Ja se izvinjavam ako sam nekim mojim komentarom uvredio necija osecanja. Verovatno bi se i ja tako osecao da je neko cacnuo po mojoj ljubimici ali taki smo mi bajkeri :-) u najmanju ruku osetljivi na ono sto jasemo, da ne kazem nesto gore :-) Imam dosta poznanika koji voze KLEmentinu ali kad sam se na nju popeo, delovao sam ko medved u cirkusu :-) motor se nije video ispod mene, sto ne znaci da je motor los ali preporuciti ga za nekog ko je potrosio materijala za dva dobra coveka je smesno :-) Izbor motora za nasu kategoriju a to je 100kg i vise, je znatno suzen i svodi se na svega nekoliko primeraka nekih hard enduro. Doduse zbog mojih godina i kilometara ispod mene cu izgleda i ja morati nesto da menjam, a sta, to jos uvek ne znam. za Vladujka: Ako si se odlucio za DR-a meni je drago, samo kad ga kupujes vodi racuna o stanju. Ovo sto sam gore napisao o tom motoru vazi za primerak kakav sam ja imao srece da nadjem a to je u besprekornom stanju. Ako nisi iskusan, nemoj da te bude sramota da potrazis jos koji savet od iskusnijih po pitanju agregata ili nekih drugih sitnica. Ovde na forumu imas dosta ljudi koji se odlicno razumeju u procenu stanja motora ali ja ne bih javno da ih preporucujem zbog politike foruma. To moze na pp.

Nekako se osecam prozvan da i ja uzmem ucesca u ovoj temi :-) Imam 190cm i cirka 110 kg tako sto se tice kategorije tu smo negde :-) Dugo sam vozio Afriku ( `89, RD03 650ccm ) i prodao sam je samo zbog toga sto je toliko dobar motor da mi je dosadio. Znaci vrh, nema dalje.. Dominatora sam kratko vozio, Honda je Honda, Dobro ali nije Afrika. Super teneru sam prodao posle par meseci a ne bi da kazem sto da mi se ST klan ne bi na glavu popeo :-) Na KLEmentinu sam se popeo i sisao posle prvog kruga jer je to kao seks sa mrsavom ribom bez sisa, dupeta i ostalih zenskih vrlina :-) I onda prosvetljenje pre tri godine... Kupim DR-a 800 BIG... Prvo cisto iz zelje da probam " Fergusona" kako ga neki zovu... To je bila ljubav na prvi pogled... Kad sam se prvi put popeo na nju nije ni osetila, samo kaze to Care, deri :-) Kao mladi parip zeljan voznje. Ja ko klinac, ko da nikad pre nisam seo na motor, nikad dosta. Kupio sam je sa 16 000 Km a sada ima oko 4 i nesto 000 Km. Samo sam ulje menjao i jednom sajlu za kvacilo. Suzuki je taj motor toliko dobro odradio da sto sam viseo provaljivao vise sam bio odusevljen. Dva Mikoni karba od kojih se drugi pali tek preko pola mogucih obrtaja. Dve svecice i cetri ventila. Obrtni momenat ogroman, koji tera motor uz masnu banderu. U bloku montiran ekscentar koji je povezan preko lanca bregaste i koji vibracije svodi na minimum i odlicno radi svoj posao, mada za jednocilindrasa od 800 kuba mozes da ocekuje da bubrege izbacuje ali nista od toga.. Linearno ubrzava bez nekih oscilacija u obrtajima, znaci kad das gas polece i za par sekundi vec si na 150 a da nisi ni svestan.. Potrosnja, kad se vozi ispod 4 000 obrtaja vrlo mala ali na auto putu, sa dva laka sportska tenka na sicu plus koferi sa pola kuce spakovano pozadi plus stapovi za pecanje i voznja od oko 150-160, ide na 7 L / 100km. Off-road za DR-a ne postoji, znaci ide isto po asfaltu kao i po Vlasinskim vrletima. Voleo bi kad bih mogao da kupim jos jedan ali nov cisto da ga gledam i da se divim. Svi koji pricaju lose o DR-u ili ga nisu ni videli a kamoli vozili ili su imali neki dres koji je sklapan i odrzavan od entuzijasta. Skojim god vlasnikom ovakvog jednog remek dela sam pricao svi dele moje misljenje. Znaci zakljucak celog ovog elaborata je Bod za DR-a 800 Big-a.

Bravo, svaka cast... Eee gde je ova tabela bila kad sam stezao glavu motora

Podrzavam

Vlajko, nas zen vodic kroz galaksiju, sproveo nas kroz tajne puteve samospoznaje. Percepcija postojanja za njega je mala beba.

Napisati ovako nesto a ne pomenuti naseg brata Slovenca, koji je po najvecem pljusku dosao iz Gornje Radgone na MZ-u je podvig sam za sebe. Jos kad znamo da je to uradio zbog nas, to treba ceniti i postovati. Brate, Svaka Cast.

Nedelja ujutru nas je obradovala kisom koja do 10 nije stala ali zahvaljujuci nasim dobrim domacinima i nepresusnim tajnim zalihama starog srpskog zlata u obliku maligana, ni to nam nije pokvarilo raspolozenje.

Ne mogu a da ne iskazem svoje odusevljenje Gospodinom Radetom, inace nasim domacinom u Lovackom Domu. U ovakvim vremenima krize i materijalne i moralne i devalvacijom svih mogucih ljudskih vrlina naici na takvu jednu osobu koja nas je oberucke prihvatila i ugostila svakog od nas kao svog rodjenog to se retko srece. Kod njega ne postoji rec nemam , ne mogu ili neka slicna negacija, a sve to uz siroki osmeh i neku salu. Definitivno nam je ulepsao ceo dogadjaj i sve bi bilo mnogo teze i komplikovanije. Takodje i Milos, na nasem forumu poznat kao Crnicanin, decko mlad ali ekstremno zreo i pametan, dostojan uloge naseg domacina i organizatora kome bih ladno dao da organizuje olimpijske igre i bio siguran da ce sve biti ok. Decko koji nije stao ni jedne sekunde, i uvek je bio tu ako nesto nedaj Boze zafali. Nije stedeo ni sebe ni novac da nama udovolji svaku zelju. Prvi je bio tamo, i na kraju nas je sve ispratio i ostao da pospremi posle nas a mozete misliti kakav haos moze da ostane posle 3 dana i 30tak bajkera. Zeljko, na nasem forumu poznat kao Kataran, inace maskirni tenkista sa gumenim cizmama na MZ-u, koji nas je naranio cuvenim Pozarevckim prasicima i uveo u tajne oko pecenja u furuni. Uvek nasmejan i spreman da pomogne. Takodje koji je zasluzan sto je Vuja na svom crncu u jednom cugu stigao do Bgda a da se parip nije bunio, stenja, znojio ili otkazivao poslusnost. HVALA VAM PUNO Drago mi je, a takodje cast i zadovoljstvo sto sam imao prilike da upoznam takve ljude i trudicu se da se sto pre uskoro ponovo vidimo.

U petak se popodne se polako skupilo drustvo i onako uz pricu je otisla ona kratkotrajna Bosanska kruska, pa je Rade kao dobar domacin doneo 12 godina staru sljivu koja klizi. Kad je pukla i druga litra, Duka je iz zlatnih rezervi izvadio tastovu politrenjacu koja nas je uz one predhodne 2 litre naucila i nemustom jeziku

Definitivno, priroda i lokalitet gde smo bili ova tri dana je jedan od najlepsih ( ako ne i najlepsi ) na kojima su se MZ susreti odrzavali. Netaknuta priroda, jezero cisto, vazduh koji leci, pticice koje ne prestaju da cvrkucu i zabe na kojima hor Milanske skale moze da pozavidi. Potrefili smo vreme kada se bela riba mresti tako da videti ribu od nekoliko kila na samoj obali je bila normalna stvar..

A u diskontu Pozarevljani su poznati po velikim jajima i svi su ljubitelji MZ-a tako da su i hleb napravili u tu cast.

Odlete post bez slika

Pozarevac, lep gradic, sa jos lepsim devojkama i odlicnim rostiljom kojim nas je Milos pocastio.

Posle jedno 3-4 pogresna skretanja stigosmo nekako do sume u kojoj smo se normalno pogubili dok nas Milos nije negde nafatao kolima.. Posle srdacnog doceka u Lovackom Domu od strane Milosa i Radeta normalno bacismo se na krusku da se malo saberemo od puta a onda pravac u nabavku. Usput smo svratili do Zeljka u pecenjaru da vidimo simbol Pozarevackog kraja:

E sad nesto sasvim drugacije Krenuli smo sa jedno sat vremena zakasnjenja dok je Vuja potrosio dobru curku kalorija na verglanje i paljenje svoje ljute masine zvane crnac U startu sam znao da ce put biti sve samo ne dosadan Prva stanica Vlajkova hipi komuna na koju nismo mogli da se uzveremo zbog blata, tako da smo na skretanju se malo ispricali i prekrstili sa dobrom bosanskom kruskom ( koja se kasnije pokazala da ima vrlo kratak rok trajanja ) Tu nas je Vlajko preko svoje navigacije uputio na previ put , kojim bi , da smo ga poslusali zavrsili negde u litvaniji pa smo se vratili dobrom starom sistemu pitaj babu. Crnac se odlicno drzao sto je i njegovog skepticnog vlasnika iznenadilo, tako da smo u jednom momentu na nizbrdici jurili skoro 140 ali kao sto je to normalno u Srbiji posle nizbrdice dolazi uzbrdica na kojoj je ponosni vlasnik hteo da zadrzi postojecu brzinu ali crni parip se malo pogunio na vrhu pa je zanjistao i stao da malo odmori. Kad sam ga pitao sta je poneo od obaveznog alata koji ide uz jednog 20to godisnjeg MZ-a rekao mi je mobilni telefon sa umemorisanim Bokilicevim brojem telefona . Tu smo proveli jedno pola sata dok su Vuja i Bokilic izmenjivali prijateljsko pominjanje familije a i sireg roda i nije se na kraju saznalo dal Bokilic bolje popravlja motore nego sto Vuja vozi ili je obrnuto.. Posle dosta guranja i na kraju slepovanja sa DR-om na trecem kilometru crnac resi da upali i mi nastavismo dalje.

Stigoh u Beograd :-) kez od uva do uva, ko nije bio nece znati sta je propustio. Lokacija idealna, domacani neverovatno gostoljubivi, i jos mnogo toga ali sve pozitivno. Slede slike dok se resetujem :-)

Zahvaljujem na pomoci, Ivan nadjen ali pivo ostalo ne popijeno :-( ali sledeci put sa kamatom. Vreca ostaje razlog da se nadjemo sledeci put i naplatimo usur u tecnom obliku. Svi ucesnici ove teme su dobrodosli da nam se pridruze

BTW, Za sat vremena krecem na Vlasinu, usput svracam u Nis na moto zurku pa onda pravac gore Bicu tamo nekih par dana pa ko je u prolazi nek se javi, uvek ima dobre radze i skare na kamenu

ja znam samo za smještaje sa 5 zvjezda. opcina Crna trava selo Zlatanci - Ljubina čuka i još malo pješice na Čemernik. Mile, Mile , vidi se da dugo nisi bio u nasim krajevima Od sela Zlatanci pa jos malo uzbrdo, nekih 10tak km stizes na Orlovac, predivan vrh, na koji sam prosle godine isao motorom po snegu . Za Cemernik imas vise puteva, jedan od centra Crne Trave asfaltom uzbrdo pa jedno 5-6 km zemljanim putem do vrha, ili onaj koji ja najvise volim, kroz usputne zaseoke( Kozarnica, Jovanovci, Veljkovci, Procolovci itd ) i sumu, sve off-road, i tako nekih 15tak km, ili od Jezera pa samo picis nagore koji koriste u Dzipijadi http://vlasina.rs/dzipijada.aspx

Prvi put ovakav oklop od motora, koji je to motor u pitanju, mada odlicno izgleda. To mora da je neki mali R za pocetnike cim ima tako mali vizir

BOG TI POMOGO , JUNACE DOBRODOSAO