U Visegradu se ne zadrzavamo dugo. Obilazimo nadaleko poznatu Andricevu "Na Drini cupriju", koja se preuredjuje, prepravlja u njen prvobitni izgled iz 16. veka. Most je pravljen od 1571. do 1577. godine i predstavlja remek delo tadasnjeg graditeljstva. Visegradski most na Drini je zaduzbina Mehmed-pase Sokolovica, rodjenog u selu Sokolovici pored Rudog kao dete pravoslavnih roditelja. U vreme osmanlijske vladavine, Sokolovici su platili "Danak u krvi", pa je Bajica Sokolovic (preimenovan u Mehmed) otet i odveden u Tursku gde je preveden u islam, skolovan u njihovoj vojnoj skoli i pretvoren u Janicara. Tokom sluzbovanja, postaje osmanlijski oficir, a zbog svoje sposobnosti i vezir. Na vrhuncu svoje moci naredjuje izgradnju ovog mosta. Nalazi se na UNESCO-voj listi svetske kulturne bastine. Andrićgrad, smesten na poluostrvu izmedju Drine i Rzave

"Neka zna Evropa šta je država!!! " E vala davno se ne nasmejah ovako

Nedaleko od Visegrada, na uscu Lima u Drinu, nalazi se odvajanje i most preko Drine za Rudo (poznato iz II sv. rata, gde je u decembru '41. formirana Prva proleterska brigada). Ukoliko skrenete i predjete preko tog mosta, i krenete prema Rudu kanjonom Lima, nailazite na prvi tunel (posle 500m) sa imenom "Brodar". Ovaj tunel je poznat po tome sto su dogadjaji iz tog tunela opisani u filmu "Lepa sela lepo gore". U septembru 1992, dok se desavao sav onaj besmisao na teritoriji bivse SFRJ, veliki rat se odvijao na podrucju Višegradske opštine...na području grada Višegrada, Ruda, Ustibra, Mioča, Goražda, Klašnika, Žepe, Rujišta dogodila se jedna klasicna komedija zabune, koja se na kraju pretvorila u jednu veliku tragediju zabune. Ja stvarno ne zelim, niti umem da donosim bilo kakav sud o ovom zadnjem, kao i o bilo kom drugom ratu, ali nikako ne mogu da se opasuljim i nacudim sirini i bezkraju ljudske gluposti. Zar je moguce da ovde, gde ljudi potpuno isto izgledaju, gde govore istim jezikom, gde zive skoro istim nacinom zivota moraju da prave razliku izmedju sebe. Pa, postoji li ta razlika uopste? Nisu ni oni znali te razlike, pa su obukli uniforme razlicitih boja i modela, kako bi tu razliku sami napravili, i kako bi mogli pucati jedni na druge. Valjda bi bez tih uniformi doslo do zabune, jer ne bi znali ko na koga treba da puca...Pucao bi svako na svakoga jer im tako doslo...Ovako se valjda neki red znao, na koga treba pucati...A zasto, koji je razlog? Za to vec nisu trazili odgovore!!! A, kada se ta jebena uniforma skine, ne treba biti mnogo pametan i shvatiti da smo svi mi negde podjednako isti. Isti smo i u pameti koliko i u gluposti...Verovatno smo vise isti u gluposti, jer da je pameti bilo, te uniforme nikome nebi bile potrebne... Ovde, u tunelu "Brodar", desio se onaj dogadjaj po kome je '96. snimljen film "Lepa sela lepo gore"

Voznja od Foce, preko Gorazda do Visegrada je jedna od onih voznji koji nikada ne mogu da mi dosade.Put nije puno opterecen saobracajem, krivine su brze, asvalt dobar sto je odlicna formula za brzo napredovanje. Posle one lose deonice od Scepan Polja do Foce, ovo je bilo pravo osvezenje. Neko je morao da se zaustavi radi ispravljanja grbe . U sedlu smo vec 8 sati sa vrlo malo kratkih pauza. -Kolko jos ima do kuce? -Jos 100-tinak km, oko sat i po (tek smo na pola od ukupno 600km ) -Ma pali babu da ti hekla Najke !!!

U Bosnu ulazimo na Scepan Polju, malom granicnom prelazu, preko drvenog mosta koji se pruza preko reke Tare. Par stotina metara niz put, nalazi se usce reke Pive u Taru. Na ovom mestu, te dve fantasticne planinske reke formiraju reku Drinu. Put do Foce je dosta los, neravan, uzan i slabo odrzavan. Siblje i grmlje je obraslo pored puta te je pogled prema Drini zaklonjen sto kompletno kvari utisak. Nije puno posla pocistiti to siblje i prolaznicima pokloniti ugodan osecaj i iziritirati zelju da cesto putuju ovim putem. Turizam u vidu splavarenja Tarom i Drinom dosta je zastupljen, ali ovo bi sigurno bio jos jedan veliki plus.

Pivsko jezero i kanjon reke Pive, jos jedna prica za sebe...Cesto smo skloni da verujemo da je uvek tudje lepse i bolje, a da nismo ni svesni sta imamo na dohvat ruke, kod nas ili u "komsiluku". Covek se sa jedne strane oseca toliko sicusnim i nebitnim pred tom velicanstvenom prirodom, a sa druge ostrane zacaran tom lepotom koja zarobljava sva cula... ta lepota ga polako osvaja i cini zavisnim, i polako usmerava u raznorazna filozofska razmisljanja. Zar covek stvarno mora da bude takva stoka i upropasti sve sa cim se susretne... Pivsko jezero nastalo je izgradnjom lucne brane visine preko 200m sto je svrstava medju vislje brane ovog tipa u Evropi. Iako je brana grandiozna i jezero prelepo, zbog njene gradnje unisten je jedan od najlepsih kanjona u bivsoj SFRJ. Kada se uzme u obzir kolicina struje koja se tu proizvodi (manje od TE Nikola Tesla), a doda riziku da bi u slucaju pucanja ove brane, od pritiska popucale i sve druge brane na Drini, stihija bi u tom slucaju stigla cak do Sapca...Zar se ne stice utisak da je zbog kile mesa zaklan vo???

Na ovih 60-tak kilometara od Zabljaka do Pluzina, svaka krivina donosi nekakvo novo iznenadjenje, jos lepsi pogled, drugacije uzbudjenje. Pogledi lete od prelepih planinskih vrhova, preko prostranih pasnjaka, stada ovaca do usamljenih kucica i katuna prekrivena sindrom. Uzan, od izmaglice vlazan put, cas se uzdize, cas se spusta. Ovo je jos jedno od onih mesta gde je tesko odluciti se da li da se preda brzini i uzivanju u voznji, ili da se uspori i uziva u pogledima. Put ubrzo pocinje da se spusta. Najpre se ulazi u prelepu sumu, a onda pocinje voznja toboganom. Put pliva preko kraskih brezuljaka, savija se i uvija kao da je izmisljen samo za zadovoljstvo u nekom zabavnom parku. Samo...zbog sve ove lepote i zadovoljstva, treba sacuvati pamet da brzina ne ponese van uskog puta, dok u veleslalomu pokusavate da izbegnete svo odronjeno kamenje i stene. Osim toga, iako su automobili veoma retki, znaju da se pojave iza krivine bas onda kada je najlepse (umalo ne omastih neciju haubu)...

I tako...u danu preplasenog, bojazljivog sunca, dok oblaci plove nad Durmitorom, uz sum vetra po pozutelim pasnjacima, parkiramo se pored puta i upijamo svu tu lepotu...Lezimo tako na livadi i gledamo iste te oblake, smisljajuci, kao u detinjstvu sto smo, na sta nas sve podsecaju...neprocenjivo...

U ovo doba godine, Durmitor je nepredvidiv, ali i dalje lep. Mislim da mi je ovo cetvrti put kako prolazim ovu deonicu, ali sto je najcudnije, uvek sa novim, jos vecim odusevljenjem. Blago braci Crnogorcima...i oni imaju Transalpinu. Na bilo koju stranu da pogledam, pruza se slika koja me podseca na Karpate. Pred nama su spektakularni vrhovi...reckavi, ravni, kosi, obli...svakakvi sa jos zanimljivijim imenima. Savin vrh, Bobotov kuk., Bezimeni vrh, Mimin i Terzin bogaz, Crvena greda, Sedlo...Uzdizu se visoko nekim sebi znanim redosledom, razlicitom visinom i pojedinacnom lepotom. Ovi vrhovi stoje ponosno u nekakvom zamrznutom pokretu, naslonjeni na livade i pasnjake koji su u kasno leto presvucene u raznorazne nijanse zutih i zelenih tonova. Cini se da ce svakog trenutka ovi visoki vrhovi Durmitora zaparati nebo preko koga plove nekakvi namrgodjeni oblaci...

Od Djurdjevica Tare, naravno kao i uvek do sada, biram dalji, uzbudljiviji i lepsi put ka kuci. Idemo ka Zabljaku puno puta vidjenim, ali meni uvek prelepim predelima...

Hvala Mile...veliki pozdrav za tebe i Smilju

Most Djurdjevica Tara opkoracio je kanjon reke Tare u svojoj punoj eleganciji. Pleni svojim stamenim izgledom i polozajem. Gledan iz daleka, izgleda tanano kao paukova nit razapeta nad procepom kanjona Tare. Na sve strane pruza se fantastican pogled na prirodu koja je uklesala impozantni kanjon. Sudbinu mosta pratila je burna istorija u II svetskom ratu, kada je most bio delimicno srusen da bi se sprecilo prodiranje SS trupa na slobodnu teritoriju. Posle rata, most je obnovljen, i kao Feniks vinuo se nad dubinama kanjona. Posmatrajuci ga, setih se Andricevih "Znakova pored puta"... ” Od svega što covek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim ocima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuca, svetiji, opštiji od hramova. Svaciji i prema svakom jednaki, korisni, podignuti uvek smisleno, na mestu na kom se ukrštava najveci broj ljudskih potreba, istrajniji su od drugih gradevina i ne služe nicem što je tajno i zlo… I kad mislim na mostove, u secanju mi iskrsavaju ne oni preko kojih sam najviše prelazio, nego oni koji su najviše zadržali i zaneli moju pažnju i moj duh “.

Deonica od Mojkovca do Djurdjevica Tare zasluzuje jednu sasvim novu, posebnu temu. Neverovatnih lepota smo se nagledali tokom ovih par desetina kilometara. Srecan sam sto jos uvek postoje ova parcad netaknute i neupropascene ljudskom rukom prirode. Tako blizu kuce, toliko puta prosao pored ovog bisera a nikada nisam skrenuo...Kakva greska koju srecom ispravih ovoga puta.

Budjenje u 7h...jbg, red je da Tanju ispratimo na posao . Ispijamo kafu, gledamo u tmurno vreme...ali nema veze! Moze da pada sta god hoce, ja idem rutom koju sam zamislio. Durmitoru sam prilazio sa svih mogucih strana, ali nikada nisam vozio kanjonom Tare, od Mojkovca ka Djurdjevica Tari. Prijateljski pozdrav sa nazim domacinima uz dogovor da im uskoro uzvratimo gostoprimstvo, nastavljamo put ka kuci (okolo-naokolo)... Ovog oblacnog jutra, kanjon Morace zracio je neverovatnom lepotom.

Posle pauze u Skadru, krecemo ka Podgorici. Odlicna, nova magistrala povezuje ova dva grada. Dolaskom u Podgoricu, pronalzimo Mikelijevu kucu i svracamo na kaficu i kratak odmor. Docekuju nas lepo vaspitana i kulturna deca koji nas ugoscavaju dok im tata i mama ne dodju kuci. Bio je to lep i prijatan susret, kao da se nismo videli ko zna od kada. Sluzimo se svezim smokvama, beremo ih direktno sa drveta, probamo domace grozdje koje Mikeli uzgaja iza kuce. Nemam reci, pravi domacin. U momentu me bi sramota zbog moje lenjosti... U svoj prici, cavrljanju i druzenju ne primecujem da se Mikeli nekud izgubio. Covek mi 'ladno odvezao motor do perionice na pranje i parkirao ga u garazu. Konfiskovao mi je kljuceve i pokaza nam "nasu" sobu u koju nas je uselio za tu noc. Kaze: - Ne idete vi nikud...Narucen rostilj za rucak, ovde lepo nocas sedimo, druzimo se, polako prespavate i ujutro nastavljate dalje. Ovde vam je kupatilo, ovde su vam peskiri i kraj price... - Ali sutra planiram preko Mojkovca, Zabljaka, Durmitora za Focu i Visegrad, pa tek onda kuci!!! Mnogo mi je 600km do Beograda ovim putem sa svim ovim stvarima! Trebalo bi da spavamo na Zabljaku ! - Ih 600km...Ajde ne foliraj se...Ma mozete vi i 800 ako treba I tako...ubedise nas Tanja i Mikeli u 2-3 reci . Sta ces, u tudjoj kuci moras da postujes tudja pravila. I opet duga i naporna noc, skupise se drugari bajkeri iz Podgorice i lovacke price mogu da pocnu ...

Oko 11h krecemo ka Skadru. Izlazak iz Tirane bila je prava avantura koja je trajala sat vremena. Nailazimo na neverovatnu guzvu na svakoj raskrsnici. Iako saobracaj regulisu policajci, stekao sam utisak da oni svojim nacinom rada prave jos vecu guzvu i izazivaju nervozu svih vozaca. Od Tirane vozimo dobrim tempom i vrlo brzo stizemo u Skadar, grad sa oko 120000 stanovnika. Na podrucju skadarske opstine, oko 25000 stanovnistva cine Srbi i Crnogorci. U celoj Albaniji ima ih oko 40000 (1% ukupnog broja stanovnistva) Pretpostavka je da ih ima mnogo vise, ali jos uvek se plase da se na popisima izjasnjavaju. Po nekim podacima, pocetkom 20. veka bilo ih je cak oko 250000. Tokom I sv.rata sa ovih prostora u tadasnju Kraljevinu Srbiju, izbeglo je vise od 100000. Druga velika seoba dogodila se 1934. god. kao posledica dramaticnih dogadjaja i represije nad pravoslavnim stanovnistvom. U to vreme, Srbima je uskraceno pravo da nose svoja prezimena, morali su da ih promene i prilagode sto vise albanskim. Tada je izbacivano ono "ić" ili "vić" a dodavano "ći". Tako su sa tih prostora nestajali Popovići, Petrovići, Bojovići, Jovanovići, Stankovići itd, itd...Iste te, 1934 godine, zabranjeno je skolovanje na maternjem jeziku, ukinute sve ustanove. Nastalo je sistematsko unistavanje i zatiranje pravoslavnih korena, identiteta, vere, pismenosti. Srbi i Crnogorci su i u vreme zloglasnog Enver-hodze bili u velikoj izolaciji, ugnjetavani i ponizavani, a sve u nameri da im se potisne svest u poreklu. Dodeljivana su im pogrdna prezimena koja bi u prevodu sa albanskog jezika znacila "mulj", ili "blato", ili "prljavstina"... Ipak, svi ovi istorijski zapisi nisu uticali na mene kako bih stvorio svoj (pozitivni) licni utisak o ovoj zemlji i ovom narodu. Mislim da se svest u narodu generacijski menja, kao i svuda u svetu. Vidi se veliki uticaj zapada i smatram da se mladji narastaji okrecu buducnosti, a ne proslosti. Vrlo je verovatno da i danas postoje slicni slucajevi koji su se desavali u proslosti, ali mislim da je nezahvalno i neodgovorno generalizovati sve Albance. Postoje velike razlike u svesti u tom narodu, kao i svuda u okruzenju. Sigurno postoje velike razlike izmedju Albanaca na severu i Albanaca na jugu, izmedju Albanaca hriscana i muslimana, izmedju katolika i pravoslavaca...

Pozdrav ljudi i hvala svima na komentarima. Malo zaguzvah sa obavezama, pa ovaj putopis osta nezavrsen. Pa, da nastavimo... Do kasno u noc smo setali po Tirani i otisli na spavanje. Ujutro nas ceka put do preko Skadra i Podgorice do Zabljaka, gde planiramo nocenje. Nije zahtevan dan, nema mnogo kilometara (malo preko 300km), pa iz tog razloga nismo ni zurili sa polaskom iz Tirane. Jutarnja setnja, kafica, dorucak, malo shoping itd... Sve u svemu, kvalitetno provedeno vreme. Lepo mi je bilo stopiti se u tu jutarnju gungulu, posmatrati svu tu zurbu i aktivnost ljudi oko mene. Saobracajna guzva je neverovatna, pesaka na sve strane, ulicnih prodavaca svakojakih drangulija. Ukoliko se malo mrdnemo van glavnih ulica i bulevara, nailazimo na prepoznatljive prizore koje srecemo po gradovima istocne Evrope. Puno kuca za nezavrsenim fasadama, trotoari zatrpani raznom robom koja se prodaje iz automobila, kamiona, improvizovanih polica i tezgi...Setamo kroz pravu "kasabu"!

Polako, polako... Neko prica, a neko odavno udario "predsednickim" putem : p.s. na slici: Omladinac Mimi kao polaznik cuvene politicke skole Unas u kontra smeni (sa drugom u magarecoj klupi ) The Kehlsteinhaus (Eagle's Nest) Orlovo gnezdo Adolfa Hitlera

Unasa za predsednika!!!

Šmekam iz prikrajka...Dok ne vidim troskovnik sa kompletnom logistikom...Nisam glasao jos, ali pratim

Garant nisi imao crvenu i zelenu sijalicu k'o u Jusufeliju...Hotel "Baraka" bese??? Nisi me ubedio da je ovo veca rupa od onoga . Znam da mi je bilo gadno i da se istusiram, pa sam spavao u kompletnoj moto opremi sa sve cizmama

Heheh , bas umiljato tele Imaju oni i one lepe i umiljate jage Siguran sam da sa uzivanjem isprobavas svu lokalnu kuhinju na koju naletis (makar to bili gusteri ili kakvi crvi ). Jok ja brate, dok ne probam lava, za mene svinja kralj zivotinja

Kad bi samo znao koliko se cesem...i gde svrbi i gde ne svrbi!!! A znam da sam mogao ...

Bravo, dopalo mi se Zanimljivo bilo procitati

Danas bi napunio 42 godine. Bio je covek velikog srca, dobar drug, prijatelj i veliki humanista. Borio se za razvoj sportskog i kulturnog zivota u Srebrenici. Aktivan u organizaciji KUD Srebrenica, fudbalskog kluba u Srebrenici, jedan od organizatora karting trka i auto trka. Za sobom je ostavio dvoje male dece, cerku i sina (blizanci). Laka mu zemlja!