smo mislili da se nismo bas najbolje uvozali i da smo prilicno razliciti po stilu voznje shvatamo da smo vozili kao jedan u odnosu na danas kad nam se pridruzio novi clan. Marko vozi osetno sporije, ima ruznu naviku da koci u sred krivine i pogled mu je veci deo vremena na navigaciji. Pri tome putokazi i saobracajni znaci nemaju apsolutno nikakav znacaj za njega, Garmin rules! Za danas su bili planirani Simplon pass i Furka pass, na Markov nagovor zrtvujemo ova dva cuvena prevoja da bi obisli Nufenen pass, po njegovim recima netaknutu prirodu. Usput se nizu predivni predeli. sam Nufenen pass smo prosli veoma neslavno, bilo je ledeno hladno, padala je kisa i duvao jak vetar, toliko da kad sam stigao na vrh nisam cak ni imao zelju da skinem rukavice i izvadim fotoaparat, nije se imalo sta ni slikati sve je bilo u magli, ovaj pass sam video kasnije na slikama sa neta i stvarno izgleda predivno ali mi tog dana nismo imali srecu da to dozivimo. Krenulo je spustanje i malo lepse vreme, Stali smo na nekom platou gde je bilo dosta motora i napravili nekoliko fotografija. dalje je citav dan bio pravo mucenje, birali smo najkraci put da stignemo do Ponte di Legno-a, krajnjeg cilja za taj dan posto nam je bilo vec poprilicno muka od svega, stajali smo da oblacimo kisna odela i ista skidamo par puta. Dogovorili smo se da idemo autoputem koji smo zbog vodje puta toga dana, koji je kako sam vec napisao potpuno ignorisao putokaze, potpuno promasili pa smo isli nekim magistralnim putem gde nismo mogli nigde da stanemo da se okrepimo, sipamo gorivo, doduse bilo je benzinskih pumpi ali iskljucivo automatskih i tako... Prosli smo kroz Lugano i usli u Italiju veoma brzo i bez zaustavljanja. Nadalje smo vozili uz Lugansko jezero Bile su beskonacne kolone vozila put uzan, jednosmeran, ubitacno zamorno i dosadno! Ne secam se vise redosleda sta je bilo pre a sta posle, uglavnom ne secam se niceg lepog tog dana a najjaci utisak na mene je ostavio sledeci dogadjaj... Imali smo dogovor da vozimo u koloni naravno a ako nekome dodje da se "izduva", levi migavac i gas, na prvom sledecem kruznom toku, racvanju puteva, raskrsnici stagod stanes i sacekas ostale i nastavis s voznjom u koloni. Tako sam ja pri nailasku na deonicu sa lepim krivinama dao levi migavac obisao motor ispred i iskrivinario malo po toj lepoj deonici koja je bila pravo osvezenje tog smornog dana. Medjutim, bila je to deonica od svega par kilometara, nedugo zatim sam naisao na kruzni tok i stao. Cekao sam 10 minuta a mojih saputnika nigde. Odlucujem da se vratim do benzinske pumpe koju sam prosao da proverim da nisu tamo stali posto se pravilo o zajednickom tankanju na oko 200km nije postovalo vec se tankao ko je kad hteo! Na pumpi nekoliko motora ali sa stranim tablicama, pitam ih da nisu videli grupicu sa 4 motora i nabrajam motore a oni odmahuju glavom. Vratim se do kruznog toka, skinem kacigu i rukavice, izvadim tablet da vidim da nisam mozda prevideo neko skretanje iako mi putokazi u kruznom toku potvrdjuju da sam na pravom putu. Sve je u redu, obliva me hladan znoj, hiljadu misli mi prolaze kroz glavu... cujem zvuk trube svira neki smooth jazz, okrecem se i vidim mali trg posut belim kamenjem koji izgleda kao plaza, na njemu lezaljke, ljudi uvaljeni u iste pijuckaju pice a na maloj bini bubnjar, klavirista, kontrabasista i trubac sviraju jazz, odzvanja ceo trg, najlepsi prizor koji sam video od kad sam krenuo na ovo putovanje ali ja ne mogu da uzivam u njemu, shvatam da je proslo vec 35 minuta a mojih saputnika nema!!! U tom oni nailaze i Marko mi nonsalatno odgovara da su cim sam ih pretekao stali i napravili pauzu negde pored puta... Na putu do smestaja smo prosli jos jedan manji pass na kome je isto padala kisa. Na dvadesetak km od smestaja za taj dan smo stali da se opskrbimo potrepstinama, hranom i picem posto nam je smestaj u bungalovu u kampu u cijoj blizini nije bilo nicega. Sam kamp je bio prelep ali je sve bilo mokro i maglovito pa smo se zavukli u bungalov i bacili na ispijanje piva i mozganje kuda dalje i kako sto bezbolnije okoncati ovo putovanje posto vec odavno nije uzivanje!

Da se pridruzim Doktoru... steta za ovako dobar putopis sto slike ne prate tekst vec mora da se klikce! Probaj sa Dodaj.rs veoma je prost za rukovanje, posle uploada fotke samo iskopiras link za forum i ubacis uz tekst, uzivanje ce biti kompletno! U svakom slucaju sve pohvale!

Hvala!

Evo videa sa Grossgloknera

Procitah u dahu. S nestrpljenjem cekam nastavak!

Isti sam prodao za 30 eura uz pitanje kupca moze li nesto nize?

Sreca, sreca radost! Panda pise putopis!

Pratim sa zadovoljstvom!

Pa postovani kolega ja tek sad skontah nick P.S. Kako ti nije zao da prodajes onog crnog lepotana? Ubedljivo najlepsi i najopremljeniji motor u oglasima!!!

Ako nije problem da kažeš koliko je koštalo slanje motora? Meni bi Mart odgovarao pa sam počeo da sabiram troškove Druze ja sam isao sa kolegama iz Madjarske koji su organizovali celu turu uz pomoc Hispania toursa gorepomenutog, tako da ne znam pojedinacne cene posto smo svi dali po 1400 eura za prevoz motora kamionom tamo i nazad, povratne avionske karte, smestaj u hotelima... jedino znam da nam motore nije prevozila neka specijalizovana firma za tu namenu vec obicna firma za transport, motore smo sami vezivali i obezbedili na kamionu tako da smo ih u Malagi zatekli u istom stanju u kakvom smo ih poslali. Tj. ako vas bude nekoliko zainteresovanih mogli biste sami organizovati prevoz motora s tim da kad smo mi to planirali dosli smo do cifre od minimum 7 motora da bi nam se isplatilo tj. da bi se uklopili u prihvatljivu cenu koja je za nijansu veca od cene Hispanie a vozis svoj motor koji znas u dusu.

Odvozao istu turu prosle godine, topla preporuka! Eto i inka do putopisa dole u potpisu. Andaluzija 2013

Oprez, svinje napadaju! http://www.alo.rs/vesti/hronika/svinje-izletele-na-obrenovacki-put-i-umalo-ubile-motociklistu/73518

Ne znam da li je neko spominjao ovu preradu Tomosa 15 SLC u cafe racer, ja sam odusevljen!

Jamaha ima u ponudi M T 07 paralelni tvin i o n bi se eventualno m ogo uporedjivati sa Versusom....MT 09 IMA 3 cilindra i 115 konja valjda i prilicno je ozbiljniji motor od Versusa. Misli se na Versysa 1000 koji ima 4 cilindra i 120 konja!

Ma to zbog pantalona rekao bih...

Taj Forest je zaheban lik vrlo, poznajem ga... Kupio je motor od Kineske policije a ima i kozne pantalone sad!

Desi se i najboljima... Bitno je da je proslo bez povreda i stete! Vozi dalje!

Iako se prosle godine pronela vest da se Bandit definitivno povlaci iz proizvodnje, na Intermotu je predstavljen "novi" Bandit 1250. Sad koliko je novi... uradjen je blagi facelifting i ABS je postao deo standardne opreme ali jos uvek legenda zivi...

Brutalno lep!

za slike!

4.dan Ustajanje, pakovanje prtljaga, pokret, danas smo u Svajcarskoj! Za danas nam je kolega sa foruma Marko011 predlozio malu izmenu rute koja je, sto ce se kasnije pokazati bila pun pogodak. Inace on nam se sledeceg dana pridruzuje i iz Svajcarske krecemo sa jednim clanom ekipe vise. Krecemo iz smestaja, ja krecem logicno na levu stranu posto nastavljamo dalje put u odnosu na pravac iz kog smo sinoc stigli. Navigacija kaze da se okrenem jer vozim u pogresnom smeru, resim da je poslusam i napravimo krug od 8 km oko ovog malog mesta i vratimo se na isto mesto odakle smo krenuli . Evo nas ponovo pored smestaja i nastavljamo dalje... Nizu se divni predeli, usput pravimo po koju sliku, vreme je osetno bolje, suncan dan... Prvo mesto u koje svracamo je Livigno bezcarinska zona, cena goriva je 1.15 eura a inace u Italiji se krece u rasponu od 1.7 do 2 eura na autoputu. Uspevamo da sipamo po 5, 6 litara svega kasno sinoc smo se tankali tako da i nema neke vajde od niske cene goriva, kupujemo vodu, energetske napitke, grickalice po simbolicnim cenama i krecemo dalje. Ulazimo u Svajcarsku, deluje nam da je najednom sve dobilo neku lepsu nijansu i primetno je urednije sve od trave pored puta do samog kvalitetea puta. Pauza za cigaretu i uzivanje u pogledu. Sledeca stanica nam je Oberalpass, ovde prvi put imamo priliku i da uzivamo u voznji motora, nema kise, put predivan, ja sam vise vozio nego sto sam slikao tako da imam celu jednu sliku idemo dalje ka Susten passu koji nam je Marko predlozio za taj dan, prisustvo motocikala na putu je ogromno posto su u blizini Grimselpass, Furka pass... Vozimo pravom pistom za motocikle, osmeh ispod kacige od uha do uha, vicem na sav glas ispod kacige, hvala ti Marko! Konacno uzivam u onome zbog cega sam i krenuo na ovaj put, voznji motora fenomenalnim putem a uz to nas je i kisa zaobisla! Zamoliocu kolege da stave po koju sliku, ja sam snimio jedan lep video sa dela ove fenomenalne deonice, uzivajte! posle Susten passa krecemo u potragu za smestajem koji nam je prethodni dan Marko bukirao, trajao je oko 2 sata! Taman kad smo postali ocajni uspeli smo nekako da ga pronadjemo. Moram da priznam da se svaka osoba kojoj smo se obratili za pomoc oko pronalazenja adrese svojski potrudila da nam pomogne! Problem je bio sto smo imali ulicu ali ne i broj, ulica je dugacka nekoliko kilometara i prolazi kroz nekoliko naselja, naziv smestaja je znacio u prevodu, kuca za odmor a sve su bile kuce za odmor . Na kraju smo na preporuku mestana usli u hotel da pitamo posto bi oni mozda trebali da znaju, rekose nam da smo na pravom mestu, pisalo je samo Hotel! Hotel je iz osamdesetih godina, po danasnjim standardima je hostel posto ima zajednicko kupatilo na hodniku a u sobi osim kreveta nema nista. Obzirom da je boravak u sobi bio nemoguc sisli smo u restoran i opustili se uz par piva i pojeli po jednu kobasicu sa rendanim zapecenim krompirom (Rosti) cena prava sitnica, 120 eura! Pogled je bio... pa kao i u celoj Svajcarskoj

Ehh Andaluzija... rado je se secam, pogotovu posle poslednje Alpske, mahom kisne ture.

Nastavljamo dalje ka Stelviu. Prolazimo uglavnom kroz naseljena mesta, ogranicenje 50, kisa malo pada malo ne... Konacno pocinje uspon ka Stelviu, pada sitna kisa, put mokar, tu i tamo prodje neki motor, auto, kamper, nema guzve o kojoj smo toliko slusali ali ima kise! Negde na pola uspona stajemo da slikamo omiljene nam serpentine. inace sam uspon je veoma zahtevan, desne ukosnice veoma strme i uzane prolazimo ih prvom brzinom, leve nesto sire i sa manjim nagibom, druga brzina bez problema. Od pola prevoja je vec sve u magli, hladno, kisica rominja. Na samom vrhu skoro nigde nikoga, stajemo da kupimo poneki suvenir, magnet i napravimo koju fotku. spustanje je kao po obicaju praceno malo boljim vremenom, put dosta bolji zamolicu kolege da stave po koju sliku sa ove deonice posto znam da ih ima puno! posle Stelvia krecemo u potragu za smestajem koji je u malom mestu Ponte di Legnio, usput nailazimo na lepo mesto za po koju fotku.... smestaj je bio ok, cena po dogovoru, pivo 0.66 l u pozamasnim kolicinama!