Deo drugi: Najlepše se putuje kad' se putuje sam! Neka putovanja jednostavno su nemoguća u društvu. Malo je vremena na raspolaganju, ambicije velike (u kilometrima ), teško je to uklopiti između više osoba. Kada si sam imaš svoj tempo, sam si sebi mera, kada si umoran staneš, kada si poletan voziš. Sa druge strane, nema druženja, putovanje deliš samo sa svojom maštom i možda samo sa još ponekim sa druge strane roming veze. Mršavo, dabome. Nekada možda to večito bajkersko filosofsko pitanje, sam ili u društvu, ima smisla. Ovoga puta, odgovor je bio jedino moguć: sam! Sve drugo je previše komplikovano. I tako, petak jutro, natankovan motor na benzinskoj stanici na obodu Beograda. Vreme - 8:42h (vidi sat ). Sastanak u Novom Sadu – 9.30h. Valja požuriti… Posle nestrpljivog dana provedenog između rutinskih projekata i žurbe da završim potrebno na pravi način, sve vreme imajući taj putnički neizdrž u oku, na prijatnih 37.5C u punoj opremi, sedam na motor! Ma, neka ne može direktno u Zrenjanin (putari popravljaju magistralni put, a lokalna obilaznica kroz sela u kolapsu na toj "biker-friendly" temperaturi). Važno je da sam krenuo! Vršac, Bela Crkva, Kaluđerovo - k'o dlanom o dlan i evo nas u Rumuniji. Spavanje večeras u Severinu, a do tamo idemo dunavskom magistralom, rumunskom stranom. I svaki put iznova, kada ispred Moldove Noua iz četinarske šume pograničnog nacionalnog parka izbijem na Dunav, pogled učini da zaboravim na parče dosadno lošeg puta od granice, a moćni Dunav razvlači usta u osmeh. Počinje dobar put (jedan od Top-Ten puteva kroz Rumuniju). O ovome sam dosta pisao ranije (zainteresovani čitalac upućuje se na korićenje Search opcije Foruma ), pa na ovom mestu umesto predugih opisa sledećih kilometara - vama fotografije, a meni sećanje na potpuno i kompletno uživanje u vožnji po jednom od najlepših putnih pravaca u okolini… [Golubačka tvrđava, fotografisano sa rumunske strane] [Dunavska lađa u đerdapskoj klisuri] [Pauza pored puta, na jednom od brojnih odmorišta] [Zalazak Sunca nad Dunavom] [Centar Severina (rum: Drobeta Turn Severin)] Pronalazim hotel koji sam onako iz prve, po "I'm feeling lucky" principu, bukirao preko Interneta i otkrivam da nisam pogrešio. Solidan, mali hotel na odličnom mestu. Posle kraćih pregovora, dozvoljavaju mi da uteram motor ravno u letnju baštu hotela, u tom trenutku prepunu ljudi na večernjem izlasku i tako parkiram! Hej, hej – nije loše počelo. Ubrzo se pojavljuju još dva Rumuna na motorima. Presedan je napravljen – parkiraju i oni na isto mesto, a ja dobijam društvo do duboko u noć… Eno ih motori, u bašti hotela sledećeg jutra. Moj je onaj pored pizza peći (prvih 200km sledećeg dana motor mi je "mirisao" na, Rumunima izgleda omiljenu, Capriciossu ): Severin je, u to perfektno sunčano jutro, bio lep i nekako optimističan: Menjam lovu za drugu lovu, sipam gorivo i hitam ka Transilvanijskim Alpima!

Deo prvi: Plan Na raspolaganju tri dana. Tačnije dva i po - u petak imam poslovne obaveze u Novom Sadu i plan je najpre skočiti motorom tamo i onda poslepodne krenuti direktno na put. To je što je… U itinereru nešto ispod 1400 km. Sasvim realno, baš kako volim, takoreći . Donji tekst, dan pred polazak, napisao sam u jednoj ovdašnjoj temi koja se (u seriji sličnih) bavi informacijama o Rumuniji. Dakle, tadašnjim rečima: Evo mog plana za obilazak Transfagarasana, Transalpine i Nacionalnog parka Semenik, uz vožnju po rumunskoj dunavskoj magistrali. Pošto će, koliko vidim, više grupa ovog leta ići na Transfagarasan, možda nekome bude korisno kao još jedno razmišljanje u planiranju. Inače, vožnja staje u jedan vikend (dani na karti obeleženi bojama – prim. aut.). Start je iz NS (moram u petak tamo poslom), ali se lako modifikuje za start iz BG (preko Kovina i Bele Crkve, čak je manja kilometraža). Elem, ruta: Dan I (start popodne): Novi Sad - Zrenjanin - Vršac - Bela Crkva - Naides (RO granica) - Moldova Veche - dunavska magistrala (RO strana) - Oršova - Drobeta Turn Severin. Spavanje u T.Severinu. Ukupno: oko 340km Dan II: Turn Severin - Brosteni - Targu Jiu - Ramnicu Valcea - Curtea de Arges - TRANSFAGARASAN - Cartisoara - Sibiu. Spavanje: Sibinj (Sibiu). Ukupno oko 400km Dan III: Sibiu - Sebes - Dobra - TRANSALPINA - Novaci - Targu Jiu - Baia de Arama - Baile Herculane - N.P. Semenik - Oravita - Naides - Bela Crkva - Kovin - Pančevo - Beograd. Ukupno oko 600+km. Na ovoj ruti ima 4 jako atraktivna puta (obeleženo na karti), pa se nadam da će nekome koristiti. PS: Ja krećem sutra i baš se radujem . Kako sam tada pisao, tako je i bilo...

Uvod: Sezona 2011. za mene je značila puno vožnje, puno novih i manje novih predela, kao i novih i starih "saboraca" (a samim tim i dobrog druženja!). Donela mi je početkom maja meseca i nov motor. Tačno onaj koji sam (već) neko vreme jako želeo i koji je, dodao bih sa distance od nešto preko 20.000km, i opravdao ono što sam očekivao od njega. U ovim zimskim danima motociklitičke apstinencije, kada nemirni duh nema mnogo šta do da se grozničavo priseća zgoda i nezgoda proteklih meseci, te da još groznačavije planira nove avanture (!), iznova se stalno vraćam na dve vožnje. Dve vožnje koje su, sada sa malom ali ipak objektivnom vremenskom distancom mogu reći, obeležile moju prethodnu moto sezonu. Bile su to vožnje kroz Albaniju i Rumuniju. O Albaniji sam na ovom mestu već pisao (Koga zanima šta je i kako bilo tamo može pronaći odgovor u Putopisu: Albanija na dlanu (i ostalo pride) ). Što se Rumunije tiče, u poslednje 3-4 godine odlazio sam tamo iznova i iznova. Bar 10-ak puta motorom. Obožavam Rumuniju i (naravno) naročito Karpate. Blizu su Beograda, putevi su raznih kategorija i podloga, uglavnom odlični i pusti, a vožnje nezaboravne. Dodatno, Rumunija za nas još uvek nije skupa. Sve zajedno dobitna kombinacija, a blizu, iza ćoška takoreći! I tako, u jalovim bajkerskim reminiscencijama (a, kakva reč ) proteklih sunčanih dana, shvatih da sam propustio da opišem svoju julsku posetu Transilvanijskim Alpima i tamošnjim biserima: Transfagarašenu i Transalpini. Ovo prvo je prevoj, jedan od najčuvenijih, drugo je više grebenski put. Oba mesta su preko 2000m nadmorske visine i prepuna su prizora od kojih zastaje dah. Ovom prilikom nemam ambicija da čitaocu prenesem svoj doživljaj puta, ljudi i predela kroz koje sam prolazio, kako to obično (makar) pokušavam da činim . Ovaj putopis nastao je prvenstveno kao želja da kroz reči i fotografije, te nešto malo amaterskih filmova načinjenih jeftinom opremom, prikažem mogućem budućem putniku svu lepotu predela i atmosferu ove čudesne zemlje, koja nam je tu na dohvat ruke! A sve ne bi li se i taj putnik, kada se kockice slože i mogućnosti dozvole, odlučio na sličan put. Jer, ono što ga čeka vredno je i napora i novca! Pa da krenemo onda: Transilvanijski Alpi, Karpati, Semenik i Sibinje! Centralna Rumunija čeka na nas!

Talenat je naš Panda , nema šta... Da se još mnogo vozaš i da još više pišeš... Ti si jedan od onih koje je Bog napravio da pričaju priče! Ostalo je prolazno...

Zaista ima par dobrih postova... Ja mogu možda da dodam kako ne treba učiti početnika : Elem, pre nekih 6 godina odlučimo žena i ja da je kao;) naučim da vozi skuter. Na žalost, tada smo imali Beverly 250 - dakle, visok i težak skuter. Računao sam da neće biti mnogo frke - Violeta odlično vozi bicikl, odličan je vozač auta (u tom trenutku skoro 15-ak godina) i ima iskustva kao suvozač na motoru (neutralna, disciplinovana itd.). I odemo mi na veliki, prazan poligon - računam ako dođemo do osmice to je to. Popne se prvi put, iz prve vozi odlično - kontrola gasa, skreće, ubrzava, koči, sve... I onda krene da staje, nagne malo motor na stranu (kao bicikl) - i TRAS . Ok, ništa zato, dešava se svima - ohrabrim je ja malo. Proba ponovo, opet vozi sve dobro, proba da stane - TRAS na drugu stranu (high side). I tako se naplaši da više nikada nije probala da vozi... Eto, tako sam potpuno upropastio želju kod jednog potencijalnog motocikliste .

Moreee... ti da dovadiš sekirče i da seckaš taj led, pa da ti rade turbine

Prethodna dvojica kolega su potpuno u pravu (Arakis i Crven ban). JA mogu da dodam još svoje iskustvo: posle dosta eksperimentisanja i raznih rešenja, praktično jedino rešenje koje radi 100% dobro je Autocomm sa mikrofonom za pozadinske zvuke. Slušalice se ugrađuju ispod postave kacige (na mojoj C3 kacigi u stiroporskoj školjci postoje otvori za slušalice koje, slučajno ili ne nemam pojma, tačno odgovaraju slušalicama sa Autocomma). Mic za pozadinski šum se takođe velkro trakom zakači negde na zgodno mesto u kacigi. Uređaj radi tako što automatski povećava nivo zvuka u sluškama, kako se povećava pozadinski šum i dodatno filtrira tu pozadinsku buku (kontrfazom i to radi dosta dobro, onako 80% buke skine). NA žalost ima i dva problema: to nije niskobudžetno rešenje (čak je neopravdano skupo), a i mora da se uturi negde na motor. Još veći problem je što nove verzije Autocomm-a su po pravilu BT, a po meni to je jedno 50% manje funkcionalno (problem nenapunjenih baterija BAŠ kada ti treba komunikacija i problem neuparivanja BAŠ kada ti treba komunikacija ). Po meni je možda najbolji odnos uloženo-dobijeno Joškin komunikator (uz prihvatanje ograničenja daje zaista mnogo, za malo para)...

Auuh, rasuli smo se na sve strane k'o klikeri u autobusu Sada videh da ste vi (Popsy i ekipa) bili izgleda na padini bližoj bazenima, a mi u isto vreme ka DIF-u... Rekao bih sa fotki da ste parkirali na parkingu pored bazena, a ne gore ka DIF-u. Nema ni veze... Nakon malo sankanja mi smo prešli na vučak okolo Saletovim kamiončetom (matori ljudi, poludel, i jedno veselo dete), pa zvao Mimi sa ski staze (on je uspeo da stigne tamo ) i preselismo se gore, zbog bolje kafanske infrastrukture ... Nema veze, važno da je svuda bilo veselo! Ima dana, piće se zajedno PS: Dakle, uspeli smo da imamo 15-ak ljudi rasutih u 4 grupe. To mora da je neka vrsta rekorda! Sledeći put (kad nem motora) definitivno ističemo jedan prsluk na neku motku za prepoznavanje...

Hehe, eto nastupamo u više kolona

Desetak nezimljivih

Oko 13.30-14h (tako nešto), prešli smo na Ski-stazu. Tamošnja kafana je bolja, a gužva sa Studiom B završila... Jbg, šteta.

Bravo doktore! Sjajna vožnja i odličan putopis. Kompletno! Pokazuješ mlađima zašto se seda na motor ! Za rutu od mene 10! PS: Al' ti je čisto odelo posle svih ovih godina/kilometara

Ma MIlan kida ove na CS-u Nema dok ćale ne završi posao...

Jesmo, jesmo... samo smo parkirali malo dalje @SuperPOP Žao mi je što se nismo prepoznali. Očigledno smo bili svi tu u isto vreme Mimi, kači slike i sa prava akcije (iz kafane )

U glavnoj ulozi: AnđelaXX (ćerka NesheXX-a).

Bili... Četa mala ali odabrana Prvo na Košutnjaku kod DIF-a, a onda i na ski stazi...

U pravu si naravno. Radi se o DIF-u na Košutnjaku. Nemam pojma zašto mi je stari dif (iz deligradske) bio u glavi Kafica, doručak i vidimo se... PS: ispravljen uvodni post.

Drugari, ko ima viška sanki , umoljava se da ponese sutra...

Kao i uvek - prava poslastica za čitanje... Bravo!

Respect!

Drugari, pošto su nam špijuni dojavili da je u subotu na ski-stazi neki hepening koji organizuje Studio B, selimo se na rezervnu lokaciju: Sastanak na parkingu ispod DIF-a u 12h. Sankanje i grudvanje na padini pored Bazena Košutnjak! Sankanje je na ovoj lokaciji još bolje, samo je kafana za nijansu dalje Za one koji ne znaju, evo i mape sa obeleženim mestom sastanka: Ažurirana je i prva poruka u temi, sa ovom promenom lokacije. Vidimo se!

Bravo!

Pa ti dođi u 14.15h. Nećemo mi nigde

Dobrodošao!

Što se tečnosti za održavanje goretex membrana tiče, svi znamo da su relativno skupe. U tom smislu možda može da pomogne: Ja tečnost za održavanje i čišćenje goretex-a kupujem u ECCO prodavnicama cipela. Oni to prave za cipele (valjda?), ali na tečnosti lepo piše da može da se upotrebi na svim predmetima sa goretex membranom. Šljaka super! Ovih prodavnica ima po Beogradu (ja kupujem u Immocentru). Znam da će sada pitanje - koliko košta? Jbg, zaboravio sam (kupim po dve bočice i to traje celu sezonu), ali znam da je neki relativni odnos oko 50% od cene po moto radnjama napolju... Kada sam prvi put kupovao pre nekoliko godina analizirao sam sve to, pa od tada ostao samo zaključak, a ja samo svako proleće kupim po dve bočice i teraj Eto, možda nekom pomogne. PS: Shonsiju se divim na strpljenju i pažnji...