09.09.2014. - Dan 4 Dan za izlet, ako ga tako mozemo nazvati... recimo dan za istoriju... ne ponovilo se. Verovatno pretpostavljate da je u pitanju poseta Ausvicu. Vec dugo vremena zelimo da posetimo ovo mesto. Zasto? Ne znam ni sam... Da odamo postu mozda... Sta god bilo, poseta ovom mestu i ovo iskustvo je donelo dva osecanja... Ponos, sto smo posetili ovo mesto i sramotu sto pripadamo jedinoj vrsti na ovoj planeti koja je u stanju da ucini ovako nesto kao sto se desavalo na ovom mestu. Znam da nije ovo jedino mesto na kome su se desavale takve stvari, niti su se desavale samo tada, ali se u Ausvicu desilo najmasovnije... U svakom slucaju, koliko kod slusali, citali i gledali emisije na ovu temu, veoma je otreznjujuce biti na mestu kao Ausvic, videti fotografije ljudi koji su ubijeni tu, gledati te barake, pribliziti se uslovima u kojima su pokusavali da prezive, videti celije, komore, peci,... videti decu koja placu za svojim bakama i dekama i ostavljaju cvece pored njihovih fotografija...Ono sto nismo znali pre ovog putovanja je da istrebljenje Jevreja i Poljaka nije bilo iskljucivo zbog mrznje prema njima. U pozadini je bilo nesto jos banalnije. Na samom pocetku rata, kada je Hitler napao Poljsku u pricu se umesala i Rusija, t.j. Staljin... i njih dvojica su Poljsku podelili. Hitlerova ideja je bila da deo Poljske koji je zauzela Nemacka potpuno ocisti od svih stanovnika kako bi ta teritorija postao plac, nova teritorija na kojoj bi se naselili nemci. Poljaka je trebalo da prezivi nesto malo i oni bi iz generacije u generaciju trebalo da budu obucavani da budu sluge, robovi. Ausvic (Auschwitz/Oswiecim) je bio kompleks logora koji se sastojao od Ausvica I, Ausvica II - Birkenau, Ausvica III - Monowitz i 45 manjih kampova. Ausvic I je bio prvi, originalni kamp koji je trebao da sluzi kao zatvor za Poljske politicke zatvorenike na mestu nekadasnje kasarne. Logor je ime dobio germanizacijom imena gradica u kome se kasarna/logor nalazio, Oswiecim. Zatvorenike su mucili na najneverovatnije nacine, izivljavali su se nad njima, eksperimentisali... a kada je ponestalo mesta, terali su zatvorenike da grade prosirenja. Medjutim na ovoj lokaciji nije moglo mnogo da se siri. Vremenom su nacisti shvatili da im je potrebno vise mesta, pa su na par kilometara od grada izgradili drugi kamp, Ausvic II - Birkenau. Ovo mesto je bio glavno mesto za resenje Jevrejskog pitanja. Kompozicija za kompozicijom vozova je donosila ovde zatvorenike, Jevreje, Poljake, Rome i ostale nepodobne kako bi ih ubijali u gasnim komorama a zatim spaljivali. Ausvic III - Monowitz je bio radni kamp gde su strucni zatvorenici radili na proizvodnji gume i drugih potrepstina za vojsku i Nemacki narod. Ono sto je od kompleksa ostalo i sto se moze posetiti su Ausvic I i II. U Ausvicu I se mogu videti barake, uslovi zivota, celije, komore, ambulanta, kancelarije oficira... Prostorije koje su pune samo koferima ili samo obucom od poda do tavanice... Prostorija puna kose, rolna tekstila od kose... posudje i licne stvari... Manje vise mozete videti kakav je otprilike bio zivot politickih zatvorenika. Otprilike polovina baraka je otvoreno za posetioce. Neke od baraka su pretvorene u muzeje pa tako ima baraka posvecena Slovacima, baraka posvecena Poljacima, Dancima, Holandjanima, Jugoslovenima... U Ausvicu II je vecina objekata unistena. Od onoga sto je ostalo moze se videti t.j. naslutiti kakav je bio zivot onih koji su bili osudjeni na smrt, kojim putem su odabrane iz vozova terali direktno u gasne komore,... Po dokumentaciji, u ovom kompleksu je ubijeno oko 1.1 milion ljudi, ali upravnik logora je na sudjenju u Nurembergu svedocio o cifri od oko 2.5 miliona. On je osudjen na smrt vesanjem a presuda je izvrsena u logoru Ausvic I. Sve je to jako tuzno i potresno, ali istovremenao veoma otreznjujuce i edukativno. Za tih par sati shvatite koliko toga uzimamo zdravo za gotovo i koliko toga cenimo iz pogresnih razloga. Poljski ucenici u okviru skole svi moraju da posete ovo mesto a mislim da bi to trebalo da bude pravilo svih skola u svim zemljama. Uveren sam da bi mnogo manje dece ispali kreteni, nasilnici i kojesta posle jednog ovakvog iskustva. No da ne bude samo slova i nigde slike... Od Krakowa do Oswiecima ima oko 60km, odlicnim putem kroz sumovite predele. Cim se udje u grad Oswiecim putokazi za Ausvic su svuda tako da nije tesko naci lokaciju. Ispred muzeja je ogroman parking. Motori placaju 8 ZLT (oko 2 eur) za ceo dan. Automobili mislim da placaju po satu ali nisam siguran. Od Ausvica I do Ausvica II i nazad vozi besplatni autobus na pola sata. Ausvic I Kompleks otvara za posetioce u 8 ujutro. Od 10 sati se uci moze iskljucivo grupno uz vodica i to se placa. Medjutim za to nema potrebe posto su table sa objasnjenjima na sve strane. Takodje oko 9-10 pocinju da stizu autobusi puni posetilaca. Nas savet je da ovde dodjete u 8 ujutro i udjete pre guzvi. Mala napomena... u kompleks ne mozete uneti ranac, ali ako hocete, mozete ga ostaviti u garderobi za simbolicnu svotu. Fotografisati mozete svuda osim 2-3 mesta, kao sto je prostorija sa kosom, prostorija sa pecima i slicno. Iz postovanja prema preminulima nismo ni mi fotografisali ta mesta. Za detaljan obilazak Ausvica I vam treba oko 3 sata. .....

Iako sam pricu vec cuo ovako sa slikama je jos bolje... bolje bi bilo samo da sednem na motor i krenem istim putem. Nego pisi... na poslu ne mogu raditi nista drugo vec iscitavati tudje putopise...

08.09.2014. - Dan3 Budimo se rano i posto smo vec spakovani, samo se oblacimo, kacimo kofere na motore i krecemo van grada. Ubrzo izlazimo na autoput koji nas vodi preko Trnave i Trencina do Zilina, gde se iskljucujemo sa autoputa i vozimo preko Cadce do granice sa Poljskom a zatim regionalnim i magistralnim putevima dolazimo do grada Wieliczka. Razlog za dolazak u ovo mesto je rudnik soli. I to ne bilo kakav rudnik soli! Ovo je najstariji rudnik na svetu. Rudnik soli, Wieliczka postoji vec 6000 godina. Jos u kameno doba, praistorijski ljudi su koristili so koja se na povrsini talozila putem izvora i potocica, a kasnije su pocela kopanja dok se nije doslo do ogromnog podzemnog kompleksa koji ima na stotine kilometara tunela. Rurnikje jos uvek aktivan, medjutim vise se ne vrse rudarska iskopavanja vec se samo vadi so koja se konstanto talozi putem vode, izvora, isparavanja, kondenzacije... Na ovaj nacin se godisnje sakupi preko 15000 tona soli. Ova so je, takodje jedna od najcistijih soli i ruda sadrzi preko 97% soli. Za one koje zanimaju mnogobrojni detalji, evo sajta: http://www.wieliczka-saltmine.com/ Na parkingu rudnika smo se parkirali i taj parking smo platili 15ZLT (oko 4eur). Kacige i tank torbu smo ostavili na garderobi i to je besplatno. Odlucili smo se da rudnik posetimo u najjednostavnijoj turistickoj varijanti. Ova tura traje oko 3 sata sa vodicem. Dobije se konzolica i slusalica kako bi se culo sta vodic prica. Ako se dobro secam ova tura kosta 80ZLT (20eur) i po mom misljenju vredi platiti tu cenu da bi se videlo ovo fantasticno mesto. Ne bih da prepricavam sve, posto ne mogu ni da se setim svih fantasticnih detalja. Recicu samo da se tokom ova 3 sata u rudnik spustite oko 1000 stepenika, da se dodje na poprilicnu dubinu, da se shvati koliko je nekad bio tezak i opasan posao doci do soli, da ce vam biti fantasticno kakvih je umetnika bilo medju rudarima koji su u kamenoj soli isklesali crkve i katedrale i fantasticne 3D umetnine. A na dnu je suvenirnica gde mozete kupiti suvenire od soli ili vrecice sa najciscom i najzdravijom soli na svetu. Da ne duzim vise, evo slika: Posle rudnika soli smo se provozali jos 10-ak kilometara do Krakow-a, do stana koji smo iznajmili preko booking.com-a. Stan se nalazi u ulici Urzednicza na samom obodu starog grada. Kada smo usli u stan, odusevili smo se opremljenoscu. U kupatilu je bila i ves masina sa svim potrebnim deterdzentima (to smo i iskoristili tokom naseg boravka), kuhinja sa ugradnom rernom, friziderom i sudo masinom, sto bi za neku duzi boravak bilo odlicno sto se tice spremanja hrane. Takodje, kuhinja je opremljena sa svim sanitarijama i cak i kafom. U velikoj sobi, u jednom delu se nalazi veliki bracni krevet a u drugom delu kozna ugaona garnitura, LCD TV... A sve to nas je kostalo za 3 nocenja 85eur. Parking se inace svuda placa i nije jeftin. Ono sto je interesantno je da motori ne placaju parking ali moraju da parkiraju isto kao i automobili. Tako je i nas mopedic stajao na parkingu tacno ispred ulaznih vrata stambene zgrade u kojoj je bio nas stancic. Za one koje interesuje na bookingu mogu da traze apartam Krakowski sa adresom Kremerowska 10. Tim stanom se oglasavaju ali imaju 5-6 stanova i svaki je na drugoj adresi. posto smo ceo dan bili na putu i posetili rudnik soli, dok smo stigli do stana i raspakovali se vec je bilo dosta kasno. Oko 8 uvece smo krenuli da prosetamo do starog grada, ali nismo stigli bas daleko posto je pocela da pada jaka kisa, tako da smo obavili kupovinu namirnica za dorucak u jednom supermarketu a zatim seli u jedan kafic na pice. Nazalost, posto smo pusaci, sedeli smo u basti kafica ispod neke nadstresnice sa ostalim pusacima i to ce postati pravilo za narednih nekoliko dana, posto se u Poljskoj nigde ne pusi u zatvorenim prostorima. Treci dan puta smo presli nesto malo preko 400km, a evo i mape:

07.09.2014. - Dan 2 Ovaj dan je bio predvidjen za izlet do Beca, ali posto smo videli da Bratislava nudi mnogo toga lepog, odustali smo od izleta i odlucili da dan provedemo u Bratislavi. Obuli smo udobne patike, stavili ranac na ledja i krenuli u celodnevnu setnju. Odlucili smo se da odmah na pocetku posetimo zamak Bratislavu t.j. Hrad. Zamak se nalazi na brdu na viskoj poziciji i pogled od gore puca preko celog grada. Po lepom danu se vidi i Austrija i Madjarska. Na brdu na kome se nalazi zamak su prva naselja osnovana oko 3500 g.p.n.e. Izmedju 5 veka p.n.e i 5 veka n.e. ovo mesto su naseljavali Kelti i Rimljani. Sloveni se naseljavaju u polisu t.j. utvrdjenom gradu na brdu od 5-9 veka n.e. 1000 godine n.e. grad podpada pod kraljevinu madjarsku i tada se i gradi zamak od kamena. Od tada je zamak prosao mnogo konverzija. Neke su bile potrebne zbog propadanja i unistavanja tokom ratova a neke promene su uvodjene iz estetskih razloga kroz istoriju. 1811 godine je zamak izgoreo u potpunosti i tada je pocelo propadanje sve do 1953 godine kada je pocela rekonstrukcija. Pa evo malo slika zamka i okoline, kao i pogleda na grad sa terasa: ..... Posle duge setnje Hradom, spustili smo se do mosta i presli na drugu stranu reke. Peske se most prelazi donjim nivoom mosta pa se takodje pruza prelep pogled na reku. Na drugom kraju mosta je kula. Do vrha kule t.j. restorana i vidikovca se dolazi liftom a to zadovoljstvo kosta 6.5 eur po osobi. Lift staje na nivou restorana koji nije po nasoj meri sto se tice cena, ali se odatle stepenicama penje na platformu-vidikovac sa koga pogled puca po lepom danu preko 100 km u daljinu, 360 stepeni u krug. Muski WC u kuli: A posle mosta smo se dali u setnju starim gradom zaustavljajuci se par puta u kaficima za kafu ili po pice i za veceru. Takodje detaljno smo razgledali standove u okviru festivala starih zanata diveci se vestim zanatlijama i umetnicima. .......... ..... Pre ovog puta o Slovackoj a ni o Bratislavi nismo znali skoro nista i prijatno smo se iznenadili. Umorni ali punih srca, vec po mraku smo se vratili do smestaja da se spremimo za sutrasnji nastavak putovanja, ali odlucni da se jednog dana vratimo.

Evo linka: https://en-ematrica.autopalya.hu/ putopis se nastavlja danas popodne

Par reci o Bratislavi: Bratislava je prestonica Slovacke i ujedno najveci grad Slovacke sa oko pola miliona stanovnika. Lezi na rekama Dunav i Morava, i granici se sa Austrijom i Madjarskom. Kroz istoriju je grad prosao snazan uticaj Austrijanaca, Madjara, Srba, Ceha, Germana i Jevreja. Jedno vreme je bio glavni grad kraljevine Madjarske u okviru Habzburske monarhije. Ime Bratislava je grad dobio 1919 godine a pre toga je nosio imena Presopok, Pozonj, Pressburg, Posonium... Zna se da je ovde bilo naseobina oko 5000 g.p.n.e., a Sloveni su se ovde naselili oko 5 i 6 veka n.e. 1000-te godine n.e. postaje deo kraljevine Madjarske, a glavni grad kraljevine postaje 1536 g. Grad postaje deo Cehoslovacke posle prvog svetskog rata. 1989 godine, Bratislava je bila centar plisane revolucije a 1993 godine je postala prestonica novoformirane Slovacke. Najznacajnija mesta u gradu su: stari grad, gradska kuca, gradski muzej, zgrada univerzitetske biblioteke, gotska katedrala sv Martina, zamak Bratislava (Hrad), restoran-vidikovac na vrhu mosta, zamak Devin, botanicka basta, Maximilijanova fontana, muzej Artura Fleischmann-a, najstarija radnja koja se nalazi u ulici Biela i tako dalje. Evo nasih "puskica" za Bratislavu: Bratislava.doc

Dan-dva pred put sam odlucio da smo Madjarsku vec vise puta presli, a ruta koja nas vodi do Bratislave i inace nije bas zanimljiva... Panonska ravnica..., pa sam preko nekog sajta kupio vinjetu (matricu) za autoput. Jednonedeljna vinjeta koja vazi 10 dana me je kostala oko 630din. Sve je veoma jednostavno, glasi na registarski broj vozila i odredi se pocetni datum vazenja. Sve se nalazi u njihovom sistemu, nema nalepnice, niti bilo cega, ali za svaki slucaj se mailom dobije primerak koji se moze odstampati (velicine oko 10*5cm) i staviti u novcanik za. 06.09.2014. - Dan 1 Budjenje, kafica, koferi, GPS, tank torba... sve je na motoru... oko 7h krecemo iz NS. Ubrzo izlazimo na autoput prema Subotici. Posto prvi put vozimo autoputem, od kada su smanjili putarine za motore, odlucujem da platim ovaj put. Na granici prolazimo brzo i nastavljamo dobrim tempom preko Budimpeste prema Djeru. U okolini Djera smo stali na jednoj pumpi da kupimo neko osvezenje i primetili da je levi bocni kofer odskrinut nekoliko centimetara i da je na mestu bravice rupa. Na svu srecu celjust kofera se drzala tako da se kofer nije otvorio a na tome se mozemo zahvaliti odlicnom autoputu kroz Madjarsku. Da je negde trucnulo ozbiljnije verovatno bismo prosuli sve stvari. Delove bravice, osim segera smo pronasli ispod rucke kofera i sklonili u dzep a kofer smo zategli gumenim natezacem i nastavili dalje. No, ovo je uticalo na potrosnju mnogo. Vazduh koji je nas je kocio otvorenim koferom ko zna koliko dugo pri brzini od 130+ kmh je potrosnju povecao na oko 9 litara. No i to je bolje nego da smo pogubili sve stvari na autoputu. Odavde idemo dalje do prelaza Rajka i jos malo do Bratislave. Slika sa ovog dela voznje nema, sto je i razumljivo... nema sta da se slika na autoputu. U Bratislavu stizemo oko 12:30h i vozimo direktno do rezervisanog smestaja: Pansion Vilo na samoj ivici starog grada. Nalazi se u diplomatskom delu grada okruzen ambasadama. Evo linka: http://www.penzionvi...boarding-house/ Docekuje nas vlasnik i odmah pokazuje da motor uteramo u garazu. A u garazi jedan intruder... ispostavilo se da je i on bajker, tako da smo imali par tema za razgovor a pogotovo je bilo korisno sto smo imali odmah temu da probijemo led u komunikaciji i ne budemo iskljucivo turisticki zvanicni. Sto se tice smestaja, sobe su lepe i ciste, opremljene svime najosnovnijim i dovoljno velike da se bajkerski moze raspakovati i raskomotiti. Na prvom spratu je i zajednicka kuhinja za sve goste u kojoj se nalazi frizider, sporet, aparat za espreso kafu i caj i naravno cajevi i kafa su na racun kuce. Takodje postoji i hladnjak sa sokovima i pivom, koji je pod kljucem, ali se od vlasnika moze kupiti hladnog nektara za umorne putnike. Cena dvokrevetne sobe je 40eur za prvu noc i 36eur za naredne noci. Mozda deluje mnogo ali imajte u vidu da je ovo na samo 2-3 stanice tramvajem od srca starog grada ili na 10 minuta lagane setnje. Takodje, Bratislava nije nimalo jeftin grad tako da je ovo sasvim pristojna cena uzimajuci u obzir lokaciju. Jedina negativna strana je to sto se u povratku iz grada poslednjih 200-300 metara treba penjati uzbrdo veoma strmim delom ulice. Malo smo se osvezili i presvukli, i krenuli da se malo prosetamo do starog grada, i nadjemo neki lep restoran za rucko-veceru. Evo par slika iz ulicica koje vode do starog grada i sa vidikovca sa kojeg se vidi ceo grad. I malo slika starog grada iz ove prve setnje .......... Prosli smo kroz tunel ispod tornja sa satom gde se u stazi nalazi veliki metalni krug sa obelezenim stranama sveta i obelezenim gradovima u svetu i udaljenostima do njih. Naslii smo i lep restoran slovacke hrane. Za rucak smo jeli krem corbu od belog luka u izdubljenoj cipovki, njoke sa sirom i slaninom a spirali sa sokom i pivom. No ovaj rucak u ambijentu starog grada je imao i svoju cenu. Corba je 5eur, Njoke 10eur, puta dva je zasad 30eur. na to se doda sok od 4eur i pivo od 4eur. I sve se to zasladi sa stavkom na fiskalnom racunu koja se zove usluga i kosta 2eur. Tako da je racun bio okruglo 40 evropskih! Nije jeftino, ali ako covek hoce da se opusti i uziva, jednom, dvaput moze sebi da dopusti i ovako nesto. Posle vecere smo polako krenui nazad na odmor. Bio je ovo dug dan. Usput jos pokoja fotka starog grada pa na autobus... nije nam se setalo... Ovog, prvog dana puta smo presli oko 495km a evo i mape puta:

Izvinjavam se... malo sam bio u stisci sa vremenom... krecemo sa putopisom predvece kad se vratim sa posla

Ideja putovanja u Poljsku vec nekoliko godina sazreva, a prosle godine na putovanju u Rumuniju smo se ekipno dogovorili da cemo ove godine ici u Poljsku. Prolece je rezervisano za putovanje u Umag, Leto je rezervisano za more, a za Poljsku nam ostaje septembar. Malo planiranja rute, detaljisanje, planiranje smestaja... nazalost ucesnika putovanja sve manje.. obaveze, finansije, nemanje slobodnih dana... Cak i Sandra i ja vec nismo bili sigurni da cemo moci da idemo. Medjutim krajem avgusta su se kockice slozile i nas dvoje odlucujemo da idemo sami. Malo menjamo rutu, trazimo smestaje i odlucujemo se za varijantu Bratislava-Krakow-Eger, ukupno 7 dana (6 nocenja). Stampamo "puskice" o sta ima za videti, posetiti, uraditi... U cetvrtak 04.09. smo spakovani... U subotu 06.09. krecemo...

Stari grad Trg u starom gradu Rucak i pice u starom gradu Setnja, upijanje i uzivanje... opustencija

Jedna napomena za sve koji hoce da idu na Transalpinu i Transfagarasan: NIKAKO ne ici na prevoje subotom, nedeljom i neradnim praznicima (rumunskim), posto ce guzva biti velika. Uvek za ove prevoje ciljajte radne dane i mocicete da uzivate u voznji i krivinama.

Moj predlog je da ides varijantu A...

Ajde bre Nikola ne prenemazi se nego dolazi na posao.. nakupilo se bre ovde uredjaja za servis

Putovanje nikad nije imalo nikakve veze sa vozilom vec sa vozacem... Ko hoce nadje nacin, ko nece, nadje izgovor

Pre par nedelja sam odradio servis (ulje, filter ulja i filter vazduha) Juce sam se vratio iz petodnevne voznje po Alpima, Dolomitima i naravno Umaga. U odlasku HR-SLO-A-I-SLO-HR sve po regionalnim i lokalnim putevima par prevoja sa puuuno snega,... opustena turisticka voznja sa 3 kofera i dve osobe na motoru U povratku do Rijeke pa autoputem do Osijeka i onda do kuce.... brzina na AP oko 115-120kmh Sve ukupno 1865km a za to vreme sam tocio 4-5 puta. Najmanja potrosnja mi je bila 5.6l/100km a najveca 5.9l/100km. Mogu reci da je super osecaj kada je motor sveze servisiran i ustelovan i kada se lampica za rezervu upali teka na 380-om kilometru

Hvala organizatorima na dobro organizovanom skupu Hvala majci prirodi za lepe i suncane dane Hvala svim prijateljima. poznanicima, starim i ponekim novim na lepom druzenju. Sta je lepo to je kratko, ali vidimo se u Umagu ponovo dogodine

Moj broj je: +381 63 506 461 Planiramo da se provozamo malo po Istri, naravno, ali gde i kad to sada jos ne znamo. Odavde nas krece 2 ili 3 motora ( 4 ili 5 osoba) a tamo negde usput nam se pridruzuje jos jedan motor.

Kao i uvek, ovaj skup koristimo i kao izgovor za malo duzu voznju, pa idemo do Austrije pa preko Dolomita do Umaga

Ne vozim skuter niti sam ga ikad vozio, ali ne vidim zasto bi se pregrejao u voznji. Ne vidim zasto bi iko proizvodio (pogotovo proizvodjac ovakvog imena) skuter kojim se moze preci samo odredjen broj km do pregrevanja. Mogu razumeti da se pregreje ako radi a stoji se u mestu ili da je pretovaren a krlja se na nekoj uzbrdici ili slicno, ali smatram da je totalna glupost da ce se pregrejati u toku voznje, pogotovo na otvorenom pa sve i da je +50 stepeni. Ima ovde jako mnogo skuterasa, neke od njih i znam, koji su na svojim putovanjima obisli vise kilometara nego neki drugi na "ozbiljnim" motorima. Forum ima dosta putopisa sa skuterima pa su ljudi prelazili 200-300-500km dnevno i nisu imali nikakvih problema. To je vozilo koje je napravljeno da se vozi... ima svojih ogranicenja, ali pregrevanje u toku voznje sigurno nije jedno od tih

Prednost novih modela je upravo sesta brzina i zbog toga je potrosnja oko 0.5-0.7 l manja na otvorenom putu. Uticaj FI je minimalan i zanemarljiv sto se potrosnje tice

Iskreno na duze varijante gde bih mogao da sracunam potrosnju nisam isao bez 3 kofera i suvozacice. Generalno u toj opciji bi potrosnja trebalo da bude oko 6 ili malo ispod toga. Ne kazem da je nemoguce da bude 5l... Najmanja potrosnja koju sam ja imao na putobanju je bila 5.63l/100km ali su verovatno bili idealni uslovi, idealna brzina, idealno....... Posto sam u svojim putopisima na kraju uvek stavljao ovakve podatke evo prosecnih potrosnja na putovanjima iz poslednjih nekoliko putopisa: 6.18 7.16 (jako mnogo autoputa i velike brzine) 6.87 5.79 (sam na motoru u Alpima - nije bas ravan i otvoren put) 6.27

Voznja uz Dunav sa RO strane je meni omiljena varijanta... verovatno cete naici na 3-4 kratke deonice gde se radi put ali osim toga je super. Svo vreme se vozi skoro u nivou Dunava. U povratku prolazite kroz prelep nacionalni park Semenic. Putevi su celom rutom ili dobri ili super. Pumpi u principu ima na odlaznoj ruti do pola svako malo... Na severnoj deonici verovatno malo redje ali ako natocite u blizini Djerdapa, nece vam ni trebati vise goriva sigurno. Imate ceo dan na raspolaganju... Tu deonicu cete opustenom voznjom preci za oko 5 sati VOZNJE, a ostatak dana vam je na raspolaganju za pauze, fotkanje, kafe,...

Ako se odlucite za kampovanje sa nase strane, mozda mozete razmotriti i smestaj Karatas kod Kladova... za par stotina dinara mozete dobiti sobe u bungalovima http://www.kampdjerdap.co.rs/?page_id=97

Da karb... 2000god SD1 Ako imas veliku potrosnju, 99% da moras stelovati karbove

O odlaznoj ruti nema sta da se prica... put uz Dunav je super za voznju. Kampovanje oko Baile Herculane. Jednom prilikom smo mi prosli kroz Baile Herculane i ubrzo posle naselja smo sa leve strane piuta videli super livadu izmedju puta i potoka sa 2-3 klupe i stola skucanih od dasaka. Od livade nas je delila improvizovana rampa. Prosli smo preds i parkirali se i u roku od 2 minuta se stvorio dedica kod nas. Trazio je da platimo 10 LEI za kampovanje. To je uobicajena praksa... Kivada je uredjena pokosena sa klupama i stolovima bas iz razloga da bi moglo da se kampuje. 10 LEI je oko 2.5eur, lokacija je super, ima iskopana plitka rupa u kojoj se moze naloziti vatra, pored reke se moze naci mnogo grana suvih... Nama je bilo super Ovu vasu povratnu rutu jesam vozio... t.j. secam se da sam prolazio kroz Bozovice ali se ne secam da li sam bio motorom ili kolima i ne secam se ni kakav je bio put. Znam samo da ne pamtim da je bio los... lose puteve pamtim jako dobro. PS - u povratko vas ruta vodi kroz NP Semenic, jedan od najlepsih nacionalnih parkova Rumunije