Elem da nastavim. Posle prvog izlaska na stazu sam u nekoj meri mozda cak i bio razocaran ali samo saznanjem da zapravo imam jako mnogo da radim. Cekao sam da ljudi postave fotografije kako bih video sebe na motoru i kada se to najzad desilo ide i novo razocaranje. Vidim na slikama da sam jako daleko od onog sto bih ja zeleo. Pokusavam samog sebe da utesim da je verovatno fotograf hvatao los momenat, ali jbg sve ostale je uhvatio u dobrom momentu osim mene. Bice da nije do fotografa majku mu. Nista idemo dalje. Poceo sam da ucim i uplacujem i sledeci track day. Drugi put upoznajem jos ljudi i formira se neka ekipa (da se ljudi ne uvrede ) druga liga zapad gde spadamo u tom momentu po meni Charlie, Maximus, Scaffold, Milos87,mali zeleni, ja....(mislim da se u ovom delu nece niko uvrediti ako sam ga zaboravio ) i zajedno pokusavamo da ukrademo zanat od iskusnijih s manje ili vise uspeha.
U jednom momentu je ovo pisanje pretilo da ode u ozbiljnu patetiku koliko su mi neki ljudi postali dragi pa necu da spominjem dalje a nadam se da znaju oni ko su. Samo cu reci da osim voznje volim i da se druzim sa svima njima koliko toliko na stazi a i sire.
Ni taj drugi odlazak kao ni narednih nekoliko ne donosi meni zeljen rezultat, ali neki napredak se primecuje. Sve u svemu cele te prve sezone mojih odlazaka na Navak sam vozio u textilnoj opremi i to je ostavljalo prostora dodatnoj barijeri. Pozicija na motoru malo popravljena , vremena malo bolja, sigurnost u sebe i motor donekle podignuta ali i dalje nisam bio zadovoljan. Tako sam i zavrsio prvu sezonu na stazi.
Zimska pauza je posluzila da kupim opremu (kozna jakna i pantalone kao i nove cizme i rukavice su kupljeni). Osim trosenja love na opremu sada sam bio sposoban da na sasvim drugaciji nacin gledam snimke na YT, slusam savete, citam i sve ostalo, jer sada sam znao sta treba da unapredim. Ostalo je samo kako.
Nova sezona. Idemo opet ispocetka. Sad malo bolje opremljen, ali i dalje bez slajdera na kolenima mada sam razmisljao ko ga j ako i dohvatim koznim pantalonama nije strasno. Medjutim i dalje sam daleko od cilja. Vremena kao na kraju predhodne sezone mozda cak i losija malo. Moje samopouzdanje losije i opet misao da treba da batalim stazu nisam ja za to. Sa druge strane sada me vec na Navak vuce i ekipa pa na svu srecu ne odustajem. U medjuvremenu sam kupio jednodelni kombinezon sa slajderima i vec prvi put u njemu na stazi dolazim do rezultata. Izlazim sa stinta a slajder oderan. Konacno padaju cestitke i na moj racun i osecam se dobro. Od tog momenta staza i voznja na njoj su poprimile novu dimenziju. Nastavio sam da radim na polozaju i mislim da sam ga jos malo unapredio, jos sam malo unapredio i vreme po krugu.
Poenta ovolikog pisanja je da sada nakon dve sezone na Navaku Charlie sa novim motorom pravi odlicna vremena, ja sam zadovoljan osecajem na motoru, ostatak pomenute ekipe takodje napredovao znacajno i svima nam je lepo ali... Sad dolazi ali, iako sam licno mnogo puta izjavio da mi vreme nije bitno, moram da priznam da je bitno ali ne da bih bio bolji ili losiji od nekoga vec da bih video svoj napredak jer sad je to merilo napredka. Nikada necu biti brzi od na primer Aresa i to je jednostavno. Covek ozbiljno vozi motore 15-20 god a i trkao se i naravno da mi to ne predstavlja problem. Necu biti brzi ni od ostalih koje sam spomenuo kao recimo uzore dok smo samo pisali u ovoj temi kao ni jos od milion drugih, ali sam brzi i bolji od sebe pre mesec, dva ili godinu i to je to.
Sada Charlie i ja razmisljamo o skracivanju prenosa, meni cak covek na stazi pomogao i malo mi nastelovao ogibljenje, razmisljam o GP Racer gumama, teflonska creva itd. Hocu da kazem pada u vodu ono vreme nije bitno. Da se razumemo jos uvek sam medju sporijima na stazi ali sada se na tim vremenima osecam sigurno. Da nije bilo staze ja bih i dalje sedeo za kompom ili u kaficu i tupio kako ja mogu sta hocu ali eto necu da se zajebavam u saobracaju i da bih mogao da vozim sigurno kao nasi trkaci ako ne i kao ljudi u recimo WSBK ali eto necu a u sustini bih znao da nemam znanja, umeca, vestine a bogami i m.da.
Svi koji hoce da unaprede svoj polozaj na motoru bi trebali da dodju na stazu jer tu je to najlakse uraditi. Cuo sam od dosta ljudi kada su prvi put bili da im teze idu desne od levih krivina a Navak je takav da desnih ima vise i moj odgovor na to je bio da je to sasvim normalno kada dolazis sa ulice jer u levoj si opusteniji ako te izvuce ides u livadu a desna ako te izvuce eto te u suprotnoj trace ne daj boze na necijem hladnjaku. Ljudi su pricali i da imaju problem da se opuste u startu jer ocekuju tamica iz suprotnog smera ili rupu ili prosutu naftu ili ulje i onda kada mozak prihvati da toga nema pocinje ucenje. Takodje hitna pomoc je na stazi i ne daj boze tu je za minut dok u saobracaju recimo na spomenutoj Cestobrodici pojma nemam koliko bi im vremena trebalo i voleo bih da niko nikada ni ne sazna.
Naravno da se moze uciti na Ralja ringu, Fruskoj gori, Cestobrodici, Ibarskoj, kanjonu Morace ili na kruznim tokovima, parkinzima itd ali zasto kada moze i na stazi.
Nisam bas neki pisac ali sam se setio sa koliko paznje sam citao ovu temu pre dve godine koliko sam pitanja imao, koliko sam zabluda imao o sebi i kakva sam misljenja formirao na osnovu YT snimaka iz celog sveta koje sam gledao i tvrdim da ja nikada ne bih napredovao da nisam otisao na stazu i da nisam kasnije kupio adekvatnu opremu. Neko mozda moze ali ja sam takav.
Sve u svemu ako ikoga zanima da napreduje neka bar jednom odvoji makar pola dana i 3500 din i dodje na Navak (drugu stazu na zalost nemamo tako da nije reklama) i ako se ne zarazi onda mu verovatno nije ni stalo preterano da uci.
izvinjavam se na smaranju ali eto morao sam. Ostale stvari tipa kvalitet asfalta, potrosnja guma, visoka cena... necu da komentarisem jer su isuvise individualne stvari
