Da , od Nemanje treba kupiti. Vozis se par meseci, pa kad shvati šta je prodao, a kupio tandrkalo, onda mu ga prodaš nazad, uz par stotina ojra više... Svi srećni...

To to, na bloku, video sam posle, nego mi isprva bilo čudno gde je...

Možda su skidali radilicu sa njega, za nekog, pa posle vraćali..

Na čemu je ovo diht masa ?

Prašnjave su ti gume, Nešo...

Nekada je i to dobro i ne pričam na osnovu tetkinom malog komšije, pa njegovog pašenog , nego kroz svoj primer. U martu ili aprilu 2019. sam kupio svoj prvi motor, veliki motor, skutere ne računamo. Maj - Grčka, Nea Krsna, Vrasna, neka Nea, uglavnom. Edesa vodopadi, pa preko Makedonije nazad. Jun - Grossglockner i Jadranska, sa vožnjom predzadnjeg dana od Rijeke do Bara (ne treba pojašnjavati), dan pre toga, prva kiša, potop na putu, vožnja u ekstremnim uslovima na auto putu , u dvoje, natovaren do daske. S ove tačke gledišta, odlično iskustvo, osim mogućeg zapaljenja mozga. Shvatio da se kišno odelo oblaci kad se vide oblaci (a ja kao neko ko je išao u srednju meteorološku, znam da prepoznam, bar bi trebalo) a ne po sistemu, Aj još malo. Shvatio kako se koči, kako se vozi po sredini trake, jer su kolotrazi ispod vode duboki i ubitačni itd... Jul - Albanija i Bosna, okolo naokolo. Avgust - Srbija, Rumunija, Crna Gora. Septembar - Turska i Grcka. Oktobar - Madjarska. Nije to bilo jurenje kilometara, već želja za vožnjom i uživanje u zajedničkim vožnjama sa ženom. Posle upoznao neku skupinu ludaka ovde sa foruma i ode moja moto karijera, vozim se kao čovek 2 puta u godini, jun i septembar. Tako da, razumem te skroz, probaš sve i vidiš gde se nalazis, da li ćeš za nekog biti brojač kilometara ili avanturista, tačno treba da te boli......

Ti makar saosećaš s njim, tebe je hteo GS-ovac da sklopi baš tu ili na Mangartu, kako beše ? Sećam se da je Đole slao slike na Tracer grupi, ali nisam znao za peh, baš mi je žao, a opet drago što si prošao "super".. Biće sledeći put,ima dana !

Fino bi se ti slagao sa Mickom...

Burazeru, ono je bio cunami..

Imao sam veću želju da se mazim sa tobom..

Miki nasrće na recepcionerke od 285kg žive vage... Prava vrela užička krv, kao terijer.

https://drive.google.com/file/d/1T_NCtvNju-8LGZj67qfVnI5uHIewxuao/view?usp=drivesdk Jedna je guska, rekla drugoj guski, da je guska.

Nakon studije, izračunali smo da: Otpor vazduha bočnih kofera, podiže potrošnju ulja, te da ni prostor koji bi time bio dobijen, ne bi bio dovoljan da se potrpaju kantice...

Ma ok, ali čovek nije ušao na forum od oktobra... Samo se nadam da je sve ok, zla su vremena, nažalost.

Samo me brine što ga dugo nema.. Nadam se da je samo do zime..

Srce me zaboli kad ljudi mešaju tandrkalo sa šestakom...

Zar ne vozi K1600. ?

Vazda su sporija vozila išla prva.. Lakše mi da mrdnem desni zglobić i da ga preskočim, nego da kočim.. Znaš ti pošto su diskovi..

on (tj. njegova radnja) i Žika sajla više nisu ono što su bili, kod njih sam napravio sajlu samo da bih je držao u rezervi. Naruči original i postavi je, a staru drži kao rezervu. @malitomic To su prvi znaci, pojede se buzir unutra i prvo krene da ide teško, a onda pukne. Porucuj i ne rizikuj.

U potpunosti te razumem, iako mnogi neće. Meni je doživljaj sam po sebi, odlazak u mesta u kojima nisam bio, makar i tranzitirao kroz njih. Često smo se vozili po principu da završimo s poslovima u 15,16h i idemo do Ljubljane, odakle bi sutradan nastavili dalje i to je mnogima suludo, a sem prave Slavonije, nemam primedbi na takvu organizaciju . Vozio sam u danu Leskovac - Istanbul i da nije bilo vetra od Turske granice do samog hotela, ne bi osetio tu vožnju, ovako sam bio umoran, jer je toliko jak bio da je zahtevao konstantnu koncentrisanost od 101%. Sutradan seo i vozio Istanbul - Alanja, bez auto puta, samo magistrala. Sad u povratku iz Italije, naprasno smo odlučili da skratimo jedan dan, da bi nedelju umesto u vožnji, proverili sa porodicama i odmorili za radni ponedeljak. Merano - Beogradu 1000km. Krenuli u 10h, stigli u 22h. Da nije bilo opet famozne Slavonije, da nas umori od smora, isto ne bi bilo toliko zahtevno... Tako da, probaj, mislim da vredi!

O ovome sam pričao kad sam rekao da nas je čekala vožnja po prelepim predelima... Video je sirov, nemontiran..

Strpi se, biće reči... A do tada, povuci Versys sa oglasa..

Novi dan, novi pohod... Putevima već tutnje ozbiljne mašine.. Pred nama je klasična jutarnja rutina, pakuj se, skupljaj sve po sobi, doručkuj, sipaj ulje u BMW i kreći. Dok neki mere mililitre.. Neki gledamo bezbrižne kilometre, njih ravno 109 000, na ovom mestu.. Pred nama su divni kilometri, usudiću se da kažem, da možda i jedni od najlepših koje sam po Alpima izvozao, bar dok ne "gricnem" CH. Miki je trasirao ovu rutu tako da vidimo što lepše stvari, međutim, Italijani stavili neki znak na početku našeg skretanja gde kažu da se put radi, ne može, bla, bla, i tako dalje, mi smo motorima, koga je briga,prolazimo gde god.. No pasaran I dok Miki traži alternativu, ja sedim na ladan beton i slikam si motor... Za tili čas, iz neke rupe, eto nas na 2057m . . Passo Fedaia Krećemo ka Passo Pordoi, odakle ne znam kako nemamo ni jednu upotrebljivu sliku. Nakon ovoga, sledi nam spust u Corvaru, gde imamo sa Mikijevom poznanicom dogovoren ručak. Razglednica.. Pauza za ručaaak... Pre nego izmoreni Italijani odu na par sati odmora.

.. Nakon Passo Giau, krećemo krivudavim i odlicnim putevima da se spuštamo do mesta La Villa, gde smo na jednoj od kafe pauza sa divnim pogledom (slika iz prvog posta), našli smeštaj u hotelu nesvakidašnjeg imena "Dolomiti". Nemam mnogo utisaka sa ove rute (sem one duge kose), jer sam još uvek bunovan, umoran, ne znam kako da opišem osećaj, vozi mi se, pred sobom imam divne predele, a opet, tako bih samo ležao i gledao u plafon, no nakon Giau koji mi se baš dopao, zato sam ga i zapamtio, nekako dolazim k sebi i počinjem da uživam. Google мапе MAPS.APP.GOO.GL ★★★★☆ · Хотел Cena 120e sa doručkom. Bik Jablan, miriši cveće.. Šetnja, nakon celodnevnog sedenja.. Vince za živce.. Klozet za šizofreniju.. I opet vince za laku noć... Dok smo uzivali na terasi, koja je tik pored puta, ali sad već i nema skoro vozila. Dolazi gospodin koji radi tu, video je tablice i došao da nas pozdravi, mislim da je čuo Užičanina kako diskretnim tonom priča.. Ispričasmo se lepo sa njim, rodom je iz Banja Luke, reče nam da dosta naših radi tu, Miki opet navalio na recepcionerku, ja ga gledam, pokazujem da prekine, ma jok. Kad se završi sve, odosmo u sobu, pitam ga šta ako mu je ćerka, vidis da mu i žena radi tu... Gleda me, trpće... Kaže nisam razmisljašao o tome... Uz osmeg i blagi strah, da gospodin ne uleti u sobu sa sekirčetom, ležemo i tonemo u san. A evo i jos par slika.. Lepi Mićko grli stubiće kraj puta..