za slike!

4.dan Ustajanje, pakovanje prtljaga, pokret, danas smo u Svajcarskoj! Za danas nam je kolega sa foruma Marko011 predlozio malu izmenu rute koja je, sto ce se kasnije pokazati bila pun pogodak. Inace on nam se sledeceg dana pridruzuje i iz Svajcarske krecemo sa jednim clanom ekipe vise. Krecemo iz smestaja, ja krecem logicno na levu stranu posto nastavljamo dalje put u odnosu na pravac iz kog smo sinoc stigli. Navigacija kaze da se okrenem jer vozim u pogresnom smeru, resim da je poslusam i napravimo krug od 8 km oko ovog malog mesta i vratimo se na isto mesto odakle smo krenuli . Evo nas ponovo pored smestaja i nastavljamo dalje... Nizu se divni predeli, usput pravimo po koju sliku, vreme je osetno bolje, suncan dan... Prvo mesto u koje svracamo je Livigno bezcarinska zona, cena goriva je 1.15 eura a inace u Italiji se krece u rasponu od 1.7 do 2 eura na autoputu. Uspevamo da sipamo po 5, 6 litara svega kasno sinoc smo se tankali tako da i nema neke vajde od niske cene goriva, kupujemo vodu, energetske napitke, grickalice po simbolicnim cenama i krecemo dalje. Ulazimo u Svajcarsku, deluje nam da je najednom sve dobilo neku lepsu nijansu i primetno je urednije sve od trave pored puta do samog kvalitetea puta. Pauza za cigaretu i uzivanje u pogledu. Sledeca stanica nam je Oberalpass, ovde prvi put imamo priliku i da uzivamo u voznji motora, nema kise, put predivan, ja sam vise vozio nego sto sam slikao tako da imam celu jednu sliku idemo dalje ka Susten passu koji nam je Marko predlozio za taj dan, prisustvo motocikala na putu je ogromno posto su u blizini Grimselpass, Furka pass... Vozimo pravom pistom za motocikle, osmeh ispod kacige od uha do uha, vicem na sav glas ispod kacige, hvala ti Marko! Konacno uzivam u onome zbog cega sam i krenuo na ovaj put, voznji motora fenomenalnim putem a uz to nas je i kisa zaobisla! Zamoliocu kolege da stave po koju sliku, ja sam snimio jedan lep video sa dela ove fenomenalne deonice, uzivajte! posle Susten passa krecemo u potragu za smestajem koji nam je prethodni dan Marko bukirao, trajao je oko 2 sata! Taman kad smo postali ocajni uspeli smo nekako da ga pronadjemo. Moram da priznam da se svaka osoba kojoj smo se obratili za pomoc oko pronalazenja adrese svojski potrudila da nam pomogne! Problem je bio sto smo imali ulicu ali ne i broj, ulica je dugacka nekoliko kilometara i prolazi kroz nekoliko naselja, naziv smestaja je znacio u prevodu, kuca za odmor a sve su bile kuce za odmor . Na kraju smo na preporuku mestana usli u hotel da pitamo posto bi oni mozda trebali da znaju, rekose nam da smo na pravom mestu, pisalo je samo Hotel! Hotel je iz osamdesetih godina, po danasnjim standardima je hostel posto ima zajednicko kupatilo na hodniku a u sobi osim kreveta nema nista. Obzirom da je boravak u sobi bio nemoguc sisli smo u restoran i opustili se uz par piva i pojeli po jednu kobasicu sa rendanim zapecenim krompirom (Rosti) cena prava sitnica, 120 eura! Pogled je bio... pa kao i u celoj Svajcarskoj

Ehh Andaluzija... rado je se secam, pogotovu posle poslednje Alpske, mahom kisne ture.

Nastavljamo dalje ka Stelviu. Prolazimo uglavnom kroz naseljena mesta, ogranicenje 50, kisa malo pada malo ne... Konacno pocinje uspon ka Stelviu, pada sitna kisa, put mokar, tu i tamo prodje neki motor, auto, kamper, nema guzve o kojoj smo toliko slusali ali ima kise! Negde na pola uspona stajemo da slikamo omiljene nam serpentine. inace sam uspon je veoma zahtevan, desne ukosnice veoma strme i uzane prolazimo ih prvom brzinom, leve nesto sire i sa manjim nagibom, druga brzina bez problema. Od pola prevoja je vec sve u magli, hladno, kisica rominja. Na samom vrhu skoro nigde nikoga, stajemo da kupimo poneki suvenir, magnet i napravimo koju fotku. spustanje je kao po obicaju praceno malo boljim vremenom, put dosta bolji zamolicu kolege da stave po koju sliku sa ove deonice posto znam da ih ima puno! posle Stelvia krecemo u potragu za smestajem koji je u malom mestu Ponte di Legnio, usput nailazimo na lepo mesto za po koju fotku.... smestaj je bio ok, cena po dogovoru, pivo 0.66 l u pozamasnim kolicinama!

Mi smo svi vec svojim kucama. Nastavljam cim pre!

Dan 3. Ustajemo oko 6:30h, umor se vec oseca u svakom misicu, zakljucujemo da je tempo prilicno jak, dodatno otezava stvar kisa i cesto stajanje radi oblacenja i skidanja kisnih odela. Odlazimo na dorucak, svedski sto, jedini smo na dorucku posto smo ustali ranije kako bi smo uspeli danas da obidjemo deo Dolomita i Stelvio. Placamo smestaj koji je bukiran na 80 eura, 152 eura! 80 + 32 dorucak plus 40 eura nesto... za dorucak smo znali da nije ukljucen u cenu ali sta je tih 40 eura?! Objasnjavam da to nije pisalo na sajtu i da mi na rezervaciji koju mi je btw. recepcionar uzeo prilikom dolaska pisalo 80 eura. Konobarica koja je ujedno i recepcionar posto pored nje nema nikoga u objektu mi prica nesto na nemackom i zaokruzuje neku recenicu na racunu na kojoj pise nesto na nemackom i pored toga 40 eur. Odustajem od daljeg ubedjivanja posto ne govori engleski i placam. Kasnije sam preveo tu recenicu, finalno ciscenje apartmana 40 eura! Slazemo se da je 80 eura za onakav apartman nerealno niska cena ali nije u redu sto o tome ni na koji nacin nismo obavesteni pre dolaska! Dodatan nemir unosi cinjenica da smo platili ulaz na Gross 24 eura kao i prolazak kroz tunel nakon spustanja sa Grossa 10 eura plus gorivo i veca cena smestaja, prelazi racunicu od 100 eura dan, Odlucujemo da pre ulaska u svaki naredni smestaj pitamo da li je cena na rezervaciji konacna cena koju cemo platiti po izlasku kako ne bi imali jos nepredvidjenih troskova. Nismo imali problema kasnije. Jutro suvo ali hladno, pakujemo motore i krecemo put Italije. Prvih dvadesetak kilometara prolazi savrseno, divan put, krivinarenje, nigde nikoga. Nakon tih dvadesetak kilometara nebo postaje sivo i pocinje kisa koja se svaki minut pojacava, nebo ne obecava brzi prolazak padavina, stajemo i oblacimo kisna odela. Narednih tri sata nas pere kisa za sve pare, pored toga od ulaska u Italiju su beskrajne kolone automobila, put uzan, pokusavamo da se probijamo izmedju kolona dok po nama pljusti kisa nemilosrdno. Brzo shvatamo da od tog posla nema nista i krecemo se prosecnom brzinom od 30km/h. Posle tri sata kisnjenja kisa odlucuje da stane. Presli smo celih 100 km za tri sata! Stajemo u neki kafic da skinemo kisna odela i okrepimo se cajem, kafom... Kod svakog je kisa ostavila neki trag, nekome su mokre rukavice, nekome cizme, nekome je odelo propustilo... samo da je ne bude vise danas. Nastavljamo dalje i stizemo do severnog dela Dolomita, put vlazan, magla prekriva vrhove. Mala pauza za koju sliku. dalje do vrha prevoja je sve bilo u magli, s druge strane, kad je krenulo spustanje imali smo malo bolji pogled.

I trebas biti ponosan! Kao i Mimi na tebe!

Sad mi ta informacija i nije od neke vaznosti!

Idemo dalje ka vidikovcu, magla se dize polako i kisa jenjava. Stizemo do vidikovca, poziranje, slikanje, divimo se pogledu.... posle pauze na vrhu krece spustanje po malo suvljoj podlozi u podnozju Grossa puno privatnih apartmana za izdavanje, restorana, svi su biker's friendly! Sledeca stanica jezero Zell am See. Prelepo turisticko mesto, puno hotela ali je nesnosljiva guzva, beskrajna kolona automobila! Provlacimo se izmedju kolona vozila i kruzimo oko jezera u nadi da cemo naci neki kafic na vodi da iskuliramo uz kaficu ali uzalud, voda je namenjena za plovila i staza pored za setace, nema ugostiteljskih objekata na vodi na koje sam navikao u Beogradu. Parkiramo motore i idemo pesice do vode da uzivamo malo u pogledu i osetno toplijoj klimi. posle sledi osvezenje i odlazak ka mestu u kome spavamo te noci, Kalls am Grossglokner. Put do tamo je divan, suv, duge brze krivine. Umorni smo ali raspolozenje popravlja napokon prava voznja motora, tzv krivinarenje. Stizemo u mesto u kome spavamo, malo lutamo i uz pomoc jedne bakice pronalazimo smestaj. Hotelcic je nestvaran, nov, sav u drvetu, javljam se na recepciju sa rezervacijom preko Bookinga,. Sve je ok, recepcionar nas vodi do apartmana. Tajac, video sam na slikama da je vrhuski ali ovo je fenomenalno, dva kupatila, ful opremljena kuhinja, dve spavace sobe, dnevni boravak... Imamo garazu za motocikle, eh da smo bar dve noci ovde... Stevan telefonom pravi panoramsku fotografiju sa terase, ovo cemo prvo ugledati kad se probudimo!

Sa tog uzanog putica izlazimo pravo pred rampu na kojoj se kupuje propusnica za Grossglokner, cena 24 eura! Dobijamo i nalepnicu za taj novac! Krece vijugav put ka vrhu, divan ali nazalost veoma mokar i klizav, kisa ponovo pada. Stajemo na pola puta do vrha da napravimo par fotografija posto je sve iznad u magli. Penjemo se dalje ka vrhu, prolazimo kroz tunel, ispred nas je sneg i magla, hladno je...

Prvo mesto za obilazak drugog dana je Villach i Louis naravno. Velika grupa motociklista od 4 motora je uspela da se ispred iskljucenja za Villach razbije, totalno neprimetno u dve manje od po dva motora... Nalazimo se svi na srecu ispred Louisa, jedino sto me je interesovalo da kupim bile su kisne navlake za rukavice. Obracam se radnici i ona me vodi do rafa gdem stoje iste, u rafu nema nijedne, prodale se... Kolege kupuju aktivan ves i nastavljamo dalje prema Grossglokneru. Vreme je kilavo, kisa cas rominja cas pada cas je nema uopste. Nizu se predeli sve lepsi od lepseg. Trava svuda pokosena na istu duzinu i cini mi se iste nijanse, fascinirani smo prirodom i urednoscu! Stajemo u nekom malom mestu da obucemo kisna odela posto izgleda da ce krenuti da pada jacim tempom. Krecemo dalje, navogacija me vodi prema Grossu uzanim puticem sirine 1,5 - 2 metra, saobracaja na tom putu skoro da nema. Penjemo se uzanim serpentinama. Na jednom prosirenju stajemo da skinemo kisna odela posto kise nema otkad smo ih obukli. Koristimo momenat za par fotografija.

Dan prvi - Ponedeljak 28.07. Dogovor je da se Dule i ja nadjemo u 9 sati i odemo u stampariju po majice koje smo ranije narucili. Ja stizem koji minut pre 9, Dule dolazi tacno na vreme. Supruga me zove i kaze da sam zaboravio tablet koji mi inace sluzi i kao navigacija... Cekamo je da nam donese, pocinje lagana kisica, napetost pred polazak je prisutna. Tablet stigao vrlo brzo, odlazimo po majice, malo lutamo ali ipak nalazimo stampariju. Zadovoljni smo majicama ali ih i pored toga nismo nijednom obukli zato sto nismo stigli da ih operemo a imale su veeeoma neprijatan miris, od stampanja verovatno... Plan je da se u 10 nadjemo sa Stevanom i Mikijem na Mol pumpi, poslednjoj pre Hrvatske granice, posto oni krecu iz Novog Sada. Izlazimo na autoput kod Dusanovca, krece sve jaca kisa, na Gazeli pljusak, mokri smo za minut! Stajemo na Daki petrol pumpi posle Gazele i ja oblacim goretex postavu posto je nisam obukao jer je bilo suncano jutro a Dule oblaci kisno odelo. Krecemo dalje, pljusak je strahovit! Izlazimo iz Beograda a od kise ni traga ni glasa. Stizemo na dogovoreno mesto sa malo zakasnjenja, ova dvojica zbunjena sto smo mokri, oni nisu videli ni kap kise, pijemo kafu i krecemo svi ka Zagrebu, prvi put formiramo kolonu, neka toplina se siri oko srca ali istovremeno i bojazan, niko ni sa kim nije presao ni metar zajednicki, to se kasnije pokazalo kao mali i povremeno malo veci problem posto nisu postovani osnovni postulati voznje u grupi, istovremeno dolivanje goriva, planirane i zajednicke pauze... O tome necu dalje pisati posto ne zelim da skrajnem putopis na drugu stranu iako mi je to jako smetalo. Uglavnom druzenje je bilo na cak visokom nivou, lako smo se dogovarali oko bitnih stvari, zajednicko ispijanje piva posle zavrsene dnevne ture nam je najbolje islo!!! Granicu prelazimo brzo, vozimo dobro poznatim i veoma dosadnim autoputem, svi uglavnom imamo slusalice u usima i slusamo muziku kako bi nam brze proslo vreme na autoputu. Pravimo pauzu za dolivanje goriva, osvezenje na Ina pumpi. Vadim fotoaparat i nastaju prve fotografije odmor u hladovini Nastavljamo dalje, ispred Zagreba krece kisa koja se pretvara u jak pljusak. Stajemo ponovo na pumpu ispod nadstresnice, gledamo u nebo i razmisljamo da li oblaciti kisna odela ili sacekati. Odlucujemo da sacekamo i posle dvadesetak minuta se ispostavi da smo bili u pravu, kisa staje. Nastavljamo, granicu sa Slovenijom prelazimo brzo, kupujemo vinjete, 7.5 eura za 7 dana. U Sloveniji na autoputu vec ima krivina pa nije toliko dosadno. Stizemo u Ljubljanu. Odlazimo u TC Motoshop da ga obidjemo kad smo vec tu a i da Stevan kupi moto pantalone. krece razgledanje opreme i cena bivsa ljubav u novom, ne bas lepom ruhu... Stevan pronalazi odgovarajuce pantalone, cena je mislim oko 135 eur, dobija znacajan popust i placa ih oko 98 eur. Zadovoljni krecemo u pronalazenje smestaja koji je bio kod naseg kolege Jake. Voznja kroz Ljubljanu vrlo spora, semafori su na 100 do 200 metara i nema zelenog talasa, stalno stajemo i vec se desava da poslednjeg u koloni uhvati crveno svetlo pa ga cekamo. Oblaci su potamneli, deluje da ce svakog trenutka krenuti kisa. Stizemo na odgovarajucu adresu, Jaka nas ceka kolima kilometar ranije i sprovodi do smestaja. Smesteni smo u prelepom mikro naselju u kojoj komsije iliti susjedi funkcionisu besprekorno, tu je cela Jugoslavija u malom, ljubazne komsinice nam kuvaju kafu i cakulaju sa nama Jaka nas obavestava sta nas ceka sutra i opisuje svoje mnogobrojne avanture sa kvadom. motori su smesteni na 5 metara od nas posle ispijanja kafe Jaka nas vodi kolima do hipermarketa gde se snabdevamo za veceru i pivom naravno. Na kasi problem, Jaka insistira da plati ceo racun, nastaje ubedjivanje ali kasir je rekao da ce poslusati njega posto je stariji... Inace smestaj kod njega je bio besplatan a na kraju i hrana jer je insistirao na tome da nas ugosti do kraja. Bilo nam je veoma prijatno i prvi dan je uz pivo i pricu uspesno zaokruzen. Koristim priliku da se u ime nas cetvorice i ovde zahvalim Jaki na gostoprimstvu koje je bilo iznad svih ocekivanja! Jaka Limited Edition Ujutru ustajemo u 7 i spremamo se za predstojeci dan, cilj je osvajanje Grossgloknera. Pakujemo opremu i oko 9 krecemo, Jaka nas slika na polasku.

Ova avantura je manje, vise uspesno okoncana tako da zvanican putopis krece...

Chekirali i Stelvio!

Pozdrav sa Grossgloknera!

Ma to je super. Pre dvadeset dana tempreratura bila -2 i padao sneg Pa to ti kazem!

Promasio si poentu, ko razume shvatice!

Iskreno,nikad je nisam platio ali kad smo vec dobili sta smo trazili mislim da bi bilo debilno da je sad ne placamo!

Srecna prodaja! P.S. Bice ti zao kad ga ugledas koji dan posle prodaje sa 1000 eura vecom cenom u oglasima, nesto slicno se meni desilo... Mislim da je 4500 eur za ovaj primerak prava "pocetna" cena!

Hvala! A kakva bi to ekipa bila (neozbiljna) kad ne bi imala majice na ovoj avanturi? Evo i idejnog resenja, samo jos da ih odstampamo....

Neka je neko primetio da postojimo uopste, dobar pocetak!