Ohridsko jezero, Makedonija - pre dve nedelje

Pozdrav prijatelju .

Konacno doslo na red da se i damama uslise neke zelje. Dogovoreno je da docekamo zalazak sunca na plazi, al' ne vredi. Morali smo da pozurimo jer je Mikeli ponovo bio gladan

Postavljanje kampa nedaleko od plaze, usred pesacke staze, hahahah. Mnogi su nas gledali sa sazaljenjem. Cudili se otkud Turci na Krfu kad imaju svoje more

Pauza kako bi Mikeli dopunio preko potrebne kalorije (trosi vise nego oba motora zajedno )

U puno gift-shopova sam primetio da se masovno prodaju suveniri od maslinovog drveta, raznorazne drangulije...Da li je moguce da ljudi namenski seku masline kako bi pravili ove suvenire???

Lutanje po ostrvu:

Prva dva dana nismo silazili sa motora. Obisli smo kompletno ostrvo sa ukupno predjenih oko 300 km. Uspeli smo cak jednom da svratimo i do neke plaze kako bi osolili zadnjice. Popodne drugog dana stizemo do smestaja kako bi se spremili za vecernju setnju, kad, stize poruka od Mikelija. Stigli su, raspakovali se i pravimo dogovor gde da se nadjemo. Mikeli, raspali !!!

Bravo, ovo obecava

Krenuli smo dalje ka selu Agios Mateos. Ulazimo u simpaticno, lepo uredjeno seoce, sacuvano od turizma. Osecao se nekakav spokoj medju tim uskim ulicicama. Pred kucama, na drvenim klupama i stolicama, sedeli su starci upijajuci pogledom tek po nekog prolaznika. Zastao sam kako bih zatrazio pomoc. Nisam ni stigao da progovorim, vec je jedan od staraca uperio rukom u ulicu levo. Znao je sta trazim!!! Odmahnuo sam rukom u znak pozdrava. Plodna zemlja na Krfu izuzetno je retka i jako vredna. Ono parce zemlje, na kome se nalazi gore predstavljen spomenik, poklonio je srpskim borcima seljanin Janis Janulis, kako bi sahranili svoje saborce iz Drinske divizije. Posle rata, kosti sahranjenih boraca su iskopane i polozene u mauzolej na ostrvu Vido. Janus Janulis, u znak postovanja prema srpskom narodu, odrekao se svoje njive, nije zeleo vise da je obradjuje. Ostala je da podseca na njegovo veliko srce. Srpski narod, u znak postovanja prema ovom coveku, podigao mu je spomenik u centru sela, u dvoristu crkve na glavnom trgu Agios Mateosa.

Vozikajuci se dalje po ostrvu, razgledali smo raznorazne plaze, prelepe maslinjake, uredjene vinograde. Neposredno ispred mesta Agios Matheos nailazimo na spomenik srpskoj Drinskoj diviziji iz I sv. rata. Na ovom mestu nekada se nalazilo srpsko vojno groblje sa oko 520 grobova. Mosti iz ovih grobova prenete su u mauzolej na ostrvo Vido 1938. godine. Ovaj spomenik podigli su 1916. godine, u vreme boravka srpskih vojnika na Krfu, preziveli vojnici svojim palim saborcima.

U juznom delu ostrva nalazi se mesto Lefkimi. Ovo lepo uredjeno mestasce ima svoju sopstvenu luku, odakle krece trajekt prema Igumenici. Ukoliko neko letuje u juznom delu ostrva, zgodnije i dosta brze mu je da se ukrca na trajekt prema Lefkimiju. Lefkimi je administrativni centar juznog dela ostrva. Nema svoj izlaz na more, ali je povezan rekom koja tece kroz mestasce.

Krenuli smo ka juznom delu ostrva, prolazeci obalom mora. Svako od tih naselja podseca jedno na drugo. Desetak kilometara juzno od Kerkire posetili smo palatu Ahilion koju je podigla austrijska carica Elizabeta, poznatija pod nadimkom Sisi. Na Krf je dosla u teskoj depresiji i bolesna od tuberkuloze. Podneblje i klima su joj toliko prijali da se oporavila vec posle nekoliko dana i ovde je napravila svoju palatu. Zbog ljubavi prema grckoj mitologiji, palatu je nazvala Ahilion u cast Ahila. U vreme I svetskog rata, u ovoj palati nalazila se francusko-srpska oficirska bolnica. Vrt palate obiluje sa raznoraznim cvecem i rastinjem iz svih krajeva sveta. Sa jedne strane nalazi se skulptura Ahila na samrti, pogodjenog u petu. Sa druge strane vrta, nalazi se bronzana skulptura pobednickog Ahila, visoka sa postoljem oko 11 m. U vrtu su i mermerne statue bogova sa Olimpa, kao i biste antickih filozofa i pesnika. Ulaznica sa ovu palatu kosta 6 eura, prepuna je turista i vredi pogledati. ( po ulasku u palatu, istrosile su se baterije u aparatu)

Prvi dani na Krfu bili su izuzetno pogubni. Saveznici nisu imali dovoljno vremena kako bi organizovali prihvat tolikog broja ljudi. Nije bilo dovoljno hrane, lekova, odece, ogreva, satorske opreme...Ljudi su masovno umirali. Najtezi ranjenici i bolesnici prevozeni su na obliznje ostrvo Vido gde su formirane prve poljske bolnice. Umrlo je na hiljade decaka, mladih regruta iscrpljenih i obolelih od tifusa, dizenterije, zapaljenja pluca i tuberkuloze. Uglovnom su to bili najmladji nepripremljeni za one teske marseve i ekstremne uslove. Licili su na zive leseve, nije bilo satora, lezali su na goloj zemlji i danima bili izlozeni hladnoj kisi koja je neprekidno padala. Ubrzo zatim, ostrvo Vido je pretvoreno u "ostrvo smrti". Prvih dana, na ostrvu Vido, umiralo je preko 300 ljudi. Oko 1200 umrlih prvobitno je sahranjivano u plitke kamene grobnice. Vrlo brzo, nije se moglo uskladiti iskopavanje tih grobova sa intenzitetom umiranja, te su francuskim sanitetskim camcima, umrli prevozeni i polagani u "Plavu grobnicu". Oko 5400 umrlih spusteno je u more. Ostrvo Vido, smatra se srpskim Jerusalimom. Danas se na tom ostrvu nalazi spomen kosturnica koja je gradjena od 1936. do 1938. godine. Na mermernim zidovima nalaze se 1232 kasete sa kostima preminulih ratnika cija imena su bila poznata. Kosti 1532 nepoznata ratnika sahranjena su u dva spoljasnja bunkera. Kosti sa 27 krfljanskih srpskih grobalja eshumirano je i polozeno u ovaj mauzolej.

Tu smo , na Krfu...Toliko toga zelim da vidim, toliko toga da obidjem. Ali dobro, imamo vremena. I ovako nisam neki ljubitelj plaza. Ne znam sta bih ceo dan radio na plazi, ne drzi me mesto. Uvek mi je dosta 2-3 dana klasicnog letovanja. Nema veze, taman cu iskrstariti celim ostrvom u naredna dva dana, a onda stizu Tanja i Mikeli. Imacemo drustvo, valjda cemo se uklopiti!!! Nismo ni mogli da pretpostavimo koliko ce nam prijati njihovo drustvo, i koliko ce brzo proleteti zajedno provedeno vreme. Obilazak ostrva pocinjem sa obilaskom spomen obelezja u Guvinu (Gouvija) gde su se 06. januara 1916. godine iskrcale prve grupe Srpskih izgnanika, koje su sa obala Albanije svojim brodovima dovezli saveznicki vojnici Francuske, Britanije i Italije. Do 05. aprila iste, 1916. godine, na "ostrvo spasa" iskrcano je oko 150 000 vojnika, dece i civila. Materijalne troskove prevoza, prihvata, opremanja i izdrzavanja srpske vojske, na sebe su preuzele Francuska i Britanija. Dogadjaju iskrcavanja, prethodile su teske muke koje je srpski narod doziveo povlaceci se peske kroz Albaniju tokom zime 1915/16. godine. Uslovi su bili ekstremni, vodile su se bitke sa albanskim ekstremistima koji im nisu pruzili dobrodoslicu, napao ih je tifus, razne bolesti, izuzetno niske temperature, glad, zedj...Zvanicni istorijski izvori kazu da je tokom povlacenja preko Albanije zivot izgubilo blizu 250 000 srpskog zivlja. Nakon ovih teskih i smrtonosnih marseva ka obali Jadranskog mora, srpski zivalj okupio se kod Skadra, Draca i Valone. Prihvat ovog naroda nije bio organizovan onako kako je bilo dogovoreno. Hrana, odeca i obuca nije ih sacekala kako je ocekivano. Cak su i italijanski zvanicnici pokazali svoje neprijateljsko lice. Zabranili su srpskoj vojsci prelazak preko reke Shkumbe, jer se to "kosilo sa drzavnim interesima Italije" Srpski zvanicnici zatrazili su podrsku od prijateljske Rusije gde je car Nikolaj II istog momenta reagovao. Poslao je pretece pismo kralju Velike Britanije i predsedniku Francuske, da ukoliko srpska vojska ne bude spasena, istog momenta prekida saveznistvo sa njima. Tada je dozvoljen ulaz u Valonu i pod kontrolom Francuza krenulo ukrcavanje na brodove. Prvi brodovi sa oko 12000 ljudi prevezeno je u Bizertu, u Tunis. Prevoz je obustavljen po zahtevu srpske vlade, i zatrazeno da se srpska vojska preveze na ostrvo Krf, kako bi, posle oporavka i reorganizacije, bili sto blizi svojoj rodnoj grudi.

Nisam ni sumnjao !!! Zato sam i mislio da si vec krenuo . Ajde, pa srecno. Javljaj se cim pre mozes

Prepliva li to more?

Smestaj smo rezervisali preko Bookinga u mestu Guvija, na petom kilometru odlicnom magistralom od Kerkire, bukvalno 5 minuta voznje. Ovo mesto je odabrano zbog svog geografskog polozaja na ostrvu. U planu sam imao da obidjem apsolutno celo ostrvo, tako da mi iz ovog mesta nista nije bilo daleko, a vecernja setnja po gradu bila je na dohvat ruke. Kada bih ponovo otisao na Krf, opet bih se odlucio za isto. Sa smestajem sam bio prezadovoljan...

Za ukrcavanje na trajekt cekao sam oko pola sata. Pukim slucajem, do ostrva smo se prebacili apsolutno istim trajektom kao i Mikeli posle dva dana, s tim sto je meni povratna karta za motor i dve osobe naplacena 35E. Moguce je da to ima veze sa odgovorom koji sam dao sluzbeniku na salteru. Pitao me je koliki je motor? Odgovorio sam mu mali, 150 kubika . Na karti je pisalo da je motor 200 ccm . Razliku u novcu potrosili smo na kafe i sokove na trajektu

Kalampaka danju (u tranzitu) i pokret ka Igumenici

Danasnji plan bio je obilazak Meteora i odlazak do Igumenice na trajekt, ali ne auto-putem, vec preko vrhova Epirskih planina, preko grckih skijalista, uz planinske reke i jezera. Ovo je podrazumevalo voznju od oko 300 km. Pod uticajem Danijele (valjda joj se smucilo lomatanje po krivinama i bespucima) dogovorili smo se da ne zurimo sa polaskom sa Meteora, i lagano izadjemo magistralom do auto-puta kojim cemo otici do trajekta. Ovaj deo Grcke ostaje za opet neki drugi put. Manastirski kompleks Meteori je posle Svete Gore najveci i najznacajniji kompleks u Grckoj. Sastoji se od ukupno 6 manastira (nekada ih je bilo 20-tak) smstenih na strmim prirodnim stenama koje se zadivljujuce visoko uzdizu u sred Tesalijske doline. Sam pogled na njih deluje jako impresivno. Manastire su osnovali monasi u periodu od XI do XVI veka. Svoj pravi smisao postojanja na ovakvom mestu dobijaju u momentu kada su Turci osvojili Grcku, zbog svoje skrivenosti i nepristupacnosti. Ovakav polozaj monasima je pruzao sigurnost i neometan zivot. U to vreme nije bilo niti puteva, niti stepenica. Monasi su konopcima i merdevinama podizani do samih manastira.

Pa da nastavim i ja...Mikeli me prestigao, hahaha...Ja do naseg susreta imam jos tri dana (na Krf smo stigli dva dana ranije - ranije smo i krenuli na godisnji odmor) Inace, za neupucene...Sve ove podudarnosti su sasvim slucajne. Sa Mikelijem sam se poznavao iskljucivo preko foruma, nikada se nismo licno upoznali. Slucajno sam zakacio njegovu temu gde sam procitao da planira putovanje do Krfa sa jednim nocenjem na Ohridu, drugim nocenjem na Meteorima. Cak nam se i termin podudarao, opet slucajno (sa 2 dana zakasnjenja). Splet okolnosti (opet slucajno) desilo se da smo i preko Bookinga rezervisali smestaj na samo 100-tinak metara jedan od drugog. Prosto neverovatno, ali istinito. Daljim druzenjem skapirali smo da nam se u zivotu podudara toliko stvari, da sam siguran da ce se ovo druzenje nastaviti!!! No, da ne tupim, nastavak u sledecem postu...

Idemo obavezno! I palo mi je napamet da organizujemo nesto za tamo, ali mora da ostane za sledecu godinu. Znas i sam po kakvim cukama smo vozili, i ovo moze sigurno, ali ne sa onim teretom. Poredjenja radi, slicno je sa penjanjem kao u Gruziji, iznad Stepatsminde!!! Za jednog samog je problem, ali ukoliko postoji neko ko moze da pripomogne u slucaju problema, penjanje je uspesno. Drasticno se rizik smanjuje

Zauzeo svoje mesto

Super!!! p.s. ako su to dvoje bili na crno-sivom Stromu 1000, onda ste sreli Mimija (Mimi Vinca na forumu) sa suprugom Danijelom (a za ono "momak" i "devojka" verovatno casti picem ) Hahahah, dobri ste sa tim "momak"... Da, to smo bili mi, Mimi i Daca. Veliki pozdrav i dobro se vratili!!! Ja sam onaj sto vas je presreo u vecernjim satima na putu od Kerkyre, prema Gouviji i Dasiji