Nekako mi se ne sedi za kompom i kad završim s poslom ali polako, kad udari dosada, biće raspoloženja za sve. Ipak, bio sam malo u šetnji pre dva dana, kada su slavili dan najomiljenijeg boga u celoj Indiji, dan kada se Ganeš vratio kući. Gde je bio, ne znam, ne pitam, nije lepo jer im veoma mnogo znači. Ne počinju ništa pre nego li imaju njegovu statuu, sliku... Elem, evo i slika a posle možemo i da popričamo.

Za to mi treba duži odmor a upravo je to ono što je problem. Dan, dva nije frka, ali celu sedmicu, eh, jok.

Problem je baš u tom sloju ljudi koje si opisao. Spremni su da rade za malo, gotovo ništa. Niti imaju osećaj za bilo šta oko sebe. Dat im je posao da urade, rade ga, očekuju novac i ništa ih drugo ne interesuje. Čak ni higijena ili pravilna ishrana. Kada dođeš u kontakt sa malo višim slojevima njihovog društva, učenim ljudima, shvatiš da nije sve tako. I ja te karije, kao što reče@Severian volim ali sve ima granice. Potpuno te razumem. Samo se nadam da ću uspeti da smognem vremena da izađem iz usranog i sjebanog Mumbaja, da malo vidim lepše strane Indije. Bar kao pre pet godina.

Veoma dobar savet, primenljiv za mnoge aspekte života.

Nemoj ga u Indiju, k'o boga te molim! Ovde bi pucao u sve redom koliko jedni drugima seku putanje. Nemoj ga ovamo slati, svega ti.

I Aragon, pa onda nova istorijska tačka u Japanu, Tajlandu, Australiji... ove godine su usrali sve što nisu do sada. Da su ovo neka prošla vremena, veliki broj bi do sada u Japanu izvršio sepuku. Sramota.

Nego, gde nađoše onu crnu gazelu u onolikoj Italiji da donosi i dodaje trofeje?

I evo im ga. Italija, italijanski motor, italijanski vozač. Cenim da im je već kliznula kapljica niz nogu od sreće. Seronje blentave one žabarske. Ali zato još jedna najava odličnih bitaka sledeće ili neke od sledećih sezona u Hondi.

Rosi Markes Lorenco

Pa zar je rukovanje toliko važno? Sve je ovo fora i trip za gledaoce. Svi znaju koja dvojica su najpopularniji. Mučeni Doviciozo muda jede sa onim gutljajima vode jer mu teško ide koliko bi voleo da ga neko pita za rukovanje. Nema mnogo rivaliteta i novinari jedu ono što se ne jede i pitaju ovakve gluposti sportiste i profesionalne takmičare. Mogao je i da pita Rosija da mu napravi picu u restoranu u Tavulji... koja budalaština, majko mila.

U pravu je@spredrag

Što se tiče lične higijene, ne mogu da generališem. Kao i svuda. Neko se redovno kupa, neko redovno smrdi i jbg

To za telefon je istina. Mnogo im je bitan. Nemaju cipele na nogama ali furaju "smartphone". Kada zovu, na fiksni, mobilni, svejedno zvone li zvone. Pa ako se ne javi posle trećeg zvone, nije tu! Ali jok, to zvoni li zvoni. Kancelarije u firmi odzvanjaju. E, ako su tu, e onda kreće bla, bla, bla, bla... fetiš je to neki, mora biti.

Ovo mi je drugi put ovde. Nije se mnogo promenilo. Nisam ni očekivao. Pisao sam prošli put dosta, pre pet godina, o svemu pa neću opet mnogo u detalje. Belac u Indiji. Uvek je to čudan osećaj. I meni je i dalje neobično a ponekad i zaista neprijatno. Sklanjaju ma samo kad me vide na hodniku, pridržavaju vrata, poklone se... Ko nema mozga, pomisliće da je bitan. Svakoga vuče nepoznato. Ja sam jedan od onih koji nikada nije prezao od putovanja. Gde god sam mogao i gde god su me slali. Širi to vidike i odgovara na mnoga životna pitanja. Bar u mom slučaju.

Daleko, veoma daleko od normalnog. Ali oni su u fazonu da ako je hiljadama godina funkcionisalo, što ne bi i dalje. Komplikovani su, strašno. Na prvu loptu je lako reći da su zatucani, zaostali i zastareli ali da li je tako? Njihov sistem je doveo do toga da ih ima malko manje od Kineza i svi rade. Istina je da većina radi ceo dan za tanjir supe ali je tako. Šta i kako rade, ne bih u detalje, da nekome ne ogadim nešto dok čita ovo. Greše li? Ne znam. Jednostavno sam njihovu kulturu i način života prihvatio kao činjenicu. Niti je osuđujem, niti je hvalim. Ja ovako ne bih mogao da živim i kraj.

Mnogo oni šta na svetu shvataju jednostavnije od ostatka sveta ali i dalje imaju svoja pravila. Na sve će pristati ako im se uklapa u ideje i zamisli. Ako ne, saslušaće sve, i nastaviti po svom i neće biti bezobrazni i neuljudni. Poštovanje drugih je bitno. Kada rade za druge, izuzetno su poslušni .Ne znaju za termine i brz i kvalitetan rad ali slušaju. I sve ovo važi kada nisu u Indiji. Ovde se prema svojima, koji su u nižoj kasti, odnose kao prema robovima. Bukvalno. Ponekad me bude sramota što uopšte prisustvujem tom trenutku. Samo što nemaju bičeve. P.S.: Za kaste zvanično tvrde ne postoje i ako neko upita nešto oko toga, bude im veoma neprijatno i neće da pričaju. Međutim, oni i dalje tako funkcionišu.

Komplikovani su za objasniti. Mnogo ekstrema imaju koje su vekovima razvili i koji se smatraju uobičajenim stvarima. Toliko su veliki, kao država, i brojni da ih se stavovi i običaji ostatka sveta ne dotiču. Prvi utisak je zaista loš, kulturološki šok u svakom slučaju. Onda malo upoznaš ljude, pričaš s njima, radiš, živiš i sve se menja. Davno sam shvatio da su svet za sebe i da samo treba da pokušam da shvatim njihov način. Ne sviđa mi se, nikad neće ali ih razumem. I znam da se to njihovo nikada neće raširiti po celom svetu jer je jedinstveno i neprihvatljivo bilo gde van granica ovog podkontinenta.

Jedna stvar nedostaje da vam dočaram sve a to je miris, smrad pa 'ajde da se poetski izrazim "aroma Mumbaja". Joj ljudi moji koji je to smrad na ulicama, pogoto sada kada još uvek padne neka kiša. Naime, do kraja septembra pada kiša svaki dan, oblačno a temepratura oko 35 stepeni, a onda se završava monsun i sija sunce sledećih 6 meseci bez kapi kiše i tada je sjajnih od 25 do 30 stepeni. Elem, smrad je mešavina truleži, povraćke i govana. Svi automobili, osim onih malo starijih, imaju klimu kojoj je uključeno da vrti vazduh u kabini, ništa spolja. Kada prestane kišna sezona, još je i nekako dobro, sada, smrad razbija.

Kod Dajca su svi dobrodosli.

Nisam planirao da pravim putopis jer svaki dan putujem na posao i nazad. Budem li iznajmio motor, kao pre pet godina, imaću da kažem koju na tu temu. Ko je nestrpljiv, može komotno na moj blog pa neka prelista kraj 2013. i početak 2014. godine. Za početak, želim da ostavim par fotografija koje sam napravio danas u povratku s posla kao ilustraciju da na svetu ima mnogo loših mesta za život. Da ne kaže neko posle ono "jao Srbijo, zemljo Indijo!"

Ali je najstariji Ludolf pre par godina preminuo i sada više nema ko da se javlja na telefon.

Rosi Lorenco Markes

Pa ovo je savršena kombinacija slučajnosti!

A opet je to gramatički i pravopisno najtačnije kada se radi o srpskom jeziku. Jedino je srpski, od svih jezika "naroda i narodnosti" sa tom osobinom. Najbolji primer mi je uvek bio Šekspir. Ne sećam se da je neko pisao Shakespeare, dok je to kod Hrvata normalno i poželjno. Neću dalje da ne bih smarao.

Moguće. Ja ga ne mogu oceniti kao ti. Ne poznajem ga niti ulazim u to kakav je kada se ne lati tastature. Ali njegovo ponašanje, u ovoj elektronskoj formi, mi smeta. Zato ga i jesam stavio pod "ignore".