Kilometri se nižu, stanje kao i prvog dana, od poslenjeg većeg servisa presao sam 9000km, samo sam menjao, ulje, podmazivao i zatezao lanac. Mislim da lanac i lančanini nisu još za zamenu. Dobio sam na poklon od brata RK set (lanac i lancanic 14-36) sa gumenim o-ring i dodatnim prednjim lancanikom od 15 zuba iz Grcke. Bio sam na ivici da kupim i protocni auspuh takodje iz GR, ima mnogo izvedbi. Mozda bude dogodine. Gume Dunlop sa minimalnim znakovima koriscenja i ako su prešle preko 9000km, tako da sam siguran da prednja sigurno prelazi 20000km, a zadnja minimum 15000km. Visa slabije vuce, ugojio sam se 10kg, a 70% vožnje sam sa ćerkom od 50kg Idemo dalje !

Blondi je kupio moj brat, kaze da je bas kvalitetan,stiti celo telo i glavu, dosta je veliiki, koristio ga je celu zimu i prolece, sada leti je kuvanje sa njim, pa ga je skinuo.

Bićeš i sa tim zadovoljan.

Dunlop TT900 je uzeo moj rodjeni brat, za suvo vreme su odlične a za zimu još nisu testirane, zbog toga što je kupio pre mesec dana.

Gume su odlicne, presao sam sa njima skoro 7000km., ne klizaju nigde, jako malo se troše, baš sam zadovoljan.

Tesko je naci dobar primerak, oba sa oglasa su u losem i dosta losem vizuelnom stanju. Ako svoj primerak dovedes u pristojno stanje, a platio si ga mnogo manje nego ove sa oglasa, a zahtevas vise snage, jedina opcija je podizanje snage by Krokodilko.

@astmario Po ovim cenama, dogovoriti sa Krokodilkom, vozis se ceo dan dodjes u Vranje, prespavas, ujutru imas do Skopja jos 100 km, dva sata voznje, odradi ti u u 14h, i mozes polako nazad jos i razradis masinu do Beograda. Em ce ti biti ekonomski isplativo, em radi neko ko poznaje taj tip masine, a glavno, ostace ti uspomena za ceo zivot.

Dampere, ublazivace udara, imas i u Beogradu i to na Cukarickoj Padini, servis Frenki. Prosle godine sam kupovao po ceni od 1500 dinara za orginal u kymco fabrickom pakovanju. Takodje postoje i zamenski za 800 dinara koji traju do 5000km po recima prodavca. Imas izbor pa biraj. Takodje sve ostale delove za Kymco mozes tu kupiti i ne isplati se narucivati sitne delove iz Ns, em su cene iste, em dostava ubija. Narucivao sam nalepnicu iz Novog Sada od ovlascenog distributera, nalepnica 800 din, dostava 700 dinara.

Mozda da nadjes neku nizdbrdicu, pa da probas da pa upalis iz trece. Treba ti jako malo za to, imao sam jednom priliku da probam, posle dugo stajanja i praznog akumulatora, nije hteo da upali na kurblu, i uspeo sam da ga upalim iz trece.

Sada gledam, posto je tebi postavljena slavinica drugacije, nego kao na ove dve slike, tebi je onda otvoren polozaj sroz levo, a zatvoreno na dole. Tebi je polu otvoren dovod goriva. Imas problem sa dovodom goriva na toj slavini, resi to pa ces sigurno upaliti. Naravno povuci sauh pre prvog paljenja.

Slavinica treba da bude skoz na gore, zato i nece da upali. Kada je zatvaras ona ide u levo do ugla od 90 stepeni, neko je akao tu slavinicu posto a ne treba da bude u ovom polozaju. Gumu skidas kao na bicikli, nije tesko samo , treba otkaciti zadnju kocnicu, zapamti raspored kako ne bi posle imao problema.

Moj brat je kod Pedje odrzavao motped, kada je dosao red na nas zajednički put, poslao me je kod Pedje da mi zameni gume i pregleda motor za put. Maj mesec 2022. godine, sećam se mirisa zove iz Zvezdarske sume, Grčke zastave koja visi sa samom ulazu u radionicu i srdačnog dočeka. Hvala ti Pedja na svemu i poslednji pozdrav od braće Jevtić

27.05.2022. Dobro jutro, novo svitanje sa pogledom na more. Samo još jedan dan i sutra nazad, glasno već izgovaram, "malo nam je", trebali smo još bar dva dana da ostanemo i uživamo u Grčkoj. Ogi ima odmor sa budućom ženom u Trstu i sve moje želje padaju u vodu. Zna se ko kosi, a ko vodu nosi. Jer mi smo muškarčine, mi smo Balkanjerosi :). Šta od onih pravih, danas osta? Da draga i provuci karticu, dobro znanu ponavljamo matricu. Ogijev nos dobro se oljuštilo. Majsko sunce je odradilo svoje, telo gradskog deteta, drugačije i ne reaguje. Sve zateže i sve crveni, dobro sam i ja izgoreo. Ko ga šiša, misliću o tome u povrtatku kod Nša Ajde, gde ste, silazite dole, gde nas danas vodite, kuda vas danas nosimo? Izgovaraju u glas Prepodnevna destintacija: Google Maps WWW.GOOGLE.COM ★★★★☆ · Bar Jako blizu Baba plaže koju smo juče posetili. Sve je isto, a opet nije, Grčka je to. Put smo promenili, idemo kroz neka druga sela, a uz put, hop! Vinograd i na vrhu vinarija sa predivnim pogledom na isti. Sve je opet talasasto i zeleno. Na samoj terasi i unutnar vinarije, stolovi, vidimo goste, degustiraju vino. Parking je veliki, stiže nova grupa. Maj je, u toku su srednjoškolske ekskurzije. Vozimo još oko 15 minuta i na stižemo na Kyma plažu. Motore ostavljemo u hlad, a pored nas parkira autobus. Ekskurzija je u toku Sama plaža je malo uža nego jučerašnja, ali zato objekat, je daleko bolji. Uz bar je i restoran, kao i deo van same plaže oko restorana gde je posadjena trava, i na samoj travi u hladu možete se smestiti na ležaljke. Umorni smo. Sve nas je stiglo, celokupan put, i sinoćni izlazak. Ležimo i uz kafu i sendviče, pričamo i pravimo planove za dalje. Vremenska prognoza za naredne dane nije dobra. Za 28.05. i 29.05.2022. u Srbiji je predvidja nagli pad temperature, kao i padavine. Ogi to prati već par dana i blago je nervozan. Kada krenuti, koji put odabrati. Ja lagano kuliram, ne dižem glavu, biće sve u redu :). Obično nisam takav optimista, ali sada sam u Grčkoj, sve se menja. Možda sam vam negde u tekstu pomenuo, ekskurzije su u toku I onaj autobus, što se parkirao sa nama istovremeno po dolasku na plažu, doveo je napaljenu grupu tinejžera. Mladi ljudi, hormoni na max , to samo pršti, uz mirno more, oni opet dižu talase :). Uvećajte sliku ispod Baš se lepo odmaramo . U nekom trenutku dolazi Marko sa verenicom, a već su nas prethodnog dana upozoravali da su ovde bili i da su pobegli kod nas na Baba plažu baš zbog ekskurzije. Opet ih videvši, samo su se okrenuli i otišli. Mi i dalje ležimo, ležimo i upijamo, more, sunce, pesak. Dosta nam je. U vodu nismo ušli, deca rade svoje, a mi odosmo u hotel. Na putu ka smeštaju opet nešto novo, Nea Michaniona Google Maps WWW.GOOGLE.COM Μηχανιώνα 570 04, Griechenland Malo selo sa ogromnom lukom za ribarske brodove. Kako smo iznad same luke, ne propuštamo priliku da do iste svratimo. Nije delovala toliko veliko, pravih dimenzija postali smo svesni tek kad smo se spustili do same luke i našim mopedima došli do samih brodova. Niko nas nije zaustavljao u našoj nameri da vidimo same brodove, kao i da se slikamo. Da li su ovo najlepše slike sa putovanja, prosudite sami Mesto je odlično, nije veliko, ima sve što treba da ima, crkva, škola, apotaka. U blizini je dosta plaža. Nalazi se ispod planine Olimp, pa tokom zime ume da bude i snega. Iznad same luke se proteže ulica, gde su prodavnice i restoran koji gleda na samu luku, čini se ne tako turističko, ali ja bi ga svima preporučio bar na jedno popodne. Gledajući na "netu" vidim da je zalazak sunca odličan. Odmor u sobi nam je dobro došao. Sačekali smo da sunce malo utihne i negde oko 17:30, krenuli smo ka samom centru, Beloj kuli i šetalištu i spomeniku, Aleksandru Makedonskom. Papakije parkiramo pored same policijske stanice u samom centru. Kako smo sišli sa mopeda, moj Ogi počinje da mi pokazuje, različite verzije Papakija koje su nam se našle na putu do samog šetališta. "E ovo ti je varijanta Honde, ali 180 kubika sa širim gumama i boljim ramom, kao motor, ima bolje kočnice....". Tako on priča meni, a meni se u glavi samo vrzmaju misli koliko još malo nam je ostalo. Pola ga slušam, a pola odmah zaboravljam . Kako smo prešli ulicu, ulazimo u suvenirnicu, taman da uzmemo nalepnice sa motivima Soluna, a meni nešto skupo, i odvorim ga od kupovine. Sad nemamo ni nalepnice na papakijima kao uspomenu, a nemamo ni novac. Sve to ode, a uspomene nemaju cenu. Zato nemojte da sledite moj primer, već suvenire kupujte nemilice. Po izlasku iz suvenirnice, bez ikakvog "ulova", vreme se naglo menja, počinje da duva vetar i postaje oblačno. Neka paranoja hvata mog brata, i uvlači se nervoza, kad sutra da krenemo, kako da ne pokisnemo. Mene i dalje to ništa ne dira, znam da će sve biti u redu. To nije moj manir. Eh ta Grčka. Šetamo duž mora, raznih ponuda ima, te krstarenje brodom, tu je i neki basket turnir koji se prirema, i na posletku dajem mu zadatak, da se smiri i uradi ono što najbolje zna. Ovekoveči ovaj dogadjaj I za kraj Nena Starleta Vreme je za pokret, gladan je i nervozan, vrtimo se u krug, gde da jedemo. Posle nekog vremena shvatamo šta smo uradili, preumorni otišli smo na plažu, umesto da smo ujutru forsirali grad, pa odmor pa plaža, ovako smo nam je dan prošao u dangubi i kratrkom obilsku Soluna. Dogovor je da jedemo Agia Triadi mestu u kom smo smešteni, ali u prvom delu mesta koji je turistički razvijeniji i popunjeniji. Sedamo na mopede i sad već dobro poznatim putem kao lokalci pičimo ka svom mestu. Na jednom od semaforu, smo prvi, stojimo uporedo sa taksistom u Škodi Oktaviji.Gledamo mi njega gleda on nas, i obraća nam se na grčkom :). Ja sam Grk, to sam vam već rekao, a ovim i dokazao Govorimo da smo iz Srbije, čovek gleda ne veruje, dva mala Grka već preplanuli i na papakijima, tvrde da su Srbi . Odlazi razočaran bez pozdrava Stižemo u Agia Triadu i biramo lokal na samoj plaži uz šetalište, kao što sam već pomenuo ovo je življi deo mesta, gde je već puno, porodice sa decom izovode davno poznat ritual tokom odmora. Red šetnje, red dranja, red sladoleda i tako u krug. I ovog puta biramo giros na tanjiru. Dobar, ali ne tako, kao i prethodno veče. Konobarica me "šiša" za par eura pri naplati, ja to nonšalantno dopuštam i eto gde odoše naše nalepnice. Znači štednje nema, i ne sme da bude! Mrak je pao, i vreme je počinak, punih stomaka i rezervoara, vraćamo se u hotel. Pakujemo stvari, sutra se vraćamo našoj prvoj kući. Drugu napuštamo. Laku noć deco

PCX, koji je imao sediste sa crvenim koncem na KP ?

Ima ima, ostalo mi jos samo 77mb za slike u temi pa to da savladam. U Grkoj sam i dalje, telo je u Srbiji otaljava

Hvala.

Hvala

PCX je za devojčice, udobno lepo, komotno. Ovo je ono pravo Vozio sam ga tri leta, ima mesta za prtljag, snage kolko hoces, samo zavrćeš gas

Hvala.

Hvala, spor sam u pisanju i detaljan. Izvinjavam se svima na sporosti ali isteraću do kraja

26.05.2022. god. Ko to buši ranom zorom, došao sam u Grčku motorom Moj stari kraj u kom sam rodjen, godinama trpi tektonske promene (arhitektonske, demografske i sociološke). Mirno pregradje, izmedju Konjarnika i Autokomande, postaje znanim i neznanim, željeno mesto za život. Zgrada na zgradu, na mestima divnih porodičnih predratnih kuća, dvorišta sa vinovom lozom, zeuzeli su parkinzi. Svaki centimetar je bitan, ekonomija čini svoje. Neki novi ljudi, neka nova pravila, ništa mi se ne svidja, gde da odem kad sam tu rođen sve me veže, a jako malo toga je isto..... Kao da sam kod kuće, ovo jutro je isto, da li sam kući ili u Agia Triadi, rešavaju upravo podignute roletne. Majstori preko puta našeg hotela renoviraju ceo sprat. Zvuk mašina odavno poznat, slušam ga gotovo dve decenije, od jutra do večeri. Volim Grčku, ovo su pravi ljudi, nije ni deset, već su otišli kući , imali smo sreće, nešto su od materijala istovarili i a zvuk mašina je bila provera da li imaju struju Ogi gleda u telefon, gde ići i šta obići. Idemoooooo, BABA Beach Bar Google Maps WWW.GOOGLE.COM ★★★★☆ · Bar I ako je kraj maja, već je toplo i voda je dobra za plivanje, pravo uživanje. Plaža odlična, usluga takodje, od plaćanja leželjki ništa, samo piće ili hrana po želji. I u ove prolećno-letnje dane, na odmoru, mora kraj kućnog ljubimca da stane Još kao mali, Ogi je pokazivao ljubav prema životinjama, imali smo sve što u dvorište može da stane, osim krupnije stoke :). Kornjače, patke, zečeve, mačke, pse i kokoške. Vrhunac je bio kada je kao predškolac učio povređenu koku nosilju (koju su doneli naši roditelji na oporavak u dvorište) da govori. Celo leto, "Koko kaži, A. Kokoška, odgovara, aaaaaaaaa. Pripitomio je, mazio, dolazila na poziv, i u kuću je ulazila kao pas. Sa polaskom u prvi razred osnovne škole, došla je sledeće slovo. Koko kazi B. Kokoška, aaaaaaa. Mučio se i mučio, dolazili su drugari iz škole da vide tu njegovu koku, svi su je mazili i voleli, I onda jednog dana Ogi ode u školu a koka na neko lepše mesto . Koliko ga vole životinje, dokaz je i slika, gde god dodje neka mu priđe. Na plaži nam se pridružuje Ogijev budući kum Marko i njegova verenica. Smešteni su u Solunu u novoj četvrti. Takodje iz tv branše, slušam tračeve i dogodovštine, svakodnevnog novinarskog i uredničkog posla. U nekom trenutku na forizontu leluja žuta tačka, što nam je bliža, žuta tačka postaje avion. Ne nije poljoprivredni avion koji je tik iznad četvorospratnih zgrada zaprašivao komarce tokom leta. Toliko je nisko leteo da sam mogao pilota da vidim, sedeći na stepenicama babinog ulaza u kuću na Dušanovcu. Ovo je kanader, sredinom devedeset otuđili smo jedine što smo imali u posedu, 4 primerka, koji su prodati u Grčkoj. Možda je to baš jedan od njih. Srbija je imala kanadere za požare WWW.B92.NET Uvežbavaju prikupljanje vode iz mora i ispuštanje u isto, desetine i desetine naleta, popodnevna je zabava za malobrojnu publiku na plaži. Bilo name dovoljno plaže, rastajemo se sa drugarima uz dogovor da se vidimo uveče u gradu. Popodne je, vozimo seoskim putevima između njiva, sunce greje taman da prija. Još je proleće, osećam te mirise, i cveća, livada i plodova, sve je pred zrenjem a još ništa nije spaljeno letnjim suncem. I evo ga, tu je on. On koji mi je izmamio ogroman osmeh na lice i sliku koji nikada ali nikada, neću zaboraviti. Sa desne strane voćnjaci, zelena preovladava, a sa leve njive žitarica koje se kao talasi spuštaju je i završavaju u moru. Obuzima mi telo. VRUĆ VETAR. Stigao si me! Sad me nosi! Jao miline, miluje me vruć vetar a oči pune prirode i mora. Ovako se živi život. Hvala ti Bože na svemu! Opet zvuk sirtakija Stajem odmah, Ogi molim te slikaj mi ovo. Navigacija priča svoje, imamo kraći put, ajde idemo to je odmah iza ćoška, par stotina metara posle ove slike. Nešto je čudno Idemo dalje . Na brdu smo iznad našeg smeštaja, ali puta više nema. Možda za nekog drugog, ali za Papakije iz Srbije ovo je već rizik. Okrećemo se nazad, vraćamo se zemljanim putem, ajde nećemo istim, vidi ovu uzbrdicu, ajde da probamo Ogi, idemo ovuka. A gore, a gore, gore je nikad bolje U vidokrugu pogled na ceo Solun, šta više od života želeti. Duži put nam je tu, par stotina metara od ovog predivnog vidikovca, krećemo u smeštaj. Brze pripreme i već smo na motorima. Idemo u Solun, a do Soluna, more, more vozila, svi imaju svoj tok. Ulazimo u grad, svoji na svome, mislim da smo Grci . Ja sam se već tako i deklarisao. Kola sa leve, kola sa desne, skuteri, pun gassss, nismo ovako brzo vozili tokom celog putovanja . Prvi put sam išao Zastavom 55c u Solun tamo neke 2005. godine i poznat mi je saobraćaj, kasnije sam i išao i narednim vozilima. Ali ovaj osećaj na mopedu je neponovljim. Koliko je brzo a koliko sigurno, osećaj je vanvremenski. Na semaforu, devojka kuca poruke na suvozačevom sedištu Burgmana, i otvara se zeleno, momak pun gas, ona i dalje kuca poruke. Eeeejjjjjjj. I stigosmo, kao da smo kući, tako se i prarkiram, ja sam Grk, a jezik ne znam Ali znam gde je odličan Giros, tj. moj brat zna. Rastoran pun, toliko da sedamo za stolove koji su na samoj uliici. Giros je takav, da nismo jeli bar narednih 24 sata, što zbog sitosti, što da ne kvarimo ukus Čujemo se sa Markom i njegovom verenicom, dogovor je da odemo kod njih u stan koji su iznajmili i dalje u provod. Po dolasku na sam obod Soluna, nov kvart, nešto nalik na blok na Nbg. samo manje. Ali pusto, izgleda da se preteralo sa kvadratima a stanovništva manjka. Sve je novo, negde izmedju zgrada stara kuća, Opet me nostalgija hvata za mojim starim krajem, slično je kao na Dušanovciu , čak sam i Wi-fi internet, nazvao sam Stari kraj. Parkiramo motore, do te stare kuće, do nje još jedna a do nje nov kompleks zgrada. Preko puta samog parkinga u jednoj od starih kuća sa stolovima na delu ulice, kafana. Kraj je pust, kafana je puna. Mlada Grkinja sa blago hrapavim glasom i dvojica Grka, jedan na buzukiju a jedan na gitari pevaju. Pevaju i gosti kafane. Atmosfera fenomenalna. Ništa ne razumem ali mi dira dušu. Zato sam došao, to je ono što sam od Grčke tražio. Ovo nisu one pesme iz letovališta, ovo nije komercijala, ovo je ono pravo! Ostajemo ovde nema dalje. Idemo do Marka i njegove verenice. Moji saborci nisu bili željni emotivnog zrna pravo u srce (osim Markove verenice), i odvukoše me u neki klub tu isto u okolini na na neki Afro Techno, neki DJ "Trepča" , iz srca Afrike, nadaleko poznat, mladi se zabavljaju, ali ja to više nisam. Nemanja budi čovek ispoštuj ljude, jeste, lep je prostor, mlade su devojke, ali u tebi zvoni buzuki. Ćuti trpi, nije ti tako ni loše Vraćamo se iz kluba, odlazimo do Markove zgrade po motore. Kafana i dalje radi, buziki me greje pred put do kuće. Već je oko 01h posle ponoći, put je pust, opet kroz grad pored Bele kule i uz more pravac Agia Triada. Motorčići samo predu, prija im svež vazduh, nama i ne baš, hladno je. Pun gas (75km/h) i tu smo. Kiša hoće, neće i malo nas isprska pred ulazinm vratima hotela. Motori su pod natsrešnicom a mi smo u krevetima. Laku noć deco

Hvala, jeste baš dobra uspomena, ali je trebala da traje bar par dana duže, kako bi više bili u Grčkoj, ali obaveze nisu dozvolljavale. Takodje stvara dalju strast, i sada imam nameru da odem u Kotor, ali je pitanje da li ću moći vremenski da uklopim, sporo se kreće i zahteva vremena. A vremena nema uvek na izvolte. Brat je nadrjao sa nosem i posle se baš oljuštio :), dok ja nisam imao problema sa običnim vizirem. Sledeći put flaster preko nosa

25.05.2022. I dodaj živote, ono što mi najviše treba. Slobodu, sunce, vruć vetar, more i giros umesto hleba . Budimo se i sve ponovo, pakovanje, podmazivanje lanaca, doručak u pekari i pravac obala. Cao Ohride, vidimo se neki drugi put, nekada davno nisam te po dobru pominjao, nemoj biti ljut. Vreme za start, uobicajeno 8:40. Sveži i odmorni, odmah napadamo, već na prvi gas, planina ispred nas. Imamo 69 km do Bitole, znam da smo imali, gore, dole, dugačke uspone, tu sam koristio tehniku "fetus", nije za treću, nije ni za četvrtu. Visaricu sam baš namučio, a sve je toplije i toplije, ostavljam brata na usponima, neće da muči motor, a meni žao Vise, ali ne popuštam gas. Negde da budem prvi :). Sreća nisam je ubio. Na spustu je hladim i taman mi je tad brat pridužuje. Priroda fenomenalna, vozimo kroz tunele zelenih krošnji. Tu negde pred Bitolj, dok smo bili u laganom spustu, ablenduju nam, usporavamo i posle par stotina metara, kontrola brzine, na vreme smo kočili, ali naš kolega na Beverly iz Niša, nije bio te sreće, pišu mu kaznu. Policajac se raspituje odakle i gde idemo, pregleda nam dokumetna, pita da li smo zajedno sa kolegom iz Niša, kolega dobacuje da ide do Meteora. Beverlista ostaje mi nastavljamo, kasnije u Bitolju nas je stigao, ali u gradu, odlazimo prvi, poučen iskustvom kazne, vozi dosta sporije. Od Bitole do graničnog prelaza Medžitlija, imamo tačno 16km, vozim kao u maglovenju. I dalje ne verejum da je moguće, prvi put ne prelazimo preko Evoznia, već tamo gde gužve nema, direktno u sred srede, u sam sever kontinentalne Grčke granični prelaz Medžetlija sa makedonske i Niki, mesto Niki sa grčke strane. Srce kuca drugim ritmom. Ritam Sirtakija sada vodi nas. Srca su nam velika kao koncertna sala, dok buzuki odzvanja sa hiljadama dlanova u istom ritmu. Još kad me je grčki carinik pitao odakle dolazimo, čuje Srbija, pa pita iz kog grada, kad sam mu rekao Beograd, gleda smeška se i čestita. Lepši doček nismo mogli da imamo!!! Grčka nas je prigrlila samo kako ona ume, odavno nam je uzela srca, a sad nam je otvorila dušu i zajedno postajemo jedno. Mi grejemo nju, a ona greje nas. 11:30 je po grčkom vremenu. Od siline uzbuđenja smo se pogubili, da da stvarno smo se izgubili, ne znamo na koju stranu da krenemo, gde da se okrenemo. Navigacija nas vodi na auto put, a mi hoćemo suštinu, želimo ono pravo. Vrtimo se kroz selo već sat vremena. Znam kakav je kad je nervozan, hoće po svom a ne ide. To je moj bratić Ogi. Posustaje ali ne odustaje!!! I dalje se vrtimo, sad smo na trećem ćošku. Opet te iste godine, kad sam spavao u kolima Vranju, bio sam u lošem životnom stanju. Može i drugačije da se rimuje . Tako nastavim i umesto na skrenem druga desno, skrenem prvo desno i uz more stignem skoro do Kavale, umesto u Jerisos. Toliko smo te godine putovali, da je tada moja 2,5 god. ćerka, sedeći na zadnjem sedištu tužno govorila. NEMA MORAAAA! Posle dosta muka, kao što svi znamo, svaka prava ljubav mora da boli, konačno rasplet. Shvatili smo da smo ovog puta išli mnogo puta levo, u krug, umesto da smo nastavili na jednom skretanju desno. Ogi je našao put i nastavljamo dalje. Na pravom smo putu, putu koji će ostati večito u mojim mislima, kao što biva, posle svake patnje dolazi nagrada. Ono što sam svake godine želeo da vidim, onu pravu pravcatu Grčku. I nisam znao šta me čeka a dobili smo ono što nikada nismo mogli da očekujemo. Prirodu i lepotu koja je nemerljiva, bogatsvo koje grčki narod nikada neće ostaviti bez hrane. Od Nikia do Edese ima tačno 88 kilometara, slike koje slede, neka potvrde moje reči iznad. Vozili smo takvim predelima gde zastaje dah, voziš, voziš i misliš nema lepše, a sve lepše od lepšeg. Na samom usponu iznad jezera Limni Vigoritida. Idemo dalje, već je oko 14h, blagi usponi i semafor. Grad Edesa. Moj brat Ogi, pita. "Da li si hoćeš da idemo na vodopade". Razmišljam da stignemo do Soluna, vodopadi, pa to mi zvuči kao da neki akva park, kao ma ne. Vidim besni. Mislio sam da je već tu bio, pa hoće da i ja vidim, ma nema veze drugi put. Kakav bre drugi put, pa ovo je i pravi i prvi i drugi put. Ne osvrćući se nastavimo oko 5 km dalje prema Solunu i odlučimo da napravimo odmor. Mala prodavnica i kafić. u Gledam ovu Crkvu, nekako mi lepo, obuzimam me mir. To je ta Grčka koju znam, spustili smo se bliže moru i sve mi je već poznato. Pijemo kafu, razgovaramo. Pitam Ogija što je bio nervozan kad sam odlučio da odemo dalje a ne u Edesu. Mislio sam da je već bio u tom gradu, pošto je obišao mnogo više u Grčkoj od mene, i daje mi odrečan odgovor. Aaaa sad mi je jasno, ali još nije kasno. Kažem ajmo nazad imamo 10 minuta do tamo. Za to vreme dok dogovaramo povratak u Edesu, izlazi Grk iz male radnje do kafića i gleda naše mazgice, stoji mu sa strane GS1200, ne pita nas ništa, ali sve nam je bilo jasno kad je nam je slikao motore i tablice :). Nekada reči nisu potrebne! Okrećemo se i nazad, stižemo opet do istog semafora, i kreće uspon, sempertina do sempertine, penjemo se u grad. Na vrhu glavna ulica, u Edesi smo. Edesa - grad vode, vodopada i mostova - Galetova putešestvija GALETOVAPUTESESTVIJA.COM Edesa. Grad je 813. godine p.n.e. osnovao makedonski kralj Iraklidis Karanos i proglasio za prestonicu makedonskog kraljevstva. Naziv grada je frigijskog... Nastavljamo dalje samo pravo. Ulica se sužava i ulazimo u stari deo grada. Nakon toga nalazimo parking, ostavljamo motore i krećemo u park. Park je nestvaran, na najvišoj poziciji u gradu odakle se pruža pogled na niziju ka Solunu. U samom srcu parka, izbija buk, pokraj same bašte restorana i ta ogromna količina vode na ivici parka survava se i pravi vodopad. Kada ceo dan nosis sunčane naočare, pa refleksija učini svoje. Ogi Baburić Ukoliko budete imali prilike, nemojte da propustite ovo mesto da obidjete. Po izlasku iz Edese na pravcu prema Solunu, naš kolega sa istim tipom mopeda, u mladjanim godinama na mat crnoj furiji sa ljubičastim detaljima, i zlatnim felnama, bas onako kao samo grci znaju da nakite, je prošao pored nas, sa 100-120km/h, iza njega je ostao beli oblak dima. Gradski racer Nema više vremena, krećemo u Agia Triadu mesto 30km od Soluna gde smo rezervisali smeštaj. Već je temperatura počela da pada, tih poslednjih 120km, bez stajanja. Put je idealan, sunce polako zalazi, nije više vrućina. Saobraćajna kultura na nivou, tu smo gde Papakiji vladaju i svi imaju obzira prema nama. Na magistrali, sklanjamo se u onu uzu desnu traku, koje je svojstvena za Grčke puteve, samo što je ovde baš uska malo šira od širine motora. Na nekim delovima se prekida i nema je. Autobus koji je brži i ide iza nas, strpljiv, a mi se osećamo tako sigurno. Još jedno tankanje i pohvale pumpadžije za poduhvat. Sve nam nešto lepo i toplo oko srca Solun je tu, idemo kroz grad, već je 18:30 prolazimo uz samo more , odsjaj talasa obasjava nam već umorna lica. Kolaps je, a mi smo svoji na svome. I odmah nam se vraća snaga. Dodajemo gas, mnošto motora prelazi iz trake u traku, ljuljajići se poput talasa. Sad smo jedni od njih. Papakiji stigli ste kući Nastavljamo pored Bele kule, izlazimo iz grada, tržni centar Kosmos, pa pored Aerodroma i samo pravo, i tu smo. Agia Triada do samog puta desno, i još malo pravo, u mirnijem smo delu mesta. USPELI SMO! TOOOOOOOOOOO!!! Parkiramo se uz sam smeštaj, koji je prva liga, imamo i pogled ma more. Sređivanje pa napolje Crkli smo, motore smo smestili u dvorište hotela i sada idemo da nahranimo naša iznemogla tela Nalazimo lokalnu kafanu na samoj plaži i mešamo se sa lokalnim stanovništvom. Po svemu sudeći pravi izbor što je dokazala i sama hrana. Pržene tikvice, hobotnica, tuna stek i lokalno pivo. Jel ste zato došli? E i zbog toga grčka kuhinja nam je omiljena. Ma mi volimo Grčku od G do A komplet Još su nam i ponudili kolač. Jao pa ne možemo baš smo se najeli. Besplatno je! Daj dva Laku noć deco

Hvala, za slike je zasluzan brat, to mu je profesija, a ja sam stihoklepac amater.