Klopa je takva da bi to bio jedan od bitnijih razloga koji bi me prelomio da ponovo krenem na voznju po Albaniji. Drugi razlog je obilazak Kukesa, Elbasana, Djirokastra, i jos po nesto

Od Draca ka Tirani upadamo u neverovatnu saobracajnu guzvu. Vozi se izuzetno brzo i ostro. Puno me podsetilo na haos koji vlada u Istambulu. Jedino pravo resenje za bezbedan dolazak na Trg Skender-beg je odlucnost u voznji. Kada drugi vozaci shvate vasu nepokolebljivljivost, dozivljavaju vas sa vise respekta Tirana je potpuno drugacija prica od Draca. Ima sjajan prilaz gradu koji je pravljen po uzoru na velike evropske gradove. Nema predgradja, natrpanih divljih naselja, vec su ulice siroke, sa vise saobracajnih traka! Sam centar izgleda veoma pristojno i cisto. Uzmimo u obzir i to da je centar kompletno renoviran pre samo 2-3 godine. Dolaskom u ovaj grad, konacno su srusene kompletne predrasude. Osecam se kao u Evropi. Svi moji "strahovi" i iscekivanja da jedan veliki, bradati, prljavi Siptar iskoci na sred puta, rastrgne svoju majicu, pokaze rutave grudi i onda mi pojede motor, nisu se obistinili. Sve predrasude padaju u vodu. Cinjenica je da do pre 30-tak godina, posedovanje automobila u Albaniji bilo je nemoguce. U skorijoj proslosti, sve je to nadoknadjeno mercedesima. Nalazim se u gradu Mercedesa!!! Smestaj nalazimo u hotelu u strogom centru grada, od Skender-begovog trga svega oko 300m (3 minuta lagane setnje). Fantastican lepo uredjen hotelcic, 3 zvezdice, sa garazom za motor, prenociste + obilan i raznovrstan dorucak = 31E. Brzinsko raspremanje, tusiranje i pljuc do centra! U pesackoj zoni (albanska Knez Mihajlova) 4 espreso kafe+2 Bravo djusa placamo tricavih 460 leka (380 din!). Obilna vecera u restoranu sredjenom u etno fazonu, sa milion albanskih zastava okacenih po zidovima kosta 1280 leka (1050 din!). Narudzbina je obuhvatala 3 porcije albanskih mesnih specijaliteta (ćofte, sudzuk i svinjska rebarca), dve salate, 2 Amstel piva, 2 kisele vode i hleb!!! Sve u svemu, fina neka zemlja

Srecom bez ikakvih posledica, dokotrljasmo se nekako i do Draca. Kroz Drac smo samo prosli, bez ikakvog zadrzavanja. Ne bih mogao da dam nikakav sud niti misljenje o ovom gradu jer ga nisam ni video, ali prolazeci tranzitom kroz njega, imao sam nekakav cudan, ruzan osecaj. Sa obe strane autoputa izgradjeno je toliko zgradetina da je to van svake pameti. Nijedna se ne podudara sa drugom. Boje fasada su toliko raznovrsne da smeta za oci. Zgrade mi deluju toliko sablasno, prazno. Stekao sam utisak da u njima niko ne stanuje. Moguce je da to tako izgleda zato sto je sezona zavrsena. Samo smo produzili ka Tirani...

Puno sam prica cuo o saobracajnoj kulturi u Albaniji. I pored toga sto sam mislio da sam spreman na bilo kakva iznenadjenja, verujte da je nepojmljivo biti pripremljen na ono sto u realnosti dozivljavas. Od Valone ka Dracu, vozio sam po nekakvoj mesavini autoputa, magistralnog puta i puta kroz neka sela. Vasariste na sve strane. Nije me iznenadilo kad sam video da deca igraju badminton preko ulice. Nisam se iznenadio ni kada sam video da covek vozi skuter uz ivicu auto puta u pogresnom pravcu. Nekako sam prihvatio i to sto autoputem srecem zaprege koje se takodje krecu u pogresnom pravcu (uz samu ivicu)...Uspeo sam vesto da izbegnem i dve vezane ogromne rupe na sred autoputa koje su ostale prilikom izvodjenja nekih radova, sa sve gomilama suta pored njih...ALI SLEPER!!! Dok vozim brzom trakom na autoputu, u susret mi dolazi sleper u punom gasu . On vozi mojom brzom trakom u pogresnom pravcu. E to stvarno nisam ocekivao...za njim ide jos nekoliko automobila. Zapitao sam se da li sanjam? O cemu se ustvari radi: Vise desetina kilometara pre Draca, radi se adaptacija saobracajnica, spajaju se delovi autoputa, izgradjuju se novi delovi, i sve to dok se redovno odvija saobracaj. Zastitna ograda izmedju saobracajnica ne postoji, jos nije napravljena, vec je iskopan neki odvodni kanal. Na pojedinim mestima, neko je taj kanal zatrpao i tako sa lakocom savladavaju prepreke i ukljucuju se na autoput kako kome padne na pamet. Da ne bi kruzili do neke petlje, voze u suprotnom smeru sve dok ne naidju na deo gde je kanal zatrpan i tu se sa lakocom prebace u odgovarajuci smer. Sve u svemu, voznja podseca na Super Maria.

Zaustavljamo se u Valoni. Radi se o veoma lepo uredjenom primorskom gradu. Ulice su poplocane, ciste (sto mi je nespojivo sa onim sto sam video pored puta-gori su i od nas po tom pitanju). U ovom gradu turizam cveta. Obzirom na plan, da to vece nocimo u Tirani, nismo imali puno vremena za razgledanje ovog grada. Bukvalno smo ga pretrcali, i stekli utisak da bi se ovde valjalo vratiti i ostati koji dan duze.

Ovaj prevoj, Llogara pass, nalazi se na nadmorskoj visini od oko 1200m, a na oko 40km juzno od Valone na granici izmedju Jadranskog i Jonskog mora. Predeo kroz koji putujemo, proglasen je nacionalnim parkom. Zbog sudaranja mediteranske i planinske klime, nacionalni park Llogara smatra se jednom od najvrednijih turistickih atrakcija u Albaniji. Juzna strana potpuno je gola, kamenita i bez vegetacije, dok je severna strana obrasla bujnom vegetacijom. Obratite paznju kako rastu grane na ovim cetinarima u pravcu u kojima konstantno duva vetar. Albanci ga zovu "Pisha flamur", sto bi u prevodu treblo da znaci "Bor zastava"

Krece ludilo. Nagla promena nadmorske visine. U svega 10-tak minuta voznje, penjemo se toliko visoko da pocinju usi da mi piste. Presli smo svega 5-6km od podnozja, a moj subjektivni osecaj je bio takav, da sam bio ubedjen da smo se popeli na minimalno 2000m nadmorske visine. I dalje ne verujem, ali navigacija pokazuje visinu od 1200m.

U jednom momentu vozimo tik uz more, a u drugom pocinjemo naglo da se penjemo uz planinu. U svega par minuta, penjemo se toliko da bukvalno prolazimo kroz oblake.

Putujuci ka Valoni prolazimo kroz fantasticne predele. Pejzazi su zadivljujuci. Morska obala je stenovita, a medju stenama susrecemo mnostvo prelepih pescanih plaza. Vojna baza, ulaz u planinu namenjen podmornicama

Od Sarandea put nas vodi ka Valoni obroncima planinskog masiva Pindus. Ova planina proteze se izmedju Epira i Tesalije a prostire se iz Grcke preko juzne Albanije. Svojim severnim delom spaja se sa Sar planinom i Korabom. Stanovnici Pinda u Albaniji uglavnom su Grci.

Bez ikakvih problema, uz pregled zelenog kartona ulazimo u Albaniju. Ubrzo stizemo do Sarandea gde pravimo prvu pauzu. Albanija me je kupila na prvu loptu. 4 espreso kafe i 2 koka-kole placeno 260 leka (210 dinara!!!). Cena benzina - 180 leka (147 din). U poredjenju sa grckim benzinom (205 din) ovo dodje prava jevtinoca. Sarande je lep mali gradic smesten izmedju planina i Jonskog mora, a naspram jugoistocnog dela ostrva Krfa. Ususkan je medju brdima obraslim maslinama i limunom. Sagradjen je u obliku amfiteatra koga cine tri paralelna puta. Cetiri niza stepenica vode od vrha brda gde se nalazi manastir 40 mucenika, do grada Sarande i njegovih setalista. Ime je dobio po ranohriscanskom manastiru Agios Saranda, posvecenog 40-orici svetih ratnika - mucenika. Po hriscanskoj legendi iz 15.veka, Turci su u 4. veku brutalno ubili 40 monaha koji su se otvoreno ispovedali kao hriscani ne zeleci da promene veru.

Jednom otkacen - ceo zivot otkacen

Dobro je, ukrcasmo se. Ali sta sad? Kako dalje? Valjda cu vec naci nekoga kad se iskrcam ko je voljan da gura . Sto je najgore, ja-mentol, nisam sipao gorivo uopste...Rezerva sija toliko da izbi oci. Moram da sipam cim stignem u Igumenicu. Ukoliko se snadjem i upalim motor, moracu odmah da ga ugasim kako bih istim kljucem otvorio rezervoar. E stvarno sam dileja . Dan mi je krenuo toliko bez veze, da mi je doslo da odmah u Igumenici pronadjem smestaj i iskuliram dan... Prilazimo luci, narod se skupio kako bi dosao do svojih vozila. Mislim se, tesko ce ko izaci dok prvo ne isparkiram motor koji je na samoj rampi. - IMAAA LI KO IZ SRBIJEEE?!!! - Sta se deres, sta ti treba? - Da nemas mozda kablove u autu? -Naravno da imam! Dogovorili smo se da ga sacekam negde cim sidjem sa trajekta. Bese mi glupo da stojim na suncu dok se covek maltretira, sto zbog njega, sto zbog supruge mu i dvoje male dece. Gurao sam motor sigurno 150-200m kako bih parkirao u hladovini. Mislim da je poslednji izasao sa trajekta. Dosao je do mene i pita: - Jesi li probao da upalis? -Jok brate, nisam ... -'Ajde probaj! Kontakt...crveni prekidac na ON...ZZZZZZZ cuje se pumpa...BRRRMMMMMM.....upali iz prve . JAO MAJKO, KAKO SAM JA GLUP !!! . Dusa mi u nosu od guranja, sav sam se zalepio od znoja a mogao sam jednostavno, samo da zaverglam... Sipasmo gorivo tek da dobacimo do Sarandea u Albaniji (gorivo u Albaniji jevtinije cak 0,5E) i pun gas prema granici.

Dodje i dan polaska...Probudismo se rano i ispijamo jutarnju kaficu. Polako trpamo poslednje sitnice koje nismo spakovali i tempiramo dolazak u luku u 8,50h. Polazak trajekta predvidjen za 9h. Dolazim na salter kako bih cekirao kartu, kad... -Izvini brale, nema vise mesta. Trebali ste doci bar pola sata ranije! - Sta bre nema mesta?! Da li bre bar po neki put pozelis da si normalan??? Ali ja imam kartu!!! -Ma nema problema prijatelju, ne uzbudjuj se toliko, karta ti je vazeca...sledeci krece u 12,15 Krenu tada rasprava zestoka, kumio sam, molio, klecao, plakao, izmisljao svakojake probleme kojih sam se setio da je iko ikada imao ne bi li se sazalili na mene ,. Setih se nase zajednicke vere, setih se srpsko-grckog prijateljstva kroz vekove, setih se cak i pobede Grcke nad Srbijom posle produzetaka na Evropskom prvenstvu u kosarci u Spaniji 2007. godine. Cak mu dadoh obecanje da cemo ih i ove godine na EP u Sloveniji pustiti ukoliko im slucajno bude frka... I tako, drzeci zubima lanac kojim je trajekt bio vezan ne bi li mi otplovio, a usput se svadjajuci i prepiruci sa radnikom na salteru, zaboravio sam da okrenem kljuc na kontakt bravi. Farovi su ostali ukljuceni i iscrpeli su kompletnu struju iz akomulatora. Kada sam konacno dobio dozvolu da se ukrcam na trajekt, nisam mogao da upalim motor. Ovako pretovarenog, gurali smo ga kao konji pokusavajuci da upalim, ali jednostavno ne vredi. Nisam dobio potrebno ubrzanje kako bih upalio motor. Verovatno smo se toliko smucili posadi trajekta da su ljudi jednostavno dosli i uneli i motor, i nas i kompletne stvari u roku od citav jedan minut.

Ispratismo nase drugare na trajekt i vratismo se u apartman. Danas smo sami, bez drustva...Konacno ...da odmorimo malo ( ). Proslo je 9 dana od polaska od kuce, i tempo je svakodnevno bio veoma napet . Obozavam ovakve, hiperaktivne odmore . Obozavam taj osecaj kada sa odmora dodjes mrtav umoran , a onda odes na posao kako bi odmorio ... Na odmoru se umaram fizicki a odmaram psihicki. Na poslu sve obrnuto . U svakom slucaju, sa filozofske strane gledano, u zivotu mora nesto da te boli......samo se opredelis da li ce to biti glava ili kojim slucajem kicma. Svako ima pravo na svoj izbor ...no, da ne tupim previse... I tako...sredjujem misli, pricam sam sa sobom...jedina stvar koju sam planirao, a nisam obisao na Krfu, to je vrh planine Pantokrator, visine 960m sa koga se navodno moze videti obala celog ostrva. Mogao bih to ovoga dana...ali ne, danas mi se ne vozi. Stvarno je potrebno odmoriti, iskulirati malo jer ipak sutra krecemo na put. Do kuce imamo jos tri dana putovanja i jos oko 1200-1300km. Bice i dolina i planina, bice krivina, i suma, i reka, i jezera. Bice svega onoga u cemu stvarno uzivam! Definitivno, danas po Danijelinoj zelji provodimo dan na plazi (molim te, nemoj ceo dan ). Obzirom da sam pre neki dan, kratko boraveci na plazi, IZGOREO K'O LICNA , pronalazim odlicno mesto u debeloj 'ladovini odakle se pruza odlican pogled na okolinu. Malo dremam, malo citam, malo uzivam u pogledu i upijam sve te prirodne lepote (prirodne majke mi, ja pit'o )

Nadam se da si do sada vec uveliko preplivao Kaspij, prejahao pustinju i da se sad opustas u nekom "komforu" u Kazahstanu. Mi cekamo da nadjes nekakav internet i da raportiras kako je sve u najboljem redu. 'Ajd' uzdravlje

E brate , slatko se ismejah . Odlicno !

Hvala ljudi @Mile Ranim prolecem planiramo u tvoje krajeve. Svracamo na osvezenje, pozdravi Smilju

Mikelijev i Tanjin plan je da vozi nazad za Ohrid, tu prenoce jos dve noci i polako nazad za Podgoricu preko Albanije. Dacin i moj plan je da krenemo odmah preko Albanije, nocimo u Tirani i polako nazad kroz Crnu Goru i Bosnu prema kuci. Planiramo jos jedno nocenje negde na Zabljaku. Ispozdravljasmo se, pozelesmo jedni drugima srecan put i dogovorismo se da u povratku svratimo u Podgoricu na kafu, posto vec prolazimo tuda. Kad ujutro...IZNENADJENJE!!! Hahahahah... - "Ne moramo dve noci u Ohridu...znas, ne moramo ni jednu, hahahah. Mi cemo produziti jos jedan dan na Krfu, pa idemo odmah kroz Albaniju. Krace je i spavacemo jednu noc u Valoni. Ali, u nasim apartmanima vise nema mesta, istekla nam rezervacija " - "Ma ima ovde mesta, sad cemo da sredimo sa gazdom, upadajte I tako..., Jovo nanovo...Produzismo mi nase zezanje jos jedan ceo celciti dan, pa opet do kasno u noc, i sve u krug...kao da se nismo videli dve godine. Ceo dan smo proveli kod nas na bazenu. Posluga oko bazena i svi gosti krstili su se i levom i desnom rukom gledajuci nasa glupiranja ,kolutali su ocima , slegali ramenima , i kad su shvatili da smo neumorni , vrlo brzo su se razisli kojekuda. Ujutro, podjosmo do luke da ispratimo prijatelje na trajekt i pozelesmo im srecan put. Vidimo se na kafi u Podgorici za dva dana...

I tako...provedosmo mi zajedno 3-4 dana u smehu, zajebanciji i ludovanju kao decurlija. Vreme je da se polako krece nazad. Tanja i Mikeli krecu pre nas dva dana, te odosmo zajedno u kupovinu kojekakvih drangulija, suvenira i poklona. Malo moje nepaznje (nekontrole) opteretilo mi je motor jos dodatnih 10-tak kg Do kasno u noc setnja, kupovina, zajebancija, bleja...

Mikelijeva najdraza fotka - Mikeli sa dve plavuse

Mimijeva najdraza fotka - Mimi sa dve plavuse (namerno je Mikeli zamracio fotku da se ne vidi )

Maaaši ruč'cama, maaaši ruč'cama.....E jeb'ga

Kerkira. Stari grad

A gde je tu plaza, kada ste im vec ispunjavali zelje? Sve neke stencuge. Da ne bi opet dosle na slicnu ideju? p.s. super putopis, lepo ste kombinovali, a i slike su standardno super... od Dace se i ne ocekuje manje E pa Deki...ima razloga sto su stencuge. Sto manje ljudi, to lepse i zanimljivije