Jest, odosmo u off... Velika istina. Mada je i ovo od koristi: Eto, ide Skup pa da se lečimo...

Ne jedem crvena mesa, samo ribu. Mogu i piletinu ali je ne volim mada čovek mora da promeni pa je nekako gutam. Sve što jedem je na vodi, nema nikakvih masti. Oslabio sam 30 kg, treba mi još 7 i mogu da razmišljam o napuštanju lekova za pritisak. Vlajko brate, ako bi mi odao tajnu onda gledaj da to bude što pre, dok ne lipšem.

Majku mu, o lađenju nismo razmišljali ali sigurno da postoji neki uređaj u kući za te svrhe. Ma ima da se reši i to, nema brige.

Imali smo prošli put riblju čorbu koja je ispala fenomenalno. Pa mora nešto drugačije, ne može samo pečenje danima, i to se smuči.

jeste, kakvu sliku ubaciš takva se prikazuje, nema automatske obrade formata.

Dogovaramo se o hrani i piću. Tokom susreta imamo jedan obrok 24., dva 25. i jedan 26. Ovaj drugi što je 25. (popodnevno - večernji) onakav je kako smo navikli, sa prasećinom. Životinja je obezbeđena, neće se naživeti. Ukoliko jedna životinja ne bude dovoljna obezbedićemo joj društvo što je takođe obezbeđeno i ne utiče na iznos para koje ćemo prikupljati. Sada ostaje da se dogovorimo o drugim obrocima, "iću i piću". Primera radi, prošle godine smo izdvajali 2.000 dinara što je bilo oko 20 evra. Sada može manje, može više, kako se dogovorimo. Nemamo obaveza u odnosu na raniji period, kriza je. Na raspolaganju nam je roštilj uz kotlić i u tim okvirima sve je moguće. Napominjem samo da je pivo značajan izdatak i da hrana, uz pečenje koje imamo, ne predstavlja veliki problem, treba misliti o piću. Jebi ga, pije se, i treba tako.

Dear friends, Asocijacija Motociklista Srbije (Association Motorcyclist of Serbia) will organize 6th annual meeting MZ Sveta (MZ World), 6th traditiaonal gathering of the owners, enthusiasts, worshipers MZ motorcycle engines. The gethering will be organized on 24., 25., 26. May at the location lake Zaova near Požarevac (N 44 30.368, E 21 16.360). We are expecting you to come and to have a good time.

Bila je u planu nabavka softvera koji automatski umanjuje fotografije. Nažalost, kriza. Ostaje da će to biti urađeno samo kada još uvek se ne zna. Do tada ostaje kao i do sada, postavljati fotografije manjeg formata. Za tako nešto postoji dosta besplatnog softvera na Internetu ako nisi vičan Fotošopu ili sličnim programima.

Odlično! U Beogradu je sve skuplje a para nigde. Jedan kolega taksista prodaje skuter da bi odveo decu na more. Stajao je, nije vožen, nije čovek imao pare za gorivo, jedva i u kola sipa a to mora da bi radio. Napunimo akumulator, na brzinu uključimo elektro potrošače i super, sve radi, sve ispravno, kao nov. Ali neće da upali nikako, ma ni da pomisli: rezervoar iznutra lep, cakli, ni miris benzina da se oseti... Onda čovek kaže "pa to i nije za mene kad nemam za gorivo". Ja ga ohrabrujem, kažem kako klinci vole skutere čim ih toliko ima, prodaće on to sigurno. Za dve nedelje nije ga zvao niko a postavio je oglas na sve strane. Izgleda da je 700 evra nedostižna suma, ni klinci ni roditelji nemaju. Mi smo do sada imali "borbu" po ulicama da klinci nose kacige. Čim vidim nekog na semaforu odmah reagujem, "prvo plati za glavu pa tek onda za vožnju". Ima to smisla i dalje samo sada sve češće srećem skutere sa olupanim plastikama, migavaca nema, vise farovi na upetljanim žicama, tuga... Kad malo bolje razmislim, nisam video klinca na onako novom skuteru iz radnje baš odavno. Te potpuno nove stvari voze likovi srednjih godina, obučeni u belo sa Rej Ban cvikerima, to je naš prestiž... A viđam i "one druge". Vozi čovek Harleya, natandario kacigu u bojama Američke zastave pa sav ponosan piči Bulevarom. Ljudi mu zvižde, viču za njim a on budaletina misli da mu se dive pa se smeje, širi perje... Trebao bi takav iscrtan da ode na neku utakmicu, vole Ameri sport, lepo je to... Eh, da mi Bog podari sreće da se mičem više sa te ulice, stvarno mi je dosta svega.

Nisam se mnogo bavio kvalitetom delova, za mene je bila dovoljna podela na original i "ostalo" ali iskustveno gledano, onako iz prakse, šta se od ova dva bolje pokazalo? Originali su retki i skupi a od ova dva u većini slučajeva može da se nađe ili jedno ili drugo, retko budu oba u ponudi. Međutim dešava se i to i ako ne postoji određeno pravilo za baš taj deo onda me zanima koji načelni pristup treba koristiti, kako izabrati, Indijski ili Tajvanski?

TELEFONSKI IMENIK: - aca ljubovija (Aleksandar Renovčević)......mob: 064/8605144, 064/8077446.fix: 015/661840 - apu(Bojan) Novi Sad mob: 060 05 87 087 - bivolje (Saša) Beograd mob: 063/8624-711, 062/233-967 fix: 011/3244-941 - boban(guga) Stari Banovci mob: 060 4401998 - Bokam (Bojan Beranek) Bečej mob: 063/85-24-305 - Crni Igor (Igor Crnojević) Beočin mob: 060 1699633 - Čika Dule Zemun mob: 064 1660434 - deki (Dejan) Beograd/Avala mob: 064/985-0540 - demro.st (Janko) Kisač mob: 064 8059989 fix: 021 828199 - drumskalisica (Lale) Novi Sad mob: 063-77-55-422 - DUKI Jagodina mob.064/856-3456 fix:035/244-537 - Floyd (Petar)Novi sad/Sr. Kamenica mob: 062/9671-444 - Gile (Mihailo) Gornji Milanovac mob: 064-14-80-322 fix: 032/700-163 - KATAKLINGER (Ivica) Kraljevo mob:064-150-56-13 fix: 036/420-509 - Kataran (Željko) Požarevac mob: 060/6-214-007 fix: 012/7-214-007 - KingBG (Ivica, Kića) Novi Beograd mob: 064/241-7355 fix: 011/2122-144 - Makica Obrenovac mob: 064/240-5901 - MIHA (Marko) Požega ,HR. mob: + 385 98 985-75-68 - miloshenda (Miloš) Loznica mob: 064/21-54-905 - MZ (Mihac) Svilajnac mob: 064/221-5080 fix: 035/322-282 - MZ RIDER (Igor) Paraćin mob: 063/680-733 - nash (Nenad) Bašaid mob: 069/661-878 - Nikola 250 mob. 0648613802 - peca es175/2 Beč +4369919524799 - PICASOO MZ (Misa) Svilajnac 063/810-30-59 - RAZZOR (Roberto) Beli Manastir, HR mob: +385 95 514-2224 - Sale019 (Saša) Zaječar 063 408 424 - ssekir75 (milos kostic) nis, bela crkva (banatska) mob. 0637121575 ili 0644149536 - SCORPIJA (Sloba) Pančevo mob: 063 8373833 - Sumi Zmaj (Aleksandar) Arilje mob: 065/522-10-69 - ts-chopper (Milan, Mikac, Dule...) Niš mob: 064/333 45 77 - Tujka (Ivan Nikolic) Pozarevac mob: 060/410-30-77 - Vuja Beograd mob: 064/110-77-97 - Vujo032 Čačak mob: 064/19 66 772 fix: 032/332-674

Za kraj izveštaja koordinate: N 44 30.368 E 21 16.360

Diskusija je bila opširna i teška, namučismo se pošteno...

Ako bih sve viđeno delio na ono što tražimo i prateću infrastrukturu onda bi rezultat naše potrage izgledao ovako.

Kome sve ono što ćemo jesti i piti nije dovoljno ili bi želeo drugačije ili bi ko zna šta već, u blizini od par stotina metara je i kafana sa velikim parking prostorom.

Za jedenje, pijenje i dokolicu namnjen je i ovaj prostor sa direktnim pogledom na jezero. Pored ovoga, do našeg dolaska bile izgrađen još jedan roštilj prostor oko koga će moći da se okupi veći broj ljudi. I bez toga što planiraju, ni ovako ništa ne fali, izbor postoji već sada.

Stejdž. Pošto nemamo muziku onda nam nije potreban ali je tu, postoji.

Prostor oko kuće je uredan, betoniran i prilično veliki, pun komoditet. Šatori mogu tu da se šire ko želi čvrstu podlogu a ko voli šumu bar nje ima...

Od roštilja i kuće do vode jako je blizu, uz samu obalu smo.

Da bi se lepo uslikalo jezero potreban je bolji objektiv što ovde nije slučaj. Ali eto, vidi se parče jezera u koje stalno skaču žabe. Kada se duže gleda u vodu vidi se da ima riba koje povremeno iskaču mada na sredini, neće pri obali. Ptice iz zaleta uleću do površine i valjda tako hvataju ribu, nisam baš provalio šta rade ali je opšti utisak izuzetan, priroda 100%. Na slici 2. je objekat Doma, to nam je ustvari kućica oko koje smo okupljeni. Slika 3. sem vernog psa čuvara Mona Lize pokazuje mesto za sedenje, pijenje i jedenje ako je želja da se to radi uz roštilj koji je odmah pored, sa leve strane.

Sledi prikaz lokacije.

Ova tabla znači da smo stigli, udaljenost je stotinak metara. Prilaz će se do trenutka Skupa promeniti jer domaćini žele sopstveni prilaz Lovačkom Domu ali kako god budu menjali biće obeleženo tablama. Ljudi ipak rade da bude bolje a ne gore mada i da ne rade više ništa ne postoji mogućnost da se ne nađemo jer smo tu, jedni kraj drugih, samo je pitanje da li se vidimo od šume.

Od znaka do skretanja za sam lokalitet čeka nas prijatna vožnja po šumskom putu. Put je od kako se skrene sa magistralnog nikakav, pravi Srpski put, oličenje saobraćajnog imetka na koji smo naučili. Ipak, kroz šumu je prijatno voziti i pored iznenadnih rupetina.

I tako, pravo se ide sve do ovog znaka koji ponovo daje pravac manastira i prvi put pominje jezeri i Lovački dom. To je naš pravac, sve je skoncentrisano na jednom mestu pa ovaj znak iako je opširan ne komplikuje stvar, na cilju je sve na jednom mestu.

Upalaz pa prolazak kroz Toponicu. Ništa nas ne zanima šta ima okolo, pičimo pravo.