Bese ovo jos jedan blesav dan....Pojurismo jutros rano kako bismo stigli da obidjemo odlicnu vinariju (i nabavimo zimnicu ) pa nastavimo prema Rumuniji. A cekalo nas preko 400 km puta - I TO KAKVOG !!! Na brzinu se dogovorismo da jutarnje nabavke obavimo tokom puta po bespucu (kafa, voda, dorucak, tocenje goriva a pre svega menjacnica). E, bas ta odluka je ucinila ovaj dan izuzetno zanimljivim.... Doruckovali smo popodne, vozili po necemu sto ja bas i ne bih nazivao putevima, umalo ostali bez goriva i jedva u normalno vreme stigli u Brasov...Al nekako, dusa mi ispunjena pozitivnim vibracijama, a pluca mi ispunjena prasinom . Volim kad je zanimljivo

Otkrivanje i upoznavanje za mene novih gradova ostavlja neverovatan pozitivan utisak. Odesa je stvarno prelep, veliki grad, prepun lepog sveta, i muskog i zenskog. Turista ima u izobilju. Centar grada je ogroman, tako da smo potrosili ceo dan spartajuci po centru uzduz i popreko. Sada sledi malko odmora pa nastupamo u ocenjivanje kvaliteta nocnog zivota Odese. Malo se plasim da ove nezenje ne nastave putovanje prema kuci .

Konacno prava kilometraza. Svih ovih dana smo obilazili toliko turistickih i istorijskih atrakcija da je prosto bilo nemoguce prelaziti vise od 250/300 km. Danas smo opleli od Simferopolja do Odese, citavih 500 i to samo sa jednom pauzom. Na jedvite jade nadjosmo smestaj. Nekako nam bolje ide pronalazenje mesta za divlje kampovanje. Udjosmo u pravu Ukrajinu, jednolicnu, ravnu, prekrivenu stepom. Bas me podseca na vojvodjanske ravnice. Odosmo malo do grada, utisci kasnije...

Kao i do sada, ekipa i danas bila hiper-aktivna. Deo ekipe radio redovan servis na BMW-u i Stromu, a drugi deo ekipe istrazivao malo po Jalti, snimao, fotografisao i naravno kafenisao. Generalno, prijatan i za mene opusten dan po Jalti koja je jos uvek prepuna turista...uglavnom Rusa i Ruskinja. Fotografije malo kasnije...

Pregrmesmo Abhaziju...Mnogo me podseca na Bosnu 90-tih. Puno srece prilikom kampovanja. Imali smo vise puta posetu lokalaca (pijanih ludaka zatrovanih ratnim sindromom). Uz obilnu kisu i u kampu i u putu predjosmo u Rusiju, ali ne znamo gde cemo sada. Cene kao na Azurnoj obali, a kampovanje ne pije vodu zbog obilne kise. Vise na blogu ... http://www.hittheroad.rs/category/blog/

Batumi me zapanjio...ocekivao sam neko seoce slicno Sutomoru, kad ono Vegas u malom...Sve sljasti na sve strane, palme u raznim bojama, muzicke fontane, vozni park kao na sajmu u Zenevi...Severiana sam jedva odvojio od demonstracija, videla mu se neka seta u ocima, hahahh...Nekako ga sprecih da pocne da drzi govor... A sad, krecemo ka granici. Licno mene ne brine kako cemo uci u Abhaziju. Siguran sam da je Violeta sve to izregulisala. Mnogo vise sam zabrinut kako cemo izaci. A sto se tice onih trajekata iz Trabzona ili Batumija za Soci....To nece da moze! Vislje od kreveta i dublje od lavora ne preferiram Do sledeceg javljanja

Neverovatno, ali plivala je za njim ka obali kao da ga juri, hahahah, cak je i izasla iz vode nekih 20-tak cm. To sam prvi put video u zivotu....Kakav je maler, mogla je i krtica iz onog peska da ga ujede. Ali sve ove malere, preokrenuli smo u nasu korist...Cim dodirne za mokar ves, on se osusi

Boravak u Tbilisiju bliži se kraju. A beše baš lepo. Mora se dalje...I ovako smo u zaostatku u odnosu na plan vec tri dana zbog prethodnih problema...A novi problemi na vidiku. U redovima ekipe javlja se nervoza. Već je izvesno da kasnimo u Abhaziju gde nam je garantovan ulazak do 19. septembra. Sve nade polažemo u logisticki tim u Beogradu. U protivnom, jedini izlaz iz Gruzije prema kuci je onaj o kome ne zelim ni da razmisljam... istim putem - preko Turske.

Uspentrasmo se nekako do crkve...malo je reci kozja staza. Neznam da li je teze popeti se ili sici dole, pogotovo za ove nase krmace od po 250kg. ALI VREDELO JE MUKA I TRUDA. Nagradjeni smo predivnim pogledom. Sada stigosmo i jurimo da pojedemo nesto...Detalji i fotke kasnije .

@ Mile Nemoj dvaput da kazes...zacas mi prerutiramo ovo i vratimo se u Bgd preko Pule

Mile, danasnji putevi bi odlicno legli i za tvog zelenka, mozda ne bas kao preko Plominke, ali verujem da bi se nauzivali i ti, a i zelenko. Pozdrav i tebi i Smilji od cele ekipe

Napustismo Jermeniju vozeci kroz prelepe zelene, sumovite predele. Vec sam bio pomislio da u Jermeniji ne postoji nista osim golih brda prekrivenih zutom, izgorelom travom. Drasticno sam popravio licni utisak cele Jermenije. Gruzija ...prelepa zemlja...zelena, brdovita, sumovita a prevashodno gostoprimljiva. Tbilisi me je kupio na prvi pogled. Mislim da bih mogao da zivim ovde. Po ulicama Tbilisija se razmilelo toliko veselog i razdraganog sveta da bi i Beograd mogao da mu pozavidi na tome. Raduje me sto cemo naredna tri dana provesti ovde, obilazeci znamenitosti grada i okolinu, i naravno ucestvovati u njegovom nocnom zivotu (zene, nemojte ovo da citate, samo se salimo ). Sutra, po planu prodiranje duboko na Kavkaz kako bismo se sto blize primakli najvisljem vrhu, Kazbegu koji ponosno cuci pod stalnom sneznom kapom na preko 5000m nadmorske visine. Fotografski izvestaj sa lica mesta sutra uvece...

Prijatelju, ocekuj fotografski dokaz penjanja do crkve nad Stepatsmindom vec sutra uvece, makar izneo motor kao Petar Bozovic u filmu Lepota poroka

Pinkle spakovane, motori pregledani i oprani...SUTRA NAPUSTAMO JERMENIJU!!!! Jeste da je bilo lepo, al ja jedva cekam Tbilisi. Krademo neki Wi-fi, poce kisa, begamo u zaklon. Laku noc svima, ovde je 22,10h

Iskreno mogu reci da posle Jermenije koja je toliko sumorna i raspala u svakom smislu (osim Jerevana koji me je prijatno iznenadio i verskih lokaliteta koje smo obisli), odlazak u N.Karabah bio je pravo osvezenje za oci i dusu. Prelepa planinska zemlja, toliko zabacena i zaboravljena od svih, a opet, toliko prijatna i gostoprimljiva...prepun sam pozitivnih utisaka. Odavno nisam osetio toliku prijatnost medju ljudima koji su nam bojazljivo i stidljivo prilazili i pokusavali da ostvare kontakt sa nama. Stekao sam utisak da velika vecina nikada uzivo nije videla motor...Nekoj deci sam dozvolio da dodaju gas na mom motoru.....ajojjjj....srece i radosti . Mislim da ce im to ostati dugo u lepom secanju ...

Direktan prenos iz Jerevana... Srbija vs Japan 1 : 0 Sreca, sreca, radoss

Ja sam sa mladine strane Jos jedan predivan dan, prepun smeha i zahebancije...Vise na blogu http://www.hittheroad.rs/category/blog/

drugari, stigosmo u Erzurum taman na vreme...po noci kako smo inace i navikli .....Erzurum, gradic od 400 hiljada stanovnika na 1900metara nadmorske visine...ja sam fasciniran ... Ceo dan predivan, voznja preko 200 km na visini od 1600 do 2500 metara po fantasticnoj prirodi Dnevni izvestaj i fotke uskoro na blogu http://www.hittheroad.rs/category/blog/

U 'bem ti ....pa ovo daleko

Drugari, puno hvala za podrsku koja nam je potrebna i koja nam puno znaci u ovim trenucima. Pripremali smo se i za ovakve situacije, tako da sam siguran da cemo prebroditi sve ove poteskoce. \hvala puno i "kriznom stabu" u Beogradu ... @mungos Hvala na ponudjenoj pomoci na PP, iz nekih razloga nece da prodje odgovor na \pp @Milan JunioRR Sve vas ljubim

HTR ekipa upala u prve ozbiljne probleme. .Deo ekipe se nalazi u Ankari, deo u Samsunu. Jurimo na sve strane kako bismo probleme resili. Osecam da smo jaci nego ikada. Ovo i ne bi bila avantura vec turisticki aranzman da nije ovakvih problema...Detaljnije na blogu....http://www.hittheroad.rs/category/blog/ Pozdrav do sledeceg javljanja.

Pozdrav, drugari!!! Nekako oteh lap-top od ovih zaljubljenih drugara, pa da vam se i ja javim...(ne mozes doci na red). Sve je u najboljem redu, cuvam ih dobro, tako da ne brinete. Stigosmo u Istambul...fascinantno ... Odosmo na kupanjac, pa onda u setnju. pozzz, <mimi

Drugari, puno vam hvala na lepim zeljama Nesto me mogu da zaspim ...a za sat vremena krecem prema Bazi

Baterije nadjene . Upale Skittlesu u torbicu za baterije pa smo ih jedva nasli

U sredu uvece, ekipa HTR Ekspedicije je u bazi napravila jedno pravo, malo, oprostajno vece. Party-ju su prisustvovale nase porodice, mediji i prijatelji HTR Ekspedicije koji su pomogli da se ovakvo putovanje ostvari. Ekipa na put krece u ponedeljak 27. avgusta rano ujutro, u 04h iz nase Baze na Novom Beogradu, ul. Djordja Stanojevica br.4 (zgrada Zepter studija) u kojoj smo se pripremali svo ovo vreme. Znam da je jako nezgodno vreme, ali isto tako znam da u to vreme dosta vas jos uvek nije u dubokom snu. Pozivamo vas na zajednicku jutarnju kafu, oko 3,30 h, gde bismo se pozdravili sa svima vama koji nam svo ovo vreme pruzate podrsku koja nam neizmerno znaci. Zeleli bismo da sa vama podelimo prve kilometre ovog putovanja. pz, clanovi HTR ekipe