dan 5 Dan odmora i uzivanja u gradu. Posle kafice se spremamo da se prosetamo gradom ali pocinje jaka kisa. Nekih sat vremena smo proveli gledajuci kroz prozor zatvorene baste uz pice, dok se kisa nije smirila. Sandra i ja smo otisli da pogledamo jednu vinoteku u blizini a zatim da kupimo par poklona. Mojoj mami je rodjendan na dan kada stizemo kuci a imamo jos neke drugare kojima se blizi rodjendan pa da nadjemo nesto i za njih. Ostatak ekipe ide u setnju u stari grad. Mi smo neko vreme uzivali u vinoteci gde smo kupili par flasa vina a zatim obavili malu kupovinu poklona u starom gradu. Rucali smo na trgu i otisli da potrazimo ekipu koja je na suprotnoj strani trga uzivala u basti jednog kafica uz toceno pivo. Naravno, pridruzili smo im se dok se na trgu desavala neka srednjovekovna ceremonija smene straze ili tako nesto. Dok smo setali gradom ispred jednog hotela smo videli i: I malo fotki iz Brasova: Posle sat-dva kuliranja smo se prebacili u drugi kafic gde smo opet uz par pica pricali i druzili se sve dok se nije potpuno smracilo i postalo previse hladno da bismo sedeli napolju. Polako smo se vratili do naseg hotela gde smo druzenje nastavili jos neko vreme u basti, a onda na spavanje.

Trebaju mi 4 celicne felne 14-ke 5.5J ET 36 4x100 i 4 zimske gume polovne ali dobre 175/65-R14 ako neko ima nesto neka pise PP

dan 4 Ujutro smo se okupili u restoranu na dorucku koji je kostao 2 ili 3 eura po osobi. Omlet, salata, mleko i kafa. Dok smo cekali da se dorucak servira, izasli smo da okacimo kofere i shvatili da je na Saletovom Rocksteru prazna zadnja guma. Konsultovali smo se i posto nismo nasli rupu ni ekser, slozili smo se da je verovatno zbog loseg puta mozda pustilo na felni ili eventualno da je na ventilu. Posle dorucka je Sale doduvao malo gumu rucnom pumpom i tako smo dosli do prve benzinske pumpe. Na pumpi smo doduvali gumu i krenuli dalje prema Onestiju. Stali smo posle 50-ak kilometara da prekontrolisemo gumu i ponovo je ispustila na samo nesto preko jednog bara. Posle 50-ako kilometara smo jos jednom doduvali. Ali posle narednih 50 km vise nismo ni to mogli. Tada smo nasli malu rupicu na kojoj je pustalo. Pumpadzija je objasnio da na izlazu iz gradica ima radionica NEXXON gde mozemo da sredimo problem. Nasli smo radionicu ako se tako moze nazvati... mesto je ogromno i osim sto se bave vulkazniziranjem rade i servis svega od trotineta do slepera, popravljaju, vare,... Za malo vide od jednog eura je guma bila cepovana i naduvana a operacija je trajala 15 sekundi. Putovanje smo nastavili kroz grad Targu Secuesc do Brasova. Slika sa ove deonice nema, posto nije bilo sta da se slika. Uglavnom sve ravno, tu i tamo poneki brezuljak, magistralni put koji prolazi kroz mnostvo naselja... Ovaj put smo odabrali zato sto vreme nije bilo bas najlepse, bilo je oblacno i nismo hteli da se zavlacimo u brdovite predele u okolini Bacau i Adjud posto nismo nasli na netu nijednu zanimljivost koja bi bila zanimljiva u meri da rizikujemo voznju po kisi ceo dan. A i nekako smo se zazeleli i Brasova i jedva smo cekali da stignemo ponovo u ovaj prelepi grad koji ja smatram svojim drugim domom. Jedva smo cekali i da se vidimo sa nasim prijateljima, Ovijem i Ancom. A i jedva smo cekali da se najedemo odlicnih dimljenih rebaraca sa odlicnim tocenim pivom. Tako da smo u Brasov stigli rano popodne, negde oko 3 sata. Pravac hotel AdaBelle gde smo rezervisali smestaj, kao i mnogo puta ranije. Devojke koje rade u hotelu nas vec poznaju i ljubazno nas docekuju. Odmah nam otvaraju kapiju iza hotela da smestimo motore u ogradjeni prostor pa se smestamo u sobe. Ni ovde nije bilo problema sa otkazivanjem jedne sobe. hotel AdaBelle http://www.booking.com/hotel/ro/adabelle.en-gb.html?sid=26098520ec3df664f69d5160c09c60c7;dcid=2 Smestaj se nalazi na samoj ivici starog grada. Odlicna lokacija, super smestaj, sve je nadohvat ruke, a imaju i svoj kafic, otvorenu i zatvorenu bastu pa se i tu moze opustiti uz pice. Naravno cim smo se raspremili, seli smo u bastu da popijemo hladno pivo i kafu i dogovorimo se i kako cemo dalje. OStajemo dve noci da se nauzivamo u ovom prelepom gradu. Sa Ancom i Ovijem smo se dogovorili da se uvece nadjemo u jednom restoranu na veceri. A pridruzice nam se i clan foruma Owene-RO. Restoran smo lako nasli. Ogromna basta i u jednom uglu cetri spojena stola, taman za veliko drustvo koje se okupilo... nas 6, Anca i Ovi sa klincem i Ovene. Svi smo narucili rebarca i toceno pivo. Posle nekog vremena stizu konobarice sa litarskim kriglama... ohoooooo divota... A malo kasnije donose drvene izdubljene ovale sa pomfritom, umacima i lepim debelim mesnatim, dimljenim rebarcima. Nirvana!!! Kakvi su to ukusi i sa kakvim smo uzivanjem prozdirali to meso! Slika imamo tek posto smo vec pojeli. Super hrana, sto bi Sale rekao, budi ono iskonsko i tera da se uzme kamen i crta po pecini. Druzenje smo nastavili do kasno u noc. Ipak morali smo se razici. Domacini ujutro moraju na posao i sa Ancom i Ovijem se necemo sutradan videti posto idu u Bukurest na koncert The Wall. A nasa mala ekipa se vraca u smestaj i druzenje nastavljamo jos neko vreme u zatvorenoj basti uz jos par pica. Ovoga dana smo presli samo oko 220km, a evo i mape:

Nazalost prosle nedelje mi je umrla baka. Zbog toga bas i nisam bio raspolozen za pisanje, ali da nastavim tamo gde sam stao... Pa evo kako je nase putovanje teklo dalje. dan 3 Ujutro smo se okupili u restoranu hotela na dorucku. Iz menija se moze odabrati izmedju 4-5 "paket aranzmana" dorucka. Svi su fini i kolicinski su taman da se zasitite ali ne preobilni da biste se posle samo zavalili i dremnuli. Posle dorucka smo okacili kofere i krenuli dalje. Vreme malo kilavo. Ne pada kisa a nije bas ni sve sivo, ali nema ni sunca. Nije hladno ali nije ni toplo. Za voznju skoro idealno, ali nedostatak suncevih zraka nas ne inspirise da se nesto posebno zaustavljamo i slikamo. No na prvoj deonici danasnjeg dela puta nema bas sta ni da se vidi i slika. Uz jednu-dve pauze za cigaretu stizemo u Sighisoaru. Dok ulazimo u stari grad i Sunce se pomalja i pocinje da greje. U opremi postaje malo toplije nego sto je prijatno pa je taman i vreme za malo razgledanja i fotkanja. Sighisoara je inace grad u kome je rodjen Vlad Tepes (Drakula). Stari grad je prelep a to verovatno duguje i tome sto ovo nije bas bogat deo zemlje pa se nije previse ulagalo u besprekorne restauracije i modernizaciju. Sve je ocuvano i odrzavano taman toliko da ne propada i taman toliko da je staro jezgro zadrzalo dovoljno sarma. Utisak kvari samo to sto ima podosta turista. No imamo srecu da nije guzva, verovatno zato sto je leto pri kraju, radni dan je a i jos nije otkucalo podne. Prvo kafica i osvezenje na starom trgu a zatim setnja od oko sat vremena. Probazali smo kroz stare ulicice, videli kucu u kojoj je rodjen Vlad Tepes, koji zbog Stokerovog romana vazi za krvoloka i zver, a istorijski gledano je bio odlican vojskovodja i takticar koji je zbog toga bio omrazen van "svog dvorista" a omiljen u svom narodu. Naravno da bi se ostvario priliv nekog novca sve je podredjeno turizmu i nemilosrdno se eksploatise glavni lik Stokerovog romana. Ne mogu da zamerim i razumem da se snalaze kako znaju i umeju da zarade za zivot. Kad smo vec tu i posto smo videli i nesto malo od istorijskih detalja, prepustimo se knjizevnom i filmskom delu price. Ulazimo u kafic koji se nalazi u kuci u kojoj je rodjen Drakula u nameri da vidimo sobu u kojoj je rodjen. Pored sanka nas zaustavljaju da sacekamo malo. Dedica se penje uz stepenice i pali rasvetu i muziku da se stvori sablasna atmosfera, pa nas pusta posto nam naplati 5 leja (1.25eur). Razmicemo zavesu i u polumraku vidimo mrtvacki kovceg na sred sobe. U kovcegu lesi neko... ili je lutka? Sa Zongshen HI-FI-ja tresti filmski instrumental. Stojimo ispre "mrtvaca-vampira" i ne znamo da li da se smejemo ili sta vec pa odlucujemo da napravimo par slika. U jednom momentu mrtvac naglo ustaje u tisini i sedecki nas gleda rasirenih ruku. Mi smo i dalje u tisini, ali posle kratkih par sekundi koji deluju kao da su minuti u pitanju postaje neprijatno i glupo pa se odlucujemo za aplauz. Mrtvac-vampir nam pozira za par slika pa odlazimo da vidimo i drugu prostoriju a zatim izlazimo da privedemo kraju ovu setnju. Posle jos jednog kruga se polako spremamo za voznju. Put nastavljamo preko Lupeni-ja do Praida gde pocinje lep sumovit predeo i manji planinski prevoj. Ovo je deonica na kojoj ranije nikad nismo bili i odusevila nas je i priroda i put. Bilo je odlicno za opustajucu voznju i krivinarenje. Na vrhu prevoja smo odlucili da prezalogajimo nesto i nasli smo simpatican restoran/pansion. Na nase pitanje da li ima nesto da se pojede (inace ovde se prica cisti madjarski jezik) dobili smo odgovor da ima corba i peceno meso sa pomfritom. Nema menija, birkanja,... savrseno! Ubrzo je stigla kafa, pa hrana i pice. Jos malo smo se opustali na terasi restorana grejuci se na Suncu pa smo krenuli dalje. Nastavljamo dalje i kroz sumovite predele se spustamo prema mestu Bicaz, ali pre toga prolazimo kroz kanjon Bicaz i prolazimo pored jezera koje se na rumunskom zove Lacul Rosu ili u prevodu crveno jezero. Madjarska populacija ga zove jezerom ubicom iz meni nepoznatih razloga. Sve u svemu jezero je nastalo tako sto se 1837 godine desio niz odrona i klizista koja su dovela do formiranja ovog jezera. No nemojte misliti da je ovo neko lepo jezero za kupoanje ili nesto slicno. Ima boju blata i iz njega vire kolcevi... tacnije viri drvece t.j. ostaci drveca koje je potopljeno. Nazalost slika iz knjona niko od nas nema. Svi smo se predali voznji i gledanju naokolo. Takodje smo se predali i tome da pokusamo da obidjemo sve rupe i kratere na putu, koji nisu smanjili sveopsti utisak voznje kroz ovaj prelep kanjon. Ipak niko se nije setio da napravi bar jednu fotku. Ali zati imamo video snimaka, koje cu postaviti kasnije po zavrsetku putopisa kada ih malo izmontiram i isecem nepotrebne stvari. Po izlasku iz kanjona stizemo u mesto Bicaz gde u GPS kucam adresu naseg smestaja. u Piatra Neamtu. Gos nas vodi magistralnim putem kroz grad, navodi na skretanje, kroz industrijski deo grada, do nekih njiva ispred neke fabrike. Proveravamo na drugom GPS-u, ali i on tvrdi da smo na dobroj lokaciji. Na srecu imao sam odstampanu rezervaciju na kojoj ima i koordinata koje nas vracaju na magistralni put i dovode 2-3 kilometra dalje u prigradko naselje Dumbrava Rosie tacno ispred hotela Byblos koji sam rezervisao. Ljubazni recepcioner/konobar/knjigovodja/kuvar/... uopste nije pravio problem oko otkazivanja jedne sobe vec nam je pozeleo dobrodoslicu i dao nam kljuceve vise nego pristojnij i cistih soba na spratu iznad restorana. Pansion Byblos - http://www.booking.com/hotel/ro/pensiunea-byblos.en-gb.html?sid=26098520ec3df664f69d5160c09c60c7;dcid=2 Cena za tri sobe - 69eur (11.5 eur po osobi) Posle raspremanja okupili smo se u restoranu na kafi i na turi pica... dve ture... tri ture... do kasno kasno u noc... sve dok recepcioner/konobar/knjigovodja/kuvar nije rekao da sada vec stvarno mora da zatvroi restoran posto vide ne moze da drzi otvorene oci. Predjeno oko 340km... evo i mape puta

Kada se skroz poveca i otvori... da li je sve jedan tovarni prostor ili ima pregradu?

Nastavak za par dana

mali dodatak. Bilo bi dobro da motor ima veliki vizir ili ako nema da dokupis neki dodatak. Sa originalnim vizirom ce vetar da ti udara u kacigu a to zna da bude poprilicno bucno

Evo ja imam Varu 2000god 1. Brzinama 110-130 uglavnom vozim samo autoputem kada idem negde daleko a onda uvek imam moju dragu iza i 3 kofera... Potrosnja se u tom slucaju krece oko 7l/100km, a u slucaju da ima mnogo vetra ide do 7.5l/100km. Inace na nasim putovanjima po GR, RO, EU natovareni, kombinovane voznjei ne previse cepanja po gasu (uglavnom se na otvorenom vozi 90-110 a po krivinama u planinama, ukoliko je moguce 60-80) i potrosnja nam se krece od 5.8-6.3l/100km kada se sracuna prosek celog putovanja od 2000-4000km 2. ne znam za to.. ja sam sa mojim presao za nesto vise od dve godine oko 40000km, na satu je 107000km. U dokumentaciji koju sam dobio se ne vidi da je bilo sta radjeno sa masinom. Ja sa motorom nemam nikakvih problema. Samo ulje, filteri i evo sad nedavno zamenjene platine na pumpi za benzin 3. ne greje ispod sedista. E u noge malo duva toplog vazduha posto su hladnjaci smesteni tako i prorezi na plastikama su usmereni unazad prema kolenima. Medjutim sto se tice nekih letnjih voznji nisam nikada osetio nista neprijatno niti vruce koliko god da je bilo toplo napolju. Jedino u onim stravicnim guzvama kada se ne moze ni provuci kroz neki saobracaj u velikim gradovima kada su ozbiljni zastoji ili zakrcenja se moze desiti da se oseti da dodaje temperaturu na noge zato sto manje vise ventilator konstantno radi. Sto se tice voznje po hladnom vremenu, ne oseti se da greje noge, ali ima pozitivan uticaj u smislu da topao vazduh koji izlazi prema nogama sprecava hladan vetar da hladi kolena. Generalno, ne treba to da te brine U slucaju da gledas neki primerak proveri: - da nista ne zvakace i ne lupka u masini - da su cilindri suvi na zaprivkama - na donjoj strani motora je normalno da bude masnoce od lanca - pri voznji zvuk masine treba da se cuje kaz zvizdanje - pri konstantnoj brzini ne sme da cima Generalno su veoma pouzdane masine i ako je masina zdrava, treba da uz polako doziranje kvacila bude u mogucnosti da krene cak i u trecoj brzini. Ako kupis Varu ne bi bilo lose da pazaris na ebayu ili negde drugde kit platina za benzinsku pumpu (kosta oko 20eur). Platine se cak i pored puta mogu zameniti za pola sata, a inace se platinska dugmad istrose na svakih 40-50000km. Ispod sedista pogledaj da li ima alat... taj alat je sve sto ti je potrebno za ceo motor. Uopstena, ako probas motor i on zvizdi i nista ne lupka i ne vuce u stranu kada pustis korman, trebalo bi da je sve u redu. Ukoliko ti se pri nekoj kombinovanoj voznji potrosnja popne iznad 6.5-7l/100km potrebno je stelovanje karburatora Ja sam motor kupio pre nesto manje od 3 godine. Na motoru je jos uvel set lanca sa kojim sam ga kupio. Odmah sam ugradio podmazivac lanca i dosad ga nisam morao ni dotezati. Zamenjene su kocione plocice, a diskovi su oni koji su bili na motoru. Uradio sam 3-4 zamene ulja i 2 zamene filtera vazduha.Jako je osetljiv na prljav filter vazduha na visinama preko 1600-1700mNV. Montirane su obe nove gume pre oko 20000km i jos mogu da idu jednu sezonu. Ne znam napamet koje su ali ako te bude interesovalo, dojavicu, posto su izgleda pun pogodak za ovaj motor i jako sam zadovoljan sa njima. Motor odlicno poteze i kada smo dvoje full natovareni i ima jako mnogo rezervne snage kada je potrebno obici, proci,... Brutalno dobro koci pogotovo kada se obe istovremeno koriste. Iako mnogi pricaju kako je to tezak motor i nezgrapan za provlacenje kroz saobracaj u gradu, moje iskustvo je da je osecaj kao da je 50kg laksi od afrike i mnogo upravljiviji u gradskoj guzvi. Mane: Jaaaako ne voli da sidje u prasinu... tucanik i makadam mu ne smetaju mada ce tu suvozac osetiti sve u guzici i ledjima, ali prasinu, zemlju i slicne mekane podloge ne voli Kada ti padne gledaj da ga dignes dok si jos pun adrenalina, posto ces se pomuciti kada se smiris. Dizao sam ga ja sa svojih 175cm i 77kg ali nije lagan za podizanje Eto pa ako te nesto interesuje, pitaj PS - nemam nameru da ga menjam narednih nekoliko godina a jedini za koga bih menjao je GS 1150 ADV i to samo zbog zbica u tockovima i boljim mogucnostima van asfalta. Vara je mazga koja ne oseti kada se cak i divljacki natovari za neko veliko putovanje sve dok si na kakvom-takvom putu

Joseph B.

He he

Put nastavljamo preko sela Sugag, i gradova Sebes, Alba Iulia i Aiud do grada Turda. U turdi cemo prenociti, ali prvo idemo da posetimo stari rudnik soli, Salina Turda. Ovo je rudnik koji je star skoro hiljadu godina. Prvi put se pominje 1075 godine a iskopavanje je prestalo 1932 godine. Od 1992 goine je rudnik otvoren u terapeutske svrhe a kasnije i turisticke. Ulaznica kosta 20lei (oko 4eur) a otvoren je za posete od 9 do 19h. http://salinaturda.eu/?lang=en Ako budete isli u posetu, ponesite jakne sa sobom posto je temperatura u rudniku oko 10 stepeni. Ulazi se u dugacak tunel od par stotina metara odakle se ulazi u mrezu hodnika koji vode do nekadasnjih prostorija za izvlacenje, obradu, i slicno i na kraju se dolazi do ogromne galerije koja je duboka preko 15 spratova. Pre par godina smo Joseph i ja silazili stepenicama, ali sada vec ima ugradjen lift. Na dnu ogromne galerije se nalazi mnostvo stvari za zabavu, kao sto je tocak, stoni tenis, mini kuglana, mini golf, bilijar pa i jezerce sa camcima. Posto smo zavrsili obilazak rudnika, provozali smo se par stotina metara do naseg hotela. Recepcionerka nije bas bila srecna zbog otkazivanja jedne sobe ali nije nam naplatila. Smestili smo se u prelepom hotelu Centrum Turda http://www.booking.com/hotel/ro/centrum-turda.en-gb.html?sid=26098520ec3df664f69d5160c09c60c7;dcid=2 Soba za dve osobe sa doruckom je kostala 35 eura. Svi smo se na brzinu istusirali i okupili u basti hotelskog restorana. Posle dve ture pica, oslucili smo da se prosetamo centrom grada i veceramo negde. U hotel smo se vratili vec poprilicno kasno pa smo brze bolje svi otisli na spavanje. Ovoga dana smo presli oko 300 km cistog uzivanja. Evo i rute:

dan 2 Budimo se, oblacimo, pakujemo kofere,... Ja preko terase dolazim do apartmana u kojem je smesten ostatak ekipe. Gledam kako Mare pakuje vrecu za spavanje i gomilu tepiha koji su mu bili krevet, i Arpada koji se drzi za ledja i pravi ukocene grimase. Ispostavilo se da je krevet na izvlacenje pokvaren i da se nije mogao razvuci, a pored toga jos i propao. Medjutim njih dvojica nisu nasli za shodno da se obrate na recepciji ili bar da kazu meni kako bih ja trazio drugi smestaj. Kako god, polako smo se spremili i otisli na dorucak koji je bio sasvim pristojan... jaje na oko, parce sunke i sira, marmelada, maslac,... I polako se spakovali u opremu. Vozimo par kilometara do mestasca Tismana, gde izlazimo na magistralu. Tocimo gorivo na maloj pumpi na raskrsnici i idemo dalje. Prolazimo kroz Targu Jiu pa kroz selo Novaci, a u malom gradicu Ranca pravimo pauzu za kafu. Posle kratkog osvezenja krecemo dalje... Transalpina... meni najbolji put za voznju motora. Transfagarasan je lepsi za oci, ali Transalpina je raj za voznju. No napravio sam jednu gresku u planiranju... nedelja je, a to znaci da ce biti mnogo ljudi u planini. Ispostavilo se da je tako i u blizini vrha smo mileli u koloni automobila polako ih obilazeci. I sam prevoj se promenio za protekle dve godine. Na vrhu gde je bila nekad prazna ledina sa prelepim pogledom, sada su improvizovani restorani i kafici. Lepo to sve izgleda, ali nije to ono sto je nekad bilo. A pored svega toga, Joseph, Sale i ja se prisecamo kako je bilo pre 5-6 godina kada smo bili na ovom mestu a nije bilo ni metra asfalta. Samo put od zemlje i kamenja koji su utabali lokalci. Jos nesto nas je omelo u pravom uzivanju na vrhu, a to je bila magla. Na srecu samo u najvisem delu prevoja. Odavde se polako spustamo do blizine jezera Vidra gde je raskrsnica. Levo se ide za Petrosani, desno za Brezoi i Ramnicu Valcea, a pravo se nastavlja severni deo Transalpine. Naravno mi nastavljamo pravo. Ovaj deo je uglavnom sumovit, ali i dalje je prelepa priroda i odlican asfalt skoro do kraja. Ipak na severnoj deonici ima 3-4 kratke deonice (od 100-ak metara) gde nema asfalta ili ga ima samo u tragovima. A kada se prodju ove deonice nastavlja se ponovo dobar asfalt, ali ima 50-ak mesta na kojima su ispod puta provlacili cevi pa su ta mesta samo zatrpana sljunkom i kamenjem. Na tim mestima je Varadero pod teretom nas dvoj i prtljaga poskakivao tako da smo u kicmi osetili svaki kamencic. Nadam se da ce ovo u dogledno vreme da se odradi novim asfaltom posto je nama dvoma bilo poprilicno naporno ispred svake takve zakrpe naglo usporiti, preci pa ponovo ubrzavati u nadi da ce sledeca zakrpa biti ne ubrzo. Ta losa deonica se zavrsava u okolini jezera Oasa, a odatle ponovo potpuno uzivanje do seoca Sugag gde Transalpina zavrsava. Imali smo srece pa nismo imali kisu. Na slikama cete videti da je put jako mokar, ali je kisa protutnjala pre nas, tako da nam je tajming stajanja, odmora, fotkanja bio savrsen. Da smo manje pauzirali uleteli bismo u kisu. Pre nego sto smo stigli do civilizacije, zaustavili smo se u restoranu pored puta kako bismo rucali i pustili oblake da odmaknu pre nego nastavimo nase putovanje na sever.

Dan 1 budjenje, kafa, oblacenje... Sandra i ja se nalazimo sa Arpadom i Saletom na Novom Naselju ispred IDEA supermarketa i krecemo kroz Novi Sad, izlazimo na magistralu prema Zrenjaninu i stajemo na raskrsnici za Zabalj. Ovde su nam se ubrzo pridruzili Mare i Joseph pa smo nastavili preko Zrenjanina prema Vrscu. Na jednom mestu smo stali pored puta... zov prirode. Posle par minuta smo bili spremni za nastavak. Ja sam cekao da propustim jedan auto pre nego sto se ukljucim na put a Sale je gledajuci u isti taj auto mislio da ima vremena da izadje i u isto vreme je mislio da sam ja vec krenuo i sa razdaljine od pola metra se zakucao u mene od nazad. Stete ni povreda na srecu nije bilo. Meni se malo iskrivio nosac desnog kofera a Saletu se malo pomerio far. Sve cemo to namestiti veceras kada se smestimo. Nastavljamo preko Vrsca do Bele Crkve i granicnog prelaza. Brzo prelazimo granicu i krecemo u prelepu voznju uz Dunav, skoro do Djerdapske brane. Pravimo dve-tri pauze za fotografisanje i cigaru i na jednoj od njih saznajemo da je usput Josephu pukao nosac zadnjeg kofera. On ga je ucvrstio sa natezacima i dogovaramo da, ukoliko bude pravio problema, resimo to u Brasovu u Ovijevoj radionici. Pre nego sto cemo stici do brane, put skrece levo i krecemo u unutrasnjost. Dolazimo do gradica Baile Herculane, koji je poznat po banji i odatle krece voznja po prelepom nacionalnom parku Domogled-Valea Cernei. Dajemo sebi oduska i svako krece da vozi svoju voznju po prelepim sumskim krivinama i odlicnom asfaltu. Kolona se razvukla ali sam znao da sam ja jos uvek prvi i da je Joseph verovatno zadnji, posto voli da se vozi na zacelju. U jednoj krivini on se odjednom stvorio pored mene uzvikujuci da stanemo. Parkirali smo se ispred jedne kuce na pocetku sela. Joseph je skinuo kacigu a usna mu je bila natecena na trostruko. Rekao je da je na trenutak odskrinuo vizir da udje svezeg vazduha i da je istog momenta nesto uletelo i ubolo ga u usnu. Verovatno je bila neka besna osa ili mozda cak i strsljen. Sandra mu je dala lek da se spreci eventualna alergijska reakcija i odlucili smo da malo pauziramo da vidimo kako ce se osecati, posto je napomenuo da mu malo prolaze trnci kroz telo. Ipak dobar znak je bio sto nije bilo oticanja jezika i grla, tako da smo posle nekih pola sata odlucili da krenemo dalje posto smo bili blizu danasnje destinacije. Dok smo se oblacili pojavila se zena iz kuce ispred koje smo se parkirali, sa velikom cinijom sljiva i jabuka. Pojeli smo malo a ostatak je izvrnula u kesu u moj zadnji kofer. Hvala . Ekipa nastavlja dalje, skrecemo i uskoro izlazimo iz nacionalnog parka. Vozimo preko malog mesta Baia de Arama i dolazimo do varosice Tismana. Prolazimo kroz naselje i posle par kilometara stizemo ispred hotela Tismana u blizini manastira. Na recepciji korigujemo sobe, posto nas je manje nego sto smo predvideli. Recepcionerka ne pravi problem i dobijamo jednu sobu sa bracnim lezajem i jedan apartman za cetvoricu. Na brzinu smo ubacili stvari i narednih pola sata sredjivali i ucvrscivali na motorima sitnice koje smo malim nezgodama pomerili i pokrivili. Takodje montiramo na motore nosace kamera kako bismo narednih dana svi mogli da koristimo Saletovu GoPro kameru. Ostatak veceri smo proveli na terasi restorana uz par piva i kafu. evo linka za hotel Tismana http://www.booking.c...0bd0081379b92X1 Inace smo za nas 6, nocenje sa doruckom ukupno platili 200LEI t.j. 45eur, sto po osobi izadje na 7.5eur Ukupno smo presli oko 425km ovoga dana, a evo i rute:

Cela ova prica pocinje tamo neke 2006-te godine kada smo se Joseph i ja prvi put otisnuli u tu nepoznatu nam zemlju i zaljubili se u nju, sto nas je teralo da se vracamo iznova i iznova. Neka mesta u ovoj prelepoj zemlji smo posecivali vec toliko puta da ih smatramo nasim drugim domom. A konkretno ovaj putopis pocinje negde na zimu oko nove godine 2012/2013. Nebojsa, vlasnik PIN Computers-a, firme u kojoj radimo, me je upitao da li mozda planiramo neko putovanje kroz Rumuniju posto bi voleo da poseti Transfagarasan, a zeleo bi da ide sa nekim ko ima iskustva sa Rumunijom. Ehhh, pa teze je zabu naterati u vodu nego nas u Rumuniju. Jos isti dan sam u glavi imao neki okvirni plan, koji je, naravno, podrazumevam mnogo vise od Transfagarasana. Razmisljao sam malo i odlucio da na put pozovem jos neke prijatelje koji nisu bili na ovim mestima i da im pokazemo lepote ove zemlje. No nazalost Jagr, MDR i Stipe nisu uspeli da se iskombinuju tako da je za voznju ostalo standardna druzina sa dodatkom Nebojse. Za vreme zime i proleca, plan se polako uoblicio, napravio sam manje izmene da bude zanimljivije a i ekipa je izdejstvovala godisnje odmore. Start je odredjen za 24.06.2013. a putovanje ce trajati 7 dana, t.j. 6 nocenja. Ekipa: Sandra i moja malenkost na Varaderu Joseph na KTM-u Arpad na Dominatoru Sale na Rocksteru Mare na GS1200 Nebojsa na GS1200 Dva dana pred put saznajemo da Nebojsa nije jos dobio saobracajnu dozvolu za motor. Krece se u akciju da se stvari ubrzaju, medjutim u petak uvece, dok smo se Sandra i ja pakovali, dobio sam poziv od njega u kome me je obavestio da, nazalost, nema nista od njegovog putovanja. Tacnije, rekao je da je mrka kapa sto se tice saobracajne. No da objasnim sta se desilo i kako savrseno funkcionise nas sistem sto se registracija vozila tice... Na njegovom motoru su iste tablice vec drugu ili trecu godinu, medjutim grad je promenio naziv ulice i bio je prinudjen da vadi novu saobracajnu. Naravno dobio je potvrdu sa kojom moze da se vozi sirom nase velike zemlje. Kada je isteklo famoznih 10 dana (dva dana pred put) otisao je da prezume novu saobracajnu, ali je dobio obavestenje da je saobracana vec preuzeta za tu registarsku tablicu. Da skratim pricu, ispostavilo se da su uspeli da za njegovu tablicu izdaju saobracajnu na "Peru Perica" za neku vespu. Naravno dobio je uveravanja da ce mu se nova saobracajna izdati u roku od 24 casa, ali tek posto nahvataju doticnog "Peru" kako bi i njegovu, neispravnu, saobracajnu oduzeli. A to, naravno, u ovoj zemlji ne ide lako. Ono sto u ovoj zemlji ide lako, su ozbiljne sistemske greske. Tako da se ekipa smanjila na nas 6. Naravno i on i mi smo bili razocarani, ali smo se dogovorili da cemo dogovine osmisliti novo putovanje. U celoj toj zavrzlami, Nebojsa nam je dao i jednu lepu vest, a to je da je on, t.j. PIN computers, nameravao da bude sponzor putovanja i da ce celoj ekipi biti refundiran trosak smestaja za celo putovanje. Otuda i naziv putopisa. Jos jedno spavanje i nasa avantura i putovanje moze da pocne.

Mislim da je od 96-te na zadnjem tocku disk... tako da je ovde sve ok. Jedina razlika je ovde to sto nema prekidac za svetlo... ostalo je sve isto

Sto se tice smestaja... dodjes do bas carsije... tacno preko puta cesme, na cosku imas kancelariju, recepciju hostela ljubicica. Udjes tamo i pitas sta imaju od smestaja. Oni drze preko 1200 kreveta u sarajevu, uglavnom u okolini bas carsije. Ko ima nesto za izdavanje, izdaje preko njih. Mi svaki put idemo kod njih i uvek su nam nasle dobar smestaj.

Ne mogu da verujem da je toliko problem izdrzati par sati bez casice! Jbg putujem cesto i uglavnom uvek imam voljenu osobu iza sebe. Zasto da rizikujem da zbog glupog piva izgubim onaj dragoceni delic sekunde u nekoj reakciji u saobracaju. Vozim od tacke A do tacke B i kad stignem na odrediste i parkiram, pijem koliko mi prija. Kad budem bio u problemu da se razmisljam da popijem usput zato sto mi toliko jako nedostaje to pivo ili casica rakije, onda cu se vec zapitati da li imam neki ozbiljniji problem.

Evo vratili se sa puta od nesto preko 2000km pa da prenesem utiske o ovoj elektronici za pumpu goriva. Generalno pumpa radi posao, ali imao sam malo problema... Naime najveci problemi su bili na ozbiljnijim usponima i ukosnicama, gde ponekad treba dodati ostriji gas kako bi se prosla krivina. Na takvim mestima jednostavno motor ne dobija dovoljno goriva da povuce naglo, t.j. pumpa malo pumpa. Svaki put sam morao da saltam jednu nise, od uobicajenog, kako bih dobio obrtaje u kojima ce motor imati dovoljno obrtnog momenta. No kako god, stvar radi, samo je verovatno potrebno neko stelovanje, ili za extremnije slucajeve ili za Varadera.

Naravno da moze izmena.. dan1: Nis - Curtea onako kako si i planirao - oko 415km dan2: Curtea - Transfagarasan - Bran - Brasov - oko 245km dan3: Brasov - Sibiu - Transalpina - Targu Jiu - oko 350km dan4: Targu Jiu - Nis - oko 305km ruta: https://maps.google.com/maps?saddr=Srbija,+Ni%C5%A1&daddr=Curtea+de+Arge%C8%99,+Romania+to:45.620926,24.61297+to:Bran,+Romania+to:Bra%C8%99ov,+Romania+to:45.592164,23.6456698+to:45.2534292,23.6970592+to:T%C3%A2rgu+Jiu,+Romania+to:Srbija,+Ni%C5%A1&hl=en&ie=UTF8&ll=44.484749,24.686279&spn=3.389826,8.453979&sll=44.933696,23.840332&sspn=1.681854,4.22699&geocode=FVQAlQIdiBxOASllH8hAwrBVRzHNwyoS458xVg%3BFd_EsAId_5J4ASnz9MhoaTJNRzFOV83JkMd9Mw%3BFb4euAIdapB3ASk3nTHBuOtMRzFt4l7HfRflSQ%3BFd1ytgIdxwaDASlzWOVM5UezQDEQzPX-X3Sjsg%3BFWOmuAIdMMqGASnxFKIqhluzQDEPHjlU7_L1bA%3BFWSutwId5c1oASlZuhChFTVMRzH4CQrXNxnvqQ%3BFTWDsgIdo5ZpASmXvW0QY6JNRzHXnoiNoZx5Dw%3BFbcqrwId4iRjASnbhVw6uotNRzEeK9RvwZR-9w%3BFVQAlQIdiBxOASllH8hAwrBVRzHNwyoS458xVg&mra=dpe&mrsp=6&sz=9&via=2,5,6&t=m&z=8

Curtea de Arges - pensiunea Jankovic (restaurant Sarbesc) - str Cuza Voda je ulica Sibiu - pension Happy Day - Str. Lunga nr. 2D Targu Jiu.. ako nisi bas vezan za naselje onda bih mozda predlozio hotel Tismana - Str Manastirii, FN, Tismana

Pumpa montirana Obrnuli smo veliki krug oko Novog Sada... malo lagano, malo navlacenja... deluje da pumpa sa Labandovom elektronikom radi super!

Evo vesti u vezi pumpe... - Stigla pumpa iz Kosjerica od Kepe i Velje. I ona je u dosta istrosenom stanju ali jos radi i nosicemo je kao bekap na put. - Stigla Labandova elektronika, montirana i radi. Jedino sto radi sporije nego sa platinama, ali testiracemo uvece kad montiramo na motor - A Mare, kralj, je kupio kit platine za moju pumpu u Sloveniji i donosi nam vece pre kretanja na put, tako da ukoliko bude potrebe mozemo za pola sata da montiramo na moju pumpu. Svima se zahvaljujem na pomoci

Laband

Mislio sam na neku brzu varijantu kod nas... Za ebay znam i ja, nego sam hteo da resim brzo posto treba da krenem na put. No narucio sam onu elektroniku koja treba da zameni platine pa cu da sredim zasad na taj nacin muju mitsubishi pumpu i nadam se da ce to biti OK, a zahvaljujuci Kepi i Velji dobicu na zajam pumpu od Afrike koja bi trebalo da odgovara i za Varu. Kombinacija te dve pumpe bi trebalo da mi bude dovoljno da odradim ovo putovanje a za trajno resenje cu da brinem kada se vratim. A mozda se ona elektronika i pokaze dobro pa ne bude potrebe za nicim dalje.

Pedja imas ideju gde moze da se kupe platinska dugmad? Ja sam po NS-u trazio ali bezuspesno