Na putovanjima je meni prosecna potrosnja bila sa suvozacem i 3 kofera oko 6.5 - 6.8l. To su uglavnom magistralni putevi

Jednom je neko na ovom forumu napisao da kako bismo bili bezbedniji, treba da vozimo kao da smo nevidljivi. Potpuno se slazem sa tim.

Kada prosecan vozac automobila dodje do takve raskrsnice i pogleda ima li koga... Vidi da ima nekoga ko dolazi negde u daljini... moze da predpostavi da taj ide mozda malo brze od propisane brzine... i da proceni da ima i vise nego dovoljno vremena da se ukljuci ili predje raskrsnicu... Sada jos treba da se donese zakon da trebamo da predpostavimo da se ulicama grada svi krecu brzinama od 130kmh... Naravno da ne racunamo na to. Mi vozaci motora malo drugacije vidimo stvari pa mozda i mozemo bolje proceniti brzinu drugog motora na osnovu zvuka, ali prosecan ucesnik u saobracaju nece to moci uraditi niti ga bilo sta obavezuje da predpostavi da se drugo vozilo krece brzinom vecom od dozvoljene na auto putu. Zao mi decka, osecace posledice ovoga ceo zivot, ali zao mi i vozaca pikapa. On ce da bude kriv, dobice kaznu, sjebano sluzbeno vozilo, poene i traumu koja ce ga pratiti... a sve to zato sto je momak hteo da odvrne gas novog motora u sred grada

Meni su isto ljudi rekli da ovaj malo manji Touratechov kao na ovom GSu iza radi posao S'tim sto moj nije touratech nego neki iz louisa... mislim da je puig

Taj vizir imam i ja na Vari... super stvar Izvinjavam se... ja imam dodatak za vizir kao sto ima BMW u pozadini... taj dodatak radi super meni na Vari

Ooooo smestaj rezervisan vec odavno... Vidimo seeeee !!!

Ja imam 175 i nemam nikakvih problema

Ja sam visok 175cm i imam oko 75kg Sa obe strane mi stopala na pola dodiruju kada stojim... t.j. po pola tabana. Nemam nikakvih problema sa stajanjem sa voznjom, sa provlacenjen... sa 3 kofera i suvozacem, tezinom, nisacim. Mnogi pricaju da je pretezak, prekabast, da je tezak u manevrisanju pri malim brzinama... ja tvrdim da nista od toga nije istina. Vozim ga vec nekoliko godina na putovanjima i po NS-u na posao. Provlacim se u saobracaju u spicevima koliko mogu, ali zbog nase saobracajne kulture je to veoma ograniceno... Kakvo je stanje u spicu u gradu tesko se i sa skuterom provuci dobrano. Generalno meni je Vara laksa za voznju i manevrisanje, i deluje lakse od Afrike. Udoban, pokretljiv i ima mnogo rezerve snage kada zatreba. Veoma sam zadovoljan motorom. Ako zelis da probas, testiras, cimni me na 063/506-461 da se dogovorimo nesto. Radnim danima sam na poslu od 8-16h a posle mozemo da se vidimo.

I ima li nastavka???

Bili 2012-e i nismo dobili nikakav triptih

30000 km velika kilometraza? Koji pouzdan skuter je presao preko 30K? Pogledaj malo po forumu... Sasha i Vesna su na njihovom Kimku verovatno pre vise godina zaboravili na 30000... Sve se svodi na stanje i odrzavanje... kilometraza je verovatno jedina nebitna stvar u celoj prici

Moj je 14 ampera pa mu nista ne fali vec 2 godine

louis kaze: DELO BATTERIE WARTUNGSF CTX20CH-BS / YTX20CH-BS ne znam koja bi bila oznaka za exide a trebalo bi da znas i koji je polaritet (levi ili desni)

http://www.akumulator-shop.rs/

http://www.roads2go.com/

Kad idete u Szegedin moja preporuka je da idete na granicni prelaz Backi Vinogradi... prelaz je prazan, nigde zive duse... otvoren je od 7-19h https://maps.google.com/maps?q=Ba%C4%8Dki+Vinogradi,+Vojvodina&hl=en&ie=UTF8&ll=46.075612,19.820023&spn=0.432031,1.056747&sll=45.273655,19.843283&sspn=0.219134,0.528374&oq=backi+vinog&hnear=Ba%C4%8Dki+Vinogradi,+North+Ba%C4%8Dka+District,+Vojvodina,+Serbia&t=m&z=11 Jedino u povratku, ako hocete da radite povrat PDV-a morate ici na Horgos

Uopste nema potrebe gledati kilometrazu... gledaj u kakvom je stanju masina i generalno motor, da se ne cuje nikakav cudan zvuk, da li vuce dobro, da ne stuca, da su lanac i lancanici dobri... Moj savet je jedino da se zamenu platine na pumpi za gorivo i miran si oko 50000km... samo zamena ulja, filtera ulja i filtera vazduha

Vidi ovako... ja sam visok 175 i imam 77kg. Vozim ovaj motor sad vec cetvrtu godinu. u 95% sa mojom dragom na zadnjem sedistu, sa tri puna kofera... Jos se nije desilo da nismo prosli negde gde smo naumili, a isli smo svuda. Niko noje rekao da ne moze da se prodje a off-u, ja sam samo rekao da ne voli bas jako rastresitu podlogu, tipa dublji pesak, zemlju i slicno. To ne znaci da ne moze... malo jace ce da zanese zadnji kraj i zbog gabarita motora i malo vece tezine ce ti to biti veoma neprijatno dok se ne naviknes na motor. No daleko od toga da ne moze da prodje. E sad ja se ne bih usudio ici u pustinju i svaka cast onom kolegi koji jeste. Tezina ne treba da te uplasi... iako je tezi od, recimo, afrike, u voznji, barem meni deluje lakse i ja mnogo lakse vozim varu u svim rezimima. Sto se tice troskova... ja se ne bih slozio da je skuplje od bilo kog drugog motora. Mali servis (ulje, filter ulja,...) na 10.000km Filter vazduha na 20.000. Ja sam moj motor pazario sa lancem i lancanicima koji su jos uvek na motoru, ali sam odmah ugradio scottoiler i jos nisam morao da dotezem lanac. Ili mogu da racunam da sam ga jednom malo dotegao kada sam menjao zadnju gumu. Dosad sam presao oko 45000km i lanac i lancanici ce mi biti dobri jos sigurno 10000km t.j ovu nadolazecu sezonu. Osim ovih osnovnih servisa, jedino sto sam morao da radim na motoru je zamena platina na pumpi za benzin a platine su kostale 22eur, i crkavaju na oko 50.000km ako je verovati vlasnicima sirom sveta. Nista drugo od servisnih troskova nisam imao dosad. A sto se tice teranja 10km makadama do lovacke kuce... terao sam ja mog na mnogo vise ozbiljnog makadama sa sve suvozacem i koferima... O tome ne brini...

Makadam, zemlja, tvrdi tucanik je OK... ono sto ne voli je rastresita i meka podloga, t.j. prasina, pesak, duboki nenabijeni tucanik i blato.

Drago mi je da si se lepo proveo i vozao. Vise puta sam vec naglasavao da je TF odlican za oci a TA za peglanje krivina. Da napomenem i ovde za one koji planiraju da idu da voze ova dva prevoja... ukoliko je ikako moguce, gledajte da idete na prevoje radnim danima. Rumuni su veliki ljubitelji izleta i vikendima hoce da ih bude jako mnogo, pogotovo na TA pa se voznja moze svesti, veoma lako, na razvlacenje u koloni automobila i obilazenje, pa nece biti nista od odlicne tehnicke voznje po ovim prelepim krivinama. Kada ja planiram i vodim turu uvek vikend iskoristimo za dolazenje do prevoja i opustanje u nekom od istorijskih gradova, pa prevoje vozimo radnim danima. Putovanje zavrsavamo ponovo sa opustanjem u nekom od prelepih gradova i voznju do kuce narednog vikenda. Tako izbegavamo guzve na prevojima i bude maksimalno uzivanje u voznji. Naravno, kao skoro svake godine, i 2014 je u planu da se napravi tura pa ako neko vidi grupu motora u kojoj je u jedan plavi Varadero sa NS tablom, neka svira, mase,... pa da stanemo i razmenimo par reci i popijemo kafu

Odgledao sinoc... meni se skroz svidja. Nije blockbuster, ali poruka je ona koju i nosim u sebi. Svakako vredi pogledati. Preporucujem

3 - 3 boda 5 - 2 boda 8 - 1 bod

A nijedne slike misteriozne Novosadjanke! A mozda je poznajem...

dan 7 Budimo se rano. Jutro je hladno ali vedro. Brzo se pakujemo i odlazimo jos pre nego sto je osoblje otvorilo vrata restorana. Krecemo do grada Ramnicu Valcea, pa skrecemo desno prema mestu Brezoi. Vozimo se odlicnom magistralom sa odlicnim asfaltom i prelepom prirodom. Doduse put je malo vise opterecen teretnim saobracajem, ali ipak uspevamo da uzivamo u voznji. Malo pre Brezoi-a stajemo na jednom parkingu da se malo protegnemo i da neki od nas montiraju i podese kamere. Ubrzo posle toga dolazimo do raskrsnice gde skrecemo levo na put 66, put Brezoi - Voineasa - Petrosani. Ovaj put smo vec nekoliko puta prosli i 2-3 puta i kampovali u sumi pored reke. Posto smo dosad svaki put imali kisu na ovoj deonici, nadamo se da ce nas ovoga puta zaobici kisni oblaci. Put na ovoj deonici je daleko od savrsenog. Ima mnogo zakrpa i rupa, mnogo kolotraga i naguzvanog asfalta, ima deonica gde je asfalt totalno propao (na zapadnoj strani) pa ja nasut sljunak, ali se vidi da su radovi poceli, uglavnom na istocnoj strani i da ce verovatno da se asfaltira ceo prevoj. Pitanje je koliko ce put da osteti ostra zima i led. Prolazimo 2-3 sela i krecemo uspon krivudavim putem do gradica Voineasa, a zatim vozimo prelepom prirodom so jezera Vidra. Odmah posle jezera stizemo do raskrsnice. Ovo je mesto gde se ovaj put ukrsta sa Transalpinom. Odlucili smo da stanemo u jednom restorancicu u blizini raskrsnice da se okrepimo vrucom kafom. Posto je bilo poprilicno hladno, kafa nam je bas prijala. Ipak mora se krenuti dalje pa smo nastavili dalje. Odavde nas je put vodio nizbrdo i uskoro smo prosli i grad Petrosani. Sledecu pauzu smo napravili u gradu Hateg gde smo rucali u basti jednog malog restorana u centru grada. Punih stomaka smo nastavili kroz grad Caransebes i do grada Lugoj gde smo obavili potrebno dolivanje goriva. Iskoristili smo priliko da potrosimo ostatak novca na kafu i poneki sokic i posle pauze od oko pola sata smo bili na putu za Temisvar. Posle Temisvara sledi najdosadnijih 40km skoro potpuno pravog puta do granice Lugoj/Srpska Crnja. Granicne formalnosti su se zavrsile brzo. Posto cemo se uskoro razdvojiti odlucili smo da jos jednom sednemo na casicu razgovora i nekog napitka. Odabrali smo za to kafanu (nekada zvanu) "Mamurni Ljudi", u koju uvek navratimo na nasim putovanjima ako smo u blizini. Dobra i jeftina turska kafa i Coca Cola... Putovanju je skoro kraj... Zitiste - Zrenjanin... Stajemo u Zablju da pokupimo i Joskinu devojku, Snezu, koja, nazalost, nije mogla sa nama na put, pa nastavljamo do Temerina. Ekipa se ovda razbija... Sandra i ja odlazimo do moje mame da je postimo i cestitamo rodjendan. Ekipa ostaje jos kratko zajedno, ali polako jos poneko odlazi svojim putem, kuci. Mare ostaje u Temerinu, i sutradan ide do Slovenije, a par iz Poljske noci kod Joske. Oni sutradan idu da kupe novu zadnju gumu posto im se ova na motoru skoro raspala. Pre dve nedelje su kupili novu gumu ali izgleda da je falicna i ima duboke pukotine u sarama. I tako... jos jedno lepo putovanje se zavrsilo. Vreme nas je savrseno posluzilo. Imali smo kisu samo jedan dan i to dan kada nismo vozili. Pa do sledeceg puta. Nadamo se da ce nam se i Nebojsa pridruziti Ovoga dana smo presli negde izmedju 550 i 600km, a evo i mape: Mapa celog puta: Malo statistike: Ukupno smo presli 2140.8km Varadero je potrosio: 132.32 l goriva Prosecna potrosnja: 6.18l/100km Troskovnik za Sandru i mene: Gorivo ------------------------------ 178 eur Smestaj --------------------------- 155 eur Ostalo (sa poklonima) -------- 217eur ---------------------------------------------------- Ukupno -------------------------- 550eur Cene smestaja: Tismana - 7.6 eur po osobi (sa doruckom) Turda - 17.5 eur po osobi (sa doruckom) Piatra Neamnt - 11.5 eur po osobi (dorucak + 3eur) Brasov - 35 eur po osobi (2 noci) Curtea de Arges - 6 eur po osobi

Dan 6 Ujutru se opusteno pakujemo, pijemo svi kaficu u basti pa se polako isparkiravamo i krecemo na magistralu prema Sibiu. Naravno odvajamo se levo ranije i krecemo na Transfagarasan. Vreme onako... tunjavo... oblacno... ne mozemo da ocenimo da li ce padati ili nece. Jos pre pocetka uspona smo se dogovorili da svako vozi svoju voznju i da se nalazimo kod restorana na jezeru na vrhu pre tunela. Svako krece da vozi svoj ritam, svoju voznju, svoju pricu. Usput obilazimo jedni druge, stajemo da slikamo i uzivamo u pogledu... tamo gde je to moguce... Prolazimo kroz manje i redje oblake. Okupili smo se jos pre vrha u jednoj ukosnici. Pogled na dolinu i oblak koji se priblizava... Odlucujemo da pobegnemo oblaku i popnemo se do restorana na rucak pre nego nas zarobi. Jos nekoliko krivina i parkirani smo ispred restorana na jezeru Balea. Posto je hladno i sumorno, odlucujemo da se smestimo u zatvorenom delu. Narucujemo rucak i narednih sat-sat i po uzivamo u hrani i kafi. Svo to vreme se meni mota po glavi kako je dosta Transfagarasana neko vreme... nekako mi nema vise te carolije. Pakujemo se i krecemo dalje... ulazimo u tunel. Iza nas je debeli oblak... magla... a sa druge strane... Sunce!!! Sve je prelepo... istog momenta mi se u glavi pojavljuju stihovi jedne pesme: " I can't get enougt... I can't get enough..." Cuj dosta Transfagarasana... kako da ne... dogodine ponovo!!! Pada ponovo dogovor... do prvog naselja neka svako uziva na svoj nacin u svojoj voznji. Polako ulazimo u sumoviti predeo... Iza nas je samo Arpad... ostali su odperjali da peglaju krivine. Izlazimo iz jedne krivine, kad Joseph stoji pored puta i mase da stanemo. Problem.. i nije mali... Crkao i raspao se lezaj u zadnjemo tocku... tocak se klimata... Sta raditi? Nema sta drugo nego se pokusati spustiti do prvog naselja pa potraziti pomoc u vidu mehanicara, prodavnice ili nekog vozila za transport. Stigao nas je i Arpad pa se dogovaramo da on ostane u drustvu Joske i polako se kotrljaju nizbrdo a Sandra i ja smo krenuli da nadjemo ostatak ekipe, zaustavimo ih i konsultujemo se. Mare i Sale su bili parkirani ispred hotela 20-ak kilometara dalje. I mi smo se zaustavili i cekali da vidimo da li ce Joska uspeti da se dokotrlja. Ipak uskoro je stigao Arpad i rekao da ne moze, i da se na glavcini tocka otvorila velika rupa. Ekipa odlazi do njega a nas dvoje krecemo u potragu za nekim vozilom. Jos 20-ak kilometara nize ulazimo u prvo selo i vidimo pored puta otvoreni pikap Dacia. Zaustavljamo se, gledamo okolo i posto nema nikog pocinjemo da vicemo. Iz kuce preko puta je izasao jedan covek. Govorio je solidan engleski i na moje pitanje da li bi otisao 40km u planinu da natovarimo motor i da ga spusti do sela rekao je: NARAVNO. Spremio se i uskoro smo tovarili motor u pikap. A za oko pola sata smo bili ponovo u selu. Pokusao je cak da nam nadje mehanicara ali nije uspeo da ga dobije na telefon. Nazalost nije smeo da vozi do grada, Curtea de Arges, gde smo mi imali rezervisan smestaj kod Jankovica, posto mu je istekla registracija. Ali je nasao resenje... pozvao je nekoga telefonom i za par minuta se stvorio drugi, isti takav pikap, u koji smo pretovarili motor. Taj nas je odvezao do ispred naseg smestaja u gradu. Dok smo pretovarivali motor iz pikapa u pikap nasoj ekipi se prikljucio i par iz Poljske na malom GS-u. Imali su problem sa gumom pa su odlucili da se ukusaju za smestaj sa nama. U hotelu Jankovic smo sobe dobili za simbolicnih 6eur po osobi zato sto smo iz Srbije. Smestili smo se i okupili u restoranu na pivu. Ubrzo je stigao i vlasnij, Jankovic, koji je uzeo Josku u kola i otisli su u grad. Nasao je prodavnicu koja ima delove i telefonom nagovorio vlasnika da dodje i otvori van radnog vremena. Ovaj je naravno, prvo pokusao da "odere" Josku za ceo set lezajeva i semeringa, ali je Jankovic ponovo intervenisao i ubrzo je iz seta izvadjen samo potreban lezaj. Po njihovom povratku smo skinuli tocak, izvadili ostatke starog lezaja, montirali novi a krater na glavcini zakrpili dvokomponentnim metalom. Ostatak veceri smo proveli u druzenju uz veceru i par pica sa parom iz Poljske. Razmenili smo neke informacije... uputili ih na dobre puteve za njihovo putovanje po SRB, CG, HR, SLO... Neko vreme je sa nama sedeo i simpaticni gospodin Jankovic. Ipak sutradan ce biti jako dugacak dan, sa mnogo kilometara, pa odlucujemo da je najbolje da se povucemo u sobe posto je do budjenja ostalo svega par sati. Ovoga dana smo presli oko 220 km a evo i rute: