Jedan od novijih delova grada, neposredno oko starog istorijskog centra, građen od strane komunista početkom XX veka, sa pogledom na stari centar je i deo oko Lenjinovog trga. Na obali Neve, sa druge strane, veliki zeleni trg, na kome dominira spomenik Lenjinu u prepoznatljivom stilu vizionara zagledanog u budućnost. Opet i odavde, sa ovog trga, pruža se pogled na Zimski dvorac, Mermerni dvorac ali i Letnju baštu. Trg zatvaraju železnička stanica, administrativne i stambene zgrade, jedan od kafića iz lanca Kofe hauz... Pred očima nam se pojavljuje jedna zastrašujuće rugobna zgrada, kvadar sa prozorčićima, spušten na ušće Neve Boljšaje u Nevu. Nekakav hotel, verovatno sovjetski Inturs, otkupljen od nekog stranog lanca zbog položaja i pogleda na dvorski kompleks i reku ili neka javna zgrada. U nastavku niža zgrada, Dom Kulture ili sala za konferencije, nemoguće ružna. Pitam se dok prolazimo, da li su Petar I koji je obožavao reku ili Katarina II sa osećajem žene koja ima moć pomislili dok su gradili svako svoj Zimski dvorac, da će sa druge strane Neve jednog dana da se izgradi nešto ovako ružno. Trebalo bi da predsednik P. naredi da ovaj kopleks podignu onako helikopterima i da ga premeste negde odavde, kao u onom filmu Goodbye Lenjin. Ionako nam pogled beži odavde, na drugu obalu Neve Boljšaje, gde je na večnom vezu ukotvljena krstarica Aurora. Brzo nastavljamo dalje, prelazimo most preko Neve Boljšaje, spuštamo se na kej, stižemo do Aurore i table “Zakrit”. Danas nema ulaska na Auroru, danas je dan Državnog flaga (zastave), danas je aero miting, posle će da svira i vojni orkestar, vidiš da su svi brodovi okićeni zastavama. Vidim, vidim hrvatsku zastavu, vidim australijsku, vidim i druge, šta znače ove zastave? Nemam pojma, ali na Auroru danas ući nećemo. I tako, još jedna velika želja, mora da ostane neostvarena, da čeka neku drugu priliku da se ispuni, ali šta bi bilo kad bi se sve želje ostvarile, da li bismo se opet vratili na isto mesto. Ovako znamo da treba ponovo da dođemo, da nas u ovom gradu čeka Aurora, brzi voz od Moskve, znam već u ovom trenutku da nećemo stići ni u Petergof ni u Carsko selo, znam već sada da želim ponovo ovde da dođem. Jedva pomireni sa činjenicom da nećemo ući na Auroru, slikamo se ispred, dok kiša pojačava. Pridružuje nam se grupa Japanaca, nasmejanih po kiši, slikaju se radosno ispred, ne ljute se što ne mogu ono što se ne može, raduju se onome što se može, uvek me obraduje površan susret sa njima, rašire tu razdraganost oko sebe... Razmišljam kako ja kad pravim fotografiju, stanem, pa gledam, pa odmeravam, pa razmišljam kako da uhvatim lepši kadar, a oni samo stanu, već nasmejani i krenu u škljocanje fotoaparata ili tableta, pa šta ispadne. Ako ih slučajno fotografišete njihovom aparatom, do neba su srećni i zahvalni i kakva god je slika izgledaju zadovoljno. Ja sebi nikada ne izgledam dobro na slici i zaista bih volela da imam bar deo tog njihovog prihvatanja sa zadovoljstvom onoga što nailazi, bez preispitivanja svakog koraka. Volim Dostojevskog, zauvek će biti moj broj jedan pisac, ali ta slovenska preispitivanja koja sa sobom nose melanholiju i nesreću naspram tog istočnjačkog trpećeg prihvatanja onoga što dolazi, bojim se da će voditi bitku u danima koji dolaze za svet.

Duž reka i kanala, nižu se prelepe zgrade bogatih trgovaca i generala, a onda se nenadano prikaže palata sa parkom nekog aristokrate, pa onda nizovi prelepih zgrada. Grad je planski građen od samog početka, reke i kanali prstenasto okružuju Zimski i Letnji dvorac, a tri glavne ulice (Nevski prospekt je srednja i najglavnija) ih zrakasto seku od dvorskog kompleksa. Duž tih ulica su glavne šoping zone i ranije i sada, dok su stambene duž kanala i reka. Plemići su dalje kružno oko Zimskog i Letnjeg dvorca gradili svoje palate, a prostor između su popunjavali bogati i ugledni građani. Ta struktura grada se i danas poštuje, ali se i prolagođava današnjim potrebama. Za razliku od Moskve gde metro stanica izlazi na Crveni trg, ovde je sam centar zaštićen, pa su metro stanice raspoređene kružno oko samog istorijskog centra. Oko Nevskog prospekta, između reka i kanala se nalazi puno malih mirnih uličica, koje se polako pretvaraju u pešačke zone sa kafićima, restoranima, fast food lokalima, sa spomenicima (između ostalih i Gogolju i Gorkom), sa zelenim ili šarenim žardinjerama, sa užurbanim poslovnim ljudima i turistima zagledanim u fasade...

Iza Letnje bašte i Marsovog polja je još jedan nedavno restaurirani park, a uz njega velika lepa elegantna zgrada etnografskog muzeja, nekadašnja glavna palata Mihajlovski dvorca. Uz nju su i Mihajlovski teatar, manježi, i jedna neobična zgrada Mihajlovski zamak, u osnovi kvadratna, sa svake strane različita. Mihajlovski dvorac je građen po nalogu Pavla I koji se nije osećao bezbedno u Zimskom dvorcu i koji je odlučio da napravi potpuno novi dvorac i zamak koji je okružio kanalima radi dodatne zaštite, koji je kompleks gradio nekoliko godina, sačekao da se sagradi, preselio se sa svojom porodicom i živeo je u njemu mesec i po dana kada su ga ubili atentatori, dok je njegov najstariji sin znao za atentat a verovatno ga i aminovao. Njegov sin, koji ga je nasledio je vratio porodicu u Zimski dvorac, zamak je poklonio inženjerskoj školi, a palatu zatvorio i tako je ovaj velelepni dvorac imao stanovnike mesec i po dana. Inače, F.M.Dostojevski je došao iz Moskve u Sankt Peterburg da bi pohađao upravo ovu inženjersku školu i naravno ostao tu. Takođe istorijski izvori smatraju da je Puškin upravo u palatama aristokratije na obalama Neve i Fontanke nalazio inspiraciju za svoja dela. Kad smo kod obala Neve i Fontanke, pa i Mojke i kanala Gribojedeva, to je priča za sebe. Turističkih brodića ima zaista puno i na svakom koraka. Reke i kanali su okruženi bedemima, nadvijaju ih mostovi: Crveni, Zeleni, Plavi... Most koji ide od Dvorskog trga preko Mojke je dugačak jedva 10-tak metera, ali je širok pa bar 5 puta toliko. U centru mosta je trgić, na njemu kafić sa baštom, a okolo kružni skver, pa onda sa obe strane ograde mosta. U prvom trenutku, kako izbije sa Dvorskog trga, čovek i ne shvati da je na mostu. Na kanalu Gribojedev, meni najlepši most je Tromostovlje, most u obliku Y slova, gde se kanal uliva u Mojka reku i gde zaista ima tri vodotoka i centar mosta je u centru vode – pravo Tromostovlje, u blizini raskošne crkve Hrista, na ulazu u Mihajlovski park. Koliko je Mihajlovski kompleks impresivan govori i sam ulazak u park i ograda oko parka, koja je ista kao ograda oko Letnje bašte.

Tu blizu ove velike dvorske crkve je i sinagoga. Velika džamija sa plavom kupolom, sa visokim minaretima, sa plavim ukrašenim vratima, je između Lenjinovog trga i Svetog Petra i Pavla tvrđave, dakle na još jednom veoma centralnom gradskom mestu. Budistički datsan je malo dalje od istorijskog centra, malo se izdvojio na mirnije mesto u trenutku nastanka, mada ga je danas grad okružio. Već sam ranije pomenula katoličku crkvu u Nevskom prospektu, par stotina metara od dvorskog trga. Sve to govori o kosmopolitskm duhu ovog grada i njegovog tvorca. Možda je ovo pravi trenutak da se posvetim Petru I. Carska porodica je živela u Kremlju u Moskvi, u utvrđenoj palati na obali reke i odatle su vladali imperijom. Pored Kremlja imali su u tadašnjoj okolini, a danas u Moskvi, nekoliko letnjih rezidencija gde su se odmarali od vođenja imperije. U jednoj rezidenciji Izmajlovskom parku Petar I je kao mali dečak naučio da vesla, voleo je reke, more, brodove, voleo je evropske prestonice, i poželeo je da napravi jedan grad u blizini mora, gde će preko cele godine moći da trguje sa evropskim gradovima, i gde će moći da ostvari svoju potajnu želju, da napravi mornaricu. Doveo je evropske arhitekte i počeo je da po uzoru na Kremlj gradi Sveti Petar i Pavle tvrđavu na jednom manjem ostrvu u Nevi. Grad je počeo da se podiže na susednom većem ostrvu, Vasilijevski ostrvu i tu su podignute palate, berza, svetionici, univerzitetske zgrade... Shvativši da ih sama Neva i brojne pritoke štite, počeli su da podišu carsku palatu na obali Neve naspram Sveti Petar i Pavle tvrđave i Vasilijevskog ostrva. Upravo je dvorski kompleks na obali zauzimao tačno područje naspram njih. I tako su preselili prestonicu u Sankt Peterburg i odatle skoro dva veka vladali svojom imperijom. Na žalost danas je dvorski kompleks dosta narušen, presečen je bulevarom, dvorski park je isparcelisan, a deo zgrada pripada administrativnim službama, dok je samo glavni deo kompleksa sačuvan kao muzej i otvoren za javnost. Najlepši pogled na Zimski dvorac je sa Neve, tačnije sa vrha Vasilijevskog ostrva i sa Sveti Petar i Pavle ostrva. Glavna palata je zeleno bela, dominantna i gospodska. To je četvrta palata Zimskog dvorca, prethodne su oštećene i srušene, ovu poslednju palatu je gradila Katarina II. Na nju se naslanja mali Ermitaž, zgrada izgrađena na mestu prvog Zimskog dvorca Petra I, građena po nalugu Katarine II sa namenom da bude muzej-galerija- izložbeni prostor. Zatim sledi Teatar i još nekoliko palata prinčeva i na kraju kompleksa je Mermerni dvorac, građen u isto vreme kada i mali Ermitaž i obložen svim mogućim vrstama mermera koje su u to doba bile dostupne, a gradila ga je Katarina II za jednog od svojih ljubavnika. Nakon Mermernog dvorca se nalazi park sa memorijalom žrtvama Drugog svetskog rata, a do njega Letnja bašta i jedina sačuvana zgrada Letnjeg dvorca Petra I, a zatim reka Fontanka koja se uliva u Nevu. Letnja bašta Petra I je nedavno restaurirana, ima ogroman broj kipova koji su tu stajali još u vreme Petra I, u vreme Drugog svetskog rata biste su preselili u podrum dvorske crkve dok su kipove zatrpali zemljom kako bi ih zaštitili. Sada je park, zajedno sa fontanama, senicama, privatnom fontanom carice i ostalim detaljima, restauriran. U samom uglu parka, sačuvana je samo jedna zgrada Letnjeg dvorca, na samom ušću Fontanke u Nevu. Kažu zapisi, da je Petar I voleo da spava upravo tu, na ušću reka, da je voleo da sluša zapljuskivanje talasa... Fontanka je inače dobila ime sa gradnjom Letnjeg dvorca i njegovog vrta pošto je služila za napajanje fontana u vrtu, dok je manja Mojka služila za Zimski dvorac i njeno ime na ruskom znači Pranje.

Nastavljamo dalje niz Nevski prospekt, prolazimo pored biblioteke koja i dalje nosi ime Lenjina, prelazimo sledeći most preko reke Mojke, opet ista priča, levo-desno niz reku uz reku, fasade lepe i sređene i pogled se puni, a fotoaparat škljoca, a znamo da glavno tek predstoji. Na Dvorski trg ulazimo kroz trijumfalnu kapiju, koja je ugrađena u ogromnu lučnu zgradu koja dobrim delom uokviruje trg. Ispred nas je rezidencija Zimskog dvorca, lepa, dostojanstvena, zeleno bela zgrada, koja dominira trgom. Na nju se naslanja Mali ermitaž, galerija iz doba Katarine II, a dalje se nastavljaju ostale zgrade Zimskog dvorca. Na sredini trga je visoki spomenik. Ovaj trg je bio deo dvorca, gde su se šetali imperatori. Bio je poprište revolucije 1805. godine koja je tu na tom trgu krvavo ugušena. Sa njega su 1917. godine nakon znaka sa Aurore, revolucionari uleteli i osvojili Zimski dvorac. Na njemu su se održavali koncerti, između ostalih bili su Leonard Koen i Sting... Danas, kada smo ušetali na njega, vojska postavlja skele za aero miting i vojnu paradu koji će se održati za dva dana na dan Državne zastave, a danas reke i potoci turista se muvaju, osvrću po trgu i škljocaju foto aparatima. Preostali deo Dvorskog trga zatvara parkić, ostatak nekadašnjeg velikog carskog dvorišta, nad kojim se izdiže šiljak Admiraliteta, nekada i sada sedišta ruske mornarice. Nakon zgrade Admiraliteta park se širi do same obale Neve i tu na jednom prelepom mestu nalazi se spomenik Petru I (Petru Velikom). Na kamenu kao postolju, nalazi se propeti konj i na njemu jahač, gledaju prema reci, sa leve strane im je manjež (konjušnica na kraju nekadašnjeg dvorskog parka) i administrativne zgrade Suda i slično, a sa desne zgrada mornarice, koju je Petar I osnovao i koju je toliko voleo, a iza nje Zimski dvorac. Iza konjanika je velika pravoslavna crkva u kojoj su se carevi venčavali i krunisali, a ispred je Neva na kojoj su izloženi jedna podmornica, jedan torpedni brod i jedan raketni. Na kamenu je uklesano samo: Petru I od Katarine II, jednostavno, a rečito. Nekadašnja dvorska crkva, danas muzej, potpuno je nekarakteristična pravoslavna crkva u arhitektonskom smislu, podseća nas na katedralu svetog Pavla (St Paul Cathedral) u Londonu, a verovatno je građena po uzoru na katedralu u Rimu. Kakogod, impozantna je u svakom smislu. Danas je muzej, kao i većina starih crkava, pošto je komunistički režim nakon oktobarske revolucije veoma nasilno rušio crkve, ali je ipak one najznačajnije sačuvao proglasivši ih muzejom. Danas su im vraćeni krstevi, ali su zadržale status muzeja i otvorene su za posetioce. Iza crkve je trg sa još jednim spomenikom, konjanikom Nikolajem I, a iza još jedna palata. Međutim ova palata ima zastavu ruske federacije na krovu, a vidimo i neke zvezde, pa prilazim da pročitam o čemu se radi. To je sadašnje sedište regije, ona druga zastava na krovu je znači zastava Sankt Peterburške regije. U ovoj zgradi je posle oktobarske revolucije i zauzimanja Zimskog dvorca Lenjin napravio sedište komunističke partije i ovde su pravili novo uređenje države, a pre toga je bila dom neke plemićke porodice, neposredno uz dvorski kompleks. Eto koliko istorije u samo jednoj zgradi, razmišljamo. Razmišljamo i kako komunisti nisu porušili Zimski dvorac, a nisu se ni uselili u njega, nego odmah uz njega. Većina plemićkih palata danas je dom državnih, regijskih ili gradskih administrativnih službi, ali se polako odlukama grada ili države, predaju muzejima koji ih rekonstruišu na osnovu istorijskih tragova, zajedno sa pratećim objektima, trg, pozorište, konjušnica, kasarna, dvorište i na kraju se otvaraju za posetioce, kao muzeji i galerije prošlih vremena. Nastaviće se...

Prolazimo Gostiny dvor i nailazimo na kanal. Još jedan most, ovaj put preko kanala, ali gde će pogled pre ne može da odluči. Ogromna kolonada na samom uglu Nevskog prospekta i kanala, pogled ide duž nje, vidimo opet da puno ljudi ulazi u kolonadu, krećemo i mi za njima i ulazimo u crkvu. Ogromna crkva, zaklonjena ogromnom kolonadom, kako smo bili u podnožju kolonade nismo videli kupolu iznad. Unutar crkve ogroman red, a u redu ljudi svih rasa, ali zaista ne šalim se. Gledam niz red zašto čekaju i vidim ikonu bogorodice, u potpuno ruskom stilu, prekriveno zlatnim prekrivom i ukrašenu draguljima. Ali zašto ljudi raznih rasa čekaju u nemalom redu da poljube baš ovu ikonu ostaće mi misterija. Preko puta na drugom uglu jedna čak i za ovaj grad upečatljiva zgrada: Dom Knjigi, knjižara, vekovima stara, u secesionističkom stilu, izdiže se na obali kanala, elegantna, tamno zelena, kitnjasta. Pored nje mala crkva ali vidimo da je katolička, ulazimo da potvrdimo - goli beli zidovi, vernici sede na stolicama, u toku je služba na poljskom jeziku. A onda duž kanala pogled doseže do Mihajlovski trga i crkve u stilu Bazilike svetog Vasilija na Crvenom trgu, crkve Hrista kojoj do kraja nisam zapamtila puno ime. A između, fasada do fasade nanizane iznad obala kanala. Da, sad razumem zašto su ovaj grad zvali severna Venecija ili Venecija severa, da zaista liči, sa tim prelepim zgradama koje se naslanjaju jedna na drugu duž obala reka i kanala, sa prelepim mostovima koji se izvijaju iznad, sa turistističkim brodićima na njima... Ono što ga razlikuje od Venecije, je ono što Veneciji zaista nedostaje, je što se u pozadini palata nalaze dvorišta sa starim drvećem ili uređene bašte, a negde i ispred vrtovi pretvoreni u parkiće, sa spomenicima i fontanama i klupicama za umorne prolaznike.

Stižemo do prvog mosta, preko reke Fontanke. Sankt Peterburg ima preko 500 mostova a naš prvi je čudesan. Na četiri ugla mosta su četiri propeta konja, a pored svakog je figura čoveka u drugačijem položaju. Probala sam da odaberem najlepšu, nisam uspela. Pored mosta odmah je jedna od palata, nežno žuta, blista na popodnevnom suncu, ali pogled ide dalje duž obala reke i ne može da se zadrži, već klizi duž nizova zgrada lepih fasada, koje se naslanjaju jedna na drugu i nastavljaju dalje i dalje duž svake obale reke. Krećemo samo malo duž obale da se nadivimo fasadamo i nailazimo na sledeći most, sa četiri kamene tvrđave na njemu. Oh, razmišljam, pa ova dva mosta su mala remek dela sama po sebi, a tek smo pošli u obilazak. Ispred pomenute palate je parkić i u njemu spomenik Katarini II (Katarini velikoj), a iza prelepo pozorište, takođe nežno žute fasade. Pored parka je i bivša konjušnica, danas muzej, dakle sve što sleduje jednoj palati. Katarina II, velika carica, dominira na vrhu spomenika, pod njenim nogama je grupa muškaraca, generala ili umetnika, ne mogu da odredim, a okolo na klupama sede ljudi bezbrižno, vekovima kasnije, i ćaskaju u popodnevnom odmoru. Nastavljamo dalje i nailazimo na veliki Gostiny dvor. Daleko veći od parnjaka na Crvenom trgu u Moskvi, vidi se gde je nekada bila prestonica. Kroz vekove je menjao strukturu ali mu je namena uvek bila ista. Nekada tržnica, danas šoping mol sa svetskim poznatim brendovima: Nike, Puma, ali i sa nekim meni nepoznatim lokalnim. Skrećemo malo iz Nevskog prospekta iza Gostiny dvora, samo da proverimo da li je iza zelena pijaca Apraskin dvor. Tu već počinje i neturistička zona, vidimo da većina prolaznika ulazi u jedan fast food lokal, ulazimo i mi da proverimo cene, i naravno niže su za oko 30% u odnosu na Nevski prospekt. Kad je tako častićemo se palačinkama i mi! Da kažem i to da lokalni ljudi više jedu slane, ali od slatkih dva su favorita: palačinka sa “zgrušćenijem” (ili tako nekeko, to je beli krem od mleka i šećera ili meda, nalik na vanila krem ili engleski kastard, ali bez jaja) i banana i čokolada (stim što je čokolada potpuno tamna i čokoladna, a ne mlečna kao kod nas).

Sankt Peterburg - dragulj Rusije U Sankt Peterburg (ili Sent Petersburg) smo stigli avionom iz Moskve. Moj muž i ja. Na moju veliku žalost ispostavilo se da je brzi voz od Moskve do Sankt Peterburga dva puta skuplji nego avion. Pored toga brzi voz je nekako više biznis varijanta nego turistička – polazi rano ujutru u 7h iz Moskve i vraća se kasno uveče, tako da neke želje ostaju želje i brzi voz sam ovog puta preskočila. Već prvi susret sa Sankt Peterburgom, vožnja minibusom sa aerodroma do metro stanice, pokazala je da će ovo biti drugačiji grad od Moskve. Dok se u Moskvi sa aerodroma putnik vozi 30 minuta brzim vozom do prve metro stanice kroz industrijsku zonu, u Sankt Peterburgu minibus vozi 15 minuta kroz nova stambena blokovska naselja, puna zelenila i šoping molova. Pomislila sam odmah da je ovaj grad humaniji i sve kasnije doživljeno je opravdalo prvi utisak. Metro stanice su manje, lepše, kulturnije, presedanja su bliža. Naša metro stanica na kojoj izlazimo se zove Dostojevskaja, na izlazu je spomenik, u blizini je muzej – stan u kojem je živeo Dostojevski... Dok prolazimo, razmišljam kako je on išao nekim svojim putem istim ovim ulicama, gledao iste zgrade, hodao pod istim nebom... Brzo se smeštamo i krećemo u prvo upoznavanje sa gradom. Veoma blizu je glavna ulica Nevski prospekt i već tu smo zatečeni ogromnom gužvom na ulici. Ljudi idu u kolonama duž ulice i mi se polako spuštamo ka Dvorskom trgu, a gužva ne posustaje, naprotiv postaje sve veća. Primećujemo da lokali rade 24h, i zaista u bilo koje doba dana da smo prošli, ujutru u 10h, popodne, uveče, uvek je bilo prepuno ljudi. Tu su naravno svi: Burger King, Mc Donalds, KFC, Subway, ali tu su i lokalni lanci: Teramok, Čajna Ložka i dva najveća lanca kafeterija Kafe Hauz i Šokoladnica kofeina.

Gde si kolega Marokanac? Mogli bi vala da obrnemo koji km, čujemo se... ------- Nego, da se vratimo na sadržaj , sledi mali appendix ovog putovanja! Naime, u pauzi onomad dok smo čekali motore iz Vladivostoka, u Moskvi mi se pridružila Violeta. Deo vremena koje smo imali na raspolaganju iskoristili smo da ispunimo davnašnju želju. Da "skoknemo" do Sankt Peterburga i vidimo ovaj predivan grad! U sledećih nekoliko poruka sledi viđenje verovatno najlepšeg grada Rusija iz njenog pera. Tekst je pisan za jednu drugu svrhu, ali je integralni deo ovog putovanja i treba da se nađe ovde, pogovoto što sa ove čarobne lokacije nama sadržaja na forumu (bar ne da ja znam za to). Dakle, u sledećih nekoliko poruka vaš vodič je Violeta:

3. Severian, ceo dan

Ono mesto gde si umočio čizme u Baltičko more zove se Džurmala. Fenomenalna plaža, šteta što nije bilo lepše vreme, jer u pitanju je pravi raj na zemlji! Neočekivano na toj širini, znam... Za putopis . PS: Latvija (engl)=Letonija (srpksi)

Našao rešenje u međuvremenu. Hvala.

NA koferima su stajale torbe pa su izgrebale i uprljale površinu istih. Sada bih da vratim stvar što bliže originalnom stanju, ili da bar malo porpavim situaciju, koliko je to moguće. Bilo kakav predlog?

Kako najbolje ispolirati aluminijumske kofere? Ima li neko ideju?

Taj spomenik je spomenik Nezavisnosti, na centralnom trgu (ispred starog grada) u Rigi. Lep putopis!

Imaš novi most kod Vidina, prelaz je sa rumunske strane (integrisani granični prelaz). Mostarina za motore se ne plaća

Mostarac, razvaljuješ

E, hebo me hrčak kada sam zinuo na ovu temu... Tako mi i treba. Poenta mi je bila 100e je mnogo, rekoh šta je minimum, šta ide preko i to je to.

Zato što nije relevantna nekom drugom za bilo šta, a gledanje u tuđi novčanik samo kod nas nije nepristojno...

MIlence, moja cifra nije relevantna bilo kome drugom za planiranje (osim ako ti nije puka znatiželja, ali za to onda moraš prvo da platiš pivo ). Neophodi su benzin i klopa, preko toga je zaista sve individualno, kako sam i napisao. Ima država gde su i "hoteli" jeftini, pa onda tu svi potroše slično (npr. Iran, Mongolija...), jer svakoga mrzi da širi šator ako ne mora, ali na većini mesta radi se o ličnom izboru, a bar u današnje vreme nije teško za 5min videti u bilo kojoj zemlji koliko košta smeštaj kategorije koja te zanima. Ustvari, čak je i hrana individualna kategorija, jer ljudi imaju različite navike... Inače, mi smo potrošili isto, jer smo imali zajedničku kasu (delili sve na pola, po meni najlakši način za put).

Na ovakvim putovanjima važno je znati da sprint i maraton nisu isti sportovi, prosto važe druga pravila. Tako se treba i ponašati. Po meni ('ajde da popujem ) strpljenje i mentalna snaga su možda najvažniji. Kada se izgubi strpljenje, počinju problemi. Što se navika u vožnji tiče, mnogo sam kilometara prešao po asfaltu i tu su navike formirane. Voleo bih da još mnogo bolje vozim van asfalta, tu vidim veliki prostor za napredak , i to je nešto što nameravam da popravljam...

Hajde da vidimo da li mozemo da skupimo vecinu za 21.09, 1. leon r6 2. severian

Drugari, Računajte da je benzin na istoku (dobar) oko 1$ za litar, negde malo više (ali nigde preko 1e, najskuplji je u Kirgistanu), negde mnogo manje (Iran npr. gde je pun rezervoar za moj motor oko 3e ). Pored toga za hranu vam treba (fast food, bazari, tako nešto, ne mislim na restorane) oko 10e dnevno po osobi. To je ono što mora. Preko toga, sve je pitanje ličnog izbora i ličnog ukusa, neko volE šator (=0 na istoku), neko vole hotelčiće, a neko voli i može da priušti i odlične hotele. To je individualno i svako ima svoju matematiku. Pri tome imajte na umu da je cena za jednog i dvoje u hotelu praktično ista. Evo, malopre sam pio sa još jednim putnikom, pa neka kaže svoju matematiku ovde, ako hoće. Iskustva i cifre nam se vrlo poklapaju za taj deo sveta...

Moj motor bi, uz drugog vozača, išao i ispod 1:40 Btw, najbolja tema na forumu trenutno! Ne prekidajte žurku...

Vlajkone, veruj drugu na reč - sa 100e dnevno možeš hiper mega ljuks da putuješ... U većem delu sveta. I sa pola od toga može veoma, veoma, veoma lepo. Samo da nije zapad i Amerika. Ide sve i dosta niže, uz malo pažnje.