Ja sam išao auto putevima jer sam imao malo dana na raspolaganju. Bio sam po hotelima i cene kampova neznam ali pošto su niže nego u EU za oko 40 evra sam dobio ogromnu sobu, veliki bračni krevet, prostrano kupatilo sa kadom, vrh... Jedino je pušenje gadan prestup, tamo gde piše da ne sme onda stvarno ne sme. Ali pošto bi ti zašao u prirodu onda je ova sugestija nešto što vredi poslušati: Od Barselone do Andore ima nešto ispod 200km (u pravcu) ali je put baš živopisan: krećeš sa mora a završavaš u planinčinama. I za taj deo, Barselona, Andora, Perpinjan ti je malo jedan dan jer su nepregledni planinski venci svuda okolo, krivinčine koje se savijaju kao špagete, voz je sa uskim kolosekom kao na našoj osmici. Ima kružnih krivina gde je 60 brzina snova zbog kontra nagiba, moj motor nije za tako nešto, usput su me svi gledali kao ludaka. Andora je sigurno najjeftiniji prostor u EU ali je zato i carina kao pre nastanka EU: jako ozbiljna. Sve je u slobodnoj prodaji pa i oružje ali savetujem da ne kupuješ ništa što ti nije neophodno jer carinici trkeljaju ama baš sve i svakog. Naravno, natankuj se do čepa. U Andori je jedna od najvećih ulica namenjena prodaji moto opreme, ponuda robe nigde bolja i cene su dobre. Međutim zbog oštre carine bezbedna kupovina je samo ona kad skineš nešto sa sebe, baciš i to isto novo obučeš, onda je OK. Toliko od mene, odoh u MZ Svet.

Ja sam prošle godine iz Madrida došao u Lisabon u kome sam ostao to popodne, jedan dan i sledeće jutro sam krenuo nazad za Madrid. Ako planiraš jedan dan onda ga provedi u Lisabonu. Od njega južno na nekih 63-64km je najzapadnija tačka Evrope i to obiđi ako se ipak odlučiš da u Lisabonu ostaneš bar 2 dana, u protivnom ostaće ti malo vremena za grad koji treba doživeti i danju i noću. Putevi su dobri, nema gužve, nenaseljeno je... Ali do Portugalije treba doći a po Španiji duva vetar koji postepeno jenjava što se više približavaš Atlantiku. Bilo je deonica gde nisam mogao preko 100 iako su putevi bili prazni, nikad stići... U samom Lisabonu savetujem da parkiraš motor, staviš navigaciju u džep i uhvatiš turistički autobus iz koga sve vidiš pa šta ti se dopadne memorišeš u navigaciju i kasnije sam obiđeš. Imaš 3 linije, odabereš gradsku rutu koja ti odgovara po raspoloživom vremenu. Ako kupuješ namirnice iskoristi prisustvo Lidla, cene su manje nego u Madridu. Uveče nađi mesto pa odslušaj Fado, probaj Porto od bar 19% alkohola i vozaj se starinskim tramvajem. Sve informacije možeš da dobiješ u Turističkom ofisu koji je na glavnom gradskom trgu prekoputa Hard Rock Caffe-a. Tu svrati obavezno ali se spremi na gužvu i čekanje u redu. Engleski retko ko priča, mahom mlađa populacija ali ako znaš Španski onda za tebe problema nema. Plaćaj u sitnijim apoenima ili karticom, standard im je nizak pa krupna lova privlači pažnju što ti ne treba. Naravno, da bi ušao u Lisabon moraš da pređeš most koji je kao u San Francisku. I tu se čuvaj vetra, most je visok, duva iz raznih pravaca... Izvinjavam se što su fotografije velike, zeza komp...

Datum se približava, da li je neko za Rumuniju?

Ljubo brate ne očajavaj, rešenja uvek ima. Nisi sam, imaš prijatelje a prijatelji služe da se pomažu. Ako ne nađeš motor za nekih mesec dana dođi ti lepo na Karaburmu i teraj Crnca. Vozikaj se kao i do sada i ne daj da ti zbog potrage prođe sezona. Ako ovaj tvoj ne nađu, naći ćemo mi drugi i nikom ništa. Ih, pa nije MZ od zlata a i mi neki ljudi pa da se kroz bušnu paru gledamo. Naći ćemo MZ jeftin a dobar, pa ako mi ovde to ne možemo onda stvarno neznam ko može. Ako ti nađu motor, dobro je. Ako ga ne nađu kupićemo drugi kad dođem iz Rusije za onoliko para koliko skupimo i opet će biti sve uredu. Nego nemoj ti da se sekiraš, jebeš motor.

Treba da obratimo pažnju i potražimo motor. Tema je otvorena, slike su velike što se u ovom slučaju pokazalo kao dobro zbog detalja na pojedinim delovima. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/93534-ukraden-mi-je-mz/

Priču treba da vratimo u Caffe. Skup je bio, prošao je i sada se desio problem jer nam je motor ukraden što nema veze sa Skupom.

Nismo se gledali kroz dinar za sve ove godine pa evo ni ovaj put. Pričali smo o tome da onaj ko nije došao zbog goriva kad već za Skup novac nije bio uslov mogao je da traži za benzin bez bilo kakve sramote i nas par koji smo o tome pričali bi pomogli, tako smo se izjasnili. Imali smo Skup prijatelja a ne motora, pare ionako nisu važne, da ih je bilo još i njih bi pojeli i popili mada nam ni ovako ništa nije falilo, imali smo šta smo hteli i koliko je trebalo.

Drugari su super i šteta je što nisu duže bili sa nama. Što se para tiče skupljali smo po 2.000. Dao je ko je imao, ko nije dao je onoliko koliko je imao. Zbog neuspeha u prikupljanju para Vlajko i Miloš su išli u dve značajnije nabavke pored one osnovne, pripremne, a sitnice je Miloš donosio ko zna koliko puta: te svež hleb, te rakija, po prase... Pokrili smo se dobro i imali smo svega u izobilju. Ma i previše.

Odem ja na rođendan... Ok, svirka, poznati bendovi ali u privatnoj varijanti pa eto, nije mi bilo zanimljivo, nekako sam se zasitio... A došao sam Crncem. Znam, imam na terasi kantu od 20 litara benzina i još 2 litre ulja. Ma zajebem ja tu svirku, ubiše me muzičari, daj malo da se Crncu posvetim. Malo jače od 300 km po gradu, smrzo sam se. Ali... Malo ljudi zna šta je MOTOR. Ma MOTORČINA bre! Kido sam ga pa nek ode u kurac!!! Rekao je Bokilic svojevremeno kako je bušen, kako to ne traje, da imam u vidu da to nije više u fabričkoj varijanti... Pa crkni više pizda ti materina, 5 godina traješ i ne štedim te, sad si moj pa ću te baciti gde god bilo, ma saranio sam vas ja pa ću i ovoga... Novi Beograd, Rakovica, Bežanija, e pa moraju splavovi jer su tamo "mašine", naravno Strahinjića Bana, pa Ovča, pa Aerodrom, pa Veliko Selo, pa Progare, Resnik... Bilo je nekad vreme kada sam mogao da tvdim da je Crnac najbolji MZ od svih, sada čekam da crkne, odslužio je u ovoj varijanti. Neće, inati se, niti purnja niti zvoni, kao da je najmlađi. Struja ne valja, radi ali nije to - to. Gumu 16 i dalje nemam, nemam para zbog puta u Rusiju pa se prijatelji nude da mi dodaju ono što pofali... Pa crkni više, stani negde na putu, preterujem celu noć, nikad kraja besu, bahatosti, iživljavanju... Neće da umre. Tera. Voli ove od 500 ccm, prijaju mu. Dođem kući, stanem, čujem kako pucketa dok se hladi. Zapalim cigaru dok se hladi pa krešem na prvu kurblu. Sačekam da se baš ohladi, sabijem rakijicu a on kao i uvek na treću, jebi ga 4% sintetike. Dole je, ispred zgrade, čeka me. Ja sam neki seronja, ceo dan sam na točkovima ali raznim pa nemam nešto vremena za njega, tu je, stoji. A onda kad se zagreje, pa ugreje bedne gume: dobija. Dobija SVE, gledamo se samo u prvoj i drugoj brzini, dalje traži nove mangupe. Da je juče pronađen, da se pojavio na You Tube i da je na nekom antimuzičkom spotu na MTV bio bi hit, revolucija u motociklizmu. Ovako, za njega znaju oni koji poznaju tajne, oni koji poštuju motor. Karaburma - Zemun: 6,5 minuta, jel mi treba 1000ccm za to? Samo da crkne, znam šta ću od njega dalje. Ma, MZ... I eto, sad sedim, pušim i osećam visok pritisak. Sjebo me adrenalin, ne vrede lekovi... Sećam se kako je Barselona jak grad. Dobra je fora da Srbija ima more al je još jači fazon da je Beograd na moru. I sećam se kao da sam bio sakat, jebem ti sve ovo kad sam bez motora. Ok, motorom sam došao ali šta ću ovuda, po gradu, do plaže... Ih da sam Crnca imao, takav čvor sigurno nisu videli. E da, tako je to kad srce radi na dva takta. Ona najbolja... Istočnonemačka. DDR. Zastarela. Demode. Pa gde ste noćas šminkeri? Oni sa Fila papučama. Oni sa skuterima koji se cakle. Oni sa besnim mašinama što imaju zarđao lanac. Oni što su naslonjeni na ogradu bašte kafića jer niko ne može da ih digne na štender. Oni sa frizurama na motoru. Oni što imaju pametne telefone pa telefoniraju dok voze i uzdaju se u njihovu pamet. Oni sa majcama od imidža što im grade identitet. Oni što pređu po 100 km da bi bili viđeni po Skupovima. Oni kojima je motor potreban jer sebe nemaju. Oni s malim kurcem i skraćenim topom od auspuha. Oni što nemaju ribu a imaju pune džepove kurtona i pune ormane Luisove robe. Oni punog novčanika a bez ijednog prijatelja. Oni... Meni je dobar MZ, ja ne valjam.

Uneću izmene pa kačim opet.

Ovako po slikama svetli pa ubija. Kako je noću?

Šta mislite? Ako je uredu da ide u štampu a ako ima ispravki onda ih treba uneti sada da bi se štampalo.

Bobane, čime i kako ti je zaptivena guma sa šelnom na usisu?

Uredu, opet radi telefon.

Svi naši brojevi su u Imeniku pa upiši svoj broj i slobodno pozovi koga bi želeo. http://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/92173-telefonski-imenik/ Sa Voždovca je jedino Deki (Avala). Mi ostali koji smo iz Bgd-a nismo sa Voždovca ali možda neko uhvati malo vremena da ti pomogne. Za člana KingBG telefon koji je u imeniku nije aktivan. Par sati nije potrebno za utvrđivanje stanja i eventualnog kvara na MZ-u, može za kraće vreme. Slikaj nam molim te tu budževinu ispod desnog dekla da vidimo o čemu se radi.

Ove godine organizaciju Skupa su nosili daroviti i vredni ljudi pa zbog njihovog zalaganja rezultat nije izostao. Kataran kao idejni tvorac događaja omogućio nam je kvalitetno druženje i poznanstvo novih prijatelja što mu nikada ne treba zaboraviti. Ovaj šesti Skup Mz Sveta u organizacionom smislu pripada njemu, na Zaovu je trajno stavio tapiju. Ćrnićanin tj. Miloš treba da bude uzor mladim ljudima: sve stiže, sve zna, sve može, ništa mu nije teško... Blago i nama i lovcima sa njim! Vlajko nam je obezbedio sve vidove tehničke podrške, od automobila do talandare koju nismo iskoristili jer smo samo male ribe hvatali ali talandara je bila tu, ne bi nas iznenadila riba i da je imala 20 kg. I muzika bre, pa stvarno... Turbopeđa je nadaleko poznat po kulinarskom umeću i ovaj put nam je od 3 obroka spremio 2, pa šta reći! Kvalitet prestižan, slike sve govore. To su naši ljudi, bili su naši i ostaće tako pa im hvala na svemu što su uradili za sve nas. E sad, ovi što nisu bili naši a jesu sada i ostaće takvi uneli su na najpozitivni način veliku pometnju. O Lovcima je reč. Još tokom druženja prozove mene Vlajko kako bi trebali da se otvorimo za jednu Zahvalnicu lovcima jer je krajnji red, to su prilike za te stvari. Vlajkovom predlogu Peđa se pridružio u oštrijoj formi, to ne treba da se šalje kulovski poštom nego onako kako dolikuje: lično i od srca. Kataran se slaže, koga god sam pitao svi se slažu, nijedan glas sa lica mesta protiv. Dođemo ovde, ja okrećem telefone u nameri da nađem gde još ima odštampanih Zahvalnica. Nema ovde, nema onde... ali koji god sam broj okrenuo razgovor nas je naveo na ove prilike radi kojih tražim Zahvalnicu. Sagovornici iz AMS isto kao i mi na Skupu: "Ako, i treba!", "E pa svaka čast, i nas neko da se seti". U početku su mi se te poruke podrške podrazumevale, delovale kurtoazno ali kako sam odmicao u potrazi za odštampanim Zahvalnicama sve sam više poruka podrške dobio i onda mi se pobudila znatiželja. Kome smo mi kao motociklisti do sada izdavali Zahvalnice kad su za ovu sada svi iza nas, svi nas podržavaju u toj nameri, "ma tako i treba bre...". Najveći broj zahvalnica izdat je donatorima za prikupljenu pomoć deci sa specijalnim potrebama. Uredu, to treba, mi smo pomoć tražili ali ne za nas nego za decu i ljudi su se odazvali: Hvala im. I sad, to je to. Šta, mislite, dalje, još? Nema dalje, nema još, to je to: mi tražili pomoć za decu, ljudi se odazvali, mi uručili pomoć. Ko je nama pomogao, nama kao motociklistima? Samo par slučajeva, npr. policajci na motorima tokom obezbeđivanja Relija. I to je bila želja članova da se Zahvalnica izda NJIMA a ne MUP-u, ministru, kojekakvim brigadama, VP-ima... Očigledno retko ispoljavamo zahvalnost a još je očiglednije da nam ne daju razloga da to češće radimo. Do sada. Pošto MZ Svet nikada nije izdao Zahvalnicu a Asocijacija Motociklista Srbije, pa svi da izlome mozgove neće naći par ovakvih primera, onda mislim da je Peđa u pravu i da uručenje ne treba da se izvede "kulovski". Da pozovemo goste na sledeće svečano uručenje AMS-a nije nikakav problem samo to će biti ko zna kad i ostaje da nameće obavezu onome ko je prima da dođe, izgubi dan, izloži se troškovima... Nego lično, u ruke i sa punim poštovanjem za domaćina. E sad, tako "lično, u ruke...", tako će svakako biti, Željko je u Požarevcu i može da preda Zahvalnicu bilo kad. Međutim... Da mi formiramo jednu delegaciju, a? Pazite ovako: Željko, Miloš i ovaj put valjda i Slavko će već biti tamo. Ako Zahvalnica ne ide poštom da ne bi bila "kulovski" uručena makar i našima onda bi neko morao da je odnese. Zahvalnica je jedna i nije uredu da je nosim sam. Ukratko, da li bi neko svojim prisustvom uveličao značaj naše delegacije? Sad to tako radimo, nismo nikada i ko zna...

Ja nisam slikao uopšte pa nemam fotografije ali ko ima neka stavi. A bolje bi bilo da sam slikao, bar se ne bi video na fotografijama, Bože sačuvaj na šta ličim... Sve što je bilo, daleko je prevazišlo moja očekivanja. Sad nisam nešto u stanju da pišem ali čim se očitavim izložiću izveštaj. Legao sam da dremnem popodne, ma samo 5 minuta, čisto oči da odmorim... a spavao sam 5 sati. Ovako, za prvu ruku, mogu da kažem da je ispalo da smo jako dobro organizovani iako je sve, bar ovde posmatrano, delovalo krajnje kilavo. Ali što smo dočekani, primljeni i ugošćeni - to nigde nema! Ceo taj kraj, ljudi, narod, priroda... ponos Srbije! I slobodno mogu da kažem da je to ono što smo tražili svaki put: pored vode a sa šumom, netaknuta priroda ali u blizini civilizacije, divljina sa infrastrukturom, čvrst i šatorski smeštaj, put, struja, voda, verski i kulturni sadržaj... I ovi bre lovci, stvarno svaka čast za ljude!

Da vidimo ko je lepo stigao kući i fino se proveo u putu.

Hvala. Možda se mi opet dohvatimo telefona, ko zna...

Krenućemo ranije ali ustajanje nije samo stvar alkohola, godinama radim noću i poremećen mi je sat u AM/PM kombinaciji. Ali eto, neka bude 12 sati kao neko vreme kada možemo da se nađemo na jezeru. I što se vremena tiče, opominjite vi mene slobodno, jasno mi je da normala nije na mojoj strani, ne ljutim se. Okupimo se, zajedno napravimo spisak i odemo do Požarevca za te krupnije stavke a dokupljujemo u Crniću ako nešto zafali. U Požarevcu obiđemo Matijevića i neki Tempo, Metro, Maxi, šta god... U petak imamo večeru, u subotu doručak oko podne , za večeru gicon, nedelja doručak. Alkohol je između mada može i uz jelo, ko voli... Životinja je u subotu uveče, nema šanse da bilo ko zakasni, u tom terminu smo svi na okupu.

Tehničar

Godinama sam vozio na tu gumu i nisam imao nikakvih problema. Onda mi ova sada spada sa obruča a takva je ista, potpuno nova. Da ti kažem pravo ne znam šta da radim, zato sam tražio staru jer je stara: stajala je na točku, vožena je, provereno se neko sa njom vozio a to što će kraće da traje šta da se radi, tako je... Ako ne nađem ništa zadovoljavajuće javiću ti. Inače su te gume 16 slabo prisutne u ponudi polovnih guma a i kad se nađu mahom su prednje. Nije tako bilo i znalo se da 17 postaje najmasovnija ali nisam se nadao da ostalih neće biti, baš sam zatečen situacijom.

Samo se ti po sebi ravnaj, kad god da dođeš neko će da spava a neko da se budi, živimo različitim životima pa su nam satovi drugačiji. Ali zato smo tu dva dana, biće vremena za sve.

Taj izveštaj počinje pri kraju 10. strane. Koordinate jesu dovoljne ali je ipak bolje pogledati opis sa fotografijama, potpunije je. U kući ima malo kreveta, nedovoljno za sve. Koliko se sećam rečeno nam je da ima 3 sobe sa po 3 kreveta mada unutra nisam ulazio. Kod čvrstog smeštaja prioritet imaju Slovenci i Boban sa detetom, ostalo raspoređujemo na licu mesta kao i sve drugo. Kataran, koliko se sećam tamo imamo frižider, da li grešim? Makar hranu da stavimo a za piće ćemo videti. I tu si imao jednu plemenitu ideju ali nažalost teško izvodljivu: da se kupi piće jer je kabasto i da nema cimanja oko nabavke. Nažalost, ne samo zbog para koje se ne mogu skupiti na vreme nego i zbog potreba koje je nemoguće predvideti to nije moguće i cimanja će morati da bude. Obično ni svako za sebe nije u stanju da predvidi šta će i koliko da popije za dva dana pa bi takva računica, i da je moguća, ličila ne neke norme, bonove, kvote, šta li već... Ovako kupimo klopu a piće kupujemo dok ima para pa dok traje trajaće i pije ko koliko hoće i šta hoće. Ali nam zato treba radnja u Crniću i neko ko u njoj radi a da ima jake živce. Eto, to ćemo videti kad dođemo mada nam takva radnja treba i za hleb, tečni sapun, kese za đubre, toalet papir, ubruse...

Pa varijacija na istu temu, velikom Reju s poštovanjem.