Sa scootoiler-om lanac je na 36000km i bez ikakvih sumnji ima u njemu zivota za jos 15-20000km. I samo da napomenem, da scoot ne stelujem svaki cas...te autoput, te kisa, te velika brzina, te mala brzina...jednostavno je podesen protok i ne diram.

Ovi predeli su ozbiljno zajebali Alpe!

Upravo mi smo prosle godine poceli da pravimo skup poput onoga kako je to igledalo nekada...na nasem rancu pored brvnare. Lep prostor pored reke, ususkan, kamp u hladovini, mini bina (ne moze da pridje prikolica od kamiona inace bi nam bilo mnogo lakse), nema bendova kojima je zadatak da dovuce gomilu nebajkera iz grada...mi ga zovemo old school skup...i desava se bas za ovaj vikend. E bas na takvom skupu sam bio pre nekih par god. Ne secam se nazalost imena MK-a posto sam dosao sa drugarom koji je prijatelj sa tim klubom a ja zaboravan. Ali to je neka brvnara/bar kada se krene iz NS-a prema Irigu. Pa se skrene sa puta na neki zemljani. Verovatno mnogi ovde znaju. Nije bilo vise od 40-50 motora. Bila kisa teska ali je meni bilo odlicno. Lepo okupljanje, dobra muzika i zezanje. Nista siroke narodne mase Bas tako! Prosle godine je bilo nesto preko 100-tinjak motora i odlicna zabava. Da ne traje 2 dana zvalo bi se zurka. I u subotu vece svira Pera Joe...skoro da su izvodjaci tog kova zaboravljeni na skupovima.

Ne stavljaj slike ni za zivu glavu...da ne razbijemo iluziju u param parcad.

U pitanju je bio tek sami pocetak sezone (da ne kazem predsezona), prvi vikend u junu, pa je ljudi na plazama bilo tek adekvatno terminu. Ja sam se kupao, voda je bila ledena. Sto se tice sporazumevanja, malo na engleskom ko zna, a ko ne zna na "telesnom"...u svakom slucaju nije problem.

Upravo mi smo prosle godine poceli da pravimo skup poput onoga kako je to igledalo nekada...na nasem rancu pored brvnare. Lep prostor pored reke, ususkan, kamp u hladovini, mini bina (ne moze da pridje prikolica od kamiona inace bi nam bilo mnogo lakse), nema bendova kojima je zadatak da dovuce gomilu nebajkera iz grada...mi ga zovemo old school skup...i desava se bas za ovaj vikend.

Bas ovaj put mi je bio na umu prosle godine prilikom povratka iz Bugarske... Daj reci o cemu se radi...cime si ga prosao i kako to izgleda...

ja ih koristim cesto za planiranje, i tacno je da ima puteva koji su teski makadam (nije bas tucanik), a obelezeni su zutom bojom. Desava se jos i da ne mogu da rutiraju nekim putem jer, kada se dovoljno uvelica postoji prekid.

Ne znam da li sam video 2 puta u zivotu takav motor...cini mi se isto bas Busu...a tamo sam za malo bio van sebe...gde god da se okrenem, stoji pimpovana Busa...sto je najzanimljivije, prerade deluju prilicno kvalitetno uradjene, samo ne znam sta je poenta. Na trouglovima su spustene toliko (i po 10cm pojedine) da je donji srednji deo oklopa isecen da ne bi dodirivao put. Obzirom da je prvo vece na bini bio hip-hop, sve mi deluje kao crnacka zabava. U svakom slucaju, to je samo delic utiska...u najmanju ruku interesantno i razlicito...ostale stvari su i vise nego dobre. Ako mi se ukaze prilika, obavezno idem ponovo.

Ja sam tom 111-icom prosao prosle godine u povratku iz Toscane i Dolomita, stvarno je fenomenalna. Do nje sam dosao tako sto sam iz Italije presao preko jednog mini prelaza/prevoja Staller Sattel (jednosmerno se propustaju vozila iz svakog pravca na svakih pola sata) i sisao u jednu od najlepsih dolina kojima sam se vozio Defereggen.

Od Kastorije smo odbrali dosta leppe puteve za voznju i ubzo smo bili na Ohridu. Setnja, poseta poznatoj kafani, svracanje do jos poznatijeg Neima...Skoro svake godine smo na Ohridu, tako da nisam slikao. Sutradan povratak preko Mavrova, i poznatim putem kuci smo predvece. U kompletu odlicna voznja, lepi predeli i dobar povod za produzeni vikend.

Sledeca stanica je Kastorija. Tuda sam prosao pre nekolko godina, delovalo mi je lepo, pa sam sada iskoristio priliku da svratim, osetim delic atmosfere i popijem kafu u jednom od kafea na jezeru. Grad je stvarno specifican i odise posebnom atmosferom.

Na vrhu prevoja pravimo pauzu u kafanici gde sam svracao 2007. prilikom povratka sa Krfa...i dalje je lep pogled.

Od Ioannine opet starim putem preko Metsova prema Graveni. Pravimo pauzu za klopu na izlasku iz Ioannine, sa pogledom na jezero.

Od Igumenice idemo starim putem do Ioannine...cist uzitak, put koji je opusteo od kako je pusten u upotrebu autoput.

Obzirom da smo dosli ranije nego sto smo planirali, a i iskulirali smo dobro u petak preko dana, odlucili smo da podjemo u subotu ujutru. Vec u petak uvece je bila tolika gungula, kako u kampu tako i ispred gde su se odrzavali performansi u stilu ko ce duze da potpisuje. Izbori muzike za nasa ocekivanja u najmanju ruku neobican. Zapravo obican, ali nismo ocekivali na skupu, iako ovo nije klasican moto skup. Bilo je tu svega, od hip-hopa, rocka, bluesa, grckog popa, grcke nacionalne...Isto tako prisustvo klubova nije naglaseno, svega 2-3 grcka kluba, i mi iz Srbije...pored mene i vranjanca i jedan sremac sa kojim nikako da se sretnemo. Sve u svemu, dosta drugacije i lepo...lezerno...u kombinaciji sa morem, plazama, muzikom...dobra prilika za one koji bi da probaju nesto drugacije, i koji su se zasitili klasicnih moto desavanja. Kasnije sam se cuo sa vranjancem...u subotu je bila jos veca guzva i kamp se napunio do kraja, a u nedelju uvece su se sa bine zahvaljivali svim posetiocima i klubovima, gde su i nas procitali (na ulasku se popunjava prilicno detaljan formular sa generalijama).

Kada smo se vratili, vec se pocela praviti guzva ispred kampa. Gomila najraznoraznijih motora. Trend koji je vodeci u ovom trenutku su R-ovi, a ponajvise Hayabusa, sa produzenim zadnjim viljuskama i spusteni na trouglovima. Pravi alat za divljanje i potpisivanje na pravcu. Dosta tih motora je stiglo na prikolicama, sa samo jednim ciljem... U kampu postoji i poligon gde stunt-eri citavog dana zabavaljaju posetioce. Tu je i servis za zamenu guma i po neki promo-stand bez mogucnosti kupovine.

Iz igumenice smo se provozali do letovalista Sivota, i otisli do obliznje plaze gde smo kulirali veci deo dana. E tu je vec voda bila ledena. Na povrsini jos i nekako, ali kada se noge spuste u dubinu, bukvalno kao u led. Ipak sam uspeo da se okupam citava dva puta.

Ujutru prvo kupanje pored kampa, pa obilazak kampa. Od juce se pocelo puniti solidno. Mnogi dolaze u vecem drustvu, ponesu i tende i stolove i stolice, rostilje i ostalu kamp opremu...preko dana na plazi, uvece rostiljanje uz pice, tako da ovaj skup bas deluje kao produzeni vikend. Kasnije smo otisli do grada na giros, pa da vidimo gde cemo na voznju.

Malo smo se promuvali i do grada...citav red kafica i restorana...pitao sam se gde su svi ti ljudi kada Igumenica nije bas turisticko mesto, vec luka. Pored kampa je dugacka plaza i u blizini je odlican beach-bar. Uvece po neko pivo i svirka.

U kamp gde se organizuje Panhellenic stizemo prilcno brzo. Skup se odrzava u kampu "Drepanos", koji se naazi na malom poluostrvu oblika prsta i na 3km je od Igumenice. Sam prostor je odlican i tesko da moze biti bolji...kamp je opremljen svime sto treba, uz to ima dosta hladovine, plazu na kojoj je postavljena bina i dovoljno prostora da se smesti gomila satora. Zvanicno, skup traje od srede do ponedeljka, 4-9.juna. U Grckoj je tada drzavni praznik pa se racuna i na slobodne dane. Nasa prvobitna ideja je bila da stignemo u cetvrtak vece, kako bi na skupu bili u petak i subotu pa u nedelju kuci. Medjutim, mi smo stigli prilicno rano vec u cetvrtak oko podneva. Kamp se tek lagano postavljao i jos uvek nije bilo previse posetilaca. Ulaz na skup je kostao u cetvrtak 50€ (u petak 45€, subotu 40€, nedelju 30€) i za to se dobija majca, nalepnica i znacka. Kontrola na ulazu je prilicna, imate narukvicu, nalepnicu na motoru i jedan kupon sa bar kodom sa kojim podizete suvenire i koji se povremeno kontrolise na ulazu. Prema recima jednog bikera koji je bio prethodnih godina, cene ulaza su bile oko 10€, pa ostaje nejasno zasto je ove godine cena ulaza tako visoka. Vec u petak uvece veliki broj satora je bio podignut u sumarku ispred ulaska u kamp, verovatno odbijajuci da plate tako visoku cenu ulaza. Ostale cene u kampu su bile prilicno popularne...pivo 0,33 u konzervi 1,5€, jedan stapic suvlakija 1,5€, u restoranu u kampu su pripremani obroci za rucak, citav rucak 6-7€... Ispred kampa zaticemo motor nasih tablica, i kasnije upoznajemo tipa u kampu, vranjanac Goran Manasija.

Od Sarandea biramo put pored Butrinta, veoma uzak ali barem ide kroz lepe predele. U jednom delu, pruza se odlican pogled, a vec sledeci trenutak dolazimo do makadama i to konkretnog. Sva sreca pa ga nije bilo previse, tek par kilometara. Sa makadama se ukljucujemo na najmoderniju magistralu i eto nas na Grckoj granici.