Jump to content

Moto Zajednica

Gliga

Pohod na zemlju bunkera

Recommended Posts

  • Advanced Member, 1436 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: KLE 500

 

Cekam dalje, a zanimam me kako i kuda najbolje do Kajmakcalana

 

Do Kajmakčalana sa makedonske strane vodi 30-ak km dosta lošeg šumskog puta. Terensko vozilo ili motor, ja suvozača ni u ludilu. Prijaviš se graničnoj policiji na prelazu Medžhitlija, odatle 25km asfalta do sela Skočivir a posle u šumicu. Ako promašiš put, kao neki, imaš i 15km blata (u jednom pravcu) do gradilišta male hidroelektrane :D Na Grčkoj strani do ispod samog vrha vodi ski lift, odnosno tamo je skijalište. Ima i put koji vodi do vrha, ne znam da li je prohodan i čime kao ni da li bi se trebalo nekom javljati.

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Advanced Member, 1436 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: KLE 500

Treći dan, 29.7.

 

Alarm zvoni u 6:00. Toliko toga treba doživeti i videti tokom dana na putu da je totalna šteta dugo spavati izjutra. Kampujem u dolini tako da baš i nema svrhe čekati prvo sunce da osuši jutarnju rosu sa šatora. Lenjo pakovanje i vožnjica do Plava na doručak. Odličan burek u pekari, gorivo na pumpi (jedina pumpa u okolini a svakako zadnja pred granicu) i pravac Gusinje.

 

2015-07-29%252520002.jpg

 

2015-07-29%252520003.jpg

 

2015-07-29%252520004.jpg

 

 

Malo lutanja po Gusinju u potrazi za Alipašinim izvorima i Okom Skakavice. Na putu do Oka Skakavice se prolazi i pored vodopada Grlje. Vredi to sve obići kada ste u okolini.

 

2015-07-29%252520006.jpg

 

2015-07-29%252520007.jpg

 

2015-07-29%252520008.jpg

 

2015-07-29%252520012.jpg

 

2015-07-29%252520013.jpg

 

 

Posle ovog obilaska vreme je za prelazak granice. Na prelazu ni žive duše sem službenika. Ljubazni na obe strane, malo odmahuju glavom kada kažem da putujem sam (ova pojava će me pratiti tokom celog putovanja :) ). Posle desetak minuta zadržavanja konačno sam u Albaniji, sve je isto a opet nekako drugačije. Kreće avantura. Par kilometara asfalta, koliko i postoji od granice, vodi u dolinu Vermosh. Realno, ništa posebno. Na kraju asfalta moguće je produžiti još par kilometara koritom reke uzvodno. Red bunkera kao najzanimljivija atrakcija u okolini.

 

2015-07-29%252520015.jpg

 

2015-07-29%252520017.jpg

 

2015-07-29%252520019_cr.jpg

 

 

Vraćanje do odvajanja za Skadar gde kreće vanasfaltna deonica. Put dobar, okolina zanimljiva. Stajem verovatno na svaka dva kilometra radi fotkanja. Negde na početku makadama ponovo prestižem onaj Cherokee od juče. Voze tako sporo da je moja pretpostavka kako nema šanse da će preći makar pola puta do Teth-a. Međutim, kako ja napravim koju pauzu tako me oni pristignu...

 

2015-07-29%252520020.jpg

 

2015-07-29%252520023.jpg

 

2015-07-29%252520024.jpg

 

2015-07-29%252520025.jpg

 

2015-07-29%252520026.jpg

 

 

Posle dvadesetak kilometara "pravog" puta nailazim na radove (sa radovima su stigli do prevoja ispred sela Dobrinje, prema Crnoj Gori). Sledećih 15-ak km je pripremljeno za asfaltiranje, široki utabani šljunak. Prija da se malko odvrne gas. Moj predlog je da navratite u ovaj kraj dok još nije krenuo kamionski saobraćaj... Trenutno je ostalo samo još 35km bez asfalta a ni to neće dugo trajati.

 

2015-07-29%252520027.jpg

 

2015-07-29%252520030.jpg

 

2015-07-29%252520031.jpg

 

2015-07-29%252520032.jpg

 

Sve može kada čovek želi. Verujem da klinci ovde ne uče lažno padanje i klizeće startove :)

 

 

Asfalt počinje od mesta Tamare. Najsavršeniji put kojim sam vozio, nov asfalt, odlične krivine i nula saobraćaja. Na prevoju stanem da malo odmorim, osmotrim, fotkam. Sasvim prikladno putem prolazi neki noviji Maseratti, momak i devojka uživaju u lepom danu. Do trenutka kada sam spreman za polazak opet mi se približava Cherokee al' ne stiže da me pretekne.

 

2015-07-29%252520036.jpg

 

2015-07-29%252520038.jpg

 

Ja nisam znao kakva je situacija sa gorivom na albanskoj strani niti da li uopšte postoji pumpa pre Skadra. Nekako sam računao da će gorivo iz Plava biti dovoljno za ceo krug oko Theth-a al' sam morao izbaciti istraživanje nekih sporednih puteva između Gusinja i Skadra... U mestu Hani i Hotitt, na mestu gde se put za Gusinje spaja sa putem za Podgoricu sada postoji odlična nova pumpa. Primaju Eure i radnik priča Engleski (retka pojava kako će se vremenom pokazati). Sipam par litara, čisto onako za svaki slučaj. U mestu Bajze pravim pauzu za nabavku klope. Od mesta Koplik se odvaja put koji vodi prema nacionalnom parku Theth. 

 

Asfalt, približavanje planinama. Svakim kilometrom okolina je sve spektakularnija. Pre par godina je asflatiran i put od mesta Boge pa sve do prevoja iznad Theth-a, pitanje je vremena kada će i preostali deo biti gotov. Realno, ne smeta mi asfalt. Jedino što mi se ne sviđa jeste porast verovatnoće da u suprotnom smeru naiđe neki lokalni Fanđo sa kombijem.

 

2015-07-29%252520039.jpg

 

 

Na jedinoj raskrsnici mašim put. Grešku uviđam posle 50m. Dok sam ja okrenuo mašinu glavnim putem prolaze kola, ni manje ni više već zeleni Cherokee. Prosto ne mogu da verujem :) I opet, prestignem ih, nakon par kilometara stanem da fotkam oni me stignu, opet stanem da fotkam a oni me prestignu. Tu mi već više bilo glupo da ih obilazim tako da sam počeo da vozim skroz lagano, ionako je prevoj blizu...

 

2015-07-29%252520042.jpg

 

2015-07-29%252520044.jpg

 

2015-07-29%252520048.jpg

 

2015-07-29%252520049.jpg

 

Stajemo na prevoju, red je da se upoznamo nakon celog dana. Prilazim ljudima, ne konstatujem da mi se tip obratio sa "kako ide zemo..." i krećem priču na Engleskom. Sledeći odgovor na Srpskom već prihvatam. Hari iz Kosovske Mitrovice već dugo živi u Austriji. Sa ženom često putuje Balkanskim predelima. Veći deo gepeka u Cherokee-u zauzima kavez sa Harikiri, neki mešanac vučjaka :) Ispričamo se mi tu lepo uz dogovor da se nađemo u Theth-u i kampujemo zajedno.

 

A da, pogled sa prevoja je spektakularan i ja sam završio sa otvorenim ustima. Retko mi se to desi tako da su ti trenuci baš posebni. Tako je bilo i prvih kilometara na početku spuštanja...

 

2015-07-29%252520051.jpg

 

2015-07-29%252520054.jpg

 

2015-07-29%252520055.jpg

 

2015-07-29%252520057.jpg

 

2015-07-29%252520058.jpg

 

 

Odvajanje sa glavnog puta, radio toranj na vr' brda. Kratak, strm i zeznut put vodi do wc-a sa ubedjlivo najatraktivnijim pogledom. Ostalo je još puno vremena do kraja dana, cilj je na domak točkova tako da ne žurim dalje.

 

2015-07-29%252520061.jpg

 

Bio sam ubeđen da ću imati problema prilikom silaska na glavni put ali sve prolazi kako i treba. Obavezno je još nekoliko zaustavljanja pre nego što se siđe do sela. Na jednom od njih mi prilazi turista i nudi da me fotka, jedinstvena prilika da imam dokaz sa putovanja :)

 

2015-07-29%252520062.jpg

 

2015-07-29%252520063.jpg

 

2015-07-29%252520065.jpg

 

 

Sišao sam u Theth, tražim dogovoreni kamp u okolini crkve. Livada na kojoj postoje ukupno tri kamena... Uspevam da se motorom nasadim na jedan od njih (lekcija, ne zveraj oko sebe dok voziš livadom sa tri kamena). Uveče vidim da mi kapa ulje na šrafu, pomalo, tek da nervira... O, super, znači ovo će biti jedno od "Onih" putovanja. Odlazim na drugi kraj sela, tamo je kamp gde za 2€ dobijate komad imanja. Vlasnik, momak od možda 22 godine, priča odličan Engleski, pokazje potencijalna mesta. Jedno je u bari iza kukuruza, jedno u blatu kod štale, mogu da biram... Već spreman da krenem dalje, tj nazad, vidim dva motora. Priđem momcima, Poljaci, i u prva dva minuta razgovora skontamo da smo se prethodnog dana sreli na Zlatiboru. Mali svet... Oni planiraju sutra mnogo ranije da krenu dalje tako da ne razmišljamo o zajedničkoj vožnji.

 

Vraćam se do crkve, odlazim do još jednog kampa. Ovde je livada mnogo lepša, noć košta 3€ al' zato je u cenu uključena upotreba wc-a i tuša. A ima i da se klopa. A tu je i Cherokee kao i dosta drugih putnika. Lenjo, lenjo raspakivanje kampa, večera, blejanje u zvezde. Domaćini se oduševili kada su čuli da sam iz Srbije, kažu prvi ove godine. Kasnije mi deda na nekom tabletu puštao pesmu Dragane Mirković sa Youtube-a :D

 

2015-07-29%252520068.jpg

 

2015-07-29%252520069.jpg

 

2015-07-29%252520072.jpg

 

2015-07-29%252520074.jpg

 

2015-07-29%252520075.jpg

 

2015-07-29%252520076.jpg

 

 

210km, 5:20. Ovo je upravo ono što sam priželjkivao od putovanja.

 

Track log je u prilogu.

2015-07-29 0741__20150729_0741.gpx

  • Podržavam 21

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Advanced Member, 1436 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: KLE 500

...I biće mi drago zbog toga. A verovatno i tebi :)

 

 

Može tamo i fantastičnih asfaltnih tura da se napravi. Ja sam pre dve godine, sa devojkom, prošao od Ohrida preko Korce, Erseke, Leskoviku do mesta Konitsa u Grčkoj. U povratku cela obala, od juga do severa (nikako nije došlo na red da se pravi putopis, nema smisla da ja pišem o asfaltnom putovanju :D ). Ove godine sam "očešao" još nekoliko asfaltnih deonica, dovoljno da uvidim potencijal i za takvo putovanje. U svakom slučaju Albanija je zemlja u koju ću rado da se vratim, bez obzira na tip vožnje.

  • Podržavam 3

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Advanced Member, 1436 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: KLE 500

95% fotki je napravljeno sa 18-55 IS. U principu ga ne volim al' široki ugao je široki ugao. Par fotki je sa Helios-om 44m i par sa Canon 35-135. Odavno me nije ovoliko mrzelo da se bakćem sa zamenom objektiva...

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Advanced Member, 1436 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: KLE 500

E da, samnom na putovanju je bila i SJ4000 kamerica. Snimali smo ponešto. Obrada videa mi oduzima velku količinu vremena a nije mi naročito zanimljiva tako da ću filmiće ojavljivati kada stignem da ih sredim. Za početak, drugi dan putovanja, 28.7. Valjevo-Hridsko jezero:

 

 

 

Uživajte  :moto3:

  • Podržavam 9

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Advanced Member, 1436 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: KLE 500

Svaka čast... prava avantura... 

Koje su to gume...

Žao mi je za motor i za pad...

Rešićeš ti to... ;)

Veliki pozdrav... :)

 

Mitas E09 Dakar pozadi i C17 napred. Zadovoljan sam kombinacijom za ovakva putovanja. Na suvom asfaltu mi obe gume nude više nego što ja od njih mogu tražiti. Prednja je škaljiva po kiši, pogotovo ako je asfalt iole klizaviji (jednom zamalo završio u kanalu na suprotnoj strani puta i to sve pri 30 na sat. Dobro, de, i završio sam u kanalu samo što je on betoniran i ostao sam na točkovima). Na terenu nisam imao neprijatnih iznenađenja. Samo par puta mi se desilo da prednja klizne na trenutak (odmah i uhvati) što mi se ranije redovno dešavalo. Sa zadnjom sam prešao možda 8500km, dogurala bi do 10 pre stadijuma lubenice. Ne vozim agresivno što svakako pozitivno utiče na rok trajanja). Na prednjoj su bili vidljivi tragovi trošenja već posle 500-ak km. Do kraja ture su skupile recimo 3000km i mislim da su potrošene preko pola. Ipak je u pitanju motokros guma pa joj asfalt i teški motor ne prijaju baš naročito. U svakom slučaju mislim da sam našao dobitnu kombinaciju za ovakvu vrstu putovanja. Možda isprobati neku kvalitetniju prednju, čisto zbog mokrog asfalta.

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Advanced Member, 1436 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: KLE 500

Četvrti dan, 30.7.  Theti-jezero Komani

 

Sinoć u kampu sam saznao da u blizini Thetia postoji atraktivan vodopad koji svakako vredi obići, oko pola sata hoda u jednom pravcu. Nemam vremena, lomim se i dvoumim. Prema informacijama koje imam trajekt iz Komania kreće u podne. Jasno je da 70-ak kilometara makadama, koliko ima nakon Thetia, i još neutvrđena razdaljina asfaltom mojim načinom vožnje ne može da se savlada do tada. Budim se u 6 sati, potpuno spreman da se samo okrenem na drugu stranu i sačekam da sunce izađe iza vrhova (noć je bila iznenađujuće topla tako da je spavanjac bio kvalitetan). U tih par trenutaka koliko mi je trebalo da se okrenem kujem plan, ipak je bezveze da propustim obilazak... "Ako do vodopada treba 30min normalnog hoda ja stižem za 20 pošto žurim a mogao bih malko i da trčim. Još 20 min uživam na licu mesta i 20 min se vraćam. Tih sat vremena bih svakako prespavao tako da ništa ne gubim."

 

2015-07-30%252520001.jpg

 

Saznajem da je staza do vodopada obeležena i da se nema gde zalutati. Ostavljam navigaciju=telefon na punjenju, nosim samo vodu i fotoaparat. I stvarno, staza je obeležena, nema problema sa praćenjem. Pičim i trčim, odužilo se... Nakon pola sata dolazim do nekog izletišta, česma sa 'ladnom vodom, par senica i velika livada/teren. Markacija pokazuje na drugi kraj livade, odatle staza postaje osetno neprimetnija i strmo silazi u šumu. Par minuta kasnije jasno je da to ne može biti put do poznate turističke atrakcije. Narednih 20-30min obilazim svaki ćošak livade, tražim put i ne nalazim ga.

 

2015-07-30%252520002.jpg

 

Već sam spreman da okrenem nazad i ovo proglasim za fotku vodopada:

 

2015-07-30%252520003.jpg

 

Krenem nazad prema kampu, 10 metara od ovih kućica primetim još jedan markirani put. Korišćena staza vodi strmo prema reci. Ne mogu da verujem da sam prošao pored toga a nisam primetio. Na kraju spusta drveni mostić. Reka je na tom mestu stisnuta među stene, duboka, plava i široka svega par metara. Lep prizor al' od vodopada nema ni traga ni glasa.

 

2015-07-30%252520004.jpg

 

2015-07-30%252520005.jpg

 

 

Tu je bio kraj mojoj želji za istraživanjem. Vraćam se istim putem prema kampu. Posle 5 min sam opet na nekoj raskrsnici. Markacija jasno pokazuje u smeru iz kog se vraćam tako da je potpuno logično da ipak sada probam i drugi put. Da se ne lažemo, posle 100m se vodopad vidi skroz lepo, daleko na stenama... Nekako procenjujem da mu se ne može skroz prići, pravim par fotki i definitivno vraćam u kamp. Usput se naravno ispostavi da se vodopad sasvim lepo video i u par navrata ranije samo što je to meni promaklo (vidim kuću na 100m od sebe, ne vidim ogromni vodopad direktno iznad nje na steni...).

 

2015-07-30%252520006.jpg

 

Fotka je skroz bezveze... Kada sam došao kući uvideo sam koji je propust napravljen time što nisam stigao do vodopada. To na tuđim fotkama izgleda ODLIČNO izbliza što uglavnom znači da je izbliza još bolje!

 

2015-07-30%252520007.jpg

 

 

E tako, dosta jutarnje šetnje. Sada ide onaj uobičajeni deo priče oko pakovanja stvari i početka vožnje. Usput me domaćini domaćinski oderu, 3€ za noćenje (bilo dogovoreno) i onda još 7€ za večeru (ko me je... šiša, ko me šiša kada nisam pitao na vreme). Bezveze je kada nemate lokalnu valutu pa vam ne preostaje drugo nego da plaćate koliko traže...

 

2015-07-30%252520009.jpg

 

Kamp je tamo iza crkve, samo pratite put i nemoguće je promašiti. Verovatno se šatra može razapeti i na ovoj livadi oko same crkve al' meni nekako bilo bezveze da se jedini pravim pametan...

 

2015-07-30%252520012.jpg

 

 

Juče sam u naselju kupio hleb i nešto za šta sam mislio da je pavlaka. Uz komad domaće šunke koji se nekako uvek nađe u prtljagu to bude super doručak/ručak/večera/užina/dezert. Ideja mi je da nakon polaska zabodem neko odlično mesto uz reku i uživam. 10-15 minuta vožnje je bilo dovoljno da na prilično eksplozivan i krajnje neuredan način saznam da ono nije bila pavlaka već jogurt... Svinjac. Svuda. Po rancu, sedištu (a odmah zatim i guzici), torbi od fotoaparata, torbi velikoj, motoru... Svinjac. Jedina uteha je što je čaša stajala van velike torbe, na dohvat ruke, a ne unutra... Imam sreću da se nakon 50 metara put seče sa nekim kanalom za vodu gde je skrenuta reka. Otkrivam koliko je nezgodno parkirati motor na nagnutom i rasutom terenu tako da ne sednete na sedište... Narednih pola sata perem sve. Baš mi drago što sam po prvi put poneo krpu za pranje vizira, ovde se pokazala kao pravi multifunkcionalni alat... Fotki nema! A da, ono malo jogurta što je ostalo u čaši sam smazao sa hlebom koji se već natopio :)

 

Posle par kilometara nailazim na odvajanje, sporedni put prelazi reku i penje se negde u brda. Pošto sam već digao ruke od namere da stignem na podnevni trajekt ostaje mi da ispitam te sporedne puteve. 5,6,7 km kasnije sam na ulazu u nečiju kuću, puta više nema. Pogled zadovoljavajući ali ništa spektakularno.

 

2015-07-30%252520013.jpg

 

2015-07-30%252520014.jpg

 

2015-07-30%252520015.jpg

 

2015-07-30%252520016.jpg

 

Ovo desno, ispod kuće, je kanal za vodu. Ima ih baš puno po celoj zemlji.

 

2015-07-30%252520017.jpg

 

 

Put i dalje prati reku, neka mlada šumica je okolo i to sve prija.

 

2015-07-30%252520018.jpg

 

Ovaj most, tj livada u pozadini, je bio moj planirani cilj prethodnog dana u varijanti divljeg kampovanja. Nekako mi sad žao što nisam...

 

2015-07-30%252520019.jpg

 

2015-07-30%252520020.jpg

 

2015-07-30%252520021.jpg

 

 

Dalje vožnja, vožnja, vožnja... Put je dovoljno loš da se ne može voziti brzo ali ne i toliko loš da ga čovek nazove tehnički zahtevnim.. Spora vožnja smara i umara a okolina sve manje atraktivna. Put se dugo penje na prevoj i već mi stvarno ne prija. Dobro, ukažu se s'vremena na vreme neki lepi vidici, nije da ih nema...

 

2015-07-30%252520022.jpg

 

2015-07-30%252520024.jpg

 

2015-07-30%252520025.jpg

 

 

Spust u sledeću dolinu, put je nešto bolji a tu je i nova reka. Ceo dan pratim tragove onih Poljaka od juče. Znam da su krenuli dosta pre mene. Dosta sam stajao pa još i skretao sa puta tako da ne očekujem da ih stignem. Planiram već da napravim neku pauzu, da se smaže bonžita i protegnu noge, kad u hladovini parkirana dva motora. Vazduhom hlađeni Dominator se na ovoj vrućini pregreva tako da oni svakih 10-ak km staju. Par minuta ćaskanja i oni odoše. 

 

2015-07-30%252520026.jpg

 

Ja merkam onu reku, kupanjac zvuči kao odlična ideja, ali nikako nema pristup. Rešenje se nameće samo od sebe nakon nekoliko kilometara. Opet parkirana dva motora i dva Poljaka (rođena braća inače. Apsolutno nebitan podatak za ovaj putopis al' eto...)  kako trče prema vodi "We're going for a swim!!!" Mogu samo da potvrdim kako su izabrali fantastično mesto. Viseći most, put kojim se može vozilom sići skroz do peščane plaže (vidim da se tu i kampuje, sad mi žao što ranije nisam znao za lokaciju, mada je podaleko od Thetia :) ), reka je na tom mestu usporena, duboka i iznenađujuće topla. UŽIVANCIJA!!!! Apsolutno mi se ne mrda dalje. Neverovatno šta jedno prosto kupanje u planiskoj reci može da učini sa psihom putnika na vreli letnji dan.

 

2015-07-30%252520027.jpg

 

2015-07-30%252520028.jpg

 

2015-07-30%252520029.jpg

 

 

Braća su brzo zbrisala dalje, ja ostao da uživam još neko vreme (a i vešu koji sam oprao treba vremena da se osuši). Relativno brzo posle ovog mesta počinje asfaltni put, reka postaje čak i atraktivnija ali ovde već ima gomila turista.

 

Krug oko/kroz Theti: ostalo je još 50-ak kilometara bez asfalta (može da se skupi još 10-20-30km ispitivanjem slepih puteva koji se odvajaju od glavnog). 15km od prevoja do sela na severnoj strani, ostatak na južnoj, prema Skadru. Severna strana će verovatno brzo (par godina) biti komplet asfaltirana. Biznis sa kombi prevozom turista cveta već sada a država će učiniti mnogo da se to razvije i dalje. Za "našu" priču to će biti loše... Severni put nudi drastično atraktivniju prirodu, ipak su to vrhovi Prokletija. Theti nekako leži na početku doline, sa tri strane je okružen planinama, kao u amfiteatru. Meni današnja vožnja ovim južnim putem prema Skadru nije nikako prijala al' dobro, moguće da mi samo nije bio dan.

 

 

Prva pumpa, stajem da točim gorivo i naravno zatičem Poljake. Prodavnica uz pumpu je prva u kojoj ne nalazim ni Coca Colu ni Pepsi. Prvi put da mi se to dešava u životu. Umesto toga kupujem neki gusti sok u limenci. Odlučujemo da dalje vozimo zajedno, sve je asfalt a ista nam je destinacija. Pravim standardnu grešku time što ne svraćam u grad (Skadar) da zamenim pare i kupim neku hranu. To sam već toliko puta do sada uradio da prosto ne mogu verovati kako i dalje uspevam... Menjačnica manje-više, svuda primaju Eure, ali hrana...

 

Na izlazu is Skadra pogađamo neku makadamsku prečicu. Veliko jezero, brana, klinci skaču sa mosta...

 

2015-07-30%252520031.jpg

 

 

Put prema Komaniu dalje vodi obalom jezera. Četinarska šuma uz onaj nezaboravni miris, azurno plava voda, krivudavi put bez saobraćaja... Lako je pomisliti da je u pitanju more. Nema fotkanja, stajem samo na česmi da sipam vode ali ona nije na nekom lepom mestu. 50-ak kilometara ima od Skadra do Komania. Kao i više puta do sada, sa karte Albanije bi se dalo zaključiti kako je u pitanju neki gradić. U stvarnosti selo od par kuća, ne sećam se da sam video prodavnicu ili bilo šta drugo. Odmah posle mosta je restoran sa kampom. Poljaci svraćaju na klopu a mene svrbe točkovi da uhvatim neki brod danas (tu je još bilo rano, možda 3-4 popodne, i nadao sam se da ću stići do Valbone do kraja dana). A svakako nisam ni gladan, ipak sam popio 3 gutljaja jogurta i parče hleba šest sati ranije... 

 

Put do trajekta je zanimljiv. Zadnjih par stotina metara vodi kroz tunel. Kada izađete iz tunela nađete se na omanjem pristaništu/parkingu, puta dalje nema. Tamo gužva, tek je pristigao neki brod. Prilazi mi momak i nudi kartu, kaže prvi polazak sutra u 9, ako kupim kartu imam i spavanje na brodu. Guža i pometnja me u startu nagone da samo okrenem i vratim se do kampa. Pa ne znam gde ću sa stvarima, svi deluju sumnjivo Onda se osvrnem još malo: pa vidi, tu je plažica gde se brčkaju neki Nemci, kafića/restorana je nekoliko i sigurno imaju piva, brod deluje uredno i čisto a i gornja paluba nekako prosto mami na spavanje... Kaže momak: ovo ovde je kapetan (takođe klinac od 20-ak godina), on je na brodu celu noć, ako bilo šta treba tu je. 10 sekundi razmišljanja i vadim pare!

 

2015-07-30%252520032.jpg

 

Parkiram motor, skidam opremu i skačem preko ograde. Ideja da ostanem ovde mi se već potpuno sviđa :D Ručak na gornjoj palubi, koliko da se zavara stomak. Raspakivanjem stvari (ja to zovem eksplozijom) polako zauzimam pola putničke kabine. Odluka je već pala za spavanje na gornjoj palubi. Za slučaj kiše ili ako iz nekog razloga bude baš hladnno, u rezervi stoji pod putničke kabine.

 

Pristanište je u senci stene, duva neki vetar i čim nema sunca sveže je, suviše sveže da bi budilo želju za još plivanja. Ostaje mi da se umesto toga posvetim čačkanju oko motora, red bi bio da mu se posveti malo pažnje. Kapanje ulja na šrafu se rešava u sekundi, od udarca se on samo malo odvrnuo i počeo sliniti. Kapetan ima potrebne ključeve :) Čistim lanac, čistim mazalicu automatskog podmazivača. Natenane...

 

2015-07-30%252520033.jpg

 

2015-07-30%252520035.jpg

 

Gledam ove fotke i sećam se kako mi je tada motor delovao užasno prljavo. Znajući kakav je bio nedelju dana kasnije sada mi deluje kao da je tek izglancan :D

 

Restoran ima terasu koja gleda na jezero, motor i stvari su u vidiku. Ima i piva. I lošeg interneta. Sedim, dugo sedim i čekam da se gužva malo raščisti. U neko doba pristaje još jedan brod što je objasnilo parkirane kombije za prevoz ljudi. Vlasnik restorana (mlad, 25-26 godina. Meni nezamislivo da neko u tom uzrastu može biti vlasnik biznisa) dolazi da se upozna, bio je par puta u Srbiji i ostala mu je u lepoj uspomeni. To mi obezbeđuje još jedno pivo :D 

 

2015-07-30%252520036.jpg

"Moj" je ovaj veći. Fotkano iz restorana.

 

Već je kasno, skoro prošlo 10, kada sam krenuo na spavanje. Podloga i vreća, ranac sa vodom i fotoaparat idu samnom na gornju palubu, ostalo ostaje u kabini. Vetar je takav da ne smem ostaviti ništa od tih laganih stvari inače odoše u vodu. Duvalo je celu noć. Ne toliko hladno koilko dosadno i naporno...

 

Raspisah se nešto danas a dan nije bio ništa zanimljiviji od prethodnih... Takva tura.

 

Kratkih 140km, 4:30. Track log je u prilogu.

2015-07-30 0905__20150730_0905.gpx

  • Podržavam 12

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Advanced Member, 1436 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: KLE 500

Peti dan, 31.7. Jezero Komani-Valbona

 

Noć beše topla tako da sam ipak prespavao na palubi. Ugođaj je jedino kvario vetar koji nije prestajao. Otvaram oči ujtru a ovo je prvi prizor:

 

2015-07-31%252520002.jpg

 

 

Doručkujem u restoranu, gospodski trošeći nešto preko jednog Eura... Pored nas pristaje putnički brodić, kabina starog autobusa postavljena na neko plovilo, to je valjda "najalbanskija" stvar koju sam video na celom putovanju, odjednom je tu gomila ljudi. Pristižu i ostali avanturisti, znanci od prethodnih dana kao i nekoliko novih, svi do jednog završavaju na drugom brodu. Kod "mene" par biciklista, par iz Francuske u nekom terencu i dosta običnog sveta. Zadnjih par minuta pred predviđeni polazak koristim na još jedan kupanjac, to uvek prija.

 

2015-07-31%252520003.jpg

 

2015-07-31%252520006.jpg

 

 

Skoro sat vremena kasnije od planiranog isplovljavamo. Plovidba traje oko 3 sata, u par navrata se prolazi kroz neke jako lepe predele al' generalno ništa posebno. Ako ste društveni i komunikativni koliko i ja ta tri sata ćete iskoristiti za izležavanje i sunčanje na palubi, malo fotkanja i obaveznu dremku.

 

2015-07-31%252520011.jpg

 

Prestižemo trajekt koji je isplovio desetak minuta pre nas. Tek u tom trenutku mi je prestalo biti krivo što nisam na njemu :D U suprotnom pravcu smo sreli jedan baš veliki trajekt, dovoljno veliki da vozi kamione i šlepere. Tokom plovidbe redovno se na obali vide kućice, imanja. 10-15 km plovidbe od najbližeg puta, možda pešačkim stazama povezane sa ostatkom sveta. To je jedna od stvari koja me baš iznenadila u Albaniji: bez obzira u kakvoj si vukojebini jako retko se dešavalo da prođe više od 20-30 minuta da ne naiđem na ljude (lokalce) ili bar neki trag aktivnosti.

 

2015-07-31%252520010.jpg

 

2015-07-31%252520013.jpg

 

2015-07-31%252520014.jpg

Albanija, nije tamo baš sve onako kako su nam pričali...

 

2015-07-31%252520015.jpg

 

2015-07-31%252520017.jpg

 

2015-07-31%252520018.jpg

 

2015-07-31%252520019.jpg

 

Količina vremena koju je moguće provesti na letnjem suncu a da ne izgorite, bez mazanja kremama ili prethodnog privikavanja, svakako je kraća od 3 sata. Ja sam se posle 2 setio da obučem majicu dugih rukava ali mi nije padalo na pamet da oblačim pantalone. Rezultate još pomalo gulim... :)

 

Pristanište na "drugoj strani" jezera je skromnije nego kod brane. U suštini trajekt priđe obali, spusti rampu na šljunak i to je to. Pošto sam se prvi ukrcao na brod bilo je sasvim logično da se iskrcam poslednji. Dala se tu napraviti i poneka dobra fotka napuštenog starog trajekta ali mi se nije muvalo po gužvi. 

 

2015-07-31%252520020.jpg

 

2015-07-31%252520021.jpg

 

Evo ga ploveći autobus. Ima ga i na nekoj od prvih fotki.

 

2015-07-31%252520022.jpg

 

I to je to, oko 13h je vreme da se krene sa vožnjom. Do Valbone ima 50-60km krivudavog i kvalitetnog asfalta i to se odvoza časkom, pod uslovom da niste ja...

 

Nastaviće se.

  • Podržavam 12

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Advanced Member, 1436 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: KLE 500
 

Šta je ovo na sred fotke?

 

 

 

Neka umestnos' :D  Ima dugine boje, kao i oblik duge, tako da bi se moglo proglasiti da je u pitanju Duga.

 

Koje je godiste motor? :)

Svaka cast za fotografije,jedva cekam nastavak. :care:

 

2006.

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Advanced Member, 1436 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: KLE 500

NASTAVAK:

Peti dan, 31.7. Jezero Komani-Valbona

 

Put od trajekta do mesta Bajram Curri prati reku Valbonu uzvodno. Lagana vožnja, iz nekog razloga nemam želju da trošim krivine. Vrtim se 10-ak minuta u Bajram Curri-u u potrazi za nekom hranom što je uspeh obzirom da mesto ima tri ulice... Prvo sam uspeo samo da prođem kroz gradić. Prodavnica na izlazu po bogatstvu ponude najviše podseća na period ranih '90ih u našim krajevima, tu je po par komada malog broja artikala a ništa od onoga što mi treba (hleb i konzerve ribe). Vratim se u grad, pogodim glavnu ulicu i u svoj gužvi vidim samo jednu pekaru. Odlazim na drugi kraj gradića pre nego što sam okrenuo. U pekari odličan burek (i kod njih se tako zove, samo drugačije izgovaraju. Ovaj je bio odličan, ili sam ja bio gladan). U sledećoj prodavnici imaju konzerve ali ne i hleb, po njega moram još 50-100m dalje. Uzbuđenjima stvarno nema kraja...

 

Dalje prema Valboni vodi novi asfaltni put. Mislim da je makadam ukinut pre dve, možda tri, godine. Kada sam saznao za asfalt malo je falilo da potpuno izbacim ovaj deo puta. Pogrešio bih. Skupi, novi luksuzni automobili. Obećavaju skupo mesto za noćenje. Ovo je odavno turistička atrakcija Albanije.

 

2015-07-31%252520023.jpg

 

Kilometri odmiču i približavam se Valboni. Stanem na česmu kraj puta, bacim oko na navigaciju i vidim neki put koji se odvaja sa ovog glavnog, vodi u planine i nekako znam da tu neće biti ni naznake asfalta. Dovoljan razlog da se nabaci osmeh na lice. Tabla na samoj raskrsnici kaže da je prvo mesto odatle udaljeno 8-9km. Čuvene reči "idem samo do _______ i odmah se vraćam" izgovorene su po ko zna koji put. Osam kilometara se put lagano penje. Proporcionalno porastu visine raste i lepota pogleda. E sad, dok si na dnu doline vidiš prilično mali deo neba i to je ok jer ono lako bude plavo. Kada se malo popneš na okolna brda pogled seže mnogo dalje, dovoljno daleko da vidiš crnilo oluje koja se kreće ka tebi. Nema to veze naravno, ionako idem samo do prvog mesta i okrećem...

 

2015-07-31%252520024.jpg

 

2015-07-31%252520025.jpg

 

2015-07-31%252520026.jpg

 

Put je uglavnom odličan, što se može videti i na ovim gornjim fotkama. Dovoljno odličan da vožnja bude zanimljiva. To uglavnom nije dobro po životni vek zadnje gume. Prvo mesto, zapravo najobičnije selo, Cerem se zove, dođe brzo. Naravno da je glupo tu okrenuti kada vidiš da put vodi dalje. Posle sela podloga prelazi u dobro utabanu zemlju sa debelim slojem fine prašine na površini. Rupe i kolotrazi se podrazumevaju, ipak se ovuda voze kamioni... Obećava veselje u slučaju kiše. Srećem iznenađujuće mnogo vozila (realno, ovde bi me iznenadila i dva komada a sreo sam verovatno 15-20...). Uglavnom su to terenci ali ima i kamiona. Prva pomisao mi je da su u džipovima organizovane vožnje turista ali bolji pogled na putnike odbacuje tu opciju. Babe, dede, žene sa decama... Lokalci. Posle par kilometara nailazim na česmu pored koje ima i nešto nalik kafani. Nekoliko auta je tu parkirano, zajedno sa putnicima, i zaključujem da dalje ne idu.

 

Urođena mi je osobina da se na takvim mestima ne zaustavljam. Daleko bilo da nekoga priupitam kuda vodi put, na šta bi to ličilo... Karta na GPS-u je sačinjena od satelitskih snimaka i vidim da put u neko doba izbija iznad šume što u ovakvom okruženju mora biti sjajan prizor. Idem dalje i naravno da srećem još vozila. Između ostalih i kamion natovaren nameštajem, sa 3-4 generacije familije. Idu uzbrdo... Put već neko vreme vodi kroz šumu i ništa se ne vidi. Duboke bare, zemlja, nije neko uživanje. Vozim još malo i stižem na raskrsnicu. Tu već duva jak vetar, nebo prilično crno sa svih strana i promiču prve kapi kiše. Naravno, tu se okolina malo promenila i počinje da izgleda lepo. Karta kaže da jedan krak ovog puta vodi za CG, granica je bukvalno na 200m dalje. Kukavički odlučujem da je ipak vreme za okret. Sećam se one fine prašine sa početka uspona i nekako ne želim tu da se zateknem tokom, ili nakon, pljuska. Kada sam stigao kući uvideo sam grešku: put nakon još par kilometara izlazi na prevoj a ono gore izlgeda odlično... Šta sad, mora se čovek vratiti na neka mesta...

 

2015-07-31%252520027.jpg

 

2015-07-31%252520028.jpg

Ovo je put za CG. Ne verujem da tu postoji neka kontrola a opet sam siguran da se nije pametno igrati sa takvim stvarima :D

 

 

Kiša pada kratko, dovoljno kratko da podloga nije nakvašena a opet dovoljno dugo da sam već krenuo nazad...

 

2015-07-31%252520029.jpg

 

2015-07-31%252520030.jpg

 

Pogled na Cerem i put koji vodi dalje prema Valboni.

 

 

U neko doba sunce izađe, obasja vrhove i ponovo se sakrije iza oblaka. Upečatljivi trenuci...

 

2015-07-31%252520031-2.jpg

 

2015-07-31%252520031.jpg

 

2015-07-31%252520032.jpg

 

2015-07-31%252520033.jpg

 

 

Nazad na asfalt posle tridesetak kilometara uživanja. Volim kada nisam pod nekim vremenskim pritiskom pa mogu da lutam. Uglavnom ispadne dobro. Sam prilaz Valboni mi se svideo. Put vodi kroz neku čudnu šumu, svakih malo se sa njega odvajaju putići prema pansionu ovom, restoranu onom ili već tako nečemu. Fotki nemam a moć opisivanja mi je zanemarljivo mala :) Trebalo bi da imam snimke ali će očigledno proći mnogi dani dok to stigne na red... Moj današnji cilj je da stignem do kraja puta, do mesta odakle se dalje ne može, tako da ovo sve prolazim bez zadržavanja. Jedino mi je malo žao jer novi put često preseca stari makadamski. Ne mogu se oteti utisku da je ovo sve tada bilo još mnogo, mnogo atraktivnije. Kasnije ta šuma nestaje, uz put se vide kuće. Zagledam kampove, tražim ili Poljake ili zelenog Cherokee-a ali ih nigde ne vidim.

 

2015-07-31%252520034.jpg

 

2015-07-31%252520036.jpg

 

Za fotku motora sa ovakvim planinama u pozadini vredi se okrenuti. Ko zna da li če kasnije, ili sutra, kada se budem vraćao uopšte biti pogleda.

 

Asfalt vodi do nekog većeg restorana. Dalje se može samo putem koji prati korito reke, još 3-4km. Beli kamen, nešto borova, vrhovi sa svih strana... Nestvarno. Na kraju puta imanje. Odlično urađen kafić u drvetu, dvorište sa lepim detaljima, kamp... Osim domaćina koji ne pričaju engleski nigde žive duše. 4€ koliko traže je previše za parče livade bez upotrebe wc-a ili kupatila.

 

2015-07-31%252520040.jpg

 

2015-07-31%252520041.jpg

 

2015-07-31%252520042.jpg

Prosto ne mogu da verujem da nisam nijednom sišao sa motora da ovo sve fotkam...

 

Vraćam se ka civilizaciji. Kod zgrade nekadašnje škole je lep travnati plato, kao stvoren za kampovanje. Odlučujem da propustim i to, nekako sam rešio da ću biti u uređenom mestu, sa ljudima. Asfalt, počinje kiša. Za svaki slučaj obilazim i parkić sa četinarkom šumom ali fantastična količina smeća, kao i nedostatak svetlosti, ubijaju i poslednju trunku želje za dilvljim kampovanjem. Tabla za kamp/sobe/restoran na nekom imanju. Opet sve lepo sređeno, ima i ljudi (komotno se može reći da je gužva). 5€ za bilo koji deo imanja sa upotrebom kupatila. 10 minuta obilazim i tražim mesto koje vredi toliko para. Svuda je duboka trava, njiva, natopljena zemlja ili prosto predaleko. Transalp sa italijanskim tablicama je parkiran pored mog, sa vlasnikom sam malo popričao dok sam se pakovao da krenem dalje.

 

Sledeća opcija mi je kamp u dvorištu neke kuće. U dolasku je tu bilo nekoliko motora pa procenjujem da bi bilo OK mesto. U povratku motora nema pa kamp nisam ni primetio :) Polako već izlazim iz naselja, kiša i dalje pada. Restoran/sobe/kamp/bungalovi sa desne strane. Ispred svakog bungalova parkiran po motor il' dva, niko ne kampuje. 2€ je komad livade... Trenutak trezvenog razmišljanja, obzirom da kiša i dalje pada, me nagoni da pitam za sobu. 10€ sa doručkom.. Soba je u staroj kući ali sređena i uredna, prozor gleda na zid štale i baštu. WC ima u restoranu, na drugom delu imanja što je malo bezveze al' opet prihvatljivo. Rešen problem kampovanja :)

 

Dok sam se ja raspakovao i malo došao sebi kiša je stala i krenulo je da se razvedrava (onako kako se samo u planinama, nakon kiše, može razvedravati: milion slojeva oblaka koji se uvijaju oko vrhova, kasno popodnevno sunce koje se tu i tamo probije i tako to...). Izađem da fotkam, da se javim kolegama motoristima a od motora ni traga ni glasa. Nestali ljudi. Dobro, bar sam fotkao..

 

2015-07-31%252520044.jpg

 

2015-07-31%252520045.jpg

 

Ispostavilo se da u kući gde sam ja ipak ima kupatilo, i to sređeno kupatilo. Topla voda i sve po redu... Do bojlera naravno vode dve žice koje vise između njega i štekera na susednom zidu. Sve po najnovijim sigurnosnim i zdravorazumskim standardima.

 

Nešto nisam bio raspoložen za restoran tako da veče provodim u sređivanju i čišćenju opreme i tehnike. Trudim se da stvari ne bacam po ostalim krevetima ali teško je... Raspakivanje torbe na kraju dana nazivam eksplozijom.

 

U dva navrata tokom noći, nemam pojma koje doba, neko je pokušao da uđe u sobu. Nisu bili uporni sa kucanjem ili pokušajem razvaljivanja vrata tako da sam ignorisao. Verovatno su ljudi došli po moje bubrege, drugog objašnjenja nemam... 

 

 

120km, od toga 30-ak vodom a skoro 40 van asfalta. Nešto manje od tri sata vožnje. Skroz opušten dan. Track log je u prilogu.

 

Toliko.

 

 

2015-07-31 0948__20150731_0948.gpx

  • Podržavam 11

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Advanced Member, 1436 postova
  • Lokacija: Novi Sad
  • Motocikl: KLE 500

Šesti dan, 1.8.  Valbona-Nacionalni park Lure.

 

Danas je prvi dan za koji mogu reći da je neko istraživanje. Sve do sada voženo su proverene i često upotrebljavane trase gde je normalna pojava sretati putnike. Za razliku od prethodnih dana koji su kilometražom bili kratki danas je trebalo preći 250-300km putevima o kojima nisam znao ništa. Obećava zabavu :)

 

Probudio sam se sa netaknutim unutrašnjim organima... Jutro je osvanulo tmurno i maglovito. Apsolutno neprivlačno. Od pogleda na okolne vrhove nema ništa. Doručak u restoranu, internet, pakovanje... Nema razloga za zadržavanje.

 

2015-08-01%252520002.jpg

 

2015-08-01%252520001.jpg

Normalna pojava, sve po standardu urađeno.

 

Već posle par kilometara, kako put silazi sa planine,  spuštam se ispod nivoa oblaka i dan odmah deluje bolje. 

 

2015-08-01%252520004.jpg

 

Od Bajram Curri-a sam na nepoznatom terenu. Novoasfaltirani lokalni put praktično bez saobraćaja. Brda sa nekim zakržljalim rastinjem pomalo podsećaju na Hercegovinu.

 

2015-08-01%252520005.jpg

 

2015-08-01%252520006.jpg

 

U mestu Kam sizlazim sa asfalta, vreme je za "prečicu". Kam je mesto koje sada ima 3-4 dvospratne zgrade u trošnom stanju, više gomila šuta od verovatno istih takvih zgrada, kao i glavnu ulicu bez asfalta. Nešto mi se baš nije išlo u detaljni obilazak. Ispostavilo se da je prečica jedan od najboljih makadamskih puteva kojima sam prošao. Do sada su se i oblaci razišli tako da je ugođaj potpun. Dvadesetak kilometara prolazi brzo, na ovakvim deonicama se ne staje često.

 

2015-08-01%252520008.jpg

 

2015-08-01%252520009.jpg

 

 

Sa asfaltom se spajam jako blizu graničnog prelaza Ćafa Prušit, bukvalno 200m dalje. Kosovo levo, Albanija desno. Za sada Albanija, Kosovo će morati da sačeka još koji dan... Put od granice do Kukesa je fantastičan. Proširen i sređen tokom zadnje 3-4 godine nudi sve preduslove za odličnu vožnju motorom. Na brdu iznad Kukesa pravim pauzu, vreme je za skidanje suvišnih slojeva garderobe.

 

2015-08-01%252520010.jpg

 

2015-08-01%252520011.jpg

Verovali ili ne i pored ovog prizora ipak sam se vratio na glavni put.

 

U Kukesu opet 10 minuta lutanja u potrazi za klopom. Prva pekara prodaje samo hleb, onda skontam da sam već na izlazu iz grada pa okrenem nazad i tako. Na kraju pogodim odličan kebab. Odolim iskušenju da se odmah spakujem i jedem negde kasnije. Grad mi se na prvu nije svideo (ovo je slučaj i sa 90% drugih gradova, nema ovde ništa posebno loše), vlada neki opšti haos. Do trenutka kada sam završio sa klopom već sam se opustio. Više to nije bio haos već užurbani ulični život :)

 

2015-08-01%252520013.jpg

 

Goriva za sada imam dovoljno da ne moram razmišljati, ali ne i dovoljno da bez sipanja odvezem ostatak dana. "Sipaću na sledećoj pumpi, sada je još rano" je jedna od češćih grešaka koje pravim. Nije problem na glavnim putevima, tu su pumpe česte.  Odvajam se sa glavnog puta i mogu samo reći jbg... Ovaj novi put je neasfaltiran. Pogledom na kartu da se naslutiti da asfalta neću ni videti do kraja dana. Naravno, do prothodne pumpe se treba vratiti možda i 5-10 kilometara što je nezamislivo.

 

Ove deonice puta se apsolutno ne sećam iz perioda planiranja. To je bila samo vezna deonica kojom je trebalo stići do nacionalnog parka Lurre. Na karti su postojala dva puta, glavni i sporedni, izbor nije bio težak... Dočekao me je još jedan savršeni makadamski put. 45km apsolutnog uživanja. Verujem da zadnja guma nije bila naročito srećna al' ja jesam.

 

2015-08-01%252520014.jpg

 

2015-08-01%252520015.jpg

 

2015-08-01%252520016.jpg

 

2015-08-01%252520017.jpg

Bunkera je iznenađujuće malo. To sam primetio i prethodni put kada sam bio u Albaniji. Da li su sklonjeni, srušeni ili ih nije ni bilo nemam pojma.

 

2015-08-01%252520019.jpg

 

Put siđe do reke. Temperatura dovoljno visoka da kupanje deluje kao odlična ideja. Reka dovoljno čista da to potvrđuje.

 

2015-08-01%252520021.jpg

 

2015-08-01%252520023.jpg

 

2015-08-01%252520024.jpg

Jedva uđoh u vodu. Kamenje je krupno i klizavo. Kada je voda prešla preko kolena već je bio izazov održati ravnotežu, struja je toliko jaka. Neka, može se rashladiti i u plićaku :)

 

Uživam ja tako tim putem, ne sretnem nijedno vozilo. S'vremena na vreme na ovim mojim putovanjima pomislim da radim nešto posebno, nešto što bi malo ko radio. Uglavnom nakon takvog razmišljanja sretnem nekoga ko taj isti put prelazi recimo biciklom i shvatim kako je ovo moje zapravo smešno jednostavno... Tako beše i sada. Italijan sa potpuno natovarenim bajkom. Kez od uveta do uveta, srećan čovek. Razmenimo po neku reč i razlaz. Vozim lagano dok sam mu u vidokrugu.

 

2015-08-01%252520026.jpg

 

2015-08-01%252520027.jpg

 

Zbog propusta sa gorivom sada moram da siđem na glavni put, da tražim civilizaciju i pumpu. Okolina grada Peshkopi je u pitanju. Prva pumpa naravno ne radi tj nema benzina. Druga je čak kilometar dalje i ima sve što treba. Put od mesta gde sam se odvojio sa svoje planirane trase pa do glavnog puta je bio ružan i loš (seoski put prepun bara koje se cede iz štala, teško da je to nekom primamljivo) pa mi se baš i nije vraćalo. GPS kaže da to nije nikakav problem jer krug mogu zatvoriti vrlo lako. Ova asfaltna ekskurzija trajala je kratko, svega 15-ak km. Nazad na makadam. U nekom selu imam bliski susret sa BMW-om iz suprotnog pravca. Završava se tako što se mimoilazimo sa desne tj pogrešne strane. Nimalo prijatno. Lokalci se vraćaju sa kupališta i odlično poznaju put tako da im se ništa ne može desiti...

 

2015-08-01%252520029.jpg

 

Ni o ovoj sledećoj deonici, do mesta Fushi Lure, nisam znao ništa. Google Earth je to proglasio za regionalni put, ja preveo kao asfalt ili bar dobar makadam. Trebalo je da znam bolje, toliko sam ipak znao o Albaniji. Linije na karti je lako ofarbati u boju glavnog puta ali to nikako ne znači da vas na licu mesta neće dočekati put prohodan samo za terenska vozila. Početak ne obećava. Put se penje kroz šumu i ja očekujem da sam završio sa civilizacijom. Pošto je ovo ipak Albanija put nakon nekog vremena izlazi na plato. Zaseoci, obrađena polja, raskrsnice... Mašim skretanje koje treba i tvrdoglavo produžavam dalje. Iz nekog dvorišta istrčavaju klinci, mašu i zaustavljaju. Jedva dočekali da vežbaju engleski, objašnjavaju da sam se zeznuo i da moram nazad. U povratku, čisto onako, sa svaki slučaj, overavam još jedan pogrešan put. Ovaj završava u nečijem dvorištu. U trećem pokušaju konačno odlučujem da poslušam GPS, kao što radim i 99% vremena jer trase sam crtam i prilično im verujem, i eto me na pravom putu. Ovaj se penje obronkom padine, opet neko zakržljalo rastinje i pogled na plato.

 

2015-08-01%252520031.jpg

 

2015-08-01%252520032.jpg

 

Put je uglavnom dosta lošiji nego što gornjoj fotki. Ubrzo prelazi praktično u go kamen. Napredak je spor, samo čekam kada ću se nasaditi na neki kamen i ostati bez kartera. KLE, i pored toga što je podignut, i dalje ima problem sa visinom. Suviše je malo rastojanje od tla do zaštite ispod motora. Nekada davno, najniža tačka na motoru je bio prekidač bočne nogare. On nije dugo trajao jednom kada sam krenuo voziti van asfalta. Onda je dugo vremena najniži deo bio šuspleh i to je bilo ok. Vremenom, od brojnih kilometara i udaraca isti se već deformisao u dovoljnoj meri da šraf za ispuštanje ulja postane prilično izložen udarcima kamena. Priliku da to dokažem sam već imao ranije na ovom putovanju, u Thetiu... Dakle, napredak je spor ali problema nema. Fotki sa tih kamenih deonica nemam. Ima filmova.

 

2015-08-01%252520033.jpg

 

Subota je popodne i sasvim logično je da u 2-3 navrata srećem skockane ljude kako silaze sa planine. Stvarno skockane, košulje, cipele i sve to. Apsolutno nemam pojma odakle dolaze niti kuda idu... Konji i magarci su i dalje regularno priznato prevozno sredstvo tako da srećem i ljude koji ih jašu.

 

2015-08-01%252520034.jpg

 

Nakon prevoja pogled se pruža na neku travnatu visoravan. Lep prizor, zaslužuje pažnju. Preko visoravni vodi put a putem prema meni ide neko vozilo. Iz daleka vidim da nije auto, a ako nije auto mora biti motor. Obradujem se jer je prva pomisao ta da je u pitanju neki putnik iz daleka. Brzo postane jasno da se zapravo radi o nekom lokalcu na malom motoriću. Te motore peglaju po celoj Albaniji. Apsolutno nema veze o kakvom se putu radi, svuda sam viđao ili tragove ili ih sretao.

 

2015-08-01%252520036.jpg

 

2015-08-01%252520037.jpg

 

2015-08-01%252520039.jpg

 

 

Posle ovog platoa počinje spust kroz četinarsku šumu. Ubrzo se vide i prve kuće kao i asfalt. Fushe Lure... Tu je početak puta u/kroz nacionalni park Lure. O nacionalnom parku sam čitao jedino u putopisima nekih Čeha od pre 4-5-6 godina. Par njihovih pokušaja da to obiđu su uvek bivali neuspešni zbog neprohodnih puteva tako da ni ja nisam baš očekivao da će se linija koju sam nacrtao na kompu u stvarnosti pretvoriti u put koji prolazi na drugu stranu planine. No, to je tema za sledeći dan putovanja, ne današnji...

 

2015-08-01%252520040.jpg

 

Onaj asfalt koji sam video sa brda je dužine solidnog fudbalskog igrališta, možda čak i dva igrališta... Centar sela i hotel su dobili asfalt. Početak puta u NP obećava. Sređen put vodi kroz retku borovu šumu. Odmah mi se sviđa i to jako. Do prvih jezera ima možda 10km, dana je ostalo još dosta tako da nema razloga za žurbu.

 

2015-08-01%252520042.jpg

 

2015-08-01%252520044.jpg

 

2015-08-01%252520045.jpg

 

2015-08-01%252520046.jpg

 

Nekako ispadne da nisam fotkao te najlepše delove. Verovatno me opet zeznulo to što sam snimao, tada računam kako fotke nisu potrebne... Glupost...

 

Prvo jezero je malo, ušuškano.

 

2015-08-01%252520047.jpg

 

Odmah iznad njega je znatno veće jezero koje je ujedno i moj današnji cilj. Malo me iznenadilo što su oba jezera veštačka ali ne marim, super to izgleda. Naravno da na jezero dolazim sporednim putem koji izlazi na sred brane (zemlja i kamen). Malo mi bezveze kada na jednom kraju brane vidim automobile. Međutim, kada sam prišao i video da se radi o strancima koji su ovde istim poslom kao i ja bi mi drago. Pet parova Nemaca u pet terenaca. Engleski ne pričaju a moj Nemački je smešno ograničen. Nude pivo, toliko razumem, kažem da ću navratiti kada se smestim. Narednih 5-10 minuta tražim mesto koje ima dovoljno malo kamena kako bi se mogao postaviti šator. Jedino brana dolazi u obzir. Švabe se za to vreme kupaju u jezeru, ne deluje kao da se nešto smrzavaju. Postavljam šator i pravac jezero. Voda je savršena, okruženje... Ljudi, ja vam ne mogu opisati taj osećaj, tu ludačku radost i sreću, euforiju tog trenutka. Ceo dan mi je bio odličan. Vožnja, putevi, predeli... I onda još kao višnja na vrhu šlaga na torti Ovo... Sve se to skupilo u verovatno najbolji dan putovanja koji pamtim (sumnjam da ste iz dosadašnjeg dela teksta stekli taj utisak, nešto nisam raspoložen za pisanje :) )

 

2015-08-01%252520048.jpg

 

2015-08-01%252520050.jpg

 

2015-08-01%252520051.jpg

 

2015-08-01%252520052.jpg

 

2015-08-01%252520053.jpg

 

Klopam nešto malo, tek toliko da u gostima ne pojedem većinu hrane. Kod Nemaca Nikšićko pivo, roštilj, druženje. Super im je to što putujem motorm, čude se kolike kilometraže prelazim dnevno. Jedno pitanje ipak postavljaju iznova i iznova. "Warum alleine???" Zašto sam??? Nemački mi nije ni izbliza dovoljno dobar da bih mogao dati neki smislen odgovor al' nađe se tu devojka koja zna Engleski. I objašnjenje im je prihvatlivo, ipak ne ispadam asocijalni ludak :)  Samo uporno ponavljaju "gefährlich..." Opasno...

 

Sjajan, sjajan dan. Noć je iznenađujuće topla obzirom da smo na nekih 1700m visine.

 

2015-08-01%252520055.jpg

 

250km vožnje, od toga dobar deo van asfalta. Šest ipo sati naporne vožnje. Track log je u prilogu pa izvolite :) Samo nemojte zaboraviti da točite gorivo neposredno posle Kukesa, tako možete spojiti denicu od 120-130km bez asfalta...

2015-08-01 0849__20150801_0849.gpx

  • Podržavam 11

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Zainteresovan, 863 postova
  • Lokacija: Beograd
  • Motocikl: R1200GSA

Moj omiljeni putopisac ponovo objašnjava šta je ADV vožnja.  :care:  :care:

 

 

 

Pred Užicem se setim drugarovih priča o putu koji je napravljen starom trasom Ćire. Ovo je odlična prilika da se isti isproba, vremena imam na pretek a silazak sa asfalta uvek dobro dođe. Malo skitanja po gradu dok nisam našao početak puta (pešački most je u pitanju, naravno...) i kreće odmaranje. Kanjon Đetinje je lep i vredi ga obići.

 

 

Inače, ovaj deo puta od Užica prema jezeru Vrutci je sasvim ok i za nas koji hoćemo malo da osetimo offroad a nemamo motore za previše zahtevan teren i vodimo suvozačice. Sve preporuke. Jedino me je iznenadio asfalt u tunelu, pre dve godine kad sam bio nije bilo asfaltirano.

  • Podržavam 2

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites
  • Hit the Road, 1415 postova
  • Lokacija: vinca, beograd
  • Motocikl: BMW R1200GSA

Svaka cast majstore!!!

Odusevljen sam putopisom i fotografijama. Jos jedan dokaz da boj ne bije svijetlo oružje već boj bije srce u junaka!

Navukao sam se na Albaniju pre tri godine i rado joj se vracam. Vec kroz 7-8 dana sam u Albaniji, imam isplanirane rute, ali imam i par nedoumica. Prelazim na PP da ne kvarim ovaj spektakl  :takoje:

 

Veliki pozdrav,

Mimi 

  • Podržavam 1

Podeli ovaj odgovor sa prijateljima


Link to post
Share on other sites

Pridruži nam se!

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Gost
Odgovori na ovu temu...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Aktivni korisnici   0 članova

    Nema ulogovanih članova koji gledaju ovu stranu.







×

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja