7.Dan - Poreč U Poreč smo stigli oko 20h, pa nam je prva briga bila da pronađemo smeštaj. Poučeni iskustvom iz Malog Lošinja, odmah smo otišli do turističke agencije i raspitali se za sobu. Odmah smo dobili odgovor da je sve puno, jer je sredina jula i da se smeštaj može pronaći samo u hotelima - za 100 Eur po osobi! To me nije baš obradovalo, pa sam pokušao u sledećoj agenciji. Tu su nam posle nekoliko telefonskih provera ponudili smeštaj koji je od centra udaljen oko 6km. Pošto prevoz nije problem, a i cena odgovara - prihvatili smo! Sačekali smo još 15-tak minuta da stigne vlasnik i posle kraće vožnje stigli do kuće - ali kakve! U pitanju je stara istarska kuća, spolja sva od kamena a unutra potpuno obnovljena tako da nudi savršeni komfor. Gostima su na raspolaganju dva nivoa, stim da se u prizemlju nalazi kuhinja, kupatilo i dnevni boravak a na spratu je velika spavaća soba. Sve to za oko 50 Eur na dan - i to u punoj sezoni sa svim taksama i porezima. U slučaju da ostajete više od četiri dana, možete dobiti i popust od 30%. Ako nekome treba smeštaj u Poreču, imam telefon vlasnika ... Poslednji "morski" dan smo proveli na plaži. Plava laguna je i dalje jedno od najlepših mesta na Jadranu, pogotovu nakon što su izgrađena nova turistička naselja i uređena čitava obala. Za dobar odmor vam i nije potrebno ništa više od čistog mora i guste borove šume... Posle podne, šetnja kroz grad i ubijanje vremena ... Ako niste znali, glavna ulica - Decumanus, je svoje ime dobila još u rimsko doba, po tome što je dovoljno široka da kroz nju prođe stroj od 10 legionara. Nakon šetnje nismo mogli da odolimo a da ne probamo navodno najbolji sladoled u gradu. Vlasnici poslastičarnice su naše komšije sa juga, i međusobno govore albanski, ali zato sladoled prave po najnovijoj italijanskoj tehnologiji! Na kraju, nismo mogli da ne primetimo ova dva KTM-a. Bili si parkirani upravo onako kako su nama savetovali, za svaki slučaj - tablicu okrenite prema zidu. Naravno, ovo važi samo u slučaju da imate srpske tablice - a ova dvojca su bila iz Beograda! Eto, ko kaže da u Hrvatskoj nema naših ljudi.

6. Dan - Mali Lošinj, Pula, Poreč Još se sedište nije ni osušilo od jutarnje rose, a mi smo već bili na putu. Cilj nam je da danas napravimo pristojnu kilometražu a da nas ne uhvati podnevna vrućina. Lokalni put koji vodi duž ostrva Lošinj i Cres se na par mesta pretvara u makadam jer su u toku radovi, ali nam to ne smeta da već oko 10h stignemo do Porozina i stanemo u red za trajekt. U stvari, obišli smo celu kolonu i spustili se pravo u pristanište. Vezu sa kopnom stalno održavaju tri broda, a mi smo naišli baš u trenutku kada se jedan od njih spremao da isplovi. Pošto za motor "uvek ima mesta", mahnuo sam čoveku koji je stajao na ulazu a on nam je pokazao da požurimo sa kartama i da će nas sačekati. Sve u svemu, nije prošao ni minut a mi smo već bili na trajektu koji je isplovljavao. Nakon kraće pauze koju smo iskoristili za doručak, nastavljamo prema Puli. Stari put vodi preko Labina, tj. dubokog zaliva iznad koga smo se zaustavili da bi napravili par slika. Šteta što se na njegovom kraju nalazi ova ružna termoelektrana, ali valjda je struja važnija od tamo neke prirode. Slično razočarenje nas je čekalo i kod Rovinja, jer ni čuveni Limski kanal nije mnogo bolje prošao. Umesto ribarskih koliba, tu se sada nalaze novi restorani i kafići a ni more više nema onakvu boju kao nekada... Pošto smo u Pulu stigli taman na vreme za pauzu, parkirali smo se u blizini amfiteatra i krenuli u obilazak. Ova rimska građevina je na mene ranije ostavljala mnogo jači utisak - možda zato što sam kao student preskakao njenu ogradu da bih odgledao neki od festivalskih filmova. Danas je to samo još jedno mesto na kome će vam kao turisti naplatiti skupu ulaznicu za malo starog kamenja... Malo bolje izgledaju stari forum i slavoluk, ali ni od njih nije mnogo ostalo. Jedna od novijih znamenitosti Pule je svakako čuveni Mate Bar, koji je još početkom 80-tih osnovao svetski šampion u profi boksu Mate Parlov. Danas je skoro neprimetan, a kada se samo setim kako je nama vojnicima bio strogo zabranjen ulaz ... Pošto u centru za nas više nije bilo ničeg zanimljivog, seli smo na motor i spustili se do kampa koji se nalazi u delu grada poznatijem kao Stoja. Plaža nije nešto naročito, ali se bar nalazi u borovoj šumici, pa je temperatura mnogo podnošljivija. Tu smo proveli narednih nekoliko sati i nakon odmora krenuli dalje - za Poreč. Nastaviće se...

5. Dan - Zadar, Mali Lošinj Trajekt za Mali Lošinj isplovljava tačno u 9h i to iz industrijske zone. Pošto smo bili smešteni relativno blizu, nismo morali da žurimo! Bilo je dovoljno vremena da pre polaska popijemo kafu sa domaćinima i posetimo obližnji dragstor. Nakon 10-tak minuta vožnje, stižemo u luku Gaženica i lako pronalazimo naš trajekt - možda zato što je bio jedini! Dok čekamo red na ukrcavanje, koristim priliku da napravim par fotografija. Trajekt je inače bio dovoljno veliki da primi i duplo više vozila i putnika nego što se tog jutra pojavilo na pristaništu, ali je na ulazu vladala zbrka zato što su prvenstvo imala dostavna vozila koja su samo istovarivala robu i vraćala se na obalu. Nas su smestili pored nekih gajbi sa povrćem, pa me je bilo pomalo strah da na kraju puta ne skidam paradajz sa motora. No, more je bilo mirno a brod dovoljno veliki, pa se ništa nije ni pomerilo sa mesta. Plovidba od Zadra do Malog Lošinja traje više od 6 sati. Mnogo vremena se gubi na usputnim stanicama, jer je u pitanju redovna linija koja povezuje obližnja ostrva. Ipak, boravak u klimatizovanom salonu uz kaficu i grickalice je mnogo prijatniji od višesatne vožnje magistralom, što je u ovom slučaju bila jedina alternativa. Ako se pri tome uzme u obzir da karta za dve osobe i motor košta svega 20 Eur, jasno je da to ne bi pokrilo ni troškove za gorivo. Inače, u Malom Lošinju sam pre skoro 25 godina proveo polovinu svog vojničkog staža, pa mi je bilo intresantno da ponovo vidim ovaj deo obale. U gradu su mi rekli da je sada sve to napušteno, pa nisam imao želju da prilazim bliže. Zahvaljujući dobro organizovanoj turističkoj službi, brzo smo pronašli smeštaj i odmah prešli na drugu stranu ostrva, gde se inače nalaze najpoznatiji hoteli i plaže ...

4. Dan - Zadar Motor je ponovo ispravan, pa možemo da nastavimo dalje. Ipak, pošto za Mali Lošinj postoji samo jedan trajekt koji je već isplovio, odlučili smo da čitav dan provedemo u Zadru i da se konačno brčnemo u moru. Zamolio sam poznanika da nam pomogne da pronađemo neko zgodno mesto na kome bi mogli da provedemo dan i za par minuta smo dobili ličnog vodiča koji nam je pomogao da se snađemo u nepoznatom gradu. Za tili čas smo se obreli u predivnoj borovoj šumici, sa uređenom plažom i malim kafićem ali začudo, bez mnogo kupača. Kasnije smo saznali da je u pitanju napušteni auto kamp koji uglavnom koriste samo lokalci koji ne žele da se mešaju sa turistima. U svakom slučaju, idealno mesto za odmor. Zahvalili smo se našem domaćinu na pomoći i krenuli da prvo pronađemo prenoćište. Uostalom, svuda u okolini su se mogle videti table sa natpisima Rooms, Zimmer... a nismo želeli da sa sobom vučemo kompletan prtljag. Čim smo stigli do prve kuće, na terasi se pojavila starija gospođa koja nas je pitala koliko ostajemo. Kada je čula da nam treba soba za jednu noć, odmahnula je glavom i rekla da za tako kratko vreme nećemo nigde pronaći smeštaj. Pošto je ovaj dijalog bio relativno glasan, a nismo se trudili da sakrijemo naglasak, na kapiji je pojavio stariji čovek sa pitanjem - a odakle ste vi? Na naš odgovor - iz Beograda, samo se nasmejao, otvorio kapiju i rekao - ulazite unutra! Ispostavilo se da je u pitanju par penzionera koji su preko 40 godina - do '93, živeli u Beogradu, ali su morali da odu jer im je neko preko noći na kolima napisao - Ustaše. Od tada žive u Zadru i žarko žele da se vrate, makar na par meseci jer ni u ovde nisu dočekani sa dobrodošlicom. Iako vode poreklo iz okoline, za lokalce su oni i dalje samo četnici. U svakom slučaju, pored dobrodošlice i dugog srdačnog razgovora dobili smo i veliki popust na smeštaj. Veliko hvala g. Dinko.... Ko je već bio u Zadru, zna da je najzanimljiviji stari deo grada u kome se nalazi trg sa velikom crkvom. Obzirom da je tu stalno velika gužva, nismo se dugo zadržavali nego smo otišli na obalu da čujemo kako zvuče te čuvene - Morske orgulje. U pitanju je zaista jedinstveni "muzički instrument" koji uz pomoć talasa proizvodi nešto što bi se moglo nazvati melodijom. Konačno, na kraju dana, večera i još jedna šetnja oko luke pa na spavanje - sutra treba ustati rano da bi se na vreme stiglo na trajekt! Nastaviće se...

3. Dan - Plitvice, Zadar Odmorni i relaksirani posle jučerašnje šetnje, krećemo iz kampa i nastavljamo u pravcu Zadra. Pošto je u pitanju relativno kratka deonica, nadao sam se da ćemo do mora stići za par sati. Avaj, nakon 50-tak pređenih kilometara, motor iznenada gubi obrtaje, gasi se i potpuno staje. Uspevam da ga ponovo startujem i primećujem da na leru normalno radi, ali se gasi čim mu dodam gas. Pošto se pri tome zadnji točak nije pomerao, posumljao sam da je u pitanju problem sa prenosom, što se kasnije i pokazalo kako tačno. No, šta raditi kada vam usred ničega stane motor a niste u prilici da ga sami popravite? Pod uslovom da ste sa sobom poneli mobilni telefon - nema problema! Pošto u Hrvatskoj za pomoć na drumu i dalje važi stari YU broj - 987, treba samo što preciznije objasniti gde se nalazite i kakva vam pomoć treba. Dežurni dispečer me je ljubazno saslušao i obećao brzu intervenciju. Zaista, posle nešto više od sat vremena, pojavio se žuti kamion na koga smo natovarili Kymco-a i produžili do najbližeg servisa. Vožnja nije dugo trajala, obzirom da je vlasnik kamiona u stvari lokalni vulkanizer koji ima i malu mehaničarsku radionicu. Tako smo se neplanirano obreli u Gračcu, malom ličkom gradiću na oko 70km od Zadra. Majstor mi je pomogao da skinem poklopac sa motora, ali smo mogli samo da konstatujemo da se pogonski kaiš pretvorio u rezance i da bez novog dela nema popravke! OK, prešao sam preko 17.000 km, ali su mi na redovnom servisu pre polaska rekli da je sa kaišem sve u redu i da nema nikakve potrebe da se menja. Nakon nekoliko telefonskih razgovora, došao sam do zaključka da niko u okolini (a bogami ni šire) nema ono što mi treba. Iz KDM-a su mi predložili da pokušam sa kaišem od Piaggio-a 250, što mi se u prvom trenutku učinilo kao spasonosno rešenje. Na sreću, u Zadru imam poznanika koji doduše nije bajker ali mu nije bilo teško da se promuva po prodavnicama i pronađe kaiš za X8 250. Kada se posle sat vremena pojavio u servisu, pomislio sam da je problem rešen i da ćemo za nekoliko minuta ponovo biti u sedlu. Avaj, ni posle dva sata navlačenja, skidanja i nameštanja delova, konsultacija sa majstorima i drugih peripetija, kaiš i dalje nije hteo da legne! Kako god da ga okrenemo, uvek je falio još 1cm. Znači, ništa od popravke! Pošto je dan već odmakao, preostalo nam je još samo da se nekako dokopamo Zadra i sačekamo jutarnji autobus iz Beograda, kojim bi mogao da stigne originalni deo. Znači, opet na kamion i polako do sledeće stanice. Najteže mi je palo to što sam najlepšu deonicu na ovom putu (prelaz preko Velebita i Masleničkog mosta) umesto na dva točka, prešao u kabini kamiona. Na sreću, majstor nam je predložio da nas odmah odveze u servis koji je specijalizovan za motore, što se na kraju ispostavilo kao vrlo dobro rešenje. Čim smo stigli, vlasnik servisa je okrenuo par telefona i obećao nam da će originalni deo stići do večeri. To znači da sam mogao da otkažem slanje iz Beograda, jer mi se zaista nije dalo da jurcam po autobuskoj stanici i sam donosim delove. Iskusnom oku majstora nije promaklo ni loše stanje u kome se nalazila zadnja guma, koju sam inače hteo da promenim pre polaska, ali u KDM-u za to nisu imali vremena. Pošto nisam želeo više ništa da rizikujem, dao sam nalog da se stavi nova Michelin-ka, pa da vidimo u čemu je razlika! Totalno iscrpljeni od celodnevne "zabave", odlučili smo da potražimo neki smeštaj u blizini i ujutro proverimo kako napreduju radovi. Na moje zaprepaščenje, već u 10h, kaiš je bio na svom mestu i samo se čekalo da točak stigne od vulkanizera. Kafica u obližnjem Moto kafiću i već oko 11h - izvolite, motor je gotov! Svaka čast, zaista profesionalno!

2. Dan - Banjaluka, Jajce, Bihаć, Plitvice Poučeni prethodnim iskustvom, krećemo što ranije da bi bar delimično izbegli vrućinu. Na naše iznenađenje, temperatura upošte ne raste pošto se sunce teško probija kroz strme litice koje okružuju Vrbas. Posle par sati prijatne vožnje, pred nama se pojavila panorama starog grada Jajca. Parkiramo se praktično iznad vodopada i odmah pronalazimo zgradu muzeja u kome je održano čuveno II zasedanje AVNOJ-a. Do starog grada se može doći preko pešačkog mosta, ali mi nismo imali nameru da se tu duže zadržavamo. Iskoristili smo priliku da se malo odmorimo i napravimo još par fotografija sa same ivice vodopada. Pošto nas čeka još najmanje 200 km do Plitvica, odmah nastavljamo dalje i preko Bihaća prelazimo u Hrvatsku. Put je monoton, zato što ima malo sabraćaja a na granici skoro da nema nikoga. Zanimljivo je da se kućice sa pograničnom policijom i carinicima za obe države nalaze ispod jedne velike nadstrešnice - praktično na par metara jedne od drugih, pa nema "ničije zamlje". Negde oko 14h stižemo na Plitvice i odlučujemo da prvo pronađemo prenoćište a da tek nakon toga krenemo u šetnju kroz nacionalni park. Iz teme koju je pre par meseci postavio Joseph.B sam saznao da u blizini postoji odličan auto kamp. Pošto nismo nosili šator, nadao sam se da će bar jedan od bungalova biti slobodan. Na sreću, kamp je bio skoro poluprazan, pa smo bez problema dobili na raspolaganje drvenu kućicu sa dva kreveta. Ispostavilo se da je to veoma dobro opremljena soba, sa strujom, osvetljenjem, terasom i svim potrebnim komforom. Jedino što se kao i u svakom kampu koristi zajednički sanitarni čvor, koji je u ovom slučaju takođe bio besprekoran - tuševi, topla voda u svako doba dana .... Cena? Pa, moglo bi se reći da je povoljna - ukupno 32 Eur za jednu noć. Pošto Vesna nikada ranije nije provela noć u kampu, malo sam se plašio njenih primedbi. Na kraju mi je priznala da joj ništa nije smetalo, osim ove bubice sa poslednje fotke, koja je pred zoru počela da šuška tako da od spavanja nije bilo ništa... Pošto smo rešili problem smeštaja, ostatak dana smo mogli da provedemo u šetnji. Oslobođeni teške opreme, vraćamo se 5-6 km do glavnog ulaza u nacionalni park i ostavljamo motor na posebnom parkiralištu. Sigurno su mnogi od vas već bili na Plitvičkim jezerima. Ja se sećam mnogih detalja iz vremena dok sam još bio osnovac, pa me je iznenadilo što su mnoge stvari ostale iste. Pri tome naravno ne mislim na prirodu, već na hotele, staze, brodiće i ostale turističke sadržaje. Izgleda da su svi zadovoljni onim što je postignuto pre 20-tak godina pa se i ne trude da to mnogo poboljšaju. Ipak, mora se priznati da je priroda ovde izuzetna i da vredi potrošiti nekoliko sati - pogotovu po onako vrelom danu ... Na kraju dana, mrtvi umorni od šetnje i gladni, nismo mnogo birali mesto na kome ćemo večerati. Najbliža je bila čuvena "Lička koliba", zaista besprekoran restoran sa još boljom jagnjetinom i teletinom ispod sača. Jedino cena... uf! Nastaviće se...

Trebalo mi je nekoliko dana da sredim utiske i proberem fotke. No, sada je sve spremno pa možemo početi... 1. Dan - Beograd, Bijeljina, Banjaluka Posle ne baš ranog starta (oko 10h), krenuli smo autoputem prema Zagrebu. Sunce je već počelo da peče, kada smo se kod Kuzmina isključili i nastavli lokalnim putem do granice sa BiH. Već smo navikli da se carinici više zanimaju za mikrofone na našim kacigama nego za pasoše, pa smo morali da im objasnimo neke tehničke detalje. Oko podne stižemo u Biljeljinu i zadržavamo se vrlo kratko,tek toliko da se malo osvežimo i predamo par pošiljki koje smo poneli iz Beograda. Vozeći prema izlazu uz grada, primetio sam tablu sa natpisom "Gusar" i crtežom koji me je potsetio na avatar jednog našeg kolege sa foruma, ali dok sam sve to povezao, već smo bili daleko! Ako Gusar ovo pročita, neka se ne ljuti što nismo svratili - Biljeljina nije daleko, biće još prilika. Magistralni put koji vodi prema Brčkom nije previše opterećen, ali je zato krivudav pa mi je bilo teško da pretičem šlepere na koje sam nailazio. Zato smo odlučili da se zaustavimo i napravimo pauzu za ručak. Kafana na koju smo naišli se pokazala kao idealno mesto za odmor. Baštica sa drvenim klupama i prijatna hladovina su nas neodoljivo privukli pa smo se tu zadržali više od dva sata. U Bosni me uvek oduševe cene ... Kompletan roštilj za dvoje (ražnjići, krmenadle, džigerica, ćevapi, kobasice, pljeske) sa pohovanim šampinjonima, raznim povrćem + salata i piće = 15 Eur. No vreme je da se krene dalje, pa nastavljamo prema Modriči. Pre par meseci smo bili u Sarajevu, tačnije na mestu gde izvire reka Bosna, a sada smo mogli da vidimo kako ona izgleda u svojoj punoj snazi. Pošto je vrućina bila skoro neizdrživa, došlo mi je da se pridružim deci koja su se brčkala u plićaku. Ipak, negde ispred Dervente, više nismo mogli da izdržimo pa je prva kafana pored puta postala naše utočiste od vreline. Kakva greška.... Iako nosi moderno ime, u pitanju je klasična šoferska birtija sa razglasom iz koga "biju" nama potpuno nepoznati hitovi. Posle nekoliko klasičnih "Oj, živote..." pesama, iz zvučnika se začulo .... "opaka mašina... ka-va-sa-ki, ka-va-sa-ki, od 500 kubika.... svaka cura....". Kafa i kisela na brzaka, pa put pod noge... Dan je već bio na izmaku kada smo stigli u Banjaluku. Vozimo pravo u centar da napravimo par fotki dok se još vidi, a posle u malu šetnju do kaštela i reke. Za prenoćište ipak nismo izabrali nekada najbolji i najveći hotel u Banjaluci - Bosna, nego smo se vratili par kilometara nazad i smestili se u novom hotelu Grand. To je potpuno nov hotel sa perfektnim sobama (sa klimom i LCD TV-om) u kome prenoćište sa doručkom košta svega 15 Eur po osobi.

Pozdrav, Motorom na more! Još kao omladinac sam čežnjivo gledao kolone motorista koje se spuštaju prema obali - dok sam ja stajao pored puta i pokušavao da autostopom dođem do cilja! Trebalo je da prođe skoro 25 godina da davni san postane stvarnost, ali konačno mogu da se pohvalim još jednim novim iskustvom. Odluka da se krene je doneta na brzinu, ali pošto su svi osnovni preduslovi bili zadovoljeni, (podmladak na raspustu kod babe, mrtva sezona za poslovne aktivnosti i dovoljno finansija za nekoliko dana na putu) nije bilo razloga za odlaganje. Za polazak je određen ponedeljak (16/07), a ruta podeljana na približno jednake deonice - preko Banjaluke, Jajca i Bihaća do Plitvica, dalje na jug do Zadra pa brodom na Mali Lošinj, da bi se preko Pule i Rovinja stiglo do konačnog odredišta - Poreč. Sa povratkom u Beograd preko Rijeke i Zagreba to je ukupno oko 1.700 km. Šta još reći na početku... Osam dana je prošlo a da nismo ni primetili. Detaljan opis svega što smo doživeli - tek sledi!

Kao što reče Lalajko - srećan put, piši kad stigneš!

Bravo Ivane! Samo nastavi, nemoj da te dekoncentrišu ovi zavidljivi komentari. Ovakva avantura se ne doživljava svaki dan...

Vidimo se u subotu ispred ABRE. Zamoliću lepšu polovinu da nam spremi kolače, ali ne obične!

Pozdrav, Evo nekoliko slika sa ispraćaja... Zvanični deo programa... Polako se formira kolona... Sve nas je više... Lagano niz Miloša Velikog...

Najiskrenije saucesce porodici i prijateljima. Nisam imao cast da ga licno upoznam, ali sam procitao stotine njegovih poruka i znam da je uvek bio iskren i spreman da pomogne. Pocivao u miru...

Aleksandar Marinkoviæ Bata Lakina 4, Bgd, Karaburma sasa@anima.co.yu 063 342645

Dobrodošao! Mi smo kolege po struci i motoru, pa se nadam da æemo se negde sresti!

Veæ više od godinu dana vozim Xciting od 250cc i do sada sam sa njim prešao skoro 15000km. Od toga je bar polovina bila sa suvozaèem i prtljagom. Njegovih 20KS na papiru možda izgleda malo, ali te uveravam da èak i na autoputu možeš da budeš brži od veæine drugih vozaèa. Jedini pravi problem je u tome što nema dovoljno snage za oštrije preticanje, pa moraš sa paziš i ostaviš sebi dovoljno prostora (isto kao da si u nekom slabijem automobilu od ~50KS). Što se tièe pouzdanosti, mogu ti reæi da nisam imao ni najmanji problem, mada mi pomalo smeta èinjenica da je redovan servis (zamena ulja u motoru i kontrola prenosa) potrebno uraditi na svakih 2000km. Prošlog proleæa sam tu razdaljinu prešao za 5 dana (do Istambula i nazad) pa sam na servis morao da odem pre i odmah posle puta. Bez obzira na to što planiraš da krstariš na duže staze, dobar deo vremena æeš sigurno provoditi i u gradu a tu bi ti jaèa mašina (od 400-500cc) samo smetala. Maxi skuteri su inaèe teški i kabasti, a veæa zapremina u gradu donosi samo veæu potrošnju - i do 50%. Na kraju, cena za nov Xciting 250 je oko 4000Eur, mada se oèuvan primerak koji nije mnogo vožen može naæi i za 1000 manje. Sve ovo sam napisao bez namere da te nagovaram da izabereš baš ovaj motor. Iskreno, i ja bih više voleo da vozim Burgman-a ili Silver Wing-a, ali sam sa druge strane sreæan što sam umesto za veæi motor, razliku potrošio na putovanja!

Lepa prilika za dobar provod! Na leto moram obavezno u tom pravcu. Hvala za detaljan opis!

Nastavak prièe ... Dan èetvrti, Dubrovnik - Kotor Jutro u Dubrovniku je osvanulo oblaèno ali bez kiše. Pošto je motor prenoæio na uluci, prva stvar koju sam morao da proverim je da li je sve na svom mestu. Moram da priznam da mi nije bilo svejedno, jer me je naš domaæin upozorio da lokalno stanovništvo i dalje smatra Srbe najodgovornijim za sve što se dešavalo u prethodnom periodu. Na sreæu, izgleda da je strateški odabrano mesto za parkiranje (izmeðu dva lokalna motora, blizina bankomata sa kamerom i taksi stanica preko puta) bilo dovoljno za mirnu noæ. Da ne zaboravim još jedan detalj, pre nego što sam otišao na spavanje, svojeruèno sam skinuo jedan deo sa motora, a vi pogodite koji! Biæe vam lakše ako pogledate drugu fotografiju - ispod stop svetla nešto nedostaje... Pošto je nebo još uvek bilo milostivo, odluèili smo da se još jednom prošetamo Stradunom, napravimo par fotki i naravno, popijemo kafu u Gradskoj kavani. To je bila prilika da se upoznamo sa lokalnom štampom koja veoma lièi na našu. Èume, Legija i društvo su i ovde jedna od glavnih tema. Odluka da pre polaska obuèemo kišne kombinezone se pokazala vrlo mudrom jer je odmah poèela da pada kiša i to vrlo jaka. Loše vreme nas je pratilo celo prepodne ali je na kraju to ispalo bolje nego da smo morali da se kroz Kotor šetamo sa kišobranom. Panorama Boke i po lošem vremenu jednostavno oduzima dah, pa smo bez obzira na kišu morali da se zaustavimo i napravimo nekoliko snimaka. Sledeæa stanica na našem putu je poznata konoba Æatoviæa mlini, koja se nalazi par kilometara dalje. Kada skrenete sa glavnog puta, pratite putokaze i nemožete pogrešiti! U svakom sluèaju, imaæete priliku da uživate u zaista nesvakidašnjem ambijentu. Stara vodenica je pretvorena u vrlo egzotièan restoran a i priroda je skoro neverovatna. Iako nismo bili gladni, posle vožnje po kiši nam je zaista prijala topla teleæa èorba! Iskreno preporuèujem. Brzo stižemo u Kotor, pronalazimo smeštaj i vraæamo se u luku. Prosto nismo mogi da poverujemo svojim oèima - luka je oèigledno suviše mala da primi sve ove jathe, jedrilice i prekookenaske kruzere. Posle smo shvatili da je Crna Gora omiljeno mesto za bogate Ruse, jer mogu jeftino da pazare imanja i uživaju u toplom moru. Najlepši pogled na Kotor i ceo zaliv je naravno sa stare tvrðave. Da bi se popeli na nju morate savladati razne prepreke u vidu strmih stepenica, uskih prolaza i mostiæa sumljive konstrukcije. Ipak, na kraju æete biti nagraðeni jedinstvenom pogledom koji puca na sve strane. Dan peti, Kotor - Beograd Vreme se konaèno stabilizovalo pa smo to jutro ponovi videli sunce. Pošto nismo uspeli da pronaðemo smeštaj u samom gradu, noæ smo proveli u Prènju koji je od Kotora udaljen nekih 6-7km. Ustajemo rano, pozdravljamo se sa domaæinima i odmah kreæemo na put. Èeka nas preko 600km ... Plan je da se prvo vratimo do Risna a zatim skrenemo prema Trebinju. Prethodno smo se raspitali za kvalitet puta i dobili uveravanje da je sve u redu - jeste malo usko i krivudavo ali je sve asfalt! Zaista, prva deonica koja vodi prema Grahovu je zasta takva, a zatim se iz èista mira izlazi na potpuno novu magistralu široku 8m sa sve tunelima. Na žalost, nakon 10-tak km ova pista se opet naglo sužava pa skoro do granice sa Republikom Srpskom ponovo vozimo po planinskom putiæu. Tu nas sustiže grupa austrijanaca na Strom-ovima - njih èetvorica, a poslednji u koloni (valjda zbog bolje vidljivosti), na velikom Gold Wing-u. Posle kratke pauze u Trebinju, jer je trebalo napojiti konjiæa a nisam bio siguran da æu uskoro naiæi na neku pumpu, izbijamo na Bileæko jezero. Priroda je zaista lepa ali je veliki kontrast u odnosu na mediteransko rastinje koje smo stavili za sobom. Kako se sve više penjemo, ravnicu smenjuju planinski vrhovi na kojima se još uvek zadržava sneg. Pošto putokaza nema ni za lek, a morali smo da napravimo i malu obilaznicu zbog nekog odrona - jedini naèin da saznamo našu pravu lokaciju je da se raspitamo kod lokalnih izletnika. Sve je uredu, na pravom smo putu i uskoro stižemo do još jedne od planiranih stanica - Tjentište. Od muzeja i starog hotela nije mnogo ostalo, ali je zato spomenik na svom mestu. Nekoliko snimaka, pa nastavljamo dalje. Pre nego što smo ponov stigli na domaæi teren, tj. prešli granicu, napravili smo još jednu kraæu pauzu u Višegradu. Na drini æuprija Mehmed Paše Sokoloviæa i dalje spaja dve obale, samo što preko nje više na prelazi kolski saobraæaj nego samo pešaci. Opšte napomene ... Smeštaj Pronaæi smeštaj na ovakvom putovanju upošte nije teško. Naravno ako nemate nerealne zahteve i želite da vam sve bude kao kod kuæe. Mi smo se umesto hotela (koji svuda izgledaju isto) odluèili za privatni smeštaj i èini mi se da nismo pogrešili. To je bila odlièna prilika da se upoznamo sa ljudima koji tu žive i bolje shvatimo okolinu u kojoj se nalazimo. Veæ sam pomenuo da smo u Sarajevu imali na raspolaganju èitav stan i garažu, u Mostaru i Kotoru dvosobne apartmane i parking u dvorištu a sve to po vrlo povoljnim uslovima. Èak ni u Dubrovniku nismo morali da uložimo poseban trud. Èim smo se zaustavili, prišla nam je žena i pošto je videla BG tablice, odmah je predložila da pozove poznanika koji je spreman da nam ustupi sobu po ceni upola nižoj od one koja važi za "prave strance". Tako smo prenoæili na 100m od Pila u vrlo lepoj sobi sa kupatilom za svega 20 Eur po osobi. Klopa Dobru klopu nije teško pronaæi. Samo se malo potrudite i pogledajte gde svraæaju lokalci - sigurno neæete pogrešiti! Ako krenete našim putem, nemojte propustiti æevape na Bašèaršiji, burek ispod saèa u Mostaru, roštilj na Jablanici, oradu na žaru u Kotoru... Slatkiši su takoðe neizostavni, ali njih možete pronaæi na svakom koraku! Putevi i granice Moram da priznam da sam bio vrlo prijatno iznenaðen kvalitetom puteva koje smo prošli. To se pre svega odnosi na Bosnu, jer izgleda da su tu putevi nedavno obnovljeni a saobraæaja ima relativno malo. Jedino smo na Jadranskoj magistrali negde ispred Dubrovnika morali da se provlaèimo po nekim obilaznicama i makadamu, jer se izgleda pripremaju za sezonu pa popravljaju asfalt. Opet moram da primetim da mi je najmanje prijala vožnja Ibarskom, jer nigde nisam video toliko bahatih vozaèa koji jure, pretièu preko pune linije i krše sve moguæe propise. Doduše, jedino smo tu sreli policijske patrole - u Bosni, Hrvatskoj i Crnoj Gori jedva da smo ih primetili. Granice se prelaze brzo i bez problema. Carinike i policiju mnogo više zanima kakav motor vozite nego gde ste se zaputili. Granicu kod Metkoviæa smo prošli bez zaustavljanja - verovatno su mislili da smo nemci pa ih je mrzelo da nam traže pasoše! Do sledeæeg putovanja, pozdrav od Vesne i Saše

Pozdrav, Prošlonedeljni praznièki dani jednostavno nisu mogli da proðu tek tako. Dva slobodna dana (+ još dva da se premosti do vikenda) - to je veæ sasvim dovoljno da se napravi jedna pristojna tura. Vremenska prognoza je pomalo nepovoljna, ali ni to nas neæe spreèiti u nameri da stignemo do mora. U svakom sluèaju, sezonu valja i zvanièno otvoriti! Plan je bio sledeæi - proæi kroz pet država za najviše pet dana! Možda vam se na prvi pogled èini da je to vrlo ambiciozno, ali ako vam kažem da su u pitanju Republika Srpska, Federacija BiH, Hrvatska, Crna Gora i Srbija, plan postaje sasvim ostvarljiv. Konkretno, planirana ruta je bila sledeæa: polazak iz Beograda 1. maja što ranije, da bi se preko Kuznima, Bijeljine, Zvornika, Vlasenice i Sokolca veæ popodne stiglo do Sarajeva. Za drugi dan je predviðena vožnja pored Jablanièkog jezera pa dolinom Neretve do Mostara. Treæi dan smo kroz Herceg Bosnu stigli do Metkoviæa a zatim magistralom do Dubrovnika. Èetvrta etapa je bila i najkraæa, preko Cavtata do Herceg Novog i dalje kroz Boku do Kotora. Peti dan je bio rezervisan za povratak, pa smo u jednom dahu prošli kroz Grahovo, Trebinje, Bileæu, Tjentište, Foèu i Višegrad da bi se preko Užice i Èaèka vratili kuæi. Sve zajedno je na kraju prema cajgeru ispalo nešto manje od 1400 km. No, da poðemo redom... Dan prvi, Beograd - Sarajevo Kao što to obièno biva, polazak od kuæe nije bio moguæ u planirano vreme, ali smo zahvaljujuæi "brzoj vožnji" autoputem do Kuzmina i kratkom zadržavanju na granici sa Republikom Srpskom do Zvornika stigli taman na vreme za ruèak. Pre mesec dana smo prošli uz Drinu ali sa naše strane i bilo nam je krivo što nismo mogli da svratimo do motela koji se nalazi na zaista lepom mestu. U pitanju je vidikovac sa koga se vidi èitavo jezero i još "pola Srbije". Nismo se prevarili, terasa je praktièno iznad same vode što èitav ambijent èini vrlo atraktivnim. Nakon kraæeg odmora smo nastavili dalje i polako poèeli da se penjemo po bosanskim brdima. Za divno èudo, put koji vodi preko Vlasenice, Han Pijeska i Sokolca je u odliènom stanju. Saobraæaj je vrlo slab pa nas ništa ne spreèava da ponovo ubrzamo i uživamo u krivinama. Prilaz Sarajevu sa ove strane je vrlo direktan. To znaèi da se pred vama iznenada otvara panorama grada i veæ za par minuta ste na Bašèaršiji! Naravno, iskoristili smo priliku da se malo prošetamo i napravimo par fotografija. Tek tada smo primetili da je sunce veæ zašlo i da je vreme da potražimo neki smeštaj. Listajuæi druge moto forume saznao sam da u Sarajevu postoje dva hotela koje nude smeštaj po povoljnim cenama. To su Banana City i Braæa Mujiæ. Iako je ovo rešenje u prvi mah izgledalo povoljno, na licu mesta sam shvatio da se oba hotela nalaze u novom delu grada tj. nekih 7-8km od starog centra pa smo zato odustali od njih. Na sreæu, usput smo naleteli na neku malu agenciju koja nudi privatni smeštaj. Odluka je brzo pala - smestiæemo se u jednosobnom stanu koji se nalazi na svega par stotina metara od èaršije. Domaæini æe nam èak dozvoliti da motor smestimo u garažu koja se nalazi ispod našeg prozora. Mnogo bolje od hotelske sobe i otvorenog parkinga, a po istoj ceni - ukupno 60KM! Dan drugi, Sarajevo - Mostar Odmorni i raspoloženi kreæemo dalje. Pošto je vreme i dalje lepo, odluèili smo da pre nego što nastavimo prema Mostaru, još malo prošetamo kroz grad. Èaršija je u jutarnjim èasovima skoro pusta iako su mnogi duæani veæ uveliko otvoreni. Usput nailazimo na èuveni Moriæa han, pa koristimo priliku da se poèastimo pravom bosanskom kafom koja se pije iz fildžana i uz obavezan ratluk. Glavni put prema Mostaru vodi preko Ilidže a to je omiljeno izletište svih Sarajlija. Bilo bi zaista šteta proæi a ne svratiti makar na pola sata do vrela Bosne i videti ove predivne izvore! U velikom i lepo ureðenom parku se možete prošetati pored nekoliko malih jezera u kojima plivaju labudovi i uživati u žuboru vode. Šteta što se parkiranje motora naplaæuje po punoj ceni - 2KM. Magistralni put Sarajevo - Mostar je dovoljno širok i ureðen da primi sva vozila koja idu ovim pravcem. To znaèi da je vožnja sasvim opuštena i da ima dovoljno vremena da se uživa u prirodi. Iako je u dolini veæ sve zeleno, na vrhovima je i dalje zadržava sneg pa je kontrast koji prati smenu godišnjih doba još uvek vidljiv. Nakon svega tridesetak kilometara stižemo do Jablanièkog jezera i stajemo pored restorana koji nosi naziv "Bagrem". Nije ni èudo obzirom da se svuda oko njega nalaze stabla bagrema i to u punom cvetu! Pravimo pauzu za rani ruèak i uživamo u suncu. U tom trenutku nismo još ni slutili koliko æe nam ovako lepo vreme nedostajati! Vožnja dolinom Neretve je pravo zadovoljstvo. Dolina se polako širi pa više nema strmih deonica i sve izgleda mnogo pitomije. Rastojanje izmeðu Sarajeva i Mostara se može prevalili za svega par sati, pa bez obzira na pauze i laganu vožnju na cilj stižemo relativno rano. Pouèeni iskustvom iz Sarajeva, brzo pronalazimo privatni smeštaj, parkiramo motor u dvorište, skidamo sa sebe moto opremu i kreæemo u šetnju kroz stari grad. Sigurno znate da je èuveni Kameni most srušen za vreme prošlog rata ali su zahvaljujuæi UN-u pronaðena sredstva za njegovu rekonstrukciju. Kao potsetnik na to doba na obali još uvek stoje veliki kameni blokovi koji nisu mogli da budu vraæeni na svoje mesto. Iako je dosta toga popravljeno, i dalje ima mnogo tragova koji svedoèe o tužnoj sudbini ovog grada - skoro na svakom koraku možete naiæi na polusrušene i napuštene zgrade. Ipak, danas su opet na njegovim ulicama turisti iz èitavog sveta koji slobodno šetaju i dive se njegovoj lepoti. [ Dan treæi, Mostar - Dubrovnik Jutro æe promeniti sve! Stihovi su iz jedne stare pesme Bijelog dugmeta, ali vrlo dobro opisuju promenu koja je nastupila preko noæi. Umesto toplog i sunèanog vremena, napolju kaplje prava jesenja kiša i nema šanse da uskoro prestane. Ne preostaje nam ništa drugo nego da se uvuèemo u kišne kombinezone i odmah nastavimo prema moru sa nadom da æe tamo vreme biti bar malo bolje. Usput se zaustavljamo na jednoj sasvim obiènoj pumpi kada nam se iznenada pridružuju jedan Rolls-Royce, Lamborgini i Ferarri. Upravo u to vreme se odražavao èuveni reli bogatih - Gamboll, pa smo tokom dana bili u prilici da skupe limuzine viðamo skoro na svakom koraku. Pored ovakvih primeraka, jedan skuter zaista ne može da privuèe nièiju pažnju. Ipak, tabla koju smo upravi prošli nam pokazuje da uskoro stižemo u Dubrovnik i da æe se ova kišna deonica uskoro završiti. Dok smo ulazili u Dubrovnik, nebo se smilovalo i prestalo da nas natapa kišnicom. Odmah zapažamo veliku promenu, motori se nalaze svuda oko nas - èak postoje i posebna parkirališta samo za dvotoèkaše. Pored lokalnih registracija, èesto nailazimo na austrijske, nemaèke i poljske ali nijednu srpsku. Izgleda da smo ovde još uvek retka sorta! Pošto smo se nekako snašli za smeštaj (više o tome u posebnom odeljku) a i kiša više ne pada, kreæemo u šetnju zidinama starog grada. Koliko su ovde poželjni turisti sa plitkim džepom jasno je iz cene koju treba platiti samo da bi se prošetali oko starog grada - 100 kuna po osobi što je nešto manje od 14 Eur. Ako mislite da možete da se provuèete bez plaæanja, grdno se varate - na pola puta vas èeka obavezna kontrola ulaznica! Ipak, kad smo veæ došli dovde, plaæamo koliko treba i kreæemo da proverimo da li se nešto promenilo od '89, kada smo poslednji put bili na Jadranu. Osim novih crepova na krovovima, sve izgleda jednako staro kao što je i bilo! Nastaviæe se...

A zar i ovo nisu razlièite kategorije? Bez obzira na to, ako ti treba bilo kakva pomoæ pri testiranju, pisanju, slikanju i sl. slobodno me kontaktiraj! Pozdrav.

Pozdrav, Kratka i topla zima nam je svima odgovarala ali je ipak trebalo prièekati da proleæe i kalendarski stigne, pa da se jednom malo ozbiljnijom vožnjom otvori nova sezona. Prvi aprilski dan je bio kao stvoren za to! Sunce i prognoza koja obeæava su bili dovoljan razlog da se pokupi oprema, napuni rezervoar i otvori karta Srbije. Draga, kuda æemo danas - do Drine! Važi! Veæ oko 10h smo na magistrali i sve ide kao podmazano. Za divno èudo nema gužve ni kolona, pa brzo stižemo do skretanja za Valjevo. U tom trenutku shvatam da je zimska pauza ipak ostavila posledice. Naime, baterije u komunikatoru nisam promenio još od prošle sezone pa su jadne, jedva izdržale i ovih sat vremena vožnje. To nas promorava da se zaustavimo na OMV-u i potražimo sveže baterije. Prodavnica kao na svim drugim pumpama odlièno snadevena, ima svega i svaèega - ali NEMA BATERIJA! Izgleda da ih nikad nisu ni imali, pa zato nemojte gubiti vreme na OMV-u (osim ako vam nije nestalo goriva - benzina ili kafe, svejedno). Sreæom, kamerica koju sam poneo koristi iste baterije pa je ovaj tehnièki problem rešen za par minuta. Put preko Lajkovca do Valjeva je standardno loš, a ako je za neku utehu, iza Valjeva je još gori. Vidljive su sve posledice zime ali ne ove koja je upravo prošla neko i svih prethodnih. No, plan je da se ide preko Debelog brda pa se mora dalje. Evo nekoliko fotki sa ove deonice. Sa druge strane Povlena, pogled puca na Drinu i bosanska brda, ali da biste stigli tamo, morate se spustiti niz ove serpentine. Vožnja pored reke je uvek prijatna. Put blago krivuda, saobraæaja skoro i da nema pa je pravo zadovoljstvo preæi nekih 50-60km do Malog Zvornika. Usput smo primetili da ovde turistièka sezona još nije poèela. Naime, iako iz put ima mnogo restorana na reci, skoro svi su zatvoreni. Izuzetak je bio jedan lep restoranèiæ na samom jezeru. Ako volite pastrmku na žaru, nemojte ga propustiti! Nakon odmora, nastavljamo dalje i preko Šapca i Obrenovca stižemo kuæi. Divno proveden dan i još 400Km pod toèkovima. Pozdrav od Vesne i Saše

Ideja za današnju vožnju je odlicna, samo ZAŠTO TEMU NISTE POSTAVILI bar jedan dan ranije! Siguran sam da bi na Divèibare krenula i grupa veæa od 5-6 motora. Ovako se uvek vozite u skoro istom sastavu a posle vam nije jasno gde je nestalo onih nekolilko stotina prijavljenih BJBIKER-a. Ipak, želim vam lep provod!

Pozdrav, Drago mi je da što i ove godine postoji ideja da se Istanbul poseti u vreme održavanja MotoGP-a. Prošle sezone je bilo veliko intresovanje ali smo na kraju samo nas nekoliko sa forima otišli na lice mesta. Ipak, ko god da krene neæe se pokajati, iskustvo je zaista neponovljivo! Ako vam nešto znaèi, pogledajte ponovo šta smo prošlog aprila doživeli Dane, Koma, Veæi i ja. http://www.bjbikers.com/forum/viewtopic.php?t=619&start=135 Nama vreme nije bilo baš naklonjeno, pa ove godine neæu rizikovati nego æu krajem aprila otiæi da se potsetim kako izleda Jadransko more oko Dubrovnika.

Ako vas zanimaju "šlemofoni" za motocikliste, pogledajte na http://www.throat-mic.com/. Izbor je veliki a cene nisu bezobrazne kao za ChatterBOX.

Pozdrav, Od Yoman-a ste dobili slike, a od mene evo kako je to izgledalo uživo... http://video.google.com/videoplay?docid=3774714156018365909