Idem tim putem svake godine par puta. Bas sad u nedelju deo puta. Put je odlican i priroda fenomenalna. Kada se dodje na raskrsnicu vb-goc, treba ici prema gocu, pa onda prema vb. Put je mnogo bolji i ide kroz prelepu prirodu, a samo malo je duzi. Inace od banjske strane goca spojen je put na kraljevacku i voznja je super.

KINGS MC Kraljevo organizuje humanitarni moto skup u duhu starih vremena iliti sto bi se reklo old scool, na svom rancu pored reke Ribnice, na 5. kilometru prema Gocu....24,25,26.jula 2015. Link od prosle godine: http://forum.bjbiker...ck-18-20072014/ Dodacu jos informacija narednih dana. Dobrodosli!

KINGS MC Kraljevo organizuje humanitarni moto skup u duhu starih vremena iliti sto bi se reklo old scool, na svom rancu pored reke Ribnice, na 5. kilometru prema Gocu....24,25,26.jula 2015. Link od prosle godine: http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/103637-mc-kings-kraljevo-kingstock-18-20072014/

Nosaci i koferi bez ikakvog problema, full natovareni.

Paaaa...Cope bi za pocetak trebalo da ponese motor, posto mu je jos uvek u Kraljevu... A inace, jedino mi je preostalo da vam pozelim srecan put, lepo vreme i dobar provod!

Prekopiracu deo sa utiscima o motoru iz putopisa sa prve duze voznje Super Tenerom: Ono sto me je dosta ljudi pitalo je da napisem i nesto utisaka o motoru. Cak sam o tome i razmisljao dok sam se vozio. Za razliku od Stroma 1000 (mog prethodnog motora koji mi je glavna referenca za poredjenje) koji je fabricki imao gomilu decjih bolesti, ja na ovom motoru za sada nisam nasao nista sto mi posebno smeta. Ako bas treba nesto da pomenem, to bi mogla biti malo bolja zastita od vetra za gornji deo tela, posto je donji odlicno zasticen, i na tome cu poraditi. Narucicu wind-deflektore i uraditi nesto sa vizirom. Sediste i polozaj za voznju su i vise nego odlicni (postavio sam podizace kormana 30mm)-prvi dan do Soluna sa samo jednom pauzom. Motor se u voznji ponasa veoma izbalansirano, lako se vodi kroz krivinu, ne siri putanju, sistem kocenja je i odlican...Bukvalno mozes da kocis u nagibu, kroz krivinu. Kocnica je takodje lepo progresivna i za koriscenje na terenu i na asfaltu. Vesanje moze solidno da se podesi, ali je za razliku od modernih maxi-endura koji su otisli previse u sport, jos uvek zadrzalo enduro osecaj. Voznja preko loseg asfalta ne predstavlja nikakav problem, kao ni voznja makadamom, naprotiv. Motor je elastican, bez problema vuce u 6. brzini vec od 2000rpm, tako da nije nephodno preterano saltanje, narocito za turisticko kruziranje. Nisam primetio rupe u ubrzanjima, vec se ponasa prilicno linearno. Mogao bih da kazem da nije na nivou ostalih sportskih endura u medjuubrzanjima. ABS i TCS se ponasaju fantasticno i nenametljivo, kao da ne postoje. Pritom je ABS jedan od retkih koji funkcionise po makadamu...doduse nisam probao na preterano strmim spustovima. Potrosnja je vrlo solidna...80-120km/h sa dvoje na motoru, 3 kofera i tank torbom 5,5-6l/100km. Na autoputu gde sam testirao, 155-160km/h potrosnja se krece 8+l/100km. Na ovom putovanju, iako je bilo dosta autoputa gde se vozilo velikom brzinom, nije bilo zabelezene potrosnje ulja. [/font][/color] I dodatni update sa jucerasnje vikend voznje... Ruta je bila Kraljevo-Raska-Kopaonik-Brzece-Lukovska Banja-Kursumlija-Blace...Ovde smo tocili, 236km/11,3l...potrosnja 4,78l/100km sam na motoru+top case i tank torba Ukupni utisci su i dalje odlicni, takoreci bez zamerke.

Jos uvek je u Kraljevu, inace idu u London gde se prodaju. Imam gomilu slika tokom rada za ovaj cx i za jedan dominator scrambler, kada budem imao vremena postavicu posebnu temu.

Evo da malo dodam ulja na vatru...jedna prerada koju je zavrsio moj drugar koji se vec neko vreme bavi preradama, uglavnom tokom zime.

Samo napred, djirajte za sve nas...a bogami i klopajte!

Sto se tice opstih utisaka, ima ih mnogo, pa cu pokusati da prenesem sve sto bi moglo biti interesantno. Vreme pocetkom aprila bi moglo biti promenljivo i treba biti predmet razmisljanja, ali mi smo izuzev prvog dana, prosli odlicno. I sto se tice temperature, i sto se tice kise. Poslednjih godina, retko se desi i u avgustu visednevna tura bez oblacenja kisnog odela. Peloponez je prelep i samo mi se potvrdilo razmisljanje o njemu kao odlicnoj moto-destinaciji. Prepun je fenomenalnih puteva za voznju, delova sa netaknutom prirodom, planine, kanjoni, reke, morska obala...mesavina skoro svega. Uz to je i prepun arheoloskih lokaliteta, pa oni zeljni ceprkanja po istoriji, nece ostati kratkih rukava. Ja se nisam u putopisu posebno bavio tim stvarima, ima toga na pretek na netu, pa ko zeli moze lako da prikupi informacije. Ono sto je posebno interesantno, a vazi za citavu Grcku, prelepa je u prolece. Apsolutno sve je zeleno, a vrhovi planina se jos uvek bele od snega. Obicno je pamtimo sa letovanja kao potpuno zutu od sasusene trave. U nasem slucaju, imali smo ogranicen broj dana za turu, tako da smo morali sve da spakujemo u raspolozivo vreme. Kada bi mogao da biram, rado bi ovu turu produzio na 10 dana...3 dana odlazak i 3 dana povratak bez autoputa, i 4 dana na Peloponezu. Mislim da bi to bila prava mera. Sto se tice vremena za odlazak, ja bih odabrao prolece ili jesen. Prethodni put sam bio 2007. godine u drugoj polovini juna i bilo je neprekidno preko 40 stepeni. Ipak je Peloponez dosta juzno. Ono sto buducim putnicima moze biti od koristi...citava Grcka je pokrivena sa "Street view" na Google map, pa se svi ovi putevi mogu pogledati direktno. Ima cak i nekih zanimljivih mesta koja su pokrivena...npr. neke plaze, zanimljivi lokaliteti...Put kojim smo se vratli od Delfija do Soluna je odlicna alternativa, za one koji zele da putuju juzno bez autoputa. Sto se tice cena i uopste kostanja, iako sam svake godine u Grckoj, stekao sam utisak da je malo poskupela. Gorivo je tradicionalno skuplje nego kod nas, 95-ica je kostala oko 1,4-1,5€, a 100-tka je kostala 1,6-1,7€. Hoteli koje smo mi uzimali, kostali su nas oko 50€ u proseku za dvoje, neki par eura vise neki par eura manje. Uvek je postojao i smestaj koji je nekih 10-15€ jeftiniji, ali posto smo uvek zeleli ici i u neki obilazak, birao sam i poziciju hotela. To mi je takodje bilo bitno i zbog parkiranja motora ispred hotela. U svemu tome, dosta nam je pomogla aplikacija za android "Booking". Ako nekoga zanima neki predlog oko hotela, mogao bih po nesto da preporucim. Ovo je ujedno bila i prva malo duza tura na koju sam isao bez GPS-a, jednostavno mi se ostetio touch-screen i nisam stigao da resim to pre polaska. Instalirao sam nesto (Here) na telefon da imam ako mi zatreba u vecim gradovima. Sve u svemu, moze da posluzi, ali nije ni izbliza nivo komfora koji pruza prava moto-navigacija. Iako ova navigacija ima mnogo manje cudne odluke od Garmina, nije to to. Ono sto me je dosta ljudi pitalo je da napisem i nesto utisaka o motoru. Cak sam o tome i razmisljao dok sam se vozio. Za razliku od Stroma 1000 (mog prethodnog motora koji mi je glavna referenca za poredjenje) koji je fabricki imao gomilu decjih bolesti, ja na ovom motoru za sada nisam nasao nista sto mi posebno smeta. Ako bas treba nesto da pomenem, to bi mogla biti malo bolja zastita od vetra za gornji deo tela, posto je donji odlicno zasticen, i na tome cu poraditi. Narucicu wind-deflektore i uraditi nesto sa vizirom. Sediste i polozaj za voznju su i vise nego odlicni (postavio sam podizace kormana 30mm)-prvi dan do Soluna sa samo jednom pauzom. Motor se u voznji ponasa veoma izbalansirano, lako se vodi kroz krivinu, ne siri putanju, sistem kocenja je i odlican...Bukvalno mozes da kocis u nagibu, kroz krivinu. Kocnica je takodje lepo progresivna i za koriscenje na terenu i na asfaltu. Vesanje moze solidno da se podesi, ali je za razliku od modernih maxi-endura koji su otisli previse u sport, jos uvek zadrzalo enduro osecaj. Voznja preko loseg asfalta ne predstavlja nikakav problem, kao ni voznja makadamom, naprotiv. Motor je elastican, bez problema vuce u 6. brzini vec od 2000rpm, tako da nije nephodno preterano saltanje, narocito za turisticko kruziranje. Nisam primetio rupe u ubrzanjima, vec se ponasa prilicno linearno. Mogao bih da kazem da nije na nivou ostalih sportskih endura u medjuubrzanjima. ABS i TCS se ponasaju fantasticno i nenametljivo, kao da ne postoje. Pritom je ABS jedan od retkih koji funkcionise po makadamu...doduse nisam probao na preterano strmim spustovima. Potrosnja je vrlo solidna...80-120km/h sa dvoje na motoru, 3 kofera i tank torbom 5,5-6l/100km. Na autoputu gde sam testirao, 155-160km/h potrosnja se krece 8+l/100km. Na ovom putovanju, iako je bilo dosta autoputa gde se vozilo velikom brzinom, nije bilo zabelezene potrosnje ulja.

Poslednji dan smo se vratili iz Soluna, klasicnim putem do Kraljeva. Jedino sto je citav put bio mnogo lepsi i prijatniji nego kada smo krenuli. Nije bilo vetra, sunce je grejalo, temperatura bas kao porucena, pa iako put nije neki najzanimljiviji, ipak smo uzivali.

Auuuh!

U Solun stizemo popodne. Promenili smo hotel u kome smo bili u dolasku,cisto iz radoznalosti. Ostatak vremena provodimo u setnji gradom, uz girose i kolace.

Negde ispred Olimpa, stajemo da se natankujemo i vidimo da je kisa upravo prestala. Bas odatle put se ponovo penje na planinu. Vidimo da kisa pada sa strane i pitamo se da li cemo proci ili pokisnuti. Desava se potpuno isti scenario kao ispred Patre. Kisa ostaje sa desne strane, sunce sa leve i svega nekoliko kapljica na vizirima. Put preko Olimpa je odlican i prolazi kroz prelepe predele. Tu nam se desio i jedan peh. U jednom trenutku kazem Milici da izvadi aparat i napravi nekoliko fotografija. Medjutim, dobijam odgovor da nam je na foto-aparatu pukao display. Aparat je bio u dzepu na ledjima moje jakne, kako bi joj bio pri ruci kada pozeli da napravi neku fotografiju. Ne znamo kako je doslo do ostecenja, verovatno je prignjecen pri nekom ostrijem kocenju. Napravili smo nekoliko fotografija onako napamet, bez display-a.

Vracanje u grad da se okrepimo hladnom vodom i polazak. Danasnja meta je Solun. Planirao sam da idemo nekom magistralom koju sam video na karti. Jedan manji deo sam cak i prosao pre nekoliko godina, ali se ne secam nicega posebno. Odmah iz Delfija se spustamo u dolinu gde su polja maslina i cuvena fabrika maslina Amfissa. Kako smo izasli iz te doline, penjemo se u planine i put se pretvara u odlicno mesto za voznju. Prilicno sirok put koji vijuga kroz planine sa dobrim krivinama i jos lepsim pejzazima. Pored lepog vremena, skoro da se ne moze pozeleti nista bolje. Iako od ovog dana nisam nista posebno ocekivao, dan se pretvorio u pravi vozacki uzitak. Cak i deo oko Larisse, koji na karti deluje kao ogromna ravnica, ustvari je lep i zanimljiv. Ta silna polja izgledaju kao naslovnica sa windows-a.

Ujutru smo prvo otisli izvan grada da obidjemo cuveno prorociste. Iako je vec postajalo prilicno toplo, uzivali smo. Lokalitet je prilicno veliki i prostire se na padini sa koje se pruza predivan pogled.

Dok je Milica jos uvek spavala, ja sam sa terase napravio nekoliko fotografija. Citava ova zelena ravnica u dolini je veliko polje maslina.

Izgleda je doslo do promene plana, pa je Zoki odabrao Juznu Ameriku...ali neka on kaze malo vise o tome.

Ima tu jos mesta koja bih voleo da posetim. Taman da imam razlog da se vratim.

Nije ostalo jos mnogo do danasnjeg odredista, Delfi. Izgleda da cemo ispuniti danasnji plan, ali samo zato sto je arheoloski lokalitet Olimpija bio zatvoren, pa smo dobili na vremenu. Put ide obalom mora, slicno kao jadranska magistrala, sa bas slicnim pogledom na more. Samo u daljini preko korintskog zaliva vide se snezni vrhovi planina na Peloponezu. Put je brz i lep za voznju. Bas u suton, penjemo se uz serpentine i dolazimo u Delfi koji je postavljen visoko na padini iznad mora. Uzimamo bukvalno prvi hotel pored koga smo se zaustavili, imali smo dobar argument, dopao nam se pogled iz hotela. Milica je odlucila da ostane u hotelu, a ja sam se prosetao i napravio nekoliko fotki.

Zelimo da dodjemo do Patre, ali lokalnim putem kroz planine. Predeli se smenjuju, mi uzivamo u voznji. Deo pred Patrom je posebno zanimljiv, sa jedne strane su zelene padine oivicene ostrim vrhovima od nebeskog plavetnila, a sa druge visoki cempresi, pa predeo podseca na neku mesavinu Alpa i Toscane. Bas dok smo prolazili kroz te prelepe predele, nailazimo na mokar asfalt i oblake u daljini. Da li cemo se provuci bez kise. Sa leve strane sunce, sa desne kisa i to ne bilo kakva. Izgleda da je stajanje od nekoliko minuta ispred jedne prodavnice, za cokoladicu, bilo presudno da izbegnemo ozbiljnu kisu. Provukli smo se samo sa par kapljica na viziru. Prolaz kroz Patru sa svracanjem na giros, i izlazak na poznati most kojim napustamo Pelopnez. Nisam bio siguran da li je pocetak povratka od polaska iz Kalamate ili od trenutka prelaska mosta.

Krecemo prema Olimpiji i prvi deo puta idem precicom do glavne magistrale. Put vodi potpuno zabacenim planinskim putem. U pocetku je put bio odlican, ali kada smo napustili i poslednje selo, put se dosta pogorsao, sto se ne bi moglo reci i za prirodu. Izgleda da se pravilo sto dalje od ljudi, priroda sve lepsa,zapatilo globalno. Bas u toj vrleti, vidim da sam na rezervi, a nisam siguran koliko imam do prve pumpe. Na svu srecu, trenuci strepnje, brzo prolaze i odmah po izlasku na glavnu magistralu se tankujemo. Put koji je u pocetku bio odlican i brz, kako se penjemo u planine postaje sve uzi, nadasve i zanimljiviji. U jednom trenutku prolazimo kroz neobicno zanimljivo mesto, Lagkadia. Ubrzo posle, put se kvari i putna brzina nam se smanjuje, pa se sve vise mislimo da li cemo ispuniti danasnji plan. Eto nas i ispred Olimpije. Drugi dan Uskrsa je i strahujemo da li ce uopste kompleks biti otvoren. Naravno dolazimo sa zadnje strane lokaliteta i vidimo da je prazan, bez ljudi i shvatamo da ne radi. Jedan deo se vidi sa puta, pravimo nekoliko fotografija i idemo dalje.

Provlacimo se kroz Spartu i izlazimo na jednu brzu magistralu prema Tripoliju koja vijuga brezuljcima. Videh da je i lokalni bajkeri koriste da se izjure. Vec je solidno toplo i svratili smo u Tripoli do gradskog trga da popijemo po jedan fredo-espreso.

Narednog dana imali smo u planu malo duzu rutu koja je uz to trebala obuhvatiti i posetu Olimpiji. Uzevsi u obzir i tradiciju sa kasnim polaskom koju smo usvojili prethodnih dana, nismo bili sigurni da li cemo dobaciti dokle smo planirali. U tom smislu nismo ni planirali nikakav smestaj. Vec unapred, znao sam da put od Kalamate prema Sparti ne zelim propustiti. Odmah od grada se penje u planine, ide obodom klisure, redjaju se serpentine, predeli se menjaju od sumovitih do stenovitih, cak je i deo puta na par mesta bukvalno urezan u stene. Sve je okruzeno netaknutom prirodom.

Ako ti je za utehu, kada sam prodavao Stroma, postavio sam oglas u novembru, a motor prodao u julu sledece godine. Za sve to vreme, nije dosao niko da pogleda, na kraju ga je kupio moj poznanik koji je znao da je motor odlican i bez gledanja smo se sve dogovorili i samo je dosao po motor.