Ovo sto ti je @Satelis rekao je bolji nacin, ali ja sam lagano uspevao da skinem i bez toga tako sto sam vrteo i vukao. Kao da hoces da je "odsrafis". Kad popusti lepak, ide lagano. Nema potrebe seci skalpelom, posto stvarno nije neki posao da se skine, pritom se odlepi i vecina lepka kada se skida ovako, koji bi ako ga iseces morao da struzes sa kormana. Leva i desna rucka su potpuno drugacije, i po precniku rupe i po unutrasnjosti. Leva je glatka, desna ima udubljenja u koja ulaze ispupcenja na rucki gasa.

Isto tako izgleda na NC-u. Sto se tice rucke, najbolje bi bilo da probas da vrtis i da vuces, posto je zalepljeno. Tako ces lakse skinuti.

Dragi drugari, sada kada su se malo slegli utisci, zeleo bih jos jednom da Vam se zahvalim sto ste nam pomogli da nam jucerasnji radostan dan postane jos radosniji. Svaka cast na tajnoj organizaciji dok smo mi "kasnili", Jana nista nije ni posumnjala i presrecna je sto sam odabrao to mesto i imao vasu podrsku. Cvrsto verujem da bolji izbor nije postojao. P.S. Hvala i svima koji su snimali/slikali, mnogo njih ne moze da se pohvali da ce imati vecnu uspomenu na tako nesto.

Nesto mi se cini da je slabiji odziv na forumu nego prosle godine, ali se nadam da ce biti vise motora. Vidimo se!

Hvala vam svima jos jednom na lepim recima! Sto se stendera, on je SW Motech i pomenuta "stikla postoji, samo je jednostavno prekratka da bi predstavljala ozbiljnu polugu. Kada je motor rasterecen, nema nikakvih problema, ali sa 3 puna kofera i dve rol torbe preko toga, jednostavno je nemoguce da jedna osoba mojih gabarita uspe da ga podigne. Kada bih imao nekih 30tak kg vise, sve bi bilo mnogo lakse.

Ako su se trosile zbog hidrostatickog pritiska jer je previse bio napunjen sistem, nije nelogicno. Takodje, mozda je poslednji klip bio najmanje zaribao pa je najlakse potpadao pod uticaj tog pritiska. Dodatno, kako se ceo sistem greje u toku voznje zbog toga sto plocica sve vreme ima jace trenje uz disk, zbog povratne sprege raste pritisak u sistemu. Posto su kljesta plivajuca, ako donji klip pritiska jace od gornjeg, onda ce se plocica sa druge strane gde nema klipova trositi vise pri vrhu. Kljesta stoje potpuno paralelno uz disk ukoliko je jednak pritisak, kao sto je to slucaj kada pritisnes kocnicu.

Moram da prokomentarisem, na biciklu sam proveo makar toliko sati koliko i na motoru, ako ne i vise, a sediste NC je u svojoj kategoriji. Moguce je da sam vec malo omatorio, pa mi je opala tolerancija na neudobnost, ali i dalje mi nije jasno kako su mogli toliko da omase ergonomiju sedista. Vozio sam motor pre neki dan sa Wildass jastucetom koje je vazduh+gel i izravnatim sedistem kod Bobana, i sa svim tim ne mogu da kazem da je prijatno voziti ga dugo sto se tice udobnosti. To mi je jedina velika zamerka.

@djolji Samo da rešimo tehničko pitanje prtljaga na Hondici za nas dvoje i sledeći put ću morati.

Hvala još jednom svima na lepim rečima. Trenutno nisam u zemlji, pa zaostajem sa odgovorima, ali pojedini komentari su mi bili posebno dragi. Neću ih sad izdvajati, vi koji ste ih napisali verovatno znate koji su. Što se tiče Vildmarksvägen-a, upoznao sam Šveđane koji su mi rekli da je fantastičan. Putovali su kamperom gore i rešili vrlo temeljno da istraže okolinu. Potreban je ceo dan za obilazak koji nisam imao u tom trenutku, pa sam ga zaobišao jer stvarno nije preporučljivo noćiti gore u šatoru van kampa iz više razloga. Kako slobodnog smeštaja za taj dan nije bilo, usled prevelikog rizika da ga ne pronađem sam produžio pored njega. Koga interesuje, na ovom linku ima par slika i informacija, baš bih voleo da vidim iskustva na forumu jednog dana.

Da bih ga podigao na centralni štender sam, moram da skinem kofere i torbe, a to ne mogu kad nemam ćopu. Čak i kada nema prtljag ga je teško podići na centralni, a kada se stavi za mene postaje potpuno nemogće. Nisam uspevao čak ni na uzbrdici sam.

Hvala vam puno na komentarima, nisam očekivao ovako pozitivne utiske. Drago mi je da ste uživali! Što se tice tehnikalija, očekivao sam takvo pitanje, tako da imam spreman odgovor. Ukupno je za ceo put potroseno 1120 evra, ne računajući ćopavu, nove rukavice i opremu u Louisu. Ako se sve uračuna, to izlazi na 1444 evra. Znam da ovo izgleda kao izuzetno niska cifra, ali uzmite dve stvari u obzir. Prvo, mnogo puta sam bio ugošćen i u nezanemarljivom broju prilika uštedeo spavajući u šatoru. Drugo, svi znamo po čemu je NC poznat. Na gorivo je stoga sve ukupno otišlo 636 evra, što znači da su cene u proseku dosta više nego kod nas. Ukoliko me sećanje dobro služi (imam podatak negde), u Švedskoj je gorivo bilo između 1.65 i 1.8 evra, dok je u Finskoj u nekim prilikama bilo i skuplje. Sa prosečnih 52.6 evra po danu, ja sam više nego zadovoljan. Što se tiče vinjeta, postoje pouzdani podaci, ali mogu da potvrdim da se u Nemačkoj, Švedskoj, Finskoj i Slovačkoj ne plaćaju za motor. Jedine vinjete koje sam platio su bile u Mađarskoj i u Austriji.

Hvala, drago mi je da se nekome sviđa! Čika Rajko, načekao sam se, ali srećom uhvatih malo vremena da ga finiširam konačno. Dosta je odstojao.

Naravno, za kraj, da se ovekoveči i pritajeni glavni akter priče, Honda NC750X koja je sve, možda za razliku od mene, podnosila bez imalo žaljenja i čvrsto se držala čak i kada su je izdale noge.

Dan 21 – Sreda 01.08.2018. Ruta: Rzeszów – Beograd Vreme je da se ide kući. Polazim veoma rano ujutru kako bih uspeo da stignem ako se stvar zakomplikuje kod nas na granici. Preskačem Visoke Tatre, iako su mi bili u planu da bih došao dan ranije da iznenadim devojku. Blizu su, mogu da odem kad god hoću. Nije očekivala da ću se vratiti ovako rano. Mislio sam da ću na putu ostati značajno duže, ali 21 dan mi je bilo taman da vidim gotovo sve što sam želeo, upoznam pregršt divnih ljudi od kojih se sa većinom i sada čujem i možda najvažnije, obrnem jedan krug. Hvala svima sa kojima sam imao priliku da se družim i bez kojih ovo putovanje verovatno ne bi bilo ni izbliza zanimljivo koliko je zaista bilo. Do sledećeg kruga, nadam se da ste uživali u ovom skromnom putopisu.

Dan 20 – Utorak 31.08.2018. Ruta: Kaunas – Rzeszów Odlučih da zaobilazim Varšavu i idem direktno ka Žešovu na jugu Poljske. U Berlinu u hostelu sam upoznao mladi par na proputovanju na koje su krenuli umesto medenog meseca i ponudili su se da me ugoste u povratku. Kupujem neke sitnice kako bih im dao kada stignem i užurbano se pakujem. Arturasova devojka mi otvara pošto je on već na poslu i uz molitvu da danas neće biti radova na putu, otisnuo sam se ka litvanskoj granici. Da sam znao kakav će biti dan, poželeo bih onaj od juče. Prvi znaci da neće biti lako: (zanemarite saobraćajku, Poljaci voze tako da je očekivano da se dešavaju) Policajci koji stoje pored odmahuju glavom smejući se kada su čuli koliko treba da vozim. Čeka me 700 kilometara, a u celoj Poljskoj je kiša. I to ozbiljna, sa orkanskim vetrovima. A ja moram da stignem do Žešova inače ću biti mokar i promrzao u šatoru. Zapravo, pitanje je da li bih i mogao da podignem šator. Razumljivo, od ovog dana nemam mnogo slika, ali onu koja me je najviše ražestila, imam. Vodo”otporne” čizme – hvala, Alpinestars: Samo sam se setio Severianove rečenice "Nije pitanje da li je nešto vodootporno, nego posle koliko će da propusti". Potpuno je bio u pravu.