Dan 6 - 27.06.2013. Jutro i prepodne smo proveli na plazi ispred naseg restorana, uzivajuci u prelepom danu i talasima sa kojima smo se igrali svo vreme. Rucali smo tek oko 3 sata popodne i odlucili da odemo i posetimo obliznji grad Rethimno. Rethimno ima dugu istoriju i jedan je od vaznijih gradova na ostrvu. Razne vojske su osvajale Krit i ostavljale svoje tragove a medju poslednjima i najuticajnijima je bila Mletacka republika, t.j. Venecijanci. Svoj najjaci trag su ostavili u arhitekturi i zbog toga vredi obici stari grad, staru Venecijansku luku, svetionik, i utvrdjenje iznad grada. Posto utvrdjenje nije sredjeno, tamo vredi ici uglavnom uvece, pa mi nismo isli gore. Evo malo slika: Setali smo kroz grad do uvece. Sunce je vec bilo nisko kada smo krenuli nazad, a ulica u kojoj smo bili parkirani je bila zatvorena za saobracaj kako bi turisti mogli da se setaju kroz luku, pa smo morali iz grada izaci okolnim putem. Ovoga dana smo presli svega oko 30km ali smo se bas lepo proveli u ovom gradu razgledajuci stare ulicice, prodavnice, kafanice,... mapa puta:

Nastavljamo dalje... da posetimo Zevsa! Tacnije da posetimo pecinu u kojoj je po mitu Zevs rodjen i odrastao. Za pocetak evo kako glasi prica: Zevs Prvobitno su bila samo dva boga: Uran (nebo) i Gea ili Gaja(zemlja). Oni su dobili mnogo dece i to je bila prva generacija Titana. Medju svom njihovom decom najistaknutiji su Kronos i Rea. Kada je Kronos odrastao, zbacio je sa prestola svog oca Urana i ozenio se Reom. Ubrzo je Rea zatrudnelaa Kronos se uplasio da ce ga docekati ista sudbina kao i njegovog oca pa je odlucio da to spreci. On je to dete kao i narednih 4 zive progutao. To petoro dece su bili Hestia, Had, Demetra, Posejdon i Hera. Posto su deca bila bozanstva, samim tim I besmrtni, oni su ziveli I rasli u Kronosovom stomaku. Rea je zatrudnela i sesti put ali je odlucila da ovo dete ne da Kronosu. Odmah po porodjaju je u krpe umotala jedan kamen I dala ga Kronosu. On ne sumnjavsi nista, je progutao umotan kamen, a Rea je dete, koje je nazvala Zevs, sklonila u pecinu na planini Ida na Kritu. Zevsa je u toj pecini odgajala koza po imenu Amaltea dok je vojska manjih bozanstava svo vreme lupala kopljima o stitove kako Kronos ne bi cuo plac malog Zevsa. (Ovo je najcesca verzija o njegovom odrastanju ali ima jos nekoliko u kojima se govori da ga je odgajala Gea, u nekima neka nimfa, u nekima pastir,…) Kada je Zevs odrastao, odlucio je da preuzme vladavinu nad Univerzumom i bogovima. Napravio je napitak koji je podmetnut Kronosu. Od toga se Kronos razboleo I povratio prvo kamen a zatim i petoro Zevsove brace i sestara. To se desilo u Delfiju i navodno se tamo jos uvek nalazi taj kamen. Kako bi pobedio Kronosa, Zevs je oslobodio Kronosovu bracu, Gigante, Storuke i Kiklope iz tamnica u Tartaru (najgore mesto u paklu). Ogromna bitka se odigrala izmedju ove dve strane a Zevs je izasao kao pobednik. Titani su prognani u Tartar a Atlas je kaznjen tako sto je dobio zadatak da drzi nebo na svojim ramenima celu vecnost. Posto su pobedili morali su se dogovoriti oko vladavine. Zevs je morao da se dogovori o tome sa svojom dvojicom brace, Posejdonom i Hadom. Had kao najstariji je trebao da bude naslednik ali je Zevs smatrao sebe najzasluznijim pa su izvlacili slamke. Zevs je dobio nebo i vazduh, Posejdon vodu a Had zemlju mrtvih (podzemlje). Po zakonima koji su postojali, zemljom su vladala sva trojica zajedno. Posto su preuzeli vladavinu, Zevs uspostavlja sediste vladanja na Olimpu. Ubrzo se zeni sa svojom sestrom Herom koja je po svojoj snazi i mocima jednaka Zevsu. Oni su dobili nekoliko dece: Aresa, Hebu i Hefesa, mada im se u nekim verzijama pripisuje jos nekoliko. Zevs je voleo sve zene i bio je veliki zenskaros. Samim tim je imao mnogo ljubavnica I nedju boginjama, poluboginjama, nimfama, pa I smrtnicama. Svakim leganjem sa nekom zenom je dobio i dete pa je time nastalo i mnogo bogova, boginja i polubozanstava. Hera je bila veoma ljubomorna pa se cesto istresala na Zevsovoj deci a najvise od svih je uzela na zub poluboga Herkulesa kojeg je Hera prevarom naterala da ubije svoju porodicu a zatim ga naterala na iskupljenje izvrsavanjem 12 nemogucih zadataka, koje je Herkules izvrsio. Ali to je vec neka druga prica. Put nas vodi opet u blizinu Iraklija pa onda skrecemo u planinu i vozimo do mesta Anogia, gde skrecemo i pratimo putokaze za lokaciju Ideon Andron. Ova voznja od Iraklija do Ideon Andron je jedna od najlepsih za svo vreme letovanja. Dobar asfaltni put, prelepe krivine u planini,... Jedini problem je sto se ne smete previse opustiti i ne smete davati previse gasa zbog mnostva koza i ovaca koje cesto iskacu na put i pretrcavaju same ili u grupama. Kao sto je i bilo napisano u uputstvu koje smo nasli na internetu, put vodi do jedne taverne i parkinga, a odatle se mora dalje peske. Parkirali smo se i krenuli u setnju od 680 metara uzanom kozijom stazom strmo uzbrdo. Nije lako pesaciti po ovoj stazi ni u idealnim uslovima a kamoli po paklenoj vrucini. Dobra vest za neke naredne posetioce je sto se trenutno radi na izgradnji puta koji ce voziti do pecine. Trenutno je gore samo prazna pecina ali vidi se da ce uskoro biti sredjeno za pravi turizam. Sledi istih onih 680 metara nizbrdo, ali malo je lakse posto je Sunce malo zaslo pa planina baca senku na nasu stazicu. Na parkingu se okrecemo i vozimo prema Rethimnu i nasem smestaju. Malo smo pogresili pa nismo uzeli u obzir magistralu koja u blizini prolazi. Vozili smo skoro 2 sata, narednih manje od 50km kroz sela i seoca. Po dolasku u hotel bacili smo se na veceru da nadoknadimo sve kalorije koje smo sagoreli celodnevnim setanjem i pentranjem a onda vecernji odmor na plazi uz hladno pice, pa spavanje. Predjeno nesto preko 250km. Mapa puta:

Kada smo dolazili, prosli smo pored jos jedne interesantne lokacije za koji nismo znali i odlucili smo da posetimo i to mesto. Udaljeno je samo par stotina metara. U pitanju je Dinosauria. Preporuka za one koji idu sa decom, ali je interesantno i za odrasle. U pitanju je hangar od par hiljada kvadrata, koji je lepo uredjen sa nekoliko pravih fosila i odlicno uradjenim replikama raznih dinosaurusa. Zbog osvetljenja unutra sve to deluje jako dobro ali na slikama deluje dosta vestacki, pa nemojte suditi po fotkama. Svi dinosaurusi imaju senzore i kada im se priblizite, ispustaju zvukove i pomeraju repove, glave, udove... Ulaznica kosta 8.5eur. Odmah ce vam ponuditi da za dodatnih 3 eur dokupite i kartu za 5D bioskop. E to nemojte kupovati. Pustaju dva kratka decija filmica sa veoma zastarelim efektima i sa veoma grubim pomeranjem i skakanjem sedista koja nemaju nikakve veze sa filmom.

Posle sat-dva razgledanja Knossosa, bilo nam je dosta buke turista i resili smo da krenemo dalje po nasem planu. Po preporukama koje smo nasli na netu, odlucili smo da odemo i vidimo akvarijum, Cretaquarium. Voznja od 20-30km nas dovodi do lokacije na kojoj se nalazi, u blizini Iraklija izmedju mesta Kokkino Chani i Gournia. Putokaza ima svuda i bice svima lako da ga pronadju. Cena ulaznice je 9eur po osobi. Pa evo malo slika: Ceo akvarijum se moze obici natenane za nekih sat do sat i po. Veoma je lepo sredjen ali nije jako velik. Ako se neko pita da li vredi posetiti ga, odgovor je da vredi ukoliko niste bili u nekom ozbiljnom akvarijumu vec ranije, recimo u Budimpestanskom Tropikarijumu.

Dan 5 - 26.06.2013. Sat zvoni rano... Odlazimo na dorucak cim se restoran otvorio. Jedemo nekoliko sendvica i malo nutele. Pijemo kafu i trazimo da nam spakuju lanc paket. Za par minuta ljubazna gospodja nam donosi punu kesu... Topli tost sendvici, slatki hleb/kolac, keksici, 2 flase vode, 2 soka, voce,... Pakujemo sve i krecemo... Izlazimo na magistralu i narednih 50-60km vozimo do Iraklija. Put nas krivudavo vodi malo kroz planinu, malo iznad zaliva. Odlican asfalt, prelepe krivine... Kod Iraklija se odvajamo i vozimo jos 10-ak kilometara u planinu. Ubrzo stizemo do arheoloskog nalazista i lokacije gde je nekad bio veliki Minoanski grad i palata Knossos. Odavde je vladala Minoanska civilizacija. Za one koje interesuje istorija evo malo o Minoancima: Minoanci Prema dokazima koji su trenutno dostupni zna se da je na Kritu bilo naseobina jos pre oko 130.000 godina. Rani oblici poljoprivrede su se pojavili oko 5000 g.p.n.e. i time su nastali uslovi za stvaranje civilizovanog drustva. Minoanska civilizacija je jedna od najranijih civilizacija. Nastala je oko 3650g.p.n.e., a ime Minoanska se koristi zbog najpoznatijeg kralja, Minosa. Do saznanja o ovoj drevnoj civilizaciji se doslopocetkom 20 veka kada je arheolog Arthur Evans poceo iskopavanja. Iskopavanja su pokazala da je ova civilizacija bila na veoma visokom nivou razvoja. Struktura gradjevina kao i namena (veliki broj administrativnih i arhivskih) pokazuje da je rec o veoma razvijenom drustvu.Veliki razvoj i povecanje populacije se desava do oko 1700g.p.n.e. kada se desilo nesto katastrofalno, najverovatnije zemljotres ili neka invazija. Palate Knosos, Festos, Malia i Kato Zakros su unisteni i dolazi period stagnacije i nove izgradnje. Posle toga dolazi do ponovnog rasta populacije i izgradnje novih, vecih i raskosnijih naseobina. Nova katastrofa nastaje oko 1600g.p.n.e., najverovatnije erupcija vulkana Tira (moderni Santorini). Smatra se da je cunami unistio gradjevine na Kritu. Vredni Minoanci ne odustaju i iz toga izlaze jos veci i jaci. Stvaraju se nove, jake trgovacke veze sa Egiptom, razvija se jos veca mornaricka flota. Oko 1450g.p.n.e. Krit je ponovo pogodjen katastrofom, ponovnom erupcijom vulkana Tira, I tu pocinje slabljenje ovog drustva. Oko 1400g.p.n.e. Mikenjani okupiraju kraljevske palate i adaptiraju Minoansko linearno pismo za svoj jezik. Takodje su od Minoanskog drustva preuzeli razvijeni ekonomski i birokratski sistem. Minoanske naseobine su pocele naglo da propadaju u 13 veku p.n.e. a Knosos se odrzao kao administrativni centar do oko 1200g.p.n.e. Poslednje uporiste Minoanaca je bilo mesto Karfi u planinama I smatra se da su Minoanci izumrli oko 1100g.p.n.e. Interesantno je da se Krit cesto dovodi u vezu sa popularnim mitom o Atlantidi kao jedan od mogucih lokacija, a najpopularnija lokacija ove izgubljene civilizacije je danasnji Santorini. Jedna od najprepoznatljivijih motiva koji se vezuju za ovu civilizaciju je obozavanje bika i ritual preskakanja bika. Preskakanje je ustvari bila disciplina koja je podrazumevala jurisanje prema biku, hvatanje za rogove i prebacivanje u formi salta. Interesantno je da na slikanim motivima ovu disciplinu vrse i muskarci i zene. Ta cinjenica u spoju sa jos nekim cinjenicama otkrivenim iskopavanjima pokazuju da su muskarci i zene imali isti socijlani status. Jos jedna od vaznih cinjenica iz zivota Minoanaca je i to sto je na Kritu otkriven veoma veliki broj kostiju, vecinom decjih, za koje je utvrdjeno da su iz vremena Minoanske civilizacije, koji su na sebi imali dokaze kasapljenja ostrim objektima. To navodi da su prinosene ljudske zrtve u velikom broju. Nacin na koji su kosti ostecene navodi da je moguce da je to bilo povezano sa kanibalizmom. Ovo je civilizacija koja je pre vise hiljada godina ustanovila linearno pismo (i mi pisemo linearnim pismom), tacnije linearno A, koje su kasnije Mikenjani adaptirali u linaerno B pismo. U blizini smo nasli mesto u hladovini za motor, spakovali jakne u kofer i krenuli prema ulazu. Ulaznice kostaju 6eur po osobi. Za vodica se placa dodatno. Lokalitet je odlican, veoma dobro je pokriven tablama sa objasnjenjima na grckom i engleskom, sa slikama, kako je nekad sve izgledalo. Jedini problem je sto sve agencije u svom paketu imaju i posetu Knossosu, pa je od momenta otvaranja na parkingu uvek parkirano 10-20 autobusa i velika kolicina turista se muva po ostacima palate. Veoma tesko je napraviti dobru fotografiju zbog toliko ljudi, i posle nekog vremena smo postali i nervozni zbog toliko ljudi koji se guraju, pricaju,... Ipak evo nesto slika: Po legendi u Knossosu je postojao i lavirint koji je po nalogu Kralja Minosa izgradio Dedal kako bi tu bilo zatoceno cudoviste Minotaur. Lavirint nikada nije pronadjen ali za one koje interesuje, evo kako glasi legenda: Minotaur i Tezej Posto je Minos (sin Zevsa i Evrope) dosao na presto Krita, morao se stalno takmiciti sa svojom bracom za prevlast. On je svake godine prinosio zrtvu Posejdonu u vidu bika, kako bi dobio podrsku u borbi za prevlast. Jednom prilikom je jedna krava otelila prelepo snezno-belo tele koje je izraslo u prelepog belog bika. Tog bika je Minos trebao da prinese kao zrtvu Posejdonu, ali mu se toliko svidjao taj bik da ga je zadrzao a za zrtvu prineo drugog bika. Medjutm, Posejdon je to video i odlucio da kad Minos toliko voli tog bika, da ce uciniti da i njegova zena zavoli tog bika. I tako se Minosova zena zaljubila u bika. Posto je toliko bila zaljubljena da je htela da ima seks sa bikom, nalozila je Dedalu da napravi maketu krave presvucenu kozom u koju se sakrila i cekala da je bik zaskoci. Bik je to i uradio, i devet meseci kasnije je rodila dete, cudoviste koje je imalo telo coveka a glavu bika. Minos je bio besan i nalozio je svom arhitekti, Dedalu, da napravi najgori zatvor iz koga cudoviste Minotaur (Minos-kralj Minos,Taurus-bik = Minosov bik) nikada nece moci izaci. Dedal je napravio ogroman podzemni lavirint, toliko komplikovan i slozen da ni on ne bi znao naci izlaz iz njega. Minotaura su zatvorili u lavirint i hranili ga ljudima koji su ucinili zlodela ili koji su se suprotstavljali Minosu. Jednom prilikom se u Atini odrzavalo takmicenje atleticara (preteca Olimpijade). Jedan od ucesnika je bio i Minosov sin, koji je pobedio usvim disciplinama. Grupa pijanih mladica je bila besna sto je stranac pobedio, pa su ga brutalno ubili. Naravno, ta vest je dosla do kralja Minosa koji je poslao flotu brodova u Atinu i zahtevao da mu se svake devete godine preda 7 devaca i 7 devica. Njih su zatvarali u lavirint, kako bi se Mintaur hranio njima. Kada je kralj Egej dobio sina, Tezeja, odgajao ga je da bude jak i neustrasiv ratnik, i kada je jednom prilikom opet doslo vreme da Atinaplati danak Kritu, Tezej je posao kao jedan od devaca. Njegov otac Egej mu je rekao da kada se bude vracao razvije bela jedra umesto crnih kako bi znao da je ziv. Cim su se iskrcali na Krit ugledao je Minosovu cerku Arijadnu i istog momenta su se zaljubili jedno u drugo. Arijadna nije htela da Tezej pogine u lavirintu pa mu je pomogla tako sto mu je dala klupko kanapa i rekla da jedan kraj veze za ulaz i odmotava ga kako bi znao da se vrati. Njen uslov je bio da ako Tezej prezivi, da je ozeni. Sa ostalih 13 je Tezej usao u lavirint i poceo da odmotava klupko. Posto je nasao Minotaura, zaskocio ga je na prepad I ubio. Pomocu kanapa se vratio do ulaza i pri tom izveo i nekolicinu prezivelih. Arijadna mu se pridruzila na brodu I zaplovili su prema Atini. Egej je mesecima svaki dan gledao pucinu u nadi da ce mu se sin vratiti ziv. Jednog dana je ugledao brod, ali Tezej je zaboravio da razvije bela jedra. Zbog crnih, je Egej pomislio da mu je sin mrtav I od tuge se bacio sa litice u more. Tako je nastalo ime: Egejsko more. Kada se Tezej iskrao na obalu, nije se iskrcao samo kao heroj koji je oslobodio Atinu od Krita vec I kao novi kralj, pod kojim je Atina krenula u procvat.

Prvi put oboje putujemo trajektom koji plovi duze od sat vremena pa smo se pri kupovini karata dugo razmisljali kakve karte nam trebaju. Nismo znali da li nam treba kabina za spavanje ili ne, sta podrazumeva palubna karta i da li nam trebaju rezervisana (avio) sedista i slicno. Na kraju smo se odlucili da u odlasku uzmemo palubnu kartu pa cak iako ne uspemo da odspavamo nista, ujutro nas ceka samo 50-ak km do smestaja. A za povratak smo uzeli dvokrevetnu kabinu posto smo smatrali da ce nam trebati nekakav odmor, posto cemo voziti po pristajanju prema kuci. Ukuona cena trajekta koja je podrazumevala dve palubne karte i mesto za motor u odlasku i dvokrevetnu kabinu i mesto za motor u povratku je bila 228eur. Da nismo uzeli kabinu u povratku, vec samo palubnu kartu (kao i u odlasku) sa popustom za povratnu kartu bi nas sve ukupno kostalo oko 170eur

Dan 4 - 25.06.2013. Ovog dana nismo napravili nijednu jedinu sliku. Ceo dan smo se izlezavali na plazi, kupali, ispijali hladno pivo i sokove, igrali karte,... Jedino smo posle rucka prosetali malo okolinom hotela, pogledali sta ima u dva supermarketa u blizini i u suvenirnici. Pravili smo mentalne zabeleske o cenama i gledali malo cene za iznajmljivanje skutera, motora i automobila. Agencija za rentiranje ima mnogo, svuda, i zbog konkurencije se dodvoravaju svime i svacime. Ili cete za malo vecu cenu dobiti paket koji glasi tri dana platite + tri dana gratis ili cete iznajmiti negde drugde po nizim cenama za sve dane. Uglavnom racunica je takva da neki manji auto tipa, panda ili fiat 500 i slicno mozete dobiti vec za nekih 12-15eur dnevno ukoliko zinajmite na neki minimum od 6-7 dana. Motori se krecu oko 8-10eur na dan, skuteri oko 7-8eur kao i kvadovi. Pa ponovo red kupanja, red kartanja, red skajpovanja, red izlezavanja i odmaranja, sve do vecere a kasnije i spavanja. Bilo nam je potrebno da malo oduvamo i odmorimo od puta dovde pa smo ovaj dan ostavili za prikupljanje snage za ostatak letovanja.

Dan 3 - 24.06.2013. Po iskracavanju smo izvadili jakne iz zadnjeg kofera a u njega spakovaki stvari koje su bile pod mrezom na sedistu i krenuli prema malom mestu Skaleta pored grada Rethimno, udaljeno oko 60km. Oboje smo bili uzbudjeni sto smo stigli, imali smo lepo toplo jutro i jedva smo cekali da se smestimo i bucnemo na plazi a zatim popijemo nesto hladno i osvezavajuce. Cim smo izasli iz grada, ukljucili smo se na magistralu koja je krenula uzbrdo udaljavajuci se od zaliva. Postajalo je sve hladnije i u nekom momentu smo oboje u tisini pomislili da smo potpuno pogresili vreme kada se dolazi na ovo ostrvo. Uplasili smo se da je jun mozda rano za posetu ove lokacije i da ce i more biti jako hladno. Ipak, cutali smo i cekali da vidimo sta i kako ce biti. Put je, inace, vodio kroz lepe sumovite predele i uskoro je izbio na mesto sa koga je bio prelep pogled na zalive daleko ispod. Sunce je prelepo sijalo ali temperatura se nije nesto posebno povecala. Sve dok nismo stigli pred hotelcic CORALI u Skaleti. Tu se osecalo da ce uskoro biti toplo, samo sto je bilo jos dosta rano, oko 7 casova (6 po nasem vremenu). Na parkingu se muvala porodica iz Rusije koji su nam na odlicnom nemackom a posle i engleskom objasnili da ce nekoga biti tek malo kasnije. Prosetali smo se do hotelskog restorana i bara koji je na plazi i tamo nasli radnicu koja je pripremala dorucak. Ona je nazvala vlasnika i povela nas u sobu, koja nam se nimalo nije svidela. To nije bilo to sto smo rezervisali. Mala uzana sobica sa razdvojenim krevetima (koji se ne mogu spojiti), pomalo mracno... Objasnili smo da nam to ne odgovara pa smo se vratili do recepcije odakle je ona nazvala vlasnika koji nam je telefonom objasnio da smo rano stigli i da moramo sacekati podne da se druga soba oslobodi. Slozili smo se da to nije problem pa smo seli u bastu da popijemo kafu i sacekamo vlasnika. Pa malo da kazem i o smestaju. Kada smo pretrazivali smestaje na booking.com videli smo da je smestaj na Kritu poprilicno jeftin i da se neke sobe, najosnovnije, na ne bas atraktivnim lokacijama za dve osbe na 10 nocenja mogu pronaci vec od 170eur, a lepsi smestaji na lepsim lokacijama su dostupni vec od 200-250eur. Slucajno smo ugledali medju svim ponudama i ovu koja je za dve osobe za 10 nocenja nudila all inclusive paket za 565eur. Malo smo racunali i shvatili da bismo na hranu i pice po prodavnicama, restoranima i kaficima sigurno potrosili preko 250eur, tako da smo se odlucili da rezervisemo ovaj smestaj. Ovako smo dobili odlican smestaj, 3 obroka dnevno (kuvane hrane), kafe, piva, sladoleda, sokova,... u neogranicenim kolicinama svaki dan. Takodje, veoma pogodna stvar je bila i sto, u slucaju da odlazite na celodnevni izlet negde dalje, mozete da trazite da vam naprave lanc paket za taj dan. Inace je to mali jednospratni hotelcic koji ima 10-ak soba/apartmana a desetak metara dalje je odlican restorancic i kafic na samoj plazi. Imaju i mali bazen koji je pogodan za decu i za dane kada je zbog talasa zabranjeno kupanje. Prelep travnjak, velike palme koje prave odlicnu hladovinu i prelepu malu plazicu. Dorucak je onaj koji se obicno sluzi u hotelima, salamice, sirevi, puter, dzem, hleb, slatki hleb/kolac, nutela, caj, kafa, djus, itd. Za rucak i veceru se moze birati 99% stvari iz menija restorana. Meni ima 15-ak strana supa, predjela, salata, glavnih jela, ribe, mesa, morskih plodova, puzeva... Ono sto ne spada pod all inclusive varijantu su flasirana piva, inostrana zestoka pica, kokteli, nekoliko specificnih jela i jela poput sabljarke, jastoga i slicno. Sve u svemu za svakoga ima sve da za 10-15 dana ne jede isto jelo. Takodje u ovaj paket u neogranicenim kolicinama mozete konzumirati toceno pivo, vodu, flasirane sokove i sveze sokove od lubenice, dinje, banane i ananasa, kao i belo i crno vino kuce. Iz radoznalosti smo vodili evidenciju svega sto smo pojeli i popili za 10 dana "na racun kuce" kako bismo mogli preneti svima koji planiraju da idu na Krit. Po cenama iz menija smo pojeli i popili vrednost od 556.5eur, samo 8.5eur manje od onoga sto smo platili za hranu, pice i nocenja. Porcije su velike i posle dva dana prejedanja smo usli u fazon, kako se ne bismo prezderavali. Sasvim nam je bilo dovoljno ponekad pojesti samo neku corbicu i predjelo tipa punjeni paradajz ili skampe. Ili predjelo i jednu salatu koju smo delili. Obicno smo za veceru jeli ozbiljnije kada je vrucina popustila. Cene su iste kao i u bilo kom drugom restoranu koji nije na udarnoj poziciji kao sto je setaliste u luci ili slicno. Evo i nesto slika: Nesto posle 9 sati je stigao i vlasnik koji nam se izvinio sto soba nije spremna, ali ipak nismo imali sta da zamerimo. Mi smo bili ti koji su stigli veoma rano. Posle 10 je soba bila spremna i mogli smo da se uselimo sto smo i ucinili. Raspremili smo se, uzeli peskire i zauzeli mesto na plazi. Bojazljivo smo krenuli u vodu misleci da je hladna, ali na nase iznenadjenje bila je prijatne temperature, kao i svo vreme letovanja. Ostatak dana smo proveli u kupanju i odmaranju u lezaljkama ispijajuci hladno toceno pivo i sveze cedjene sokove. Takodje smo posle dva i po dana puta rucali kuvanu hranu a kasnije i vecerali. Posle vecere smo do kasno sedeli u basti restorana na plazi pisuci mailove i skajpujuci sa nasima kod kuce. Ovaj dan smo presli samo oko 60km od luke do smestaja. mapa puta:

Dan 2 - 23.06.2013. Izborismo se sa dotrajalim i neudobnim krevetom nekako. U prodavnici u blizini smo kupili nekoliko sendvica za put i dve instant kafe koje se muckaju sa hladnom vodom. Na lezaljkama na plazi smo popili kafu a onda smo se vratili do sobe, zatvorili kofere i krenuli dalje. Izasli smo iz gradica i posle nekoliko kilometara smo ponovo bili na auto putu. I ponovo baaaa baaaaaaaa ali krace deonice, posto na sledecih 450km do Atine ima desetak naplatnih rampi za putarine. Ukupno od granice MK-GR do Atine se za motor plati 16.4eur, dok za automobile izadje na oko 25eur. I tako... malo putarina, malo stajanje po gorivo i mnogo stajanja za unosenje tecnosti. Svakim kilometrom juznije je postajalo sve toplije. A onda je pocela sve veca guzva. Shvatili smo da ulazimo u zonu metropole. To je sa sobom povlacilo jos vecu temperaturu koja je zracila iz betonskih ulica i zgrada. Sreca u svemu tome je sto se na putu do luke Pireus vozi konstantno auto putem. Samo kratka deonica od 3-4km se vozi na nekom bulevaru. Adresu koju smo zadali GPS-u je bila adresa kancelarije brodske kompanije ANEK, gde smo trebali da zamenimo vaucere za karte za trajekt. Za one kojima ce mozda biti potrebno, adresa je Akti Kondili 22, Piraeus. Nalazi se sa desne strane, tacno preko puta luke, velika plava fasada sa logom kompanije. Karte za trajekt smo kupili jos pre par nedelja na njihovom sajtu.www.anek.gr Mala napomena, ukoliko se odmah kupe povratne karte, onda se na karte za povratak dobija popust od 20%. Za Krit saobracaju dve linije, jedna ide u grad Hanja (Chania), a druga u glavni grad, Iraklio (Heraklion). Oba broda i u odlasku i u povratku krecu u 21:00 a na destinaciju stizu izmedju 05:30 i 06:00. U julu i avgustu se vikendom pojacavaju obe linije na dva polazaka i tada su i druga vremena polazaka. Nas savet je da se bira nocna voznja, posto je cena ista ali cete ustedeti jedno nocenje. Prvi put oboje putujemo trajektom koji plovi duze od sat vremena pa smo se pri kupovini karata dugo razmisljali kakve karte nam trebaju. Nismo znali da li nam treba kabina za spavanje ili ne, sta podrazumeva palubna karta i da li nam trebaju rezervisana (avio) sedista i slicno. Na kraju smo se odlucili da u odlasku uzmemo palubnu kartu pa cak iako ne uspemo da odspavamo nista, ujutro nas ceka samo 50-ak km do smestaja. A za povratak smo uzeli dvokrevetnu kabinu posto smo smatrali da ce nam trebati nekakav odmor, posto cemo voziti po pristajanju prema kuci. Ukupna cena trajekta koja je podrazumevala dve palubne karte i mesto za motor u odlasku i dvokrevetnu kabinu i mesto za motor u povratku je bila 228eur. Da ne bude zabune oko imena broda na kartama i onog na koji cete se ukrcavati, deluje da ce na kartama uvek stajati ime broda EL Venizelos, koji inace ne plovi na ovoj ruti. Po preuzimanju karata sam upitao gde tacno u toj ogromnoj luci mi treba da se ukrcamo, a odgovor je bio da na trecem semaforu skrenem levo u luku i to je to. I zaista je bilo tako... posle 150-200metara je bio ulaz i dva ANEK-ova grada-broda koja su cekala na putnike. Saznali smo koji je nas i parkirali sa strane. Tu na parkingu smo se presvukli u "civilno" odelo, a sve sto smo mogli smo zakljucali u top case ili zavezali na sediste mrezicom. Kacige smo zakljucali za motor i krenuli da se ukrcamo. Bilo je tek 3 sata popodne i nisu nas pustili da udjemo. Receno nam je da ukrcavanje pocinje u 6 popodne i da cemo morati da se strpimo. Odlucili smo da utociste potrazimo u hladovini obliznjeg kafica, gde smo popili par pica i rucali odlican giros. Dodje i tih 6 popodne i cim smo primetili da ulazi par automobila i mi smo se ukrcali. Ideja je bila da nadjemo dobra mesta gde cemo moci odspavati preko noci. U jednom blogu smo procitali preporuku jednog putnika da na palubi 7 negde pri kraju ima par zavucenih separea gde se moze veoma udobno smestiti i hteli smo da pronadjemo ta mesta. Sandra je posla na ulaz za pesake a ja sam motorom krenuo prema garazi. Dobio sam instrukciju da vozim na sledeci nivo, na sprat i da ce me tamo uputiti dalje. Popeo sam se jedan nivo vislje gde su mi pokazali gde da se parkiram i rekli da ne zakljucavam korman. Objasnili su mi da je to sve i da je ostalo njihova briga i posao, tako da sam se vratio do ulaza gde me je cekala Sandra da udjemo. A na ulazu sve sljasti i bljesti... staklo, drvo, pokretne stepenice, osoblje u uniformama,... Pokretnim stepenicama smo stigli do palube 7 gde su i recepcija, kafici, restorani, butici,... Pogedali su nam karte i objasnili da liftom mozemo da se popnemo na palubu 9. Paluba 9 je poluotvorena paluba, t.j. zatvorena od napred i sa strana a otvorena sa zanje strane. Puna je koznih separea, stolova i stolica. Nasli smo mesta koja su nam delovala dobro za dremku ali i uzivanje u plovidbi, ni previse na otvorenom u slucaju da na pucini bude hladno i vetrovito, a ni previse u zatvorenom delu kako bi ipak bilo svezeg vazduha. Rasirili smo se u tom separeu kako nam se ne bi niko uglavio i cekali da krenemo. Paluba se ubrzo napunila svakojakim svetom, studentarijom koja putuje, porodice koje idu na letovanje, lokalci koji putuju redovno, radnici, kamiondzije,... Naravno bilo je tu i dosta ljudi koji su inace zakupili kabine ali su izasli na ovu palubu da pojedu ili popiju nesto dok brod isplovljava i uzivaju u vecernjim casovima, pre nego sto odu na spavanje. I mi smo uzivali u popodnevu i veceri, isplovljavanju svetlima luke i grada koja su se udaljavala i bivala sve manja, ali smo ipak bili malo u nekom grcu. Nismo znali sta da ocekujemo i kakvog sve sveta ima pa smo se drzali nasih stvari i mesta kako nas neko ne bi pokrao. Naravno da smo kasnije uvideli kakva je to bila greska i da smo trebali biti mnogo opusteniji. Kako god, noc je padala i uskoro nam se prispavalo. Kao i mnogi drugi, i mi smo se opruzili u onim separeima i ubrzo zaspali. Sandra je spavala malo na jedno oko, posto joj je malo smetala buka koju su stvarali motori i ostali putnici koji su razgovarali, veselili se, kartali,... Ali ja sam odrapio zdravih 5 sati pravog spavanja. Mala napomena... na brodu postoji wifi ali nije besplatan. Koliko smo uspeli da shvatimo placa se oko 3 eur. Nas brod je bio ELYROS, a ovaj na slikama je drugi koji ide u Iraklio. Probudio sam se oko 4:30 i otisao da pronadjem neki bar u kome mogu kupiti kafu, posto je ovaj na nasoj palubi zatvoren oko 1 posle ponoci. Iznenadio sam se kada sam video da ljudi spavaju svuda na brodu... na odmoristima stepenica, u hodnicima, na podovima kafica, pa cak i ispred recepcije hotela. Da smo se ranije prosetali ne bismo morali da lezimo na otvorenoj palubi koja je ujutro bila poprilicno vetrovita i hladna. Ali nismo znali. Inace ljudi svih generacija, od ucenika do penzionera, drustvanca pa i porocice sa malom decom... svi pronadju neko njima fino mesto i jednostavno prostru vrece, cebad ili carsave i spavaju gde im je volja. Niko ih ne dira i ne pita sta traze tamo. Bitno je samo da ne ulaze u hotelski deo gde su kabine. Eto resenja za vas ostale pa i za nas na sledecem nekom putovanju. Brod je pristao u Hanju, tacnije u luku Souda u 5:30 i odmah je pocelo iskrcavanje, pa smo i mi posli sa ostalima. mapa puta drugog dana - oko 450km voznje

Dan 1 - 22.06.2013. Jos pre dva dana smo bili potpuno spakovani. Motor natankovan, pregledan... spreman. Pola tone krece na put... Interesovalo me pa sam merio i sracunao: Motor ----------------------------- 250kg Gorivo ---------------------------- 25kg 2 bocna kofera po 12kg ----- 24kg top case ------------------------- 11kg tank torba ----------------------- 10kg Nas dvoje u full opremi ----- 150kg ---------------------------------------------------- ukupno -------------------------- 470kg Pijemo kafu, oblacimo se, kacimo kofere i tank torbu, palimo GPS (koji nam pokazuje da kad izadjemo na autoput treba da skrenemo za nesto preko 700km) . No ako hocemo da vise vremena provedemo tamo gde smo krenuli a manje u putu do tamo, moracemo da se zrtvujemo i vozimo dooooosadnim auto putem narednih 1200km. 6:30 - krecemo. Izlazimo sa Novog Naselja, i ubrzo stizemo do ukljucenja na auto put, a onda... brm, baaaa baaaaaaaaaaaaa i tako dok ne ozednimo ili ne treba da sipamo gorivo. Uspesno izbegavamo placanje putarine izmedju NS i BG. Prvo sipanje goriva OMV Lapovo pa ponovo baaaa baaaaaaa. Na naplatnoj rampi kod Nisa prepuno nervozne policije. Po jedan na svakoj kapiji... placamo 730din i nastavljamo dalje. Isto stanje i na kraju autoputa pa placamo ponovo 190din. Stajemo kod motela Predejane gde se parkiramo u hladovinu. Izvalili smo se na travi iznad parkinga gde smo napravili mali piknik sa sendvicima i jos uvek hladnim osvezenjem koje smo poneli. Nastavljamo dalje i sipamo jos jednom kod Vladicinog Hana, pa ubrzo prelazimo u Makedoniju. Kroz MK smo sve tri naplatne rampe izbegli i zaustavili se tek na poslednjoj pumpi da dospemo gorivo pre nego sto nas grci pocnu "derati" sa cenom goriva. Malo mi je bila sumnjiva kolicina goriva, ali pomislio sam da sam mozda bio malo agresivniji na gasu posle voznje auto putem. Ni na ovom granicnom prelazu nije bilo apsolutno nikakve guzve, kao ni na prethodnom, pa prelazimo u GR za samo par minuta. Ubrzo se ukljucujemo na kratku deonicu autpoputa do Katerinija, gde se iskljucujemo i vozimo do Olimpic Beacha (Olimpiaki Akti), gde imamo rezervisan apartman/sobu u "hotelcicu" Lazaros. Lako pronalazimo adresu, i odmah se smestamo u pristojnu i cistu sobicu koju smo platili 25eur za jednu noc. Tokom putovanja je bila neverovatno visoka temperatura i cesto smo stajali pored puta samo da se osvezimo, popijemo vode i malo oduvamo u nekoj hladovini zbuna ili drveta (ako smo uspeli da nadjemo takvo mesto). Kada smo sipali gorivo uvek smo seli u bastu kafica na pumpi gde smo se i vise od pola sata odmarali od velike vrucine u hladovini i hladili vodom i ledom. Tako da smo put od oko 770km presli za oko 11 sati sa svim zaustavljanjima. Ostatak popodneva i veceri smo proveli sedeci u basti jednog kafica dok nije doslo vreme za spavanje. Ruta -dan01

Ucesnici putovanja: Nas dvoje (Sandra i Davor) I nas verni pratilac na nasim putovanjima, Drug Plavi, koji se uvek udobno smesti tik iza vizira motora i budno prati desavanje na putu ispred nas, kako bi nas obavestio u slucaju rupe, izbocine, uljane mrlje ili neceg slicnog, kako bismo bili bezbedni.

Kao sto to uvek biva kod mene, slobodno vreme u zimskim mesecima je bilo posveceno prikupljanju ideja i planiranju putovanja za sledece leto. Tako se rodio i sledeci plan... Bitno je bilo naci odgovor na kombinaciju nekoliko pitanja: Gde ici da Sandri bude zanimljivo? Da meni bude zanimljivo? Da bude opusteno? Da ima sta videti i nauciti? Da bude podnosljivo sto se tice troskova?... I malo po malo ideja i plan puta su se oblikovali. Plan je bio sledeci: Krecemo krajem juna, i preko Slovenije i Svajcarske, kroz Alpe i par prevoja, se spustamo do Kana. Za nocenja su rezervisani mali pansioni. U Kanu rezervisan apartmancic na 7 dana. Ovde treba da se malo brckamo i provozamo po Provansi. Odatle preko Monte Carla i Pise do Firence na 3 dana, pa preko San Marina do Venecije, odakle se vracamo kuci. Smestaji svuda rezervisani, budzet odredjen, jos samo da docekamo da prodje par nedelja i krenemo. A onda krecu detaljni preracuni svih ostalih troskova, ulaznica, hrane, pica,... Budzet koji smo odredili za putovanje moze da podnese sve ali dosli smo do zakljucka da cemo morati da se jako suzdrzavamo od svega sto nije u planu i da cemo morati veoma paziti na troskove. Plan ostaje ali se odlucujemo da malo istrazimo za neko alternativno putovanje koje bi nam dozvolilo da mnogo opustenije provedemo 2 nedelje negde a da ne moramo da pazimo na svaku kafu, pivo, obrok, suvenir, da li nam se uklapa u budzet. Jedan pogled na veliku mapu Evrope na zidu, sajt booking com... kucam u pretragu za smestaj Crete... i vidimo da je smestaj skoro pa smesno jeftin... ostatak popodneva i veceri provodimo u pretrazivanju potencijalnih lokacija, smestaja,... racunanju troskova puta, goriva, trajekta... Malo istrazujemo po putopisima i blogovima sta ima tamo za posetiti, kakve su plaze, citamo komentare... Isto vece otkazujemo sve rezervisane smestaje i pravimo novi plan, rezervisemo usputni smestaj za odlazak i povratak, smestaj za 10 noci na ostrvu i kupujemo povratne karte za trajekt preko interneta. Uskoro krecemo da posetimo Zevsa!

Sigurno je prohodno i ne verujem da ima snega... No verovatno si vec tamo i znas i sam kakvo je stanje

Mislim da ti nece biti problem za smestaj... ima sasvim dovoljno pansiona pa cak i farmi koje nude smestaj... Veoma cesto ces naleteti i na tablu za pansion ili slicno sa dodatnom bikers friendly napomenom. Moj savet je da se vozate a kada osetite da je dovoljno, da krenete da trazite nesto po selima i gradicima usput btw... sistem zastite na poslu mi javlja da je slika koja ti je u potpisu zarazena nekim virusom ili trojancem

MIslim da sam ja trazio taj podatak negde na varadero forumu i da je tamo opste misljenje bilo 7.5, i da sam i ja to sipao

Evo nasao sam ja servisno uputstvo... Ne pise tacno koje ulje se preporucuje... verovatno se ostavlja korisniku da odluci na osnovu onoga kako mu vise godi. Sve sto pise je da se sipa FORK FLUID A kapacitet po viljusci je 529 mililitara +/- 2.5 mililitra.

Plasim se da bi to vec bilo preslabo... A sto ne bi kupio 7.5... Imas u svim prodavnicama koje prodaju ulje Fork Oil gradacije kakvu hoces. Jel imas mozda manual da pogledas tacno?

Mislim da bi trebalo koristiti ulje 7.5

Evo jedan sajt koji vam mozda bude koristan http://www.roads2go.com/

Evo sunca!!! Prodaja jos uvek aktuelna!

Druze kradu svuda u svetu, negde vise negde manje, nekad vise nakad manje...ako ti je sudbina da ti ukradu vozilo ukrasce ti ga...tvoje je da ga zakljucas, upalis alarm...uradis sta mozes... Nego... Ovo je moja zeljena ruta od nekih 2500km, nazalost ove godine ne izvodljivo ali mapa je spremna. Tacke koje su oznacene na mapi tu bih proveo po 1-2-3dana osim u Constanta (okolini) tu bih ostao 7 dana na odmoru. Racunam da bude tura od max 14dana. Pa rekoh da podelim moju zeljenu rutu mozada da nekome ideju a i slobodno prokometarisite il predlozite neku izmenu https://maps.google....d8e094d1b&msa=0 Lepa tura, ali imam par komentara... - Obidji okolinu Constante... 2 maj, Vama Veche,... lepe plaze, dobra mesta za izlaske,... - Pre nego sto stignes do mesta Babadag, cim udjes u sumu, sa desne strane ce biti restoran (ako se dobro secam zove se Doi Iepurasi), odlicna hrana, prelep ambijent,... - U okolini Buzau mozes obici blatne vilkane - Veeelika steta sto neces obici Brasov - Vidim da si kod Transfagarasana stavio stajanje u Arefu... moja preporuka je da to bude Curtea de Arges - Od Sibiu, vozi do mesta Sebes, pa odatle idi na Transalpinu umesto da seces ovako bezveze - Sta ces na Transalpini u selu Ranca? Mozda da ides u Targu Jiu umesto toga

Na desetine puta sam bio u RO, uzduz i popreko sam proputovao. Uvek sam motor ostavljao na ulici, u sumi, na parkingu na nekom bulevaru,... Sve sto sam radio je zakljucavanje kormana. Ne treba brinuti o kradji Kakva je situacija sa kolima? I kolima smo bili nekoliko puta. Problem je samo pronaci parking koji se ne placa, ali ako ces prilaziti iole blizu starog grada onda trazi smestaj koji ima svoj parking ili trazi free parking negde po ulicicama uokolo

Na desetine puta sam bio u RO, uzduz i popreko sam proputovao. Uvek sam motor ostavljao na ulici, u sumi, na parkingu na nekom bulevaru,... Sve sto sam radio je zakljucavanje kormana. Ne treba brinuti o kradji

Kada sam ja uvozio Varadera (sa sve 3 kofera, kompletom kocionih plocica u koferu, istoeijom servisa, skoro novim gumama, lancem i lancanicima) mene je sve kompletno sa registracijom izaslo 4200eur, a da sam bio pametniji moglo je 4000. Samo plocice mogu da racunam oko 100eur, koferi jos oko 200-250eur, a gume i ostalo da ni ne racunam... Pa da kazemo da sam te stvari morao kupovati... U isto vreme kod nas je moglo da se nadje lepih primeraka bez kofera, bez rezervnih plocica sa losijim gumama, za oko 4500eur. Sto ce reci da sam poprilicno dobro prosao. Sa druge strane, zbog malo strozijih zakona u vezi ispravnosti vozila, jacih kontrola, ozbiljnijih servisa i mnogo ozbiljnijih tehnickih pregleda u EU, bio sam daleko sigurniji u tehnicko stanje motora, nego da sam gledao ovde kod nas nesto sto je ovde vozeno i servisirano a kamoli neke uvoze i preprodaje, posto znam da jako mnogo tih motora srize osteceno i krpljeno pa se pre prodaje kod nas sredjuju. Kako god... od kada sam pazario motor, sve sto sam od servisiranja radio je zamena ulja i filtera i dolvanje goriva .

Ja sam pre malo vise od 2 godine uvezao Varadera iz Slovenije, a evo kako je islo: Nasao motor koji sam hteo da kupim, otisao, pogledao, pazario. Prodavac mi je napravio fakturu (pravno lice) U blizini sam uradio tehnicki i tu dobio, saobracajnu sa vazenjem 15 dana, osiguranje sa vazenjem 15 dana, carinsku tablicu, sva dokumenta koja su potrebna za izvoz. sve to platio 105eur Na izlasku iz SLO sam trazio da mi naprave izlazni papir (30eur) ... ispostavilo se da je nepotrebno Na ulazu u SRB su uradjeni ulazni papiri na osnovu sve one dokumentacije koju sam dobio na tehnickom (30eur) Sutradan ujutro otisao kod speditera da mi uradi carinjenje. Posle 3 dana su me zvali da je sve gotovo, dali mi svu dokumentaciju, platio porez i carinu na posti. Uradio odmah nas tehnicki i otisao da registrujem E sad, ja se nisam raspitao na koliko da mi se napravi faktura, t.j. na koliku najnizu sumu ce proci za carinjenje pa su mi u SLO napravili fakturu na 2700eur. Mogao sam da trazim da mi naprave na 1800eur i carinjenje bi me izaslo 200eur manje.